Da li imam pravo na repliku? Gospodin Krasić me je pominjao. Nemam? Dobro.
U svakom slučaju, gospodine Krasiću, meni je drago što ste vi za slobodno društvo kao društvo u kome postoji alternativa. Jeste, to je jedan od osnovnih liberalnih principa.
Ovde se radi o nečemu što je osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na imovinu. Gospodine Škundriću, vi Predlogom zakona hoćete da eksproprišete u korist nečega što nije država, niti firma sa državnim vlasništvom. To je protivno zakonu i Ustavu. Da ne pričam o administrativnom prenosu, koji je (nisam pravnik, ali sam sa njima pričao) apsolutno neprimenjiv ovde, primenjiv je samo između državnih organa.
U svakom slučaju, budite sigurni da će ljudi kojima će ovako nezakonito i protivustavno biti eksproprisana zemlja podneti tužbu Ustavnom sudu. Možda ovaj saziv Ustavnog suda to neće prihvatiti. Verujte mi, na kraju će se to loše završiti i po Vladu i po odnose sa Rusijom i ruskim partnerom. Možda će biti dobro za nekakvu grupu o kojoj priča gospodin Krasić, o kojoj priča gospodin Maraš, o kojoj svi mi znamo, ali neću sada da se bavim njima.
Možda je vama, kao pripadniku stranke koja u svojoj prošlosti nije mnogo „zarezivala“ privatnu imovinu, lako da predložite ovaj zakon. Ovde se radi o privatnoj imovini državljana Srbije koja zbog gasifikacije Srbije treba da bude eksproprisana u korist nekoga ko je napolju.
Zaista, vaš apel da se Skupština i Zakonodavni odbor izjasne o ustavnosti je dirljiv, ali prosto niste nadležni, gospođa Čomić je ta koja bi mogla da spreči dalju degradaciju parlamenta.
Vi, gospođo, znate da je u jednom trenutku vladajuća većina prilično doprinela padu ugleda ovog parlamenta kampanjom koja je vođena u medijima, i neki drugi su u međuvremenu promenili mišljenje, ali mišljenje Zakonodavnog odbora pre glasanja ili tokom diskusije je nešto što je nužno. Gospođo Čomić, nikada se nije desilo da Skupština glasa za zakon, a da Zakonodavni odbor nije... Možda jeste, možda će to postati praksa, ne ulazim u to, ali ovde se dira u suštinsko, osnovno ljudsko pravo, pored prava na život, to je pravo na imovinu, zarad interesa koji ne mogu da se podvedu pod opšti interes.
Toliko je gasifikovana Srbija. Nije ovo prvi gasovod. Gasifikacija je i kad gas ulazi u kuće, samo se razlikuje širina cevi. Gde se to eksproprisala imovina, gde se to oduzimalo? Privatne firme gasifikuju, pa se nije dešavala eksproprijacija.
Ovo je zakon koji očigledno zbog neke žurbe nekome treba, čak se predlaže da ne stupa na snagu za osam dana, nego odmah. Možda je to zahtev nekih ruskih partnera, možda ne može da im se odoli, ali, gospodine Škundriću, nemojte više da nam kažete kako je sve normalno, kako je sve super. Niko nije dao 58% ruskom partneru, od zemalja koje sarađuju sa Rusima u oblasti energetike; niko ne želi da onome ko ima robu dozvoli vlasništvo i nad transportom. Evropska praksa je da onaj ko proizvodi struju ne može da poseduje dalekovod, onaj ko ima naftu, a to su Rusi, ne može da poseduje gasovod, ne može da bude većinski vlasnik, jer to znači - nož i pogača.
Zašto ovo radite trinaest godina posle koncesije koju je dobio „Jugorosgas“, meni zaista nije jasno, ni građanima nije jasno. U svakom slučaju, građani moraju da znaju da se ovde pokušava da se donese opasan zakon, protivustavan i protivzakonit, koji će imati posledice ne samo po građane kojima će biti eksproprisana zemlja, nego i po ovo društvo. Monopoli, u vreme kada deregulacija i konkurencija dovode do boljitka za sve građane (niža cena usluge, bolji kvalitet), nisu put kojim treba da ide Srbija i nisu dokaz nečega što se zove proevropska orijentacija ove vlade.
