Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovana javnosti Srbije, kad god se pokrene mnogo strasti onda je iza toga malo razuma. Nekome je očigledno to bio cilj, kao svojevremeno, a mnogi to ovde u parlamentu pamte, kada se donosio Omnibus. I tada su se uzburkale strasti. Odigrale su se razne predstave i performansi, čak do onog tipa - vratite mi moje krpice, neću više da se igram sa vama, pa se ipak i dalje igram. Vođena iskustvom koje sam stekla one večeri kada sam se vraćala iz srpskog parlamenta posle usvajanja Omnibusa, a slušajući saputnike koji su putovali na relaciji autobusa Beograd - Novi Sad - Sombor, znala sam da nikada više ne mogu i ne smem u ime politike, u ime političke stranke, u ime Vojvođana, podržati ovakav predlog zakona ili bilo šta slično.
Vojvođani ili građani Vojvodine su dobili 2001. godine Omnibus. Nekima je posle toga smrklo, svanulo je uglavnom političkim elitama, ako to uopšte jesu.
Mi koji živimo u Vojvodini, Srbi i svi oni kojima je tu prošlost, sadašnjost i budućnost navikli smo da je cilj političkih avanturista koji kroz Vojvodinu prođu da nam zamute pijaću vodu, pa odu ili u istoriju ili u drugu državu, a mi poslovično oprezni tu vodu posle procedimo i trunje bacimo.
Nama podele nisu bliske i znamo koja je vrednost zajedničkog života. Vojvođani su narod koji voli da teče i uvećava, a ne da deli i smanjuje, i dobro je primetio neko od prethodnih govornika kada je rekao da ovaj predlog zakona afirmiše strahove i nepoverenje, i generiše strahove i nepoverenje, i to opravdano.
Ovo je zakon koji je osmišljen da bi, korak dalje od omnibusa, pomerio mogućnost secesije i to on ne krije, i to ću kasnije kroz citiranje člana Predloga zakona i da pokažem. Zato kažem da je ovo zakon koji nije za građane, ovo je nešto između partijskog i privatnog zakona koji je uspeo da više nego bilo koji drugi podstakne podele unutar vladajuće stranke, ali i unutar pravničke javnosti u Srbiji, koja je tu ipak najstručnija i koja još nije do kraja dala svoju završnu reč, pa do onih političkih strasti kojima smo svi svedoci.
Većina građana koji žive u Vojvodini, da ih je neko pitao, a niko ih nije pitao, niko im nije izneo jednu relevantnu javnu raspravu, imala bi vrlo zanimljivo mišljenje o statutu i ovakvom predlogu zakona. Trebalo ih je čuti, trebalo ih je pitati. Ako već neko planira da ih pita o teritoriji, morao ih je prvo pitati o ovom zakonu i ovom statutu.
Ali, po čuvenom manevru odvlačenja pažnje, skretala se pažnja javnosti na neke akutne teme koje nisu svojstvene samo Vojvodini da bi se nametnuo stav o nužnosti baš oko ovakvog teksta zakona i statuta, koji iznosi tvrdnje koje stoje u međusobnoj i potpunoj kontradiktornosti i poništavaju jedna drugu, praktično se isključujući u primeni, i samim tim zakon čine ništavim i pred nekim nepristrasnim pravnim arbitrima oborivim.
Zašto tvrdim da je ovo partijski privatni zakon? Pa, zato što se u njemu vodilo računa pre svega o partijskim interesima trenutno vladajućih, ma kolika njihova specifična težina bila u biračkom telu. O njemu se dogovaralo između dve skupštine, i to se javno promovisalo i to je ono što ga čini poluprivatnim, jer nismo shvatili kriterijume kako se to moglo između jedne skupštine u Novom Sadu i ove skupštine u parlamentu uticati na izmene teksta zakona, ma kako se one nazivale, a rekli su da su samo tehničke, a onda posle promovisali to kao svoje velike političke uspehe.
Ne vidim da je ispravka tehničke ili interpunkcijske greške neki veliki politički uspeh, ali očigledno da tu negde na sredini toga leži istina. Dvolično do kraja je to da oni koji zagovaraju Evropu bez granica, putovanje u Evropu bez viza i pasoša, hoće samo jednu granicu i to prema Srbiji. To ovaj zakon jasno kaže.
U članu 4. kaže se ovako: "Teritoriju AP Vojvodine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom." Stav 2. kaže : " Teritorija AP Vojvodine ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu, u skladu sa zakonom". Znači, u saglasnost njenih građana ona se može menjati.
Da li to znači da, uz saglasnost njenih građana, ona može da se menja i šire? Ne, može samo uže, što znači da vi ove tri navedene kategorije, odnosno tri entiteta koje navodite, Bačka, Banat i Srem, verovatno već vidite i tu neke moguće granice i neku moguću novu trgovinu.
Kaže: "Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koja ima izborno pravo i prebivalište na teritoriji AP Vojvodine. Odluka na referendumu iz stava 2. ovog člana jeste doneta ako je za nju glasala većina utvrđena zakonom, odnosno statutom, u skladu sa zakonom".
Kada su to građani u Vojvodini govorili o mogućem referendumu i teritorijalnom izjašnjavanju? Kada ste ikada osetili, vi koji ne živite u Vojvodini, da u Vojvodini postoji takvo raspoloženje, osim u vreme Svetozara Miletića, Jaše Tomića i ostalih srpskih tribuna?
Onda jedan nonsens, čak i jezički nonsens, jedan pleonazam koji je nedopustiv da postoji u odredbi zakona: "Grad Novi Sad - glavni administrativni centar i sedište organa AP Vojvodine". On je to i do sada bio. Samo ako je nešto centar, onda je on centar, nema množine. Ne može da bude glavni centar.
To su dve reči koje suštinski potpuno isto znače i poznata je jezička greška koja se zove pleonazam i svuda se ispravlja kada se pojavi. U stvari, ispravlja se onda kada nije nastala namerno. U ovom slučaju je ona nastala namerno, u želji da se dodvori nekim političkim strujama, pa smo zadovoljili i jedno i drugo ili, kako u narodu kažu, da se bude i pošten i ono drugo, a to do sada, otkad je sveta i veka, niko nije uspeo i svaki novi pokušaj je uvek i iznova bio tragikomičan.
Dakle, decentralizacija vlasti, kojoj Srbija uz sve svoje velike napore istinski teži, jeste izgovor, jer asimetrična decentralizacija jeste u stvari put ka secesiji, a svako ko se pri tome još poziva na novac i uštede krije istinu, zarad samo sopstvene koristi i jednog cilja.
Skupština Srbija ima osam miliona građana i 250 poslanika, 32.000 građana predstavlja svako od nas. Skupština AP Vojvodina ima 120 poslanika na oko dva miliona građana, 16.000 birača predstavlja svako u Skupštini AP Vojvodina. Koji je poslanik skuplji, koji više košta ovu državu? O platama u Vojvodini, administrativnim, poslaničkim, dnevnicama, paušalima, putnim troškovima javnost nikada nije dobila informaciju, o sukobu interesa takođe, o aparatu Izvršenog veća takođe, broju zaposlenih, ceni koštanja takođe, a kao uredni građanin koji živi u Vojvodini, koji uredno plaća porez, moram da postavim pitanje - "di su i moji novci?"
Predsednik predlaže smanjenje srpskog parlamenta na 150, ali nikada nije nijednom rečju pomenuo vojvođanski. Kome on to priprema odstupnicu? Ko to priprema rezervnu državu u svojoj državi, dajući kroz član 4. mogućnost izjašnjavanja referendumom o svojoj teritoriji?
U ovom opštem duhu praznorečja koje vlada od strane vladajućih, u nedostatku mudrosti i pragmatičnosti, vizionarstva, ovo je još jedan napor da nas uvedete u kolektivnu amneziju, a sa ciljem da se materijalna dobit koju ostvarujte političkim angažovanjem i nadalje nekontrolisano uvećava. Na sve ostale ciljeve koji su prikriveni govorićemo kada budemo govorili i o statutu sutra. Jeste da se sa ovim požurilo zbog budžeta, da biste imali potrebnu većinu da se izglasa budžet, o tome je moj kolega danas govorio, ali jeste još jedan zakon problem, kojim hoćete da napravite manevar da ga ne donesete.
Upravo donošenje ovog zakona i statuta u ovom momentu jeste, između ostalog, izgovor da se odloži donošenje zakona o denacionalizaciji, zakona kojim bi se vratila imovina koja se mora vratiti i čije donošenje jeste jedan i ključni dokaz da treba ići u EU i uslov da se uđe u EU.
Vi znate koliko je u Vojvodini takve imovine i upravo želite još jednom da zamutite vodu, pa da mi opet imamo dodatni posao da moramo da je cedimo i da moramo da bacamo trunje.
Molim vas, da li građani Vojvodine imaju hrabrosti, imaju spremnosti i imaju želje da plate ovako skupu cenu vašeg vladanja? Zaista ne verujem, ali to će najbliža budućnost pokazati.

Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, posle njega narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovane kolege, politika koju vodi SPS je vrlo jednostavna i svima razumljiva: autonomija - da, država - ne. Meni će biti žao onih koji to ne razumeju.
Podsetiću vas da je projekat donošenja zakona i statuta AP Vojvodine posledica konsenzusom usvojenom Ustava RS, a moram da vam kažem, barem po pobrojanim, prenesenim ili izvornim nadležnostima, nisam našao ništa što u Ustavu ne piše.
Danas neke od tih stranaka spočitavaju SPS različite uloge. Samo dve stvari ću da kažem. Setite se 1978. godine i antiautonomaške revolucije. Teško da smo mi partija kojoj možete da spočitavate ono što ste rekli.
Što se tiče političke doslednosti ili nedoslednosti, od starta nam je bilo jasno da ovo pitanje ne treba da se rešava u parlamentu Vojvodine, pa smo zato i glasali za da to dođe tamo gde mu je i mesto, na parlament Srbije. Jer da smo dalje raspravljali u okviru, kako se to kaže, političkih snaga u Vojvodini, imali bi jednu raspravu koja bi dalje destabilizovala Srbiju i bila politički i marketinški zloupotrebljavana, kao što je to i danas slučaj.
Moram da vam kažem, kolege, da ste vi u jednoj prednosti, a da je javnost koja gleda ovaj skup prosto hendikepirana. Oni nemaju ni tekst ispred sebe, a javna rasprava koja je vođena preko tzv. sredstava javnog informisanja, pod patronatom pojedinih političkih stranaka i tzv. lobi grupa, ne govorim o stručnoj javnosti, dala je jedan ton ovoj raspravi da se radi o nekakvim dezintegracionim procesima i sličnim stvarima.
Kada bih bio gospodin Čanak, a neću previše da mu omalovažavam ovaj akt, rekao bih, komentarišući stavove SRS, koji kažu – vi ste, kaže, sprečili da se promeni Ustav Srbije sutra, jer ne mogu da se menjaju dostignute nadležnosti, odnosno dostignuta prava.
Od 153 prenesene nadležnosti, gospodo, u ovom statutu preko 100 su prenete nadležnosti, koje se u svakom momentu mogu povući. Ako neko ovde može da nađe tragove izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, svaka mu čast. Ako je polaganje pravosudnog ispita ili državnog ispita obeležje pravosuđa, to tako ne gledam.
Podsetiću vas, kada je počela rasprava posle 2000. godine, naravno, na projekat akademika Fire, gde je bila predviđena i Narodna banka, i predsednik Vojvodine, i Vlada, i neposredni izbori i svakakva neka razna čuda. Ne mislim, za razliku od nekih kolega, da će ovo biti kraj rasprave o autonomiji i decentralizaciji u Srbiji.
Naprotiv, jedno vreme će se političke snage i strasti primiriti i ponovo ćemo početi da raspravljamo o ovome, jer Ustav, koji smo konsenzusom doneli, omogućuje i druge autonomije i druge, nadam se, ne političke regione, nego ekonomske regione, razvojne priče i onu pravu priču, a to je decentralizacija, gde vlast, imovina i sve ostalo treba da bude bliska, ljudi, građanima.
Ne možemo se definisati, a definisali smo se kao nacionalna država, to je okej, ali kao građanska država po pravima. Ako želite da to poštujemo, ne možemo napadati neke stvari koje ovde pišu. Ako nekome damo autonomiju, a ne želimo da joj damo nikakav sadržaj, onda je to najskuplja i najproblematičnija autonomija. Ona ništa ne donosi, a košta.
Ako govorite o autonomiji, ona mora imati neki sadržaj. Ponavljam, od 153 pobrojane nadležnosti, preko 100 su tzv. prenete, možete ih povući u svakom momentu, ljutio se neko ili ne.
U teorijskom smislu, za razliku od svih ostalih ranijih projekata ovog tipa, uvodi se nešto što ovde niko nije komentarisao, pa ni onaj ko je predlagač zakona, mislim na Vladu. Uvodi se supervizija državnog organa.
U ranijim projektima nije bilo supervizije u projektu autonomije. Sada je jasno da će Vlada RS, kroz svoje organe, u svakom segmentu prenetih nadležnosti imati superviziju i puno pravo da nešto dozvoli ili da nešto ne dozvoli.
Takođe, u najvećem broju nečega što bi moglo vući po pravima na nekakav navodni separatizam je u direktnoj nadležnosti Vlade RS i svuda se obavlja na zajedničkim osnovama, na zajednički način, sa zakonom koji važi na celoj teritoriji RS.
Ne želim da budem ili da sebi pripisujem ulogu, ili svojoj partiji, da smo jedini pametni, da jedini sve znamo i da smo jedini branioci nacionalnih interesa. Pretpostavljam da, kao partija, nosimo odgovarajuće istorijsko iskustvo i kao ljudi koji se bave politikom odgovarajuća lična iskustva i odgovarajuća znanja.
Kada govorimo danas, dakle, o ovom zakonu, možemo da kažemo da je on dobra mera koja je utvrđena upravo između onoga na čemu principijelno insistira SPS – autonomija da, državnost ne. Puna nadležnost države Srbije, oličena u mogućnostima Vlade Republike Srbije, za sve što i najvećim sumnjivcima može biti sumnjivo kada je u pitanju zaštita interesa Republike Srbije.
Nažalost, vreme koje imam na raspolaganju, a i hendikep onih koji gledaju ovaj prenos u kome, bojim se, prečesto želimo da postignemo samo dnevno-političke poene, te otud ne pričamo o ozbiljnim procesima, pa smo i proces kolege iz Šumadije, a čisto sumnjam da Šumadinac može biti nekakav separatista, o metropolizaciji i raseljavanju rubnih delova Srbije shvatili, recimo, pogrešno. To je ozbiljna priča.
Pojedine kolege ovde govore da se ljudi bore za život, bore se za egzistenciju, za preživljavanje svojih porodica, pa im to nije važno.
Samo ne razumem jednu stvar. Zašto Kragujevac ne treba da ima autoput, a Čačak treba? Da li je možda važno odakle je član Vlade? Dogod ova država ne bude funkcionisala po jasnim prioritetima, gde nije važno ko je ministar ili ko je predsednik, ili koliku ko ima lobističku moć, nego je bitno da li imamo konsenzus nacionalnog, ekonomskog, političkog, socijalno definisanog interesa, mi nećemo dobro funkcionisati. Dok stvari zavise od toga ko je negde, to može biti plus-minus 10% da zavisi od čoveka, ali globalno mora da zavisi od procesa koje mi želimo da podržimo.
Proces decentralizacije u Srbiji treba da prođe. Mislim da je to interes svake skupštine opštine, svakog grada, mislim da je to interes Srbije. Ako želimo na ovaj način, kao politička elita u Srbiji, a smatram da je parlament politička elita, jer oličava one koji žele da budu politička elita u Srbiji, pošto su neki elita po statusu a ne i po kvalitetu, onda zaista moramo da vodimo računa šta plasiramo javnosti.
Bojim se da deo ovih aktivnosti ima za cilj naredne izbore, na kojima nećemo razgovarati o kvalitetu života, političkoj stabilnosti u Srbiji, jer ni sami ne nudimo odgovarajuća rešenja u ekonomskom, pa ni političkom i socijalnom smislu, nego ćemo se baviti golom borbom za vlast na iracionalnim argumentima. Ponovo neće biti važno koliko imamo zaposlenih, koliko nezaposlenih, koliko fabrika radi, koliko ne radi. Da raspravljamo o tome šta je doneo proces privatizacije i slične stvari.
Ali, to nije tema, pa da me predsedavajuća ne bi opominjala u tom smislu, želim samo da kažem, dakle, sutra ću govoriti o statutu, tamo je bilo nešto više problema nego u samom zakonu.
Mislim da ova rešenja, ovako postavljena, sa poštovanjem Ustava, sa uvođenjem supervizije Vlade Republike Srbije, za sve što može biti, kolega, tvrdim da je ima, dakle, ovo je jako dobro što je uvedena puna nadležnost Vlade Republike Srbije svugde tamo gde nešto može biti sporno. To je mogao da bude možda i guverner, možda je mogla da bude i Skupština, možda je moglo da bude i ministarstvo.
Vidim da se Vlada Republike Srbije, kao predlagač, opredelila da to bude ona sama i smatram da je to dobro. Ne mislim da će bilo koja buduća vlada RS ili većina u njoj dozvoliti bilo šta, ovo samo govorim zbog građana koji sada ovo slušaju i gledaju, separatističko. Ne mislim da će to dozvoliti bilo koja partija koja ima stvarnu moć kroz broj glasova koje može da dobije na srpskom političkom tržištu.
Prema tome, ne želim previše da branim čak ni sopstvenu partiju. Mislim da smo se u tom patriotskom smislu sasvim dovoljno pokazali, jer ovde se spočitava i SPS da smo hteli neke marketinške poene. Moram da vam kažem da smo mi krajnje ozbiljno mislili i u dogovoru sa našim političkim partnerima podneli neke amandmane.
Sam tehnički proces se može sporiti, da li je trebalo u Skupštini Vojvodine uraditi ovako ili onako. Ali, mnogo manje političkih tenzija će proizvesti ovo rešenje, koje će dovesti da usvojimo dva usaglašena dokumenta, a to je ovaj zakon o prenošenju nadležnosti, odnosno o nadležnostima AP Vojvodine i statut AP Vojvodine, i da za jedan duži vremenski period, a što duži, to bolje, stavimo tačku na ovu vrstu rasprave, sve dok ne završimo pitanja decentralizacije Srbije, ali kroz proces koji neće ugroziti njenu političku stabilnost, da se to odnosi pre svega na skupštine opština i na gradove.
Samo još jedno pitanje je još ostalo ovde, a to će tek biti rešeno, to je da se do kraja definiše način finansiranja i da se do kraja definiše imovina.
Moram da vam kažem, ukoliko se ta imovina svede na ono što koriste trenutno postojeći organi AP Vojvodine i na delimična prava u oblasti šumarstva, vodoprivrede, bez pravog uticaja na urbanizam i na recimo autoput, kako to neko voli da kaže, pošto to sve ostaje državi, ne vidim da će usvajanje ovog zakona ili statuta kada dođe na dnevni red bilo čime ugroziti državu Srbiju kao takvu.

Jedanaest minuta i 55 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima pravo na repliku, ali narodni poslanik Zoran Ostojić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Uvažena potpredsednice, mislim da se radi o povredi člana 101, pogrešno tumačenje, ono što je govorila koleginica Pešić.

Narodni poslaniče, član 101. ne može biti predmet povrede u toku sednice. Narodni poslaniče, daću vam ponovo reč, sa opaskom da ste pogrešili, niste hteli da kažete 101. nego 104. Samo vas molim da se prijavite.

Ako neko kaže za svoje ideje - nismo mogli da se izborimo u Skupštini Vojvodine, jer tamo je odnos snaga nepovoljan, pretpostavljam za ideje iz jogurt revolucije, pa smo što pre želeli da to dođe ovde jer ovde možemo lakše da izguramo, to je objektivno vređanje i Vojvodine, a bome i ovog parlamenta. To je gospodin Bajatović rekao. On je glasao za statut u Skupštini Vojvodine, a onda kaže – ali ovde smo sada to popravili, pa smo pobedili separatiste.
Mislim zaista da ako je nešto licemerno, odavno nisam video nešto ovako licemerno što je izgovorio gospodin Bajatović, vređajući Vojvodinu, vređajući Skupštinu Vojvodine. Ta Skupština Vojvodine je odraz volje građana Vojvodine, a te ideje o pobedi separatizma, sa onima s kojima sede u Vladi, stranka gospodina Bajatovića i to prebacivanje da tamo postoje separatisti, iredentisti, autonomaši, zaista je vrhunac licemerja. Biti u koaliciji sa strankom koja često umesto politike ima marketing u planu očigledno je zarazno, gospodine Bajatoviću.

Nema povrede člana 104. Narodni poslanik je obrazložio svoj politički stav sa poslovničkim pravilima usklađen način. Sve narodne poslanike molim da, ukoliko već žele da govore o povredi Poslovnika, a u stvari žele repliku, da to urade u skladu sa Poslovnikom zbog toga što nas isti član 100, na osnovu kojeg dobijamo reč kada tražimo povredu Poslovnika, obavezuje na izricanje kazne u slučaju zloupotrebe tog prava.
Molim vas da pažljivije pripremite svoje izlaganje ako tražite povredu Poslovnika.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku, pa narodni poslanik Dušan Bajatović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo dopustite gospođo Čomić da najpre kažem prijatno gospodinu Čanku, koji upravo ruča dok mi pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Gospodine Bajatoviću, 1940. godine, dr Slobodan Drašković je objavio u „Srpskom glasu“, organu Srpskog kulturnog kluba, jedan sjajan članak o načelnosti u politici. U tom članku se kaže ovako: „Ne možete danas biti republikanac, sutra monarhista, danas komunista, sutra antikomunista, danas Srbin, sutra građanin sveta, danas korupcionaš, sutra čistunac“.
Ne možete ni vi da se ponašate tako, gospodine Bajatoviću. Dičili ste se godinama tzv. jogurt revolucijom. Baš me zanima šta bi sad na ovo što ste maločas ispričali rekli ljudi poput Radovana Pankova, Mihalja Kertesa itd. Nije to tako davno bilo.
Razumem vas kao čoveka, vama je lako, vi ste i poslanik i direktor, ali plašim se da vas ne razumeju građani Srbije sa kakvom nonšalancijom govorite o činjenici da ste u Skupštini Vojvodine glasali za Predlog statuta za koga ste i sami priznali, i to danas više puta, da je bio suprotan Ustavu Republike Srbije.
Sada prisustvujemo jednom razbijanju države koji treba u javnosti da se predstavi kao dečija igra. Eto, igrala se deca. Znali smo mi i tada da je to protivno Ustavu, ali eto, da ne izazivamo turbulencije, čekali smo da dođe u Skupštinu Srbije itd.
Ko će da snosi odgovornost, gospodine Bajatoviću, zbog činjenice da je pre godinu dana vaša partija u Skupštini Vojvodine, zajedno sa DS, glasala za Predlog statuta koji je bio direktno suprotan Ustavu Republike Srbije? Ako je sve to bilo čisto, čemu amandmani, čemu čekanje godinu dana, čemu ove igre oko pravno-tehničke redakcije teksta, čemu tri teksta Predloga statuta, čemu sve to ako ste državotvorna partija?
Nije to put, gospodine Bajatoviću, koji će da vas odvede u EU. Ovo za čega se vi zalažete, to smo već videli pre dva veka. Hoćete od Srbije da napravite skup nahija.
Ovaj gospodin iz ne znam koje partije iz Šumadije, on je pričao o Karađorđu. Pa, Karađorđe je presekao mačem takvo stanje u Srbiji, da ne budemo skup nahija, da budemo moderna država, jedinstvena država, jaka država, da pod državni krov dovedemo, ako je ikako moguće, ceo srpski narod.
Vi ste krenuli suprotnim putem, ajde da podelimo Srbiju na skup nahija i ajde sada da svako u svojoj nahiji misli samo o nahiji. Ko će da misli o državi? Onaj u Novom Sadu će da misli o Vojvodini, onaj u Kragujevcu će da misli o Šumadiji, onaj u Nišu će da misli…
(Isključen mikrofon.)

Tri minuta je isteklo.
Pravo na repliku narodni poslanik Dušan Bajatović.