Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli nekoliko amandmana kojim predlažemo da se iznos ovih predviđenih kazni smanji, otprilike u trostrukom iznosu. To smo učinili zato što smatramo da su u uslovima u kojima se naše društvo nalazi, posebno s obzirom na ovu ekonomsku krizu, ovi iznosi koji su predviđeni previsoki.
Jedna od osnovnih odlika svih ovih vlada od 5. oktobra 2000. do danas, a koje se nazivaju narodnim, demokratskim vladama, jeste to da stalno pooštravaju kaznenu politiku, stalno povećavaju iznose raznih poreza i nameta koje privreda i građani moraju da plaćaju državi. To bi se čak u uslovima ove krize moglo prihvatiti, ali pod uslovom da se tako prikupljena sredstva preusmere, recimo, za oživljavanje privrede, za pokretanje proizvodnje, za socijalne programe, pre svega za pomoć najsiromašnijim slojevima stanovništva. Međutim, to se ne čini u dovoljnoj meri. Sredstva koja se izdvajaju za oživljavanja privrede su nedovoljna.
Navešću samo jedan podatak: u poslednjih godinu dana, prema zvaničnim podacima, bez posla je u Srbiji ostalo između 185.000 i 225.000 ljudi. Ovaj podatak izgleda još poraznije ako se imaju u vidu ona predizborna obećanja Borisa Tadića i Mlađana Dinkića, data pre samo 15 meseci, da će u slučaju njihove pobede u Srbiji tokom sledeće četiri godine biti zaposleno oko 200.000 ljudi.
Što se tiče socijalne politike i izdvajanja za socijalne namene, navešću samo jedan podatak: kada je ova vlada počela svoj mandat u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, bilo 400.000 ljudi koji su živeli ispod granice siromaštva. Prema sadašnjim zvaničnim podacima, taj broj je porastao na 700.000. Istovremeno imate trend da broj narodnih kuhinja opada i da se smanjuju sredstva koja se izdvajaju za rad narodnih kuhinja.
Smatram da ovaj amandman i sledeće amandmane, a sledeći je amandman gospodina Srboljuba Živanovića, sa istom temom, iz istih razloga treba prihvatiti.