Da, gospođo Čomić, vi ste prekršili i etiku i Poslovnik. Vi ste mene prozvali u sklopu onih poslanika koji su se prijavili za krug replika i rekli ste da nema potrebe ponovo da se prijavljujem i sat vremena strpljivo čekam na svoj red, da biste mi vi sada rekli da nemam pravo na repliku.
Dobro, kad vi govorite istinu, odnosno kada se vi pridržavate Poslovnika, a kada ne? Molim vas, zaista vas pre svega pozivam na ono osnovno moralno što imate u sebi, da sad priznate svima o čemu se tu radi?
Da li ne želite da me čujete ili imate neke dvostruke, trostruke aršine? Šta treba da radim, da izujem cipelu da vas gađam, da bih skrenula pažnju na sebe ili da stisnem ovo dugme?
Ako treba da izujem cipelu, recite mi, i to ću da uradim.

Zahvaljujem. Nemate pravo na repliku.
Rekla sam jasno - davanje prava na repliku je diskreciono ovlašćenje predsedavajućeg. Očigledno je u toku sednice da su iscrpljeni svi razlozi za davanje bilo koje replike i da je nastupila zloupotreba prava.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, po prijavama za reč u raspravi. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, zahvaljujem na datoj reči.
Odustao sam od korišćenja prava na repliku zato što sam stekao utisak da bih time učestvovao u nečemu što mi na neki način liči na komediju apsurda.
U tome nisam želeo da učestvujem i zato sam odustao od replike. Ono što se zove razgovor i diskusija o temi pokušaću da svedem na osam minuta, koliko je mojoj poslaničkoj grupi preostalo.
Pre toga bi postavio par pitanja. Najpre, kako da polemišem sa predstavnicima Vlade kojih ovde nema? Održali su nam kraće predavanje iz teorije prava uopšte i iz teorije ustavnog prava. Onda su pokupili svoje torbe i otišli. Ima ovde nas koji se takođe pomalo razumemo u pravo. Ima nas koji smo i profesori pravnih fakulteta. Osnovni je red bio, ako nam ministri drže takvo predavanje, da sačekaju da čuju protivargumente. Njih nema.
Voleo bih da dobijem objašnjenje kako da se o jednoj ovako važnoj temi razgovara bez prisustva predstavnika Vlade? To je po meni ponižavanje ovog zakonodavnog tela i svih nas koji smo strpljivo čekali da dobijemo reč.
U tzv. neki vole to da zovu "prajm tajm" umeli su da se javljaju za repliku posle svakog poslanika. Sada kada prestaje TV prenos njih ovde nema. Kako to drugačije da shvatimo, nego na onaj način o kome sam maločas govorio?
Ministar Marković je tražio da raspravu vratimo u okvire prava. Kako s njim sada da razgovaram kad on nije tu? Zahvaljujem, kolega Martinoviću, može i SMS-om, ali to izlazi iz okvira pravila rasprave u ovom visokom domu.
Sa zadovoljstvom ću da diskusiju vratim u okvire prava i u ono o čemu je govorio gospodin ministar, a zove se legitimnost i ustavnost. Neću imati dovoljno vremena da svima postavim sva pitanja koja sam želeo.
Govorimo o nečemu što proizilazi iz Ustava Republike Srbije, a o tom Ustavu su davani kvalifikativi ovde, koji se zovu legitimnost i ustavnost. Hajde sada da se pogledamo svi u oči i da prvo pitamo - šta je legitimnost?
Taj ustav je donet na jedan krajnje nelegitiman način, uz neregularan referendum. Ajde neka neko ovde ustane i neka argumentovano kaže da je referendum bio regularan. Trajao je 48 sati, uz flagrantno kršenje prava onih koji su bili protiv Ustava, jer su kada je referendum doveden u situaciju da će zbog izlaznosti da propadne, svi mogući državni funkcioneri i svi lideri opozicionih partija, koji su učestvovali i u toj komediji, zvali su građane kršeći sva moguća referendumska pravila da izađu i glasaju, a potom su organizovali i referendumsku krađu.
Toliko o legitimitetu. Sada, kakav je taj ustav koji je donesen na takav način. Hajde svi oni koji su bili za taj ustav, izvinjavam se mojim kolegama iz LDP, mi smo vodili antiustavnu kampanju, jer smo i tad rekli da je loš, vidim sada imamo sve više istomišljenika ovde koji su bili za taj ustav i sad odjednom više nisu za njega, nego se i oni slažu da je loš, hajde neka mi tvorci, pisci Ustava kažu da Ustav nije antinomičan, da nije neprimenljiv i da je po mnogo čemu šupalj i loš.
Hajde neka mi neko izvede bilo kakav pravnički dokaz da, recimo, član 105. i 134. Ustava nisu u suprotnosti, da su zbog toga neprimenjivi, ili član 5. i član 102. da nisu u međusobnoj suprotnosti i da nisu zbog toga neprimenjivi.
Uvažene koleginice i kolege poslanici, sem pripadnika LDP, svi ste učestvovali u tom ustavnom skandalu. Taj ustavni skandal izrodio je ovakav zakon i ovakav statut. Žao mi je što ću to morati da kažem, ali - ko s đavolom tikve sadi, njemu se o glavu razbijaju.
Sada, na jednoj strani, govoreći o zakonu i statutu, razlikujemo poslaničke grupe koje su protiv autonomije, a bile su za takav ustav koji predviđa autonomiju, i na sasvim suprotnoj strani neke, koje ovi koje sam sada pomenuo, kvalifikuju kao grupu koja traži državu u državi.
Usred te priče, DS, koja mi liči na Socijalistički savez radnog naroda Srbije, jer pokušava da izmiri nepomirljivo i da jalove odredbe jalovog ustava nekako uvede u domen prava, pa da to iznedri ono što će se zvati zakon o kome raspravljamo i statut AP Vojvodine.
Jako mi je žao što je to tako. I, naravno, neko će postaviti pitanje - zašto ćete onda vi da glasate za takav zakon i za takav statut? Zato što je to jedini način da se završe bespuća jalovih rasprava i da se pitanje Vojvodine, koje daje mogućnost da se mnogi ovde busaju u patriotske grudi, jednom skloni sa dnevnog reda i da onda postavimo pravo pitanje - od čega će da žive građani ove države? Zahvaljujem na pažnji.

Četrdeset sekundi je ostalo na raspolaganju poslaničkoj grupi. Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, a posle njega narodna poslanica Jelena Travar-Miljević.

Šteta što ministar ode, jedan i drugi, jer je rasprava taman dobila lep polemički ton, ali hajde praviću se kao da su tu zbog građana koji će gledati ovo u odloženom prenosu. Premda je i to katastrofa i skandal da RTS prekida ovakav prenos, ovakve stvari koja je na dnevnom redu zbog neke utakmice koja nije od nacionalnog interesa. Ali dobro, to nije prvi put da smo se suočili sa ovakvom poteškoćom.
Ovde je u toku rasprave u više navrata od strane predlagača ovog zakona bilo rečeno kako opozicija, a pri tom se prilično aludiralo i na pripadnike DSS, nisu izneli nijedan dokaz za tvrdnju da je statut Vojvodine, a samim tim i ovaj zakon koga podržava, protivustavan. To je znači, jednostavno, igra gluvih. Ljudima se objašnjava nešto na vrlo razložan, jednostavan način.
Oni veštom retorikom to okrenu na nešto drugo tako što predstave da je predmet spora nešto što nije. Nijednog trenutka predmet spora ovde nije pravo na decentralizaciju.
Nijednog trenutka ovde predmet spora nije pravo na autonomiju. Kada god se predstavnici vlasti ovde suoče sa dobrom argumentacijom zbog čega je ovaj njihov posao loš i u osnovi separatistički, tog trenutka oni izađu sa nekom lažnom spornom temom da bi dezavuisali one koji pokušavaju da na razložan i jednostavan način objasne kakva je ovde separatistička ujdurma u pitanju.
Probaću to da objasnim na malo drugačiji način i da vam kažem zbog čega mislimo da je ovaj predlog zakona, kao podrška neustavnom statutu Vojvodine, separatistički akt. Prvo, da bi nešto u jednoj državi bilo separatistički akt, samo po sebi mora da bude u nesaglasnosti sa Ustavom. Jer ako je u saglasnosti sa Ustavom, tu nema reči o bilo kakvom separatizmu.
Sama činjenica što se na jedan nepriličan način donose ovi akti, jednim obrnutim redosledom, koji hoće da kaže sledeće: statut Vojvodini se donosi u Skupštini AP Vojvodina, kao podzakonski akt, pre nego što je bilo koji od zakona koji se po Ustavu moraju doneti, koji utvrđuju nadležnosti Vojvodine u oblasti imovine i načina finansiranja, to znači da su poslanici Skupštine Vojvodine unapred zadali zadatak vladajućoj koaliciji u sopstvenoj državi da prati njihovu misao o tome šta i kako treba Vojvodina da radi, odnosno koje su nadležnosti jedne AP u Srbiji, kao što je Vojvodina. Na stranu što se tu stavlja potpuna asimetričnost sa drugom AP, u životnoj realnosti, ali očigledno u formalno-pravnom smislu.
Kako mi znamo da je ovo separatistički akt? Danas je bila rasprava o tome da li je pitanje referenduma, kako je izneto u statutu Vojvodine, a na drugi način u ovom zakonu o nadležnostima Vojvodine, da li je to pitanje nešto što treba da upali crvenu sijalicu i da nam kaže da se na taj način htela urediti ova oblast tako da se građani i građanke Vojvodine, kako to vi kažete, sa kapacitetom da na referendumu odlučuju o svojoj teritoriji, da tim izražavaju atribute suverenosti, jer ako neko izražava atribute suverenosti, onda znači da se time izražavaju atributi državnosti.
Kako mi dolazimo do tog zaključka? Pošto se očigledno s ministrima ne možemo dokazati, jer oni vrte svoju priču praveći se da ne čuju ono što mi govorimo. Tako što u statutu Vojvodine, ponavljam, piše da se ovo pravo realizuje na osnovu tog statuta, kao pravo izražavanja volje građana i građanki Vojvodine i stavi se iza toga tačka.
Drugim rečima, statut Vojvodine uređuje pitanje referenduma za pitanje teritorije tog dela Srbije. Onda se u zakonu navodno spasava stvar tako što se kaže da se to čini na osnovu statuta Vojvodine, ali u skladu sa zakonom, i napravi se jedno zamešateljstvo od kojeg se stvori jedna dvosmislena odredba koja se može, kako se u raspravi videlo, tumačiti kako se kome navrne i pravi se konfuzija.
Zašto neko ima interes da uopšte pravi konfuznu normu, pogotovo po ovakvom pitanju? Zbog toga što postoji skrivena namera. Kako znam da postoji skrivena namera? Evo vam čist dokaz. Nije u pitanju cepanje dlake na dvoje, troje ili četvoro, kao što ministar Marković kaže. Ovde je u pitanju cepanje čitave frizure, jer tih dlaka ima po statutu i po ovom zakonu koliko god želite.
Evo vam jedan vrlo prost primer. Članom 21. Ustava Republike Srbije rečeno je vrlo prosto: "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki".
Ovo je jasna i kogentna norma. Članom 69. Ustava se kaže, za oblast socijalne zaštite, da se prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju zakonom.
Dakle, Ustavom nije predviđena mogućnost da se ovo pravo reguliše bilo kakvim podzakonskim aktom, a onda u članu 53. zakona o nadležnostima Vojvodine lepo stoji da će Vojvodina preko svojih organa u oblasti socijalne zaštite, a ovde piše - u skladu sa zakonom, samo ne znam kojim to zakonom, verovatno ovim, neustavnim, kaže da Vojvodina sledeće stvari radi: "uređuje, u skladu sa materijalnim mogućnostima, druga prava u oblasti socijalne zaštite, veći obim prava od prava utvrđenih zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje, kao i druge oblike socijalne zaštite, ako je u budžetu obezbedila sredstva".
Šta to hoće da kaže? Ova norma je direktno opasna iz dva razloga. Prvi je što stavlja građane Srbije u neravnopravan položaj. To znači da će građani Niša, Kragujevca, Leskovca, Vranja, Valjeva, Pirota, Čačka i ostalih mesta u Srbiji uživati, ako se u budžetu Vojvodine za to steknu uslovi, manji obim prava ili neka prava neće uopšte uživati, u odnosu na one građane Srbije koji žive u Vojvodini. To ovde piše. Znači, ne piše ništa drugo osim toga. To je jedan razlog.
Možda bi građanima Srbije koji žive u Vojvodini ovo delovalo dopadljivo jer bi možda rekli - možda će se nama dati neka prava u oblasti socijalne zaštite, koja drugi građani Srbije neće uživati, ko šiša druge građane Srbije, važni smo mi.
Problem je u tom što, pored protivustavnosti i nejednakosti građana pred zakonom i Ustavom, kako je to predviđeno članom 21, pored toga što se krši to pravo, ovde se radi o očiglednoj laži, jer je ova norma jedna od klasičnih normi kojima se podmićuju i potkupljuju građani Srbije koji žive na teritoriji Vojvodine, kako bi možda, bože moj, pristali na ovakvu ujdurmu. To je vaše zamešateljstvo.
Hoćete da vam čitam još odredbu člana 58. sa potpuno istom problematikom, koja kaže: "Posebna zaštita majke i deteta", takođe je regulisana ustavnom odredbom o ljudskim i manjinskim pravima, u onom delu Ustava koji to reguliše, zaštićena odredbom člana 21. o jednakosti prava.
Kaže ovako: "AP Vojvodina preko svojih organa, u skladu sa zakonom, utvrđuje i obezbeđuje dodatna i dopunska prava i zaštitu, odnosno viši stepen zaštite porodice, prava dece i trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva i samohranih roditelja sa decom, u skladu sa programom demokratskog razvoja Vojvodine, sa merama za njegovo sprovođenje". Ovde se čak ni na zakon ne pozivaju. Nema pozivanja ni na Ustav ni na zakon. Preuzima se direktno materija koja po Ustavu mora i isključivo se može regulisati zakonom, da bi uredila Vojvodina po principu nejednakosti građana na teritoriji Srbije.
Kako je moguće da Vojvodina može da osnuje javno preduzeće za Nacionalni park "Fruška Gora"? Nacionalni park "Fruška Gora", tako mu naziv kaže, jeste nacionalni park Srbije. Kakvo javno preduzeće dela teritorije Srbije za realizaciju i očuvanje vrednosti Nacionalnog parka "Fruška Gora"? Toga imate koliko god želite.
Namerno vam nisam govorio o onim drugim normama o kojima smo govorili u javnosti prethodnih dana. Zašto? Da vam dokažem tezu o separatizmu. Kad imate jednu normu oko koje su ministri, vešto retorički potkovani, rešili da dezavuišu ono što se od strane poslanika opozicije govori kada se objašnjava zbog čega je način na koji je referendum ovde opisan protivustavan, zato što sadrži u sebi elemente državnosti, onda moram da vam kažem da, ako jednu normu ostavite dvosmislenu, a zakon i statut su vam puni nedvosmisleno protivustavnih normi one vrste i onih sadržaja koji na prvi pogled ne pobuđuje mnogo interes javnosti, jer se o tome odmah na prvu loptu ne govori, onda dođete do vrlo prostog zaključka - da je kroz pisanje takvih normi postojala određena namera.
Da nema takve namere, ne bi se ovakav propis pisao. Čemu ovakav propis, ako nemate neku skrivenu nameru? Doduše, ta skrivena namera je već postala otvorena u međuvremenu. Ideja je, dakle, da se kroz ovaj akt učini sve što je moguće da se pripremi psihološki, pa i formalno-pravno, na neki način, iako je to protivustavno, teren za sutrašnje zahteve za otvorenu separaciju Vojvodine. To je ideja.
Jedna ovde politička stranka, čijeg predstavnika trenutno nema, verovatno ga sad više ovo ne zanima, jer nema direktnog prenosa, rekla je vrlo otvoreno - ne volimo Ustav Srbije, ne slažemo se sa načinom na koji je donet, bez obzira što tu govori neistine, ali makar otvoreno govore o tome - hoćemo to i to, tako želimo da izgleda Srbija, baš nas briga šta većina građana Srbije misli o tome, to je naš projektni zadatak, ko god da nam ga je dao i to makar ljudi govore otvoreno.
Opasnost življenja s vama, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, jeste u tome što govorite neistinu iz dana u dan, što jedno pričate a drugo radite, što pokušavate na perfidan način građanima da podmetnete kukavičje jaje kroz ove predloge zakona i kroz statut Vojvodine.
Da bi na kraju došli u situaciju da država, kao takva, propadne, i to dejstvom one vlasti koja nije u stanju na teritoriji Srbije, ne u Vojvodini, na teritoriji Srbije, da obezbedi minimalnu socijalnu zaštitu za građane, privredni i ekonomski prosperitet, nije u stanju da definiše prioritete ekonomske politike, nije u stanju da donese običan rebalans budžeta, jer ste otišli u nenormalan deficit iz koga ne možete da izađete.
Kršite Ustav i zakon iz dana u dan, hapsite direktore javnih preduzeća zbog toga što su nešto potrošili mimo predviđenih sredstava za jedno preduzeće u toku godine, a ovde nam Diana Dragutinović prosipa bisere kako nije nikakav problem da 15-ak ili 20 dana država Srbija bude u deficitu većem od dozvoljenog. O čemu vi pričate? Kako vi vodite državu?
To je prava sramota, ali sutra ćemo imati prilike da nastavimo o ovome razgovor, kada budemo govorili o statutu Vojvodine, pa ćemo da vidimo kako čija argumentacija ovde stoji.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno  je dvanaest minuta i 40 sekundi. Na raspolaganju je još četiri minuta i 10 sekundi.
Narodna poslanica Jelena Travar-Miljević ima reč, posle nje narodni poslanik Gojko Radić.

Poštovano predsedništvo, kolege i koleginice narodni poslanici, verovatno ću, po ko zna koji put, ponoviti da ustavni osnov postoji u Ustavu Republike Srbije za donošenje ovakvog zakona, a to je u članovima 12, 97, 177, 178, 183. i 187.
Inače, napomenula bih da je povećanje nadležnosti nižih teritorijalnih jedinica, koje i dalje ostaju podređene višim upravnim instancama, u stvari decentralizacija. To je ono čemu se teži Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine.
Kao članica stranke G17 plus, koja se zalaže za decentralizaciju i ravnomerni regionalni razvoj, ukazala bih da će se poslanička grupa G17 plus pozitivno izjasniti u danu za glasanje. U svetu 95% demokratski ustrojenih država sačinjeno je od decentralizovanih jedinica, čiji se organi formiraju neposrednom i slobodno izraženom voljom građana ispoljenom na izborima. Decentralizacija je deo šireg procesa diferencijacije upravnih institucija i organizacija.
Iskustva prikupljena u državama na celoj planeti potvrdila su da decentralizacija pozitivno utiče na bolji život građana kroz političku stabilnost, obavljanje javnih službi, što dovodi do bržeg protoka informacija i lakšeg pribavljanja potrebnih dokumenata, jednakosti građana i jednakih startnih pozicija, o čemu je već govorio moj kolega Željko Ivanji, boljih ekonomskih prilika makroekonomske stabilnosti.
Ukoliko obratimo pažnju na Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, uvidećemo da se već u osnovnim odredbama govori o međuregionalnoj saradnji, da Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona, kao i to da AP Vojvodina zaključuje međuregionalne sporazume u okviru svojih nadležnosti, što svakako doprinosi ekonomskom napretku i unapređenju ostvarivanja ljudskih prava.
Takođe, u osnovnim odredbama se govori o teritoriji AP Vojvodine, koju čine teritorije jedinica lokalnih samouprava, u njenim geografskim oblastima Banat, Bačka i Srem, utvrđenih zakonom.
Naravno, kada spomenem svoj Banat, svoju Vojvodinu i svoju Republiku Srbiju, ne mogu da ne spomenem i da podsetim da se upravo u Banatu nalaze tri najnerazvijenije opštine, a to su Žitište, Nova Crnja i Plandište, i da svakako verujem da primenom već usvojenog Zakona o ravnomernom regionalnom razvoju, sprovođenjem pozitivnih mera iz ovog zakona i suštinskom decentralizacijom mogu u narednom periodu unaprediti svoj status.
Isto tako, sigurna sam da niko bolje od građana Žitišta ne poznaje interes opštine Žitište, da niko bolje od građana Kragujevca ili Niša ne poznaje te interese i da će oni uvek znati da odluče šta je najbolje.
U predlogu ovog zakona uređena su pitanja od pokrajinskog značaja u sledećim oblastima: prostorno planiranje i razvoj, poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, lov, ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta, zaštita životne sredine, industrija i zanatstvo, drumski, rečni i železnički saobraćaj i uređivanje puteva, priređivanje sajmova i drugih privrednih manifestacija, prosveta, sport, kultura, zdravstvena i socijalna zaštita, javno informisanje, nauka i tehnološki razvoj, zapošljavanje privrede i privatizacija, rudarstvo i energetika, lokalna samouprava, ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava.
Posebno bih ukazala na tačku 15) u članu 10, u kojoj AP Vojvodina, preko svojih organa - razvija administrativne kapacitete pokrajinske uprave i lokalne samouprave, s ciljem korišćenja strukturnih i kohezionih fondova EU.
Zašto sam ukazala na pomenuti član? Zato što su u velikoj meri dobri rezultati decentralizacije vezani za unutrašnje kapacitete administracije na lokalnom nivou i njenu osposobljenost da sprovodi reformske mere.
Reformske mere, kao mere koje građanima pružaju i omogućavaju bolje uslove za život, mogućnost su da se brže dođe do potrebnih dokumenata i informacija.
Usvajanje ovog zakona svakako predstavlja još jedan od koraka ka decentralizaciji Srbije. Svi se sećamo da je ove godine usvojen i Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, da je u skladu sa pomenutim zakonom Republika Srbija podeljena na statističke regione, a naravno u skladu sa nomenklaturom statističkih teritorijalnih jedinica, što je svakako jedan od osnovnih koraka ka decentralizaciji i stvaranju uslova za bolji život svih nas.
Ne mogu da ne spomenem da se sama stranka G17 plus zalagala za Vojvodinu kao evropsku regiju evropske Srbije, što predstavlja jedan model za dalji razvoj kako Vojvodine kao regije, tako i razvoj Republike Srbije kao decentralizovane države.
Jedno društvo svoj puni doprinos tranzicionim procesima mora pružiti, naročito u domenu poštovanja ljudskih i manjinskih prava, razvijanja tolerancije u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj zajednici, negovanje različitosti, poštovanja tradicije, kulture i običaja svih nacionalnih zajednica koje žive u njoj, razvijanja dobrosusedskih odnosa i međuregionalne i prekogranične saradnje, razvijanja lokalne samouprave, sa ciljem stvaranja modernih, dobro organizovanih i ekonomski jakih lokalnih zajednica, transformaciji i razvoja ukupne privrede i poljoprivrede, prema specifičnostima samih regiona, uz poštovanje slobode pojedinaca. Sve ovo su svakako principi za koje se zalaže i sama stranka G17 plus.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno šest minuta i 30 sekundi. Reč ima narodni poslanik Gojko Radić, a posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravni okvir za donošenje zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodine i statuta AP Vojvodine su odredbe Ustava Republike Srbije od člana 176. do 187, gde je predviđeno da su autonomne pokrajine nadležne samo za pitanja koja se na svrsishodan način mogu ostvariti unutar autonomije pokrajine, a u kojima nije nadležna Republika.
Istorija AP Vojvodine ili, kako se u ne tako davnoj prošlosti zvala, Vojvodstvo Srpsko, danas se namerno marginalizuje i namerno ne potencira. Aktuelni manjinski član vladajuće koalicije Vojvodinu je nazvao ratnim plenom Srbije.
Sasvim suprotno od toga, osnovna je vekovna borba srpskog i drugog slovenskog življa, pre svega bunjevačkog, da se ujedini sa Srbijom, a što je krunisano i ujedinjenjem u Skupštini 1918. godine u Novom Sadu. Zato zakon o Vojvodini mora voditi računa o tim težnjama, kao i da iskaže specifičnosti ovog područja, a sve u cilju boljeg ekonomskog, kulturnog i uopšte razvoja društva i života svih građana koji žive u Vojvodini.
Da li predlog ovog zakona Vojvodine pruža pretpostavke za bolji život njenih građana u sastavu Republike Srbije? Naravno da ne, već pojam autonomije Pokrajine definiše Ustav kao autonomnu teritorije zajednice određene Ustavom.
Predlog statuta van tog okvira pokušava odrediti kao regiju, sa elementima državotvornosti unutar države Republike Srbije, a Republika Srbija ima isključivo međunarodni pravni suverenitet i subjektivitet.
Shodno Ustavu, kao jedinstvena država može pristupiti međunarodnim institucijama i organizacijama, kao što je EU ili druge.
Predloženim statutom odnosno zakonom Vojvodine ista još nema samo članstvo u UN, a može kao regija pristupati maltene svim međudržavnim i međunarodnim institucijama i zaključiti međunarodne ugovore, što je suprotno članu 181. Ustava Republike Srbije.
Predlog statuta, u kome je predviđeno da Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturno-civilizacijskog i ekonomsko-geografskog prostora srednje Evrope, pokušava stvaranje koncepta Dunavske monarhije, idejnog tvorca Ota Fon Habzburga, i restituciju Austrougarske monarhije, kojoj se pridodaju još i Švajcarska, Lihtenštajn, Njemačka i Poljska.
Ovako određenje u predlogu statuta odnosno u zakonskom prenosu nadležnosti proizilazi da je bolje bilo kakva integracija Dunavske monarhije, samo da se AP Vojvodina izmesti iz suvereniteta Republike Srbije.
Ovo ne samo da je protivustavno, nego se i protivi zdravom razumu. Predstavnici vladajuće većine uopšte ne vode računa da je statut AP Vojvodine podzakonski akt koji ne može biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i mora biti u suglasnosti sa zakonom Republike Srbije.
Oni, bez obzira na posledice usvajanja ovog statuta tj. prenosa nadležnosti, koji je rascijepni klin u tkivu državi Srbiji, kada je danas jedno takvo sečivo već duboko prodrlo u državno-teritorijalno tkivo Republike Srbije u području AP Kosova i Metohije, a čija se klica krila u komunističkom Ustavu SFRJ iz 1974. godine, jer je dao sve elemente državnosti socijalističkim autonomnim pokrajinama.
Predlagači ovakvog statuta i prenosa nadležnosti pokušavaju ispuniti ko zna kakva tajna predizborna obećanja. Često imaginarnim odredbama statuta pokušavaju zamagliti restituciju Ustava SFRJ iz 1974. godine. U pogledu pravnog položaja AP Vojvodine gde je to vidljivo? Pa, u članu 3. predloga statuta Vojvofine, koji definiše da se sastoji od geografskih oblasti Bačke, Banata i Srema, što je u totalnoj suprotnosti sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, u kome je propisano da se teritorija AP Vojvodine sastoji od taksativno nabrojanih teritorijalnih opština.
Brojni članovi predloženog statuta moraju se izmeniti jer trpe kritiku unošenja elemenata države u autonomiju. Tako, na primer, u članu 9. se predlaže simbol AP Vojvodine grb i zastava, koji ne odražavaju pripadnost pokrajine Republici Srbiji. Ista konstatacija neodrživosti odnosila bi se i na član 10. statuta, definicije Novog Sada kao glavnog grada, da u zadnjem momentu nije preformulisana.
Protivustavna i protivzakonita je odredba člana 17. predloženog statuta, koja predviđa Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, jer odredbe člana 183. Ustava, gde su taksativno pobrojana pitanja koja imaju pokrajinski značaj, nigde ne predviđaju utvrđivanje nauke i kulture kao delatnosti prenetih u nadležnost AP Vojvodine.
Sporne su nadalje odredbe kojima se predviđa da pokrajina određuje svoju imovinu, jer se pokrajinska imovina i lokalnih samouprava utvrđuju isključivo zakonom.
U Predlogu se govori o položaju nacionalnih zajednica, koje Ustav ne poznaje, već poznaje pojam nacionalnih manjina, te se na ovaj način pokušava uneti element nacionalnih manjina kao elementa konstitutivnosti pokrajine.
Član 26. predloga, koji utvrđuje jezik u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika i ćiriličnog pisma, utvrđuje i primenu latiničnog pisma, koje Ustav ne poznaje.
Posebno je interesantan član 28. koji uvodi stalnu mešovitu komisiju sastavljenu od predstavnika organa Republike Srbije i AP Vojvodine.
PREDSEDAVAJUĆA Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zbog principa na kojima je formirana ova Vlada, po proceni poslanika SPO, našeg konstruktivnog pristupa svim pitanjima koja će unaprediti položaj naših građana u našoj zemlji i otvoriti nove perspektive za naše društvo, želim da kažem da će poslanici SPO, kao desna strana liste ZES, u danu za glasanje podržati zakon o potvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Izuzev onoga što je bila politička demagogija, mislim da smo danas čuli dosta značajne i pravne i političke argumentacija po pitanju sveopšte i sveobuhvatne decentralizacije zemlje, ali i mnogo demagogije i zaista veoma političkih poruka koje imaju cilj da unesu zabunu među građane Srbije, i to tezama da se stvara država u državi, da je ovo najava secesionizma i da i mi iz SPO, kao prosvećeni nacionalisti, razbijamo vlastitu državu.
Vlastita država se razbija na brojne načine. Vlastita država se razbija i nerazumevanjem vremena u kome se društvo nalazi, nerazumevanjem onoga šta se dešava svetu i životom mimo sveta. Veliki znak pitanja je postavljen od strane pre svega opozicionih stranaka zašto bi Vojvodina, sa svojom pokrajinskom autonomijom ili regijom, kako se ovde u predloženom tekstu naziva, zaključivala međuregionalne i međudržavne sporazume.
Deklaracija o regionalizmu u Evropi od Skupštine evropskih regiona je usvojena 1996. godine i tada je u zemljama EU bilo negde oko 300 regiona u kojima je živelo negde oko 400 miliona stanovnika. Danas je, gospodo, 2009. godina, 13 godina posle usvajanja ove deklaracije.
Nažalost, ono što je dobro u zemljama EU nije doprlo do mnogih narodnih predstavnika i oni danas pokušavaju da zbune javnost u Srbiji tezama da, eto, ko ide ka regionalizmu, on ide i ka cepanju države. Ne znam da je jedna jedina zemlja koja je krenula putem stvaranja regija, koje imaju izvanrednu međuregionalnu, međunarodnu saradnju na brojnim poljima, ne znam da se jedna jedina regija, navedite mi primer, otcepila od sopstvene države. Ne, desilo se nešto suprotno.
Te regije su uspostavile izvanrednu i ekonomsku, i kulturnu, i sportsku, i naučnu i svekoliku saradnju. Države EU i njihove regije ujednačenog su ekonomskog razvoja. Kada pređete iz regije u regiju nemate utisak, kao ovde u našoj zemlji kada pređete iz opštine u opštinu, da ste prešli iz države u državu, da ste otišli sa planete na planetu.
Ako odete u istočnu Srbiju ili na jug Srbije, u velikoj meri i u centralnu Srbiju, a da ne pričam o staroj Raškoj, postoje i područja Vojvodine sa demografskim pražnjenjem i područja u kojima, skoro sam prolazio putem Boljevac-Knjaževac, postoje napuštena sela, gde iz domova ljudi, koji su nekada tu živeli, izbija trnje, koprive i stabla. Imate utisak da je život stao.
Ali, postoji nešto, i dobro je da su danas predstavnici Vlade to obećali srpskoj javnosti, a mislim da su obećali i SPO i bez obzira što smo deo vladajuće većine držaćemo ih za to obećanje, obećali su da je ovo početak, uz zakon koji smo usvojili pre nekoliko meseci, sveobuhvatne decentralizacije zemlje.
Mi iz SPO smo ubeđeni da je zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine donet u sklopu ostalih pravnih dokumenata koji uređuju sveobuhvatnu i suštinsku decentralizaciju zemlje, da danas mnoge debate, koje su imale puno osnova, ne bi imale svoj osnov.
Naime, sa puno razloga se može reći, uvažavajući apsolutno neophodnu nužnost da Vojvodina dobije svoje nadležnosti, ovlašćenja centralne vlasti spuste na pokrajinski nivo u svim segmentima u kojima je to zakon uredio, zašto se ne ide u proces decentralizacije sveobuhvatne i zašto i građani Šumadije, odakle dolazim, nemaju svoju šumadijsku razvojnu banku, zašto nemaju glavni administrativni centar, zašto se cela država tako ne uredi?
Mi iz SPO smo insistirali i nekoliko puta postavljali pitanje Vladi, u kojoj učestvujemo, kada ćemo ući ozbiljno u taj sveobuhvatan proces? Političke stranke iz Vojvodine pre svega su se dobro organizovale.
Vojvodina je evropska lokomotiva Srbije, ona u mnogo čemu treba da bude uzor ostatku Srbije, zato što je bogata, zato što je u velikoj meri bolje organizovana i što je svest i upornost u ostvarivanju svojih prava za decentralizaciju rezultiralo jednim ovakvim zakonom.
Mislimo da Vlada ne treba da predlaže zakone samo pod tom vrstom i pozitivnih političkih pritisaka, već da taj proces treba da krene iz same Vlade RS, ne zbog stranačkog pitanja i našeg programa vezano za decentralizaciju cele Srbije, već zbog toga što kada uđemo u taj sveobuhvatni proces, verujte, za mnoge krajeve može biti kasno.
Srbija je danas dramatično u teškom položaju. U zemljama EU kada je stepen razvijenosti regiona jedan prema dva pale se sva crvena svetla, pale se alarmi. Kod nas je stepen neravnomernog razvoja, po nekim pokazateljima jedan prema 15, što zvanično priznaje Ministarstvo, a po nekim pokazateljima čak jedan prema 21.
U svakom slučaju, stepen nerazvijenosti regiona u Srbiji je ubedljivo najnegativniji u celoj Evropi. Zbog toga verujem, ne samo da zreli svest i dobro je da su danas ministri vladajuće koalicije izrazili jasnu političku volju da se uđe u sveobuhvatan proces decentralizacije zemlje. Nisam, kao diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom, video nijednu odredbu koja je antiustavna.
Naravno da je tu bilo mnogo manipulacija pravno-političkih i da je činjenice da Ustav daje samo smernice za donošenje zakona koji će urediti detaljnije neku oblast, ako bi tražili da Ustav predvidi sve ono što treba da predvidi neki zakon, onda bi Ustav morao da ima nekoliko hiljada stranica i ne bi bio Ustav. Zato uvek možete manipulacijom reći da nešto što nije predviđeno u Ustavu, a postoji u zakonu, da je protivustavno.
Naravno, mi kao desna strana ZES nikada ne bismo glasali za jednu jedinu odredbu koja je protivustavna i naravno da mislim da i u samoj Vojvodini, posle prenošenja nadležnosti i usvajanja ovog zakona, treba stvoriti regione po tradicionalnoj podeli koja postoji. To su Bački, Sremski i Banatski region i posle toga, kada se formira taj srednji nivo vlasti, onda treba povećati i nadležnosti lokalnih samouprava.
Tek tada kada cela Srbija bude podeljena, pre rata su umesto regiona to bile banovine, Leskovac, koji su tada zvali srpski Mančester, imao je 35 opština, tada možemo ući u proces formiranja i novih opština, povećavanja nadležnosti opština i regiona, a centralna vlast ne treba da bude onakva kakvu je doživljavaju ljudi, odnosno kolege koje su danas iznele stav da samo sa jednom čvrstom rukom iz jednog centra treba da se upravlja celokupnim životom u Srbiji. Ne mislimo da je to tako. Tako je bilo samo u vreme diktatura i to nikada nije moglo da izađe na dobro.
Ono što je Evropa danas i principi EU je uravnotežen, izbalansiran, policentričan, ujednačen regionalni razvoj. SPO želi da vidi takvu Srbiju.
U danu za glasanje ćemo glasati za ovaj zakon. Bez obzira što smo deo vladajuće većine, verujte nam bićemo uporni u tome da se decentralizuje cela država.