Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i petnaest sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, samo bih se uključio u ove amandmane, koji su izuzetno pametni predlozi da se jedan zakon popravi koliko je moguće. Međutim, vidim da vi to glatko odbijate i da nijedan ne prihvatate.
Ako ljudi koji se bave ovim poslom godinama, koji su odrasli u određenim sredinama, koji imaju velike probleme danas u poljoprivredi, predlažu nešto, znajte da je to nešto što život znači za seljake na određenim područjima. Tačno je da je nenormalno objasniti da će se vršiti posebno popis za poljoprivredu, van ovih popisa koji će ići. Ko je taj ko će tolika sredstva da troši, da obilazi po nekoliko puta i da vrši raznorazne popise po Srbiji, a posle će posebno da uradi popis?
Ne mogu da shvatim da li vi, gospodo iz vladajuće koalicije, pratite poslednje dve godine, od kada ste na vlasti, srpsko selo i srpsku poljoprivredu? Da li shvatate da je situacija teža nego ikada? Da li shvatate da u ovoj godini, najrodnijoj u poslednjih dvadeset godina, imamo totalni haos u otkupu, u cenama, u svemu? Mislim da 2011. godine, za kada planirate ovaj popis, više nećete imati ništa da popišete.
Jutros je na RTS-u, na Prvom programu, bila emisija o jednom selu iz opštine Prijepolje; naveden je primer da je pre nekoliko godina u toj familiji bilo 35 ljudi, a danas samo dva starca koja žive u tom selu. Bila je to jedna reportaža koja vam sve govori. To je slika srpskog sela. Taj domaćin koga su posetili imao je nekada trista ovaca, deset konja i dvadeset i nešto goveda, a danas nema nijednu ovcu, ima jednog konja i sedam goveda. To je dokaz kako se urušava srpsko selo.
Ako se ovaj trend nastavi i ako raznorazne grupacije koje se sada javljaju... Ovde smo čuli za jednu; i neke naše dame, koje su nekada bile i prve dame, ušle su u veliki biznis i trgovinu veštačkim đubrivima; da bi se cena što bolje „nadrukala“ itd., u tu trgovinu ubacile su se i žene visokih državnih funkcionera, rodbina.
Jednostavno, svi su očerupali pomalo, a seljak je ostao go i bos, bez igde ičega. Nećete imati šta da popišete 2011. godine. Da li verujete, sa cenom mleka od 15 - 16 dinara u otkupu, neće ostati više nijedna krava muzara, gospođo ministarka? Da li verujete, u jednom selu koje je imalo (investirano je nekada iz vladinih fondova) osam tovilišta, sa preko sto bikova, danas nema nijednog bika tovljenika, nema ništa?
Zašto? Vi uvozite meso, vi ste to odobrili. Srbija je postala odgrađena avlija, kako ja vrlo često kažem. Ovde se uvozi meso iz Brazila, piletina. Sve su farme puste i prazne. Nema šta da se popisuje.
Zar mislite da može seljak da preživi sa cenom jabuke od tri dinara, kolika je danas, i neće je opet niko? Nijedan prerađivač ne radi u Srbiji. „Budimku“ ne možete godinama da rešite, „Srbijanku“; PIK „Takovo“ potpuno se odvojio od poljoprivrede, komercijalizovao i otišao u neku drugu sferu.
Prema tome, o čemu se radi ovde? Sva ta poljoprivredna dobra su ljudi pokupovali i spremaju ih za preprodaju. Nema proizvodnje. U selima nema stanovništva. Srpsko selo odumire.
Evo, čuli ste, nekad se dvadeset šest milijardi ulagalo, a sada se ulaže osamnaest milijardi, znači, osam milijardi manje nego pre godinu dana, pre dve godine. Vi ste drastično skresali budžet, što se poljoprivrede tiče, i sve ga više krešete i sve više uvozite.
Ovaj jednostrani sporazum sa EU, koji ste vi primenjivali, tokom ove dve poljoprivredne sezone potpuno je uništio srpsko selo. Mi iz opozicije smo govorili da će to razoriti selo, da će razoriti srpsku privredu. To se i dogodilo.
Sada, kako ne znate da organizujete? Sutra ćete, kad prenesete nadležnost, imati ministra poljoprivrede, nesposobnog ministra, koji ne zna jabuku od tri dinara da dovede do kupca, do onog gladnog građanina, jer, jednostavno, on to ne razume, on to ne zna. On će biti sutra ministar nama u Srbiji, a preneće nadležnosti u Vojvodini drugom ministru iz Vojvodine, a on će nama da kroji kapu u Srbiji, da razara srpsko selo, kao što je do sada radio. On će razarati šumadijska sela, jug Srbije.
Da li je moguće da mi razgovaramo o poljoprivredi? Da li znate, gospođo ministre, da „Porečje“ Vučje ima 600 hektara pod sadnicama, najkvalitetnijim u državi? Nije ubrana nijedna jabuka, nijedna kruška, nijedna voćka! Sve truli, sve propada u korovu. Zašto?
Kako Srbija da preživi? Mi smo poljoprivredna država. Šta da izvezemo? Da li vi znate koliko ove godine, u najrodnijoj godini, imamo tona suve šljive da izvezemo? Gotovo da i nemamo, ili nešto minorno. Sve je potrulilo, sve je propalo, sve je nestalo. Zašto? Zato što ljudi iz Vlade nisu znali da organizuju.
Skupili ste u poljoprivredi neke dečake tamo. Mislim da oni nisu videli ni kako izgleda jedno tovilište, ni kako izgleda proizvodnja itd. Svako jutro se slikaju po televizijama i pričaju nam kako to treba da se radi. Otkud oni i šta tamo rade? Koji su njihovi rezultati?
Cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji je toliko drastično opala, a narod gladuje, preko 700.000 ljudi gladuje. Kako može u ovako rodnoj godini Srbija da gladuje? Kako može, sa cenama koje su bagatelne za seljaka, Srbija da gladuje?
To je jedna totalna neorganizacija. Sada tražite, podneli ste predloge da se ugase zelene pijace, kako ih naš narod zove, po gradovima i da sve pređe kod vašeg prijatelja u „Maksi“ diskonte, u „Tempo“ i ostalo. Ide se na tu varijantu. Već se vodi tiha kampanja i priprema. Tobože, to kaže Evropska unija. Kako možete više da donosite neke zakone i da se krijete ispod kišobrana EU, a to nema veze sa EU? Kako oni štite svog seljaka, kako vrše subvencije? Zašto taj deo ne primenite na Srbiju, nego primenjujete kojekakve mere koje nama uopšte u ovom momentu ne odgovaraju, jer nismo spremni za to?
Znamo da bi naš proizvođač sira, kajmaka voleo da ima svoju laboratoriju, da ima svoje stručno lice, da ima inženjera koji vodi nadzor, da ima sve prostorije u pločicama i tamo gde se prerađuje mleko, ali sa čim? On nema hleba da jede, ne može dete da školuje, ne može da mu kupi ni cipelu, ni patiku, ni da se prehrani.
Da li ste gledali ovih dana – kukuruzom lože vatru? Zašto? Zato što je jeftinije od gasa. Seljak lepo kaže – duplo mi je jeftinije, jer plaćam gas.
Vidite, meni je žao što gospodin Bajatović nema nikad vremena da dođe ovde u parlament, mada je poslanik, da objasni to poskupljenje od 60%. Sada će biti još jedno poskupljenje, pa ćemo imati poskupljenje struje za koji dan - 25%. Kako seljak da preživi? Evo, nafta neki dan pet dinara, pa pre toga sve mic po mic, malo akcize poskupe, malo nafta, malo tobože pratimo svetsku cenu, ali od Nove godine do danas 35 dinara po litru je...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, devet minuta i trideset sekundi ste iskoristili od petnaest minuta na raspolaganju...)
Pa ne, ovo je...
(Predsedavajuća: Molim vas da, u skladu sa članom 103, i gas i struju i sve ostalo što ste naveli...)
Dobro, ovo je život, ovo mi amandmanima želimo...

Narodni poslaniče, u obavezi ste da saslušate uputstvo predsedavajuće kada interveniše na osnovu obaveza po Poslovniku.
Molim vas da u preostalih pet minuta, koliko imate na raspolaganju kao predsednik poslaničke grupe, i gas, i struju i akcize dovedete u vezu sa amandmanom narodnog poslanika Vlade Milojkovića, odnosno sa pretresom u pojedinostima amandmana na zakon o kome raspravljamo. Možete da argumentujete kako god hoćete, samo da poštujemo zajedno član 103.
Molim da se prijavite, imate na raspolaganju još pet minuta.
Želite li da nastavite?
(Velimir Ilić, s mesta: Naravno.)
Samo se prijavite u elektronski sistem. Izvolite.

 Meni je jako žao što me vi prekidate, ali ja sam ovo povezao; ovo je život, ovo je ono što mi želimo kroz amandmane da popravimo, ako je moguće popraviti. Vi to lagano odbacujete, vas to ne interesuje.
Vi ćete doneti neki zakon kojim ćete mahati i pričati – evo, usvojili smo još jedan zakon, još smo bliže Evropskoj uniji. Ne, gospođo predsedavajuća, mi smo sa svakim zakonom dalje od EU. Zašto? Zato što sve više propadamo. Što više ovih nepraktičnih zakona, koji upropašćuju srpsku privredu i poljoprivredu, mi dolazimo u sve težu situaciju, a sa sve težom situacijom sve više se udaljavamo od EU.
Ovi zakoni, koji su neprimenljivi u Srbiji, nas više odvajaju, udaljavaju i prave jedan zid između nas i Evropske unije. Kada kažemo da imamo 700.000 gladnih, ne kucamo na vrata EU, već ih zatvaramo.
Moramo biti mnogo praktičniji. Morate prihvatiti naše amandmane, one koji su primenljivi, koji će popraviti ove vaše loše zakone. Vi to uporno nećete. Vi tvrdoglavo terate po svome i čim mi skrenemo malo, vi nas prekinete i održite nam predavanje.
Šta hoćete da nam kažete? Da je u ovoj zemlji sve idealno, da se lepo živi, da je sve odlično, da seljak super živi, da ćete sad njemu da popravite stanje kada popišete koliko ima krava, koliko ima ovaca? Objašnjavam vam da 2011. godine u mnogim selima nećete imati šta da popišete. U 17 sela kuršumlijske opštine nemate nijednog stanovnika, nemate šta da popisujete. Selo se prazni jednom pogrešnom, lošom politikom, politikom koja ga potpuno razara i uništava. Povedite računa, da ne bude kasno. Ali, meni se čini da će biti kasno.
I, sve ove vaše primene, za dve, tri, četiri godine... Pitanje je šta ćemo tada imati u Srbiji, kakvo stanje? Pričate o EU kao da sutra idemo, ili po Novoj godini. Ljudi su lepo jutros rekli da pre 2014. godine ne očekujemo, da ne podnosimo zahtev. Možemo da podnosimo gde hoćemo i da pišemo šta hoćemo, ali nismo spremni, oni bar tako misle, a vi ih niste dovoljno ubedili.
Od ovih zakona koje ovde svakodnevno donosimo mnogi su neprimenljivi ili poskupljuju život u Srbiji, povećavaju administraciju i sve nas više udaljavaju od našeg cilja, a to je ulazak u Evropsku uniju.
Govorio sam o jednom selu koje je u teškoj situaciji. Ništa vaš popis neće doprineti, ako veštačko đubrivo poskupljuje svakog dana, ako seljak za vreću veštačkog đubriva mora da preda tri ara zemlje – to je veliki plac za kuću. Bilo je na početku godine dva ara, a sada je tri ara. Izračunajte – još malo, biće skuplje đubrivo nego zemlja. Ne znam gde sve ovo vodi i šta možemo očekivati od svega ovoga.
U poljoprivredi je teško stanje. Posle ovog katastrofalnog otkupa najmanje što sam očekivao jeste da ministar poljoprivrede podnese ostavku. To bi bilo sasvim ljudski, sasvim korektno. Međutim, on to neće.
Vi se hvalite kako ste napravili izuzetne rezultate u poljoprivredi. Šta će da radi seljak u Vojvodini sa osam dinara za otkup pšenice? Kukuruz bagatela, lože ljudi vatru njim, greju kuće. Vi sad hoćete da mu popravite stanje tako što ćete mu doneti statut. On će imati administrativni centar i akademiju nauka. To za njega mnogo znači. Seljak u Vojvodini će mnogo bolje živeti kada dobije još jedan namet, da izdržava akademiju nauka Vojvodine, kada dobije još stotine i hiljade administrativnih mesta koja će morati da plaća.
Prema tome, vi svakim danom sve više komplikujete život u ovoj državi. Svakim danom sve više ga otežavate, svakim danom sve više treba para za tu skupu administraciju koju pravite a mislite da nešto radite. Vi jednostavno ne znate da nađete rešenje. Zato smo vam predlagali da korektno raspišete izbore.
Ja vas neću više smarati. Vi ćete ovo usvojiti. Vi ćete sve usvojiti, jer imate tu malu, sitnu većinu, ali opominjem vaše poslanike iz vladajuće većine da će biti odgovorni za sve ovo što usvoje, da će biti odgovorni sutra za prenos nadležnosti i za statut Vojvodine; za ovo stanje u poljoprivredi; za mnoge fabrike koje su propale; za stotine hiljada ljudi koji su ostali bez posla.
Prema tome, razmišljajte dobro. Nemojte da vas ponese ovaj talas da ste sada na vlasti. Kako radite, veoma brzo bićete u opoziciji, ali minornoj opoziciji. To vam garantujem. Hvala.

Minut vremena iskorišćen od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 3. stav 2. koji se menja i ovako glasi: „Poljoprivredno gazdinstvo jeste tehnički i ekonomski samostalna proizvodna jedinica koja ima jedinstveno upravljanje i na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili porodično poljoprivredno gazdinstvo obavlja i organizuje poljoprivrednu proizvodnju“. Odnosno, u obrazloženju: „Poljoprivredno gazdinstvo je samostalna privredna jedinica koja pored toga što obavlja i organizuje poljoprivrednu proizvodnju.“
Dame i gospodo, čujete vapaj onih koji se susreću sa poljoprivredom i prilikom obilaska sela po Srbiji vide veliku bedu i siromaštvo. Sa ovim zakonom hoćete, u stvari, da imate pravo stanje poljoprivrede, ali mislim da ćete se strašno razočarati kada sagledate pravu sliku i pravo stanje.
Sredinom prošlog veka model ekonomskog razvoja predstavljalo je postojanje dva bitno različita sektora, i to: poljoprivrede i industrije. Prvi je tradicionalan; bio je prenaseljen, karakteriše ga nulta, marginalna produktivnost rada i višak radne snage. Ovaj sektor nije vođen maksimizacijom profita, već čvrstim porodičnim vezama. Drugi način je moderan i zasnivao se na maksimizaciji profita, naprednoj tehnologiji. Ključ razvoja jeste bio u ovom u modernom sektoru.
Dame i gospodo, tada ste sve njih oterali sa sela, doveli ste ih u grad, i šta se danas dešava? Dešava se to da, sa propašću industrije, propalog radnika želite da vratite u propalu poljoprivredu, odnosno da od njega stvorite seljaka, koji nema nikakve tehničke ni materijalne mogućnosti, osim onoga što je nasledio od pradede, dede ili oca, a to je zemlja. Zemlju ne možete samo da gledate, pa da ona rađa, nego morate na njoj krvavo da radite.
Dame i gospodo, da bi se ovo moglo dovesti na nekakve zdrave noge potrebno je izvršiti veliku transformaciju u poljoprivredi. Potrebno je, takođe, podići industrijsku proizvodnju, jer je to sve u korelaciji, usko povezano. Ako nema tehnološkog napretka u poljoprivredi, doći će do pada poljoprivredne proizvodnje i, normalno, do povećanja cena hrane.
Vi to niste učinili, jer hoćete tržišnu ekonomiju da uvedete u poljoprivredu. Šta ste učinili? Poljoprivredu, koja je ionako bila siromašna i bez brige državne vlasti, bilo kojeg režima, i poljoprivrednog proizvođača, seljaka dovodite na ivicu bede, jer tamo nema života. Prekinuli ste onu plansku proizvodnju, a bez te planske proizvodnje vi danas ne možete da funkcionišete.
Kada danas odemo u prodavnicu kupujemo robu iz Kine, Argentine, Brazila, kupujemo pasulj, beli luk. Pitam vas, šta je sa poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji? Nju ne otkupljuje niko, jer je na berzama cena našeg poljoprivrednog proizvoda... Taj trgovački lobi neće da se sagne da uzima robu iz sela, gde ga naši seljaci proizvode.
Odnosno, vi sada ovim članom (ili ja ovim amandmanom) hoćete da ovo poljoprivredno domaćinstvo pretvorite u jednu malu fabriku. Ali, koju fabriku, ko će da radi u toj fabrici? Nije bitno, možete nekome dovesti svu mehanizaciju, ali ne može bez radne snage u poljoprivredi. Sve možete modernizovati, ali ipak na kraju mora da postoji neko ko će da pokrije taj lanac.
Dame i gospodo, pogledajte samo reciprocitet te cene. Kada treba da pođem u njivu treba da naspem sto litara nafte, odnosno jednu tonu pšenice moram odmah, i to više od tone pšenice, da bih je prodao... Da li može seljak danas, iako su sorte pšenice vrlo dobre, da proizvede više od pet tona? Znači, da bi bio rentabilan mora da proizvede od osam do deset tona pšenice. Da ne govorim o svim ostalim poljoprivrednim proizvodima, čija tonaža bi trebalo da bude veća uz korišćenje agrotehničkih mera, korišćenje svih inputa u proizvodnji.
Moram da vam kažem da se u selu u kojem se nalazim od 500 domaćinstava poljoprivrednom proizvodnjom bavi svega petnaestak. U tih petnaestak koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom ima nekoliko mladih ljudi koji su neoženjeni. Šta mislite, ko će iza njih to da nastavi? Pet hiljada neoženjenih momaka ima u Mačvanskom okrugu; to je taj popis stanovništva koji treba da vidite, tu katastrofu Srbije, uz popis da vidite kolika su ta poljoprivredna domaćinstva.
Što se tiče ovoga što se malopre pričalo, jeste, dame i gospodo, ovde o poljoprivredi pričaju samo opozicione stranke, o teškom životu, ali, nažalost, mnoge opozicione stranke su na lokalnom nivou sa „žutima“ u vlasti i tamo ne pričaju o teškom životu koji iznosimo za ovom govornicom.
Smatrajte da ćete se razočarati ovim popisom kada budete videli ko sve proizvodi, jer sedamdesetogodišnjaci i šezdesetogodišnjaci voze mehanizaciju tamo gde treba da popišete. Pitam vas, šta treba da popišete, da li traktore koji su stari po pedeset, šezdeset i trideset godina? Dame i gospodo, vratićemo se mi, da bi ovu zemlju orali konji i volovi, ali nit ima konja i volova, ni momaka koji treba da teraju konje i volove.
Jedini spas jeste, dame i gospodo, da vi siđete sa vlasti i da normalni sednu na vaše mesto i da ovu zemlju vode oni koji je osećaju. Možda se vi smejete, možda je vama sve to smešno, ali u ovoj zemlji je tužno to što seljak prima socijalnu pomoć, koja se zove seljačka penzija, koja je manja od socijalne pomoći. Zato je u Šumadiji 15% siromašnih, a u Beogradu 3%, pa sad vi vidite gde se Srbija nalazi. Hvala vam.

Šest minuta i petnaest sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Srpskoj radikalnoj stranci na raspolaganju je minut i trideset sekundi.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe Nove Srbije podnela sam amandman na član 6. gde u stavu 1. reči „uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije“ menjaju rečima „uz uvid u odgovarajuću dokumentaciju“.
Zaista sam mislila samo na terminološko značenje pojma „priložiti“ i pojma „uvideti“ nešto; dakle, ako je nešto prilaganje, to podrazumeva da treba staviti uz popis dokumentaciju. Prihvaćen amandman? Hvala vam lepo. Hvala.

Amandman narodne poslanice Zlate Đerić Vlada je prihvatila, ali ćemo i o njemu, kao i o drugim, morati glasati u danu za glasanje, s obzirom na to da se nadležni odbori nisu izjasnili izveštajem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 9. stav 3. reč „najmanje“ briše, zato što smatram da komisija treba da ima pet članova.
U odgovoru Vlade koji sam dobio kaže se da amandman ne može da se prihvati zato što broj članova popisne komisije zavisi od veličine opštine. To je širok pojam, veličinom opštine može da se smatra broj stanovnika, broj kvadratnih kilometara, kvadratnih metara itd. Ne razumem zašto je Vlada dala ovakav odgovor da ne prihvata amandman, jer ovde se radi o zakonu o popisu poljoprivrede, tj. individualnih proizvođača. Mogli ste da napišete bar da zavisi od broja individualnih gazdinstava itd., da se amandman ne prihvata.
S druge strane, smatram da se ovaj zakon koji se donosi nameće malim, sitnim poljoprivrednim proizvođačima tj. privatnim gazdinstvima koja su se prijavila; tu će se verovatno doći do tačnih podataka ovim popisom. Sumnjam da će poljoprivredna gazdinstva koja su se pošteno prijavila i pošteno rade svoj posao imati još veći namet.
S druge strane, kada je već poljoprivreda u pitanju, doneli ste zakon, koji je ovde u parlamentu izglasan, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, a u mojoj opštini (dolazim iz opštine Bečej) zakon se ne poštuje.
Država ima 11.000 hektara u opštini Bečej; dala je čoveku koji je vlasnik PIK „Bečej“, gospodinu Nicoviću (koristi već treću godinu), vansudskim poravnanjem; nije održana licitacija o izdavanju poljoprivrednog zemljišta.
Po gledištu SRS, država je apsolutno gubitnik u ovim teškim vremenima ekonomske krize; budžet Republike, budžet pokrajine, budžet lokalne samouprave bi bio sigurno veći, jer je ogromna površina takvog zemljišta koje se izdaje ispod žita. Najkvalitetnija zemlja u okolini se izdavala, tamo gde je licitacija održana, za tri ili četiri puta veću sumu. Određena gazdinstva u opštini Bečej, kao što su individualci, žele da učestvuju u takvoj licitaciji, ali ne dobijaju šansu.
Zato smatram da je ovakav zakon, koji će se doneti, nesuvisao, a zakon koji je donet a ne primenjuje se jeste velika šteta i za poljoprivredne proizvođače, i za opštinu, pokrajinu, Republiku. Hvala lepo.