Tražili smo brisanje st. 1. člana 45. u kojem se sudijama i javnim tužiocima koji se prvi put biraju na tu funkciju takođe propisuje obaveza pohađanja posebnog programa stalne obuke, i stava 3. po kojem će se korisniku posebnog programa stalne obuke (znači, pomenutim sudijama i zamenicima javnih tužilaca) smanjiti obim posla i radno vreme do 30% za vreme trajanja ovog programa, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.
Prvo, stav 3, ti odnosi koji su vezani za korisnike obuke oko smanjenja obima posla i radnog vremena ne mogu da se uređuju ovim zakonom zato što to regulišu Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu. Koju vrstu šume pravnih propisa u kojima se oni koji treba da ih sprovode ne mogu snaći, gde nam leks specijalis derogira osnovni zakon, gde su zakoni međusobno u koliziji, gde zaista ne vredi ni iskustvo, ni znanje, ni pravna logika, već, pretpostavljam, one preporuke izvršne vlasti kako primenjivati neki zakon, ili ovo što smo imali nedavno kao slučaj dogovorne pravde kada su se sastajali nadležni organi da vide kako odložiti primenu Zakona o javnom informisanju...
Nedopustivo je takođe da se na način na koji vlast tumači međunarodne preporuke i pravila, a pre svega Konsultativnog saveta evropskih sudija, tumači obaveza da oni koji su prvi put birani na ovu funkciju pohađaju pravosudnu akademiju.
Prosto, mi se sa tim ne slažemo. Ako pravosudna akademija, tj. agencija za pravosuđe, treba da dobije značaj koji joj se daje ovim zakonom, nemojte joj davati značaj na način da zaista omalovažavate one koji treba da odlučuju o osnovnim pravima čoveka. Može ona da se bavi izdavanjem raznih publikacija i da bude finansirana marketingom i raznim uslugama, da li ćete vi kao Ministarstvo moći da vršite nadzor nad tom vrstom posla, zakonitošću rada, prihodima itd? Pominjem i onaj član 22. o kojem smo razgovarali, da ne bude samo finansirana iz budžeta, što bi bio red ako želimo nezavisno sudstvo. Sve vi to možete; članovima koji su u upravnom odboru iz Vlade takođe možete da date značaj, ali nemojte joj davati značaj time što ćete ljude koji imaju iskustvo, znanje dovoditi do toga da se ovde ponašaju kao đaci prvaci, sa obavezom da i oni pristupaju ovakvoj obuci.
Zaista mislim da je minimum izmena brisati stav 3. zbog nesaglasnosti sa zakonima o sudijama i javnim tužiocima, a stav 1. brisati zato što to prosto nije primereno.

Zahvaljujem. Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jelena Budimirović i Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman.
Na član 46. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč želi gospodin Igor Bečić.

Poštovana predsedavajuća, hteo sam da se javim po članu 48, ali vi ste rekli „član 4“, tako da se nisam javio, pa bih da se javim ipak po članu 48.
To je još jedan u nizu članova Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji za koje Poslanička grupa Napred Srbijo Srpske napredne stranke predlaže da se brišu, jer članom 48. je propisano da sudijski i tužilački pomoćnici imaju mentore, koji su obavezni da završe poseban program obuke.
Odredbe ovog člana su neprihvatljive iz najmanje tri razloga. Sudijski i tužilački pomoćnici obavljaju poslove na meritornom rešavanju pravosudnih predmeta na način koji je utvrđen u skladu sa zakonom i prema uputstvima koja dobijaju od strane postupajućeg sudije, odnosno tužioca. Iz tih razloga potpuno je nedopustivo postojanje bilo kog drugog lica, da li mentora, koje na bilo koji način može da utiče na rad pomoćnika mimo postupajućeg sudije i tužioca.
U isto vreme, pomoćnik je lice koje je kvalifikovano za vršenje tog posla i taj posao obavlja profesionalno, sa punom odgovornošću i nije primereno da tokom rada ima obavezu da bude pod ovakvim nadzorom.
Uvođenje zvanja i obaveze obuke tzv. mentora ovim zakonom, čiji je predmet samo osnivanje ustanove, nije u skladu sa načelima i pravilima koja važe za donošenje zakona. Položaj sudija i tužilaca je uređen Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu, koji ne poznaju pojam mentora, te su ove odredbe u koliziji sa navedenim zakonima, posebno što utvrđuju obavezu obuke, oslobađanje od rada i posebnu naknadu za taj rad, koji se odvija u radno vreme sudija i tužilaca.
Sam naziv „mentor“ je sporan jer u srpskom jeziku ta reč ne postoji, već se radi o „strancizmu“ ili žargonu, čija upotreba nije dopuštena u pisanju ovog zakona. Reč potiče izvorno iz engleskog jezika, kada su u pitanju živi jezici, a na srpskom jeziku taj pojam se naziva „savetnik“, prema svim dostupnim rečnicima, iako ima i drugih mogućih značenja i prevoda. Stoga, ako se već uvodi ova funkcija, treba koristiti srpski naziv, a ne strani, posebno ako se može prevoditi na više načina. Hvala.

 Zahvaljujem. Na član 50. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospođa Jorgovanka Tabaković želi reč. Izvolite.

Član 50. uređuje poseban program obuke. Evo još jednog dokaza koliko je ovaj zakon u zanatskom smislu rogobatan i tehnički neizbrušen, jer u ovom zakonu postoji 29 odredaba koje pokušavaju (ne samo ovaj član, nego zakon) da urede donošenje programa obuke, što u stvari samo stvara problem primene ovog zakona u delu koji se tiče obuke.
U stavovima od 4. do 6. baš ovog člana 50. propisuje se obaveza obuke, ali i obaveza sudova da dostavljaju ustanovi izveštaj o radu pomoćnika i pripravnika. To su, u stvari, odredbe koje su u potpunoj suprotnosti sa zakonima koji regulišu rad sudova i tužilaštva.
Odbrana Vlade je da je ovo u skladu sa članom 125. Zakona o sudijama. Ja tvrdim da oni delom jesu saglasni, delom potpuno suprotni, a delom slični. Ne može Vlada u obrazloženju da kaže da jesu saglasni, jer je ta saglasnost vrlo različita u delovima koji se odnose na ovu obuku. Zato smatram da taj član 50. treba brisati.

Zahvaljujem. Na član 51. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.        Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospodin Dejan Mirović je u ime SRS podneo amandman na član 51. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji.
Pošto je ovo jedan od poslednjih amandmana SRS na ovaj zakon, moram da podsetim da Pravosudna akademija, bez obzira na to u čemu se slažemo ili ne, ima za cilj da izvrši obuku i usavršavanje nosilaca pravosudnih i sudijskih funkcija. Stoga ću samo da ponovim koje su sve vrste obuke predviđene ovim zakonom: početna obuka, stalna obuka, poseban program stalne obuke, dobrovoljni program stalne obuke, obuka mentora i predavača, poseban program obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika.
Član 51. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji glasi: „Obuka sudskog i tužilačkog osoblja je organizovano sticanje znanja i veština radi stručnog i efikasnog obavljanja poslova“. Naravno, tu se misli na poslove sudijskih i tužilačkih funkcija.
Amandman gospodina Mirovića glasi: „Obuka sudskog i tužilačkog osoblja je organizovano sticanje i obnavljanje znanja“, posebno ovde ističem „obnavljanje znanja“ jer stečeno znanje ukoliko se ne primenjuje u praksi ili se primenjuje u nekom manjem obimu zaostaje u odnosu na potrebno znanje, „veština i sposobnosti neophodnih za profesionalno, stručno i efikasno obavljanje poslova“.
Smatramo da je ovo mnogo preciznije i bolje i da bi trebalo ovaj amandman prihvatiti u celosti, jer on ne menja suštinski vašu koncepciju kako ste zamislili da treba da izgleda zakon o Pravosudnoj akademiji, pa ne utiče direktno ni na organe koje ste predvideli ovim zakonom.
Ovde se čulo jedno vrlo interesantno pitanje, koje glasi – šta će se desiti sa onim sudijama koje se ne pridržavaju zakona? Naravno, oni se ne obučavaju. Sa takvim sudijama treba prestati sa daljom obukom, u bilo kojem stepenu i nivou; takve sudije treba razrešavati i to je jedini način i lek.
Pored ovog predloga, vezanog za nesavesne sudije, predlažemo da se prihvati i ovaj amandman Srpske radikalne stranke.

Na član 52. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Tabaković želi reč. Izvolite.

Član 51. i član 52, na koji imamo amandman, u stvari govore o obuci tužilačkog i sudskog osoblja.
Prisutni gospodin, koji ne može da odgovori, mora da se složi sa mnom da Zakon o organizaciji sudova u članu 69. sudsko osoblje tretira na drugačiji način, a da je termin „tužilačko osoblje“ potpuno nepoznat zakonu o organizaciji ovog organa.
Ako se zakonom i ukidaju delovi, odnosno zakoni koji govore o sudovima i tužilaštvima, ovi zakoni o čijem nepoznavanju termina ili drugačijem rešavanju materije se ne ukidaju... Zaista ne razumem da postoji ovakav način rešavanja.
Član 52, kao i član 51, treba brisati. Zaista će se građani zapitati kako je do sada tužilačko i sudsko osoblje vršilo te poslove. Ili će nam od trenutka kada ustanovljavamo akademiju i proglašavamo njihove sposobnosti veštinama odjednom procvetati ruže i biće sve kako valja?
Pomodarstvo, ugledanje, nevešto prepisivanje, brzina nisu dovoljno dobre osobine kada se prave ovako važni zakoni.

Na član 53. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 2. Poslovnika, amandman na član 61. podneo je Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li neko želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O TAJNOSTI PODATAKA (pojedinosti)
Obaveštavam da sam, shodno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača gospođe Malović, ministra pravde, i Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da ovom delu sednice prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i Jovan Ćosić i Zlatko Petrović, načelnici u Ministarstvu pravde.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Olena Papuga, Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić, Miroslav Petković, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, Aleksandra Janković, Dragan Stevanović, Aleksandar Martinović, Marina Raguš, Vesna Pešić, Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Marina Toman, Boris Aleksić, Bojan Mladenović, Nataša Vučković i Mirko Munjić, kao i amandmane Vlade i Zaštitnika građana.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. i ostale članove Predloga zakona u kojima se navodi reč „odobrenje“ amandman je podnela Vlada.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio amandman.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)