Gospođo ministre, u decembru prošle godine, kada ste usvajali ove zakone iz oblasti pravosuđa, vi ste rekli da će ovi zakoni na neki način zaokružiti ovu oblast pravosuđa, tako što će se na jedan sveobuhvatan način rešiti sva pitanja koja su relevantna za ovu oblast. Svedoci smo da to nije tako, već samo posle godinu dana posle usvajanja ovih zakona.
To nam govori nešto, a to je da ni vi u vašem ministarstvu zakone ne donosite da bi oni trajali. Ne donosite ih da bi trajali, da bi na jedan sveobuhvatan način zaista rešavali sva relevantna pitanja, da bi svojim trajanjem kroz jedan duži vremenski period postavili jednu pravnu praksu tako da bi i oni koji zakone primenjuju i oni na koje se ti zakoni odnose imali pravnu sigurnost. Ali, šta je tu je, nije to samo u vašem ministarstvu, dešava se to i u ostalim ministarstvima.
Predložio sam da se član 2. briše, s obzirom na to da je to logična posledica amandmana koji smo podneli na član 1. Dakle, član 2. kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Normalno, vi ste to odbili.
Sudija može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, zatim, u javnim službama, kao i u službama, odnosno, ne može biti u ovim organima, kao i u službama i organizacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Međutim, može biti u izbornim komisijama.
Ovde se kvalifikuju neke okolnosti, osobine, kao što su: stručnost, dakle, to su diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom; to je njihovo svakodnevno učestvovanje u tumačenju zakonskih propisa i donošenju odluka; to je njihova navodna nepristrasnost i samostalnost jer se podrazumeva, i po Ustavu i po zakonu, da su oni samostalni u obavljanju svoje funkcije, a podrazumeva se i da su nepristrasni. Međutim, da li je sve to tako? Ja kažem da nije, a brojnim primerima iz prakse to ćemo i potvrditi u toku današnje rasprave. Hvala.