Iako DSS deklarisani separatisti nisu toliko interesantni koliko prikriveni separatisti, ipak je važno da se nešto kaže povodom reči koje je gospodin Čanak ovde izrekao u povodu usvajanja Ustava Srbije. Istine radi, ne zbog nečeg drugog.
Naime, mi smo ovde večeras po ko zna koji put čuli neistinu da je Vojvodina imala referendum o Ustavu Srbije. To prosto nije tačno.
Referendum o Ustavu Srbije bio je raspisan na teritoriji cele Srbije. Svi građani Srbije su glasali po postupku koji je odredio Slobodan Milošević kada je pravio Ustav, koji je usvojen u septembru 1990. godine. Dakle, moralo je, da podsetim, da se izjasni za taj Ustav 50% biračkog tela Srbije i tako se i računalo.
Moguće je da u još nekom mestu nije bilo više od 50%, ali je to pravilo potpuno jasno. Dakle, traži se većina od ukupnog broja stanovnika. Ne znam kako je neko uopšte došao do ideje da broji delove Srbije kako se ko izjasnio u kom delu Srbije.
Međutim, ono što je interesantno u ovom zapažanju jeste nešto što je Predlog statuta Vojvodine usvojio u postupku donošenja i menjanja statuta Vojvodine od Slobodana Miloševića i od načina kako je Ustav Srbije bio usvojen, a kako je trebalo da se menja.
Naime, u tom predlogu piše da se statut Vojvodine usvaja, dakle, apsolutnom većinom u Skupštini, a da se menja dvotrećinskom većinom.
To je, dakle, taj način kada se hoće napraviti dokument za čije se usvajanje predlaže jedna manja većina, a onda se postulira veća većina da bi se on ovekovečio i da ne bi došlo do njegovog skidanja sa dnevnog reda. Ovo građani Srbije moraju znati radi istine.
Kada je reč o imovini Vojvodine u ovom zakonu o utvrđivanju nadležnosti, bez obzira šta je bilo sa imovinom Vojvodine, ko je nju kada uzurpirao, da li je uzurpirao itd, mi jedino hoćemo da se zakon o imovini Vojvodine donese pre statuta Vojvodine zato što to Ustav tako nalaže.
To, u krajnjoj liniji, piše i u ovom zakonu o utvrđivanju nadležnosti. Znači, ne može Vojvodina u svojoj skupštini da odredi šta će biti imovina Vojvodine ako traži da se donese zakon, ne može da to prejudicira. Ništa više mi tu nismo tražili.

Prošlo je tri minuta. Gospodin Nenad Čanak ima reč.

Samo bih skrenuo pažnju uvaženom kolegi iz SRS da možda se meni smeju, ali zbog vas sigurno plaču ljudi u Srbiji, jer ste ih unesrećili do te mere da su ispražnjena čitava mesta po Vojvodini: Slankamen, Hrtkovci, Beška. Mislite da ne znam? Sva imena 27 mesta, iz kojih su vaši batinaši proterivali ljude.
Hoćete da se još pozivate na Jašu Tomića i mislite da niko ne zna da se pozivate na notornog ubicu, koji je svojim rukama ubio Mišu Dimitrijevića, antisemitu, koji se posle političkim vezama izvukao iz zatvora, jer je to vaša praksa, pa vam je valjda zato uzor? To je ono što mi nije jasno.
Šta hoćete da mi kažete, da bez jednog dana radnog staža imam veliku imovinu? Pre svega, moja imovina je tolika kolika je, a imam 21 godinu radnog staža, ne znam da li to znate, od čega samo par godina u skupštinama. To je cela priča.
Vaši pokušaji da se sada preko noći presvučete u ne znam šta, da se pocepate u hiljade frakcija koje će zajednički sutra sprovoditi isti program "Velike Srbije", koji je već koštao glave stotine hiljada ljudi. To neće moći.
Što se tiče gospodina Samardžića, Ustav Srbije kažete prošao je na referendumu u Srbiji. Da, ali ni u jednoj opštini u Vojvodini. Znači, samim tim, svako ko ima iole političkog sluha, dobro bi se zapitao koliko takav Ustav može da bude od koristi državi u kojoj, u njenom navodno najrazvijenijem delu, a Vojvodina odavno nije najrazvijeniji deo, jedan od 15 najrazvijenijih opština u Srbiji, sa najvišim prihodom, osam su na teritoriji grada Beograda, četiri na teritoriji geografske Srbije i tri na teritoriji Vojvodine, od kojih najrazvijenija opština Vršac se nalazi na 12. mestu. To su podaci koji su posledice centralizma o kojem govorimo.

Narodni poslanik Zoran Mašić ima reč.

Hteo bih da repliciram. Istina je što je gospodin Čanak rekao  da je u nekom periodu u Republici Srbiji bilo tri akademije nauka, bila je Kosovska i bila je Vojvođanska akademija, svakako i Kosovska akademija nauka i Vojvođanska su bile produkt Ustava iz 1974. godine, Ustava koji je doneo velike probleme i veliku propast Republici Srbiji.
Na sreću, promenama Ustava ugašene su bile te akademije, međutim, istine radi, i te akademije, naročito Kosovska akademija, bila je izvor i jezgro separatizma u toj pokrajini, koji je kulminirao i oružanom borbom i doveo do onoga što imamo trenutno u toj pokrajini. Svakako, moja stranka i ja ne odričemo se KiM, nikada se nećemo odreći. Smatramo to integralnim delom Republike Srbije.
Neću da budem zlonameran, ni u podsvesti, da Vojvođanska akademija nauka može biti jezgro nečega što je bila Kosovska akademija, ali želim samo i vas i neke druge da podsetim na ono što je rekao akademik Matija Bećković, kao cenjeni i ugledni akademik, a to je - kada akademija dobije mlađu sestru u svojoj pokrajini, možda će i država da dobije sestru u istoj toj pokrajini.

Narodni poslanik Zoran Ostojić, replika.

Gospodin Samardžić je izgovorio nešto što nije tačno, da se za referendum glasalo u celoj Srbiji. Nije se glasalo u celoj Srbiji ili se u Srbiju računaju šume, njive i poljane, ali ne i ljudi.
Podsećam vas, gospodine Samardžiću, da građani Kosova, a za vas je Kosovo u Srbiji, albanski nacionalisti nisu bili u biračkim spiskovima. Prema tome, zaista je licemerno toliko povika na državu i državotvornost od onih koji su, dok su bili na vlasti, završili sa državom tako da je Kosovo postala država, od onih koji su plakali kada je Srbija postala država.
Kada je Srbija obnovila državnost, 2006. godine, voljom građana Crne Gore, ovde ste državu Srbiju dočekali plačući, a sada su vam puna usta države Srbije. To je zaista licemerno.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije proterivala bilo koga iz Vojvodine. Ono što se desilo u Vojvodini 1991. i 1992. godine jeste razmena nekretnina između Srba koji su proterani iz Tuđmanove Hrvatske sa jednim delom Hrvata koji su živeli u Vojvodini.
Dakle, Srbi su menjali, gospodine Čanak, kuće koje su u Zagrebu, u Osijeku, u Splitu, u Rijeci vredele tada nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka, za kuće u Sremu u pomenutim mestima koje su pre Drugog svetskog rata pravljene od blata.
Apsolutno niko nije proterivan od strane bilo koga. U 99% slučajeva, gospodine Čanak, Hrvati iz pomenutih mesta su profitirali jer su za štale, za svinjce, za kuće koje su bile sklone padu, dobili luksuzne stanove, vile, zaista najbolju moguću imovinu koja je ostala u okvirima Tuđmanove Hrvatske.
Zaista ne mogu da shvatim, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da vi dozvoljavate da se ovde izgovaraju najnotornije moguće laži i da se onda tim lažima još i smeje. Dakle, gospodine Čanak, 1992. godine, i vi se sećate ko je bio savezni ministar pravde, vaš ideološki, da kažem, drug i prijatelj, Momčilo Grubač. Kako je moguće da jedna opoziciona stranka proteruje bilo koga iz Vojvodine, a savezni ministar pravde je bio Momčilo Grubač?
Ako se ne varam, gospodine Čanak, upravo ste vi, Dragan Veselinov i vaši istomišljenici pozivali proterane Srbe iz Hrvatske da ostanu u Hrtkovcima, da ostanu u Slankamenu, da dođu u Kukujevce itd, zato što je tu bilo imovine koja je mogla da se razmeni sa Hrvatima koji su živeli na tim prostorima.
Dakle, apsolutno niko iz SRS nije proterivao bilo koga. Na tom famoznom skupu u Hrtkovcima, 6. maja 1992. godine, Vojislav Šešelj je lično pozvao, odnosno garantovao bezbednost svakom Hrvatu koji živi bilo gde u Srbiji, pa i u Hrtkovcima, a koji je lojalan državi Srbiji.
Ali je skrenuo pažnju na činjenicu da su mnogi Hrvati iz Vojvodine imali svoju braću, prijatelje, članove porodice, koji su se borili u sastavu Tuđmanovog Zbora narodne garde. Tuđman se, gospodine Čanak, 1990. godine preko Hrvatske televizije javno zahvalio pučanstvu Hrtkovaca na finansijskoj podršci za pobedu Hrvatske ...
(Isključen mikrofon.)

Reč ima gospodin Čanak.