Iskorišćeno je 14 minuta vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, posle njega narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, smatram da ovaj zakon apsolutno ima odredbe koje su u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da nijedna od predloženih odredbi ne odskače i ne odudara od duha Ustava i onoga što je kao ustavna garancija dato građanima Srbije, a  to je član 12, koji kaže da građani Srbije imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i na lokalnu samoupravu.
Isto tako, Ustav kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i na lokalnu samoupravu.
Tokom današnje rasprave smo čuli pohvale i osporavanja ovakvog jednog predloga zakona. Lično smatram da građani Srbije u ovoj fazi demokratizacije društva imaju pravo na dodatnu demokratizaciju putem decentralizacije. Nema suštinske demokratizacije društva bez decentralizacije državne vlasti.
Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i pravo Vojvodine da svoju autonomiju uredi zakonom i statutom proističe iz samog Ustava. Očekujem da će i ostali građani Srbije ostvariti svoje ustavno pravo, ma gde živeli u Srbiji.
Formiranje srednjeg nivoa vlasti ima racionalni osnov upravo u principu supsidijarnosti, a to znači da svi građani imaju mogućnost da im institucije budu dostupne i da svoje pravo ostvaruju u institucijama nižeg ranga u odnosu na državne, ukoliko je to moguće.
Tokom rasprave, oni koji su osporavali, a sada u najvećoj meri njih nema i time pokazuju svoj odnos prema ovom pitanju, koje su postavili kao centralno i najznačajnije u svom političkom delovanju tokom ove godine, ističu da se ovakvim zakonom i statutom Vojvodine upravo uspostavlja državnost AP Vojvodine.
Apsolutno su neutemeljeni ovakvi stavovi i oni služe samo za dnevnu politiku, kako bi se građani veoma teškim rečima i ocenama uplašili i na taj način se destabilizovali u stavu da se bore za dalju decentralizaciju društva i za punu participaciju građana u kreiranju državne politike, u kreiranju državnog budžeta, ali i u određivanju prioriteta koji su bitni za rešavanje njihovih životnih problema, ma gde oni u Srbiji živeli.
Netačna je teza, izneta tokom rasprave, da Vojvodina dobija ovim zakonom državnost. Elementi i atributi državnosti su potpuno drugačiji.
To je pitanje vojske, pitanje unutrašnjih poslova, pitanje diplomatije, pitanje monetarne sfere, izdavanje novca, to je ono čime se država bavi. Sve ono što predstavlja život i rešavanje državnih problema treba da se po principu supsidijarnosti spusti na niže organe vlasti.
Pokrajinska autonomija ili regija, ili kako je već zovu, srednji nivo vlasti, jeste najviši oblik lokalne samouprave.
To je onaj deo lokalne samouprave koji dobija najveći deo prenesenih nadležnosti od državne vlasti i najveći deo izvornih nadležnosti potpomognutih izvornim prihodima koji obezbeđuju ekonomski razvoj, prostorno planiranje i upravljanje resursima, pre svega u državnoj svojini, a na teritoriji određene pokrajinske teritorije.
Ono što je bitno reći, to je da su politički subjekti u Srbiji evoluirali u svom političkom stavu. Moram da pomenem ovde uvodno izlaganje gospodina Samardžića, koji je u ime poslaničke grupe DSS govorio na početku današnje sednice, koji je u veoma negativnom kontekstu pominjao regionalizam.
On je takođe govorio o tome da regija, kao pojam, ništa ne znači. Mada u programu DSS, koji je donet 2003. godine, DSS kaže da su regije osnova državnog uređenja Srbije i oni su se zalagali za dvodomni parlament koji bi bio sastavljen iz dva doma, od kojih bi jedan bio - dom regije. Zalagali su se za Skupštinu od 250 poslanika, od kojih bi se 100 poslanika biralo u regionima, a 150 bi se direktno biralo u drug dom.
Isto tako, oni su predvideli veći broj regiona, odnosno šest regiona, i odredili su njihova sedišta, odnosno glavne gradove. Predvideli su načelnika regiona koji se direktno bira. Predvideli su zakonodavnu nadležnost, ali isto tako i vladu, sve ono što je bilo sporno tokom rasprave oko statuta Vojvodine.
Lično smatram da sama formulacija i naziv ne utiče na suštinu onoga što predstavlja autonomno pravo dela Srbije da se autonomno organizuje i da autonomno rešava svoje probleme i pitanja na osnovu zakona, a u skladu sa Ustavom.
Ovde se vrlo često postavljalo pitanje ustavnosti određenih odredbi zakona, a i samog statuta AP Vojvodine. Tu ne treba građani da imaju bilo kakav strah, zbog toga što postoji Ustavni sud koji ocenjuje ustavnost svake odredbe, ali ustavnost se ocenjuje upravo onda kada zakon stupi na snagu.
Ovim temama su se bavili eksperti, bavili su se političari, svi ključni subjekti koji trenutno kreiraju politički život Srbije i daju stručno mišljenje, na osnovu bogatog iskustva i domaćeg, tradicionalnog, na teritoriji AP Vojvodina, ali isto tako i evropskog i svetskog.
Sigurno da se ovde vodilo računa o tradicionalnom položaju AP Vojvodina i da su tu u potpunosti drugačiji primeri i drugačiji sadržaji pokrajinskih ovlašćenja od onoga što će dobiti buduće regije, odnosno pokrajine, kako se Ustavom nazivaju u državi Srbiji. Sigurno je da je Srbija krenula putem regionalizacije, putem decentralizacije, kako bi se vlast približila građanima, kako bi vršenje vlasti bilo transparentnije i kako bi se problemi građana u svim delovima Srbije rešavali u skladu sa potrebama građana.
Razlika je u položaju građanina Srbije koji živi u Pokrajini Vojvodina, u gradu Beogradu i ostatku Srbije. Srbija već ima asimetričnu decentralizaciju, na način koji ne odgovara građanima koji žive u ostatku Srbije. Zašto?
Građani u Pokrajini Vojvodina imaju više mogućnosti za ostvarenje svojih prava, imaju potpuniju zaštitu većeg broja organa i bolji i jednostavniji pristup institucijama.
Isto tako, položaj građana Vojvodine je doprineo snažnijem ekonomskom razvoju, što je pohvalno za Vojvodinu i za njene građane, ali isto tako predstavlja jednu neravnomernost u razvoju ostatka Srbije, koji tu mogućnost nije imao.
U političkom smislu, takođe postoji jedna neravnomernost, uzmimo primer sadašnjeg kreiranja budžeta. U političkom sistemu, koji se pre svega zasniva na partijskoj demokratiji, gde su partije vlasnici mandata u parlamentu, pre svega su programske orijentacije partija politički osnov za delovanje poslanika u parlamentu.
Tako da možemo da se pitamo - koga zapravo poslanici predstavljaju u parlamentu, da li predstavljaju pre svega građane ili partije ili predstavljaju partije, a time i građane, gde se partije javljaju kao posrednici između interesa građana, gde partije artikulišu interese građana i preko zastupnika ili poslanika u parlamentu te interese zastupaju?
Ako govorimo o kreiranju budžeta, u sistemu budžetiranja koji vlada kod nas, kao jedan tradicionalni sistem, koji nije u dovoljnoj meri transformisan i demokratizovan, dakle, taj sistem budžetiranja traži nadogradnju, traži veću participaciju, odnosno učešće građana u kreiranju budžeta i državne politike.
Nemamo priliku da na jednak način utičemo na stavke u budžetu. Tako će se prilikom budžetiranja pre svega javiti Vojvodina, koja može da artikuliše svoje političke, ekonomske i socijalne interese i da preko svojih institucija vrši pritisak na Vladu, kako bi se ostvarile pojedine stavke u budžetu, na način kako to pre svega odgovara vojvođanskom interesu.
Isto tako, grad Beograd, koji nosi interes dva miliona stanovnika, ima institucije koje to mogu da artikulišu, ima povoljniju poziciju u odnosu na građane koji žive u gradovima u ostatku Srbije. Građani van Beograda i Vojvodine nemaju institucije sa kapacitetom koje mogu da štiti njihove interese.
Ako govorimo o projektnom razvoju, ako govorimo o projektima koji se finansiraju iz republičkog budžeta, vi imate opštine koje nemaju dovoljan kapacitet da učestvuju u kreiranju projekata i da učestvuju u konkursima sa projektima pred institucijama sistema, odnosno budžeta.
Da li Vladičin Han, da li Crna Trava, da li Trgovište, Bosilegrad, Gadžin Han, Bela Palanka, imaju kapacitete da izrade projekte koji će dobiti sredstva iz budžeta? Nije dovoljno budžetiranjem odrediti namenu za određena ministarstva, već je bitno gde pare završavaju.
Vojvodina, sa ovakvim institucijama, ima mogućnost da se bori za bolju poziciju u budžetu. To je dobro, to je afirmativno. Meni je samo žao što građani u ostalom delu Srbije nemaju mogućnost da izgrade institucije na osnovu ovakvog zakona, da se teritorijalno organizuju, da upravljaju resursima koji su im u neposrednom okruženju.
Pre svega, želim da kažem da one političke opcije koje se zalažu za ukidanje autonomije Vojvodine apsolutno ne vode računa o interesima građana. Neprihvatljivi su argumenti da će biti skupa administracija na srednjem nivou vlasti, zato što će srednji nivo vlasti preuzeti nadležnosti, a time i ljude koji su do sada vršili ovlašćenja ili nadležnosti u ime centralne vlasti, odnosno državne vlasti, republičke vlasti.
Dakle, raspoređivanjem unutrašnjih kapaciteta će se izvršiti alokacija onih izvršilaca u smislu prenosa nadležnosti.
Vrlo je bitno i to što sada po prvi put dobijamo zakon kojim se utvrđuju pozicija i nadležnosti pokrajinskih institucija. Isto tako, bitno je da se, u skladu sa Evropskom poveljom o regionalizmu, poštuju standardi, a to je da se pokrajinska autonomija garantuje Ustavom. Mi ćemo ovde, osim ponašanja pokrajinskih vlasti, osim ocene ustavnosti akata koje te vlasti donose u narednom periodu, imati istovremeno i ustavnu zaštitu pozicije Vojvodine.
Vrlo je bitno partnerstvo u kreiranju državne politike. Vojvodina, na osnovu ovog zakona, postaje partner. To se vidi upravo iz onih odredbi koje se ovde često citiraju, ali na pogrešan način.
Ovde se kaže da će Vojvodina dobiti pravosuđe, to apsolutno nije tačno. Zakoni koji uređuju pravosuđe, izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija će ostati nezavisno na nivou Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, a samo one sudije koje se prvi put biraju i stupaju na dužnost, biće prvi put birane u republičkom parlamentu na period provere od tri godine. Apsolutno ne stoji argumentacija da će Vojvodina dobiti svoje pravosuđe koje bi aludiralo na elemenat državnosti.
To što će pokrajina imati mogućnost da predlaže mrežu sudova, moramo da građanima objasnimo šta to znači. Vojvodina će imati mogućnost da predloži da u nekom mestu se organizuje sud kako građani ne bi išli do udaljenih sudova koji već postoje, ali će troškove za to snositi vojvođanska administracija i to će biti ne na štetu i na uštrb građana već, naprotiv, institucije će biti približene građanima, a to jeste smisao demokratije.
Mi ćemo morati da obezbedimo izborni sistem koji će obezbediti punu participaciju građana u vršenju javnih poslova. Na ovaj način kako je sada definisan izborni sistem u AP Vojvodini, imamo dobar primer približavanja institucija građanima.
Dvojni izborni sistem, odnosno mešoviti, jer se deo poslanika za vojvođanski parlament bira direktno, a drugi posredno, govori o tome da se u velikoj meri ova institucija približava građanima i da će parlament Vojvodine biti i raditi u interesu građana Vojvodine.
To je dobar model da se i Republički parlament transformiše na osnovu drugačijeg izbornog sistema i da se poslanici biraju na ime i prezime, da budu odgovorni pred građanima, da zastupaju interese građana u ovom parlamentu.
Tako se ne bi desilo da jugoistočna Srbija bude najsiromašniji deo Srbije. Vrlo često znam da kažem da siromaštvo živi na jugu i na istoku Srbije. Upravo je centralizovana država dovela do neravnomernog razvoja i ne postoji opravdanje da građani Srbije u najsiromašnijim opštinama žive do sedam ili osam puta gore nego neki u Beogradu ili neki u delovima Vojvodine.
To ne amnestira ni samu Pokrajinu Vojvodine da ne vrši decentralizaciju i prenos nadležnosti unutar Vojvodine sve do građana na svojoj teritoriji. To isto tako obavezuje Vojvodinu da se strateški bavi ravnomernim razvojem opština na teritoriji AP Vojvodina.
Ovaj zakon i statut Vojvodine ne sme da zanemari obavezu Vojvodine da se stara na isti način da svi građani Srbije i u svim delovima Vojvodine žive na isti način i da imaju jednak pristup institucijama.
Želim da podsetim na još jednu činjenicu. Oni koji ovde osporavaju ovakvu poziciju AP Vojvodine i decentralizaciju na ovakav način su učestvovali u donošenju Strategije regionalnog razvoja.
Podsetiću da su u Vladi, kojom je predsedavao Vojislav Koštunica, u januaru 2007. godine glasali za Strategiju regionalnog razvoja. Upravo ta strategija regionalnog razvoja govori o tome da treba izgraditi zakonski i ustavni okvir za decentralizaciju Srbije i obezbediti institucije sa dovoljnim kapacitetom i predvideli su da će se Srbija regionalizovati na osnovu statističkih podataka. Prema Eurostat nomenklaturi predvideli su statističke regione kao podlogu za regionalizaciju, potpunu političku i administrativnu.
Želim da kažem da se neki politički nedosledno ponašaju, a sve na uštrb interesa građana Srbije.
Da zaključim. Decentralizacija Srbije putem regionalizacije jeste nužna. Ona je definisana Ustavom. Čak i one stranke koje se zalažu za ukidanje pokrajinske autonomije su glasale za Ustav koji garantuje pokrajinsku autonomiju.
Dakle, nedosledno ponašanje služi samo dnevno političkim potrebama. Decentralizacija i autonomnost pokrajine nisu razlog za separatizam i ne vode ka dezintegraciji države.
Dezintegraciju države može da izazove samo loša politika, može da je izazovu ponašanja o kojima smo ovde slušali, a to je recimo humano preseljenje koje predstavlja i osnov za međunarodnu krivično-pravnu odgovornost.
Mislim da oni koji se zalažu za takvu politiku dovode u opasnost upravo integritet ove zemlje i oni treba da snose političku i istorijsku odgovornost pred građanima Srbije.
Niko u ovom domu neće odgovarati za svoj stav. Kažem ovde pred svim građanima Srbije da se zalažem za decentralizaciju, za regionalizaciju i za uvođenje srednjeg nivoa vlasti na koji će se preneti deo ovlašćenja, kako bi ta vlast bila transparentnija, kako bi se bolje i potpunije borila za interese građana Srbije, kako bi građani Srbije imali mogućnost da učestvuju u kreiranju državne politike i u vođenju javnih poslova i da kontrolišu svoje predstavnike u ovom domu da li rade o njihovom interesu i da mogu slobodno da ih opozovu.
Sve ostalo predstavlja demagogiju i nedovoljno svesti o tome kuda žele građani da Srbija ide. Put evropeizacije jeste i put demokratizacije i regionalizacije.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 18 minuta. Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, posle nje narodni poslanik Đura Mučenski.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri ma gde bili, Srbija i srpski narod žive u virtuelnoj stvarnosti, pa nam nije teško ni da u ovom parlamentu zamislimo te virtuelne predstavnike Vlade koji tu sede. Ja ću da im se obraćam, možda se neko i oglasi.
Pre više od godinu dana DS i njeni koalicioni partneri u AP Vojvodina odnosno u Skupštini AP doneli su Predlog statuta u kome su sebi, po našem mišljenju, prigrabili državne nadležnosti koje, prema Ustavu Srbije, nikako nisu mogli da dobiju.
Govoriću kao političar i kao pravnik. To je odgovor na stav ministra Markovića, koji smatra da svi oni koji nisu pravnici nisu kompetentni ovde da govore, a mi izražavamo svoj politički stav, ma šta po obrazovanju bili. Mi sledimo svoju politiku i na to imamo pravo, pogotovo kada je ovakva tema u pitanju.
Pitala bih gospodina Markovića, verovatno gleda u odloženom prenosu, kada bi hteo da razgovara o tome kako se prave deca da li bi razgovarao sa ginekologom ili bi razgovarao sa tatom, ma šta mu tata bio po zanimanju?
Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina nisu spominjali niti ga je bilo na vidiku kada se oglasila stručna javnost, ali i politička, pre svega SRS, koja je održala na stotine tribina u gotovo svim naseljenim mestima u AP Vojvodina. Vlasti su se dosetile zakona i odlučile da ozakone sve one nadležnosti koje su statutom već prigrabljene.
Uprkos tome statut je i dalje, po našem mišljenju, neustavan. Svi režimski mediji o zakonu govore kao o pratećem dokumentu, što je nečuveno i nezabeleženo u parlamentarnoj praksi. Prateći dokument zakon nikako ne može da bude.
Cvetković prima Čanka, prihvata njegove amandmane, svestan da su oni neustavni, ali su zato u saglasnosti sa Čankovim memorandumom o Vojvodini, koji je on davne 1991. godine poslao lordu Karingtonu i konferenciji o Jugoslaviji.
Ovim memorandumom obznanjeno je da Vojvodina treba da bude konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati, kaže on, nezavisna država. Čanak otvoreno tada kaže da teritorije severno od Save i Dunava koje je Srbija anektirala, to je citat, moraju biti vraćene novoj državi.
Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona, a parlament Vojvodine zakazuje sednicu na kojoj usaglašava predlog svog statuta sa nepostojećim zakonom, jer ga Skupština Srbije još nije usvojila. Da li je to činjenica? Jeste.
Pitam u šta vi to pretvarate Skupštinu Srbije? Nije li ovo vaša prćija, da vas 126 može da radi šta hoće? Brine li iko o ustavno-pravnom sistemu?
Ako se suspenduje Ustav i Skupština, šta je to onda? Po nama i po političkoj teoriji, ništa drugo osim državnog udara. Režim to radi vrlo perfidno, ali podržavljenje Vojvodine je rezultat ove vlasti i ispunjenje obećanja Cobela, koji je javno zapretio da posle Kosova na dnevni red internacionalizacije dolazi Vojvodina.
Umesto odnosa subordinacije, koji se svuda u svetu uspostavlja između države i njenih teritorijalnih autonomija, predlaže se ustanovljavanje partnerskih odnosa između na oko jednakih strana Republike ili republičkih i pokrajinskih organa. Predviđa se osnivanje razvojne banke, nauka, inovacije i tehnološki razvoj prelaze u nadležnost AP, iako to Ustavom nije predviđeno. Pravo zaključenja međunarodnih ugovora takođe Ustavom nije predviđeno. Pravo osnivanja predstavništva u inostranstvu takođe nije predviđeno.
Što je najvažnije? Teritorija AP Vojvodina sastoji se od geografskih oblasti, kako se kaže, Srem, Banat i Bačka, kao da se radi o zemljopisu za niže razrede osnovne škole, pa možemo slikovito da objašnjavamo šta je šta.
Pitam, evo da je tu ministar Marković, možda jeste, da li se on seća da li u ovoj državi postoji Zakon o teritorijalnoj organizaciji i da li on zna da se Srem prostire malo i u Hrvatsku i da se Banat malo prostire i u Rumuniju? Eto, to je ono što nama pokazuje da tu postoji još nešto i da se iza brda još nešto valja.
Da li možda neko zna da su i Surčin i Zemun geografski u Sremu? Nije po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, ali upravo zbog toga oni i preskaču ovakvu odrednicu i ne drže se Zakona o teritorijalnoj organizaciji, mislim na Vladu Srbije koja donosi ovaj zakon i na Skupštinu Vojvodine koja je to u svom statutu predviđa, nego spominje geografske oblasti.
Ko je to imao bilbord na kome je pisalo: Novi Sad, moj glavni grad? Nenad Čanak. Šta bi Nenad Čanak mogao da uradi i smeo da uradi da mu DS to ne dozvoljava. On je neprestano vaš glasnogovornik. Sa dva-tri posto možda biračkog tela, tu je uvek uz vas. Vi ga istaknete da priča ono što vi ne smete da kažete, da vam se ne stavi na teret, ali prihvatate sve to.
Pokrajini se prenosi 166 nadležnosti kao poverene. U 36 materija se pokrajini poverava inspekcijski nadzor, a u 19 rešavanje po žalbi, što je do sada bilo, a i po Ustavu, isključivo nadležnost Republike. To je ono što nije u skladu sa Ustavom.
Osniva se 12 novih ustanova i javnih preduzeća. Povećava se i broj radnika u administraciji, a vodite navodno neku drugu politiku. Čak u statutu predviđate preambulu. Ne liči li to onda na ustav? Gde ste videli bilo koji statut koji ima preambulu.
Podsetiću vas šta smo vam mi, srpski radikali, govorili kada se donosio Omnibus zakon. Citiraću šta je prof. dr Vojislav Šešelj tom prilikom rekao, zato što je to apsolutno aktuelno i odnosi se i na ovaj zakon.
Ovako kaže prof. dr Vojislav Šešelj - nadležnosti AP mogu da se odrede samo Ustavom, a ostvarivanje tih nadležnosti može se regulisati samo statutom AP, a ne zakonom koji će doneti republička skupština.
Postoji pet osnovnih institucija političkog sistema. Znate da je on veoma stručan za politički sistem. To su država, federalna jedinica, autonomija, region i lokalna samouprava. On naravno govori o teoriji.
Samo nadležnosti lokalne samouprave mogu se određivati zakonom. Sve ostale nadležnosti mogu se odrediti isključivo Ustavom. Ako neko po Ustavu dobije određene nadležnosti, onda ih on sam uređuje u okviru onoga što mu je Ustav dao. Ne sme postojati neki viši organ državne vlasti ili viša državna institucija koja će umesto njega tu oblast uređivati.
Kao što vidite, nije nam ovaj zakon bio ni potreban, ako hoćemo da se držimo Ustava i u slučaju da je statut u skladu sa Ustavom. ''To jeste smisao autonomije, dao mi je nešto Ustav i ono što mi je Ustav dao ne dam nikome. Niko ne može da mi osporava do promena Ustava.'' Ko sada štiti statut Vojvodine? Štite ga srpski radikali. Štitio ga je i tada Vojislav Šešelj.
Dakle, zakonom se ne mogu utvrđivati nadležnosti AP, zakonom se ne može ni osnivati AP. Samo Ustav može da odredi da u Srbiji postoje autonomne pokrajine, ne samo što je Ustav utvrdio da u Srbiji postoje autonomne pokrajine, nego je jasno i poimenično naveo koje su to pokrajine.
Ovim vašim tzv. Omnibus zakonom zadirete u dve stvari. Zadirete u Ustav, jer proširujete nadležnosti autonomnih pokrajina, ali zadirete i u prava autonomnih pokrajina koje im je Ustav već direktno dao. Vi ih uređujete. Ne možete da ih uređujete.
Ono što je Ustav dao autonomnim pokrajinama može da uređuje samo AP svojim statutom i pravnim aktima koji su ispod statuta, a vi možete da pazite da ona ne prekorači te svoje nadležnosti ili da ih ne ostvaruje na način koji je protivan Ustavu i ništa više. Ima li išta ovde sporno? Nema ništa. U materijalu koji smo dobili, odnosno aktu koji smo dobili od Skupštine AP Vojvodine, kaže se da predlog statuta AP Vojvodine, koji je usaglašen sa Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, dostavljamo vam prečišćen tekst.
Taj zakon nije donet. Kako je onda moguće da statut bude usaglašen sa nepostojećim zakonom? Kako znate da će taj zakon da bude izglasan u ovoj Narodnoj skupštini? To je hipotetički onako. Možda će biti, a možda i neće. Šta ako ne bude? Šta onda biva sa statutom?
Ovakvo neznanje zaista je neviđeno i ponižavajuće za sve nas, ma kojim poslom da se bavimo, ma šta da smo radili u životu, da smo proveli neko vreme u ovom parlamentu imali bismo toliko iskustva da znamo da ne pravimo ovakve greške.
Gde je taj Sekretarijat za zakonodavstvo, gde je taj ministar za državnu upravu, lokalnu samoupravu, da malo obrati pažnju na ovakve stvari, da se priseti nekih zakona o kojima on brine, a da ne priča ovde prazne priče? On je taj koji je danas najviše političkih nekih ocena ovde izneo, ne upuštajući se konkretno u to šta zakon nama donosi, odnosno čemu on služi.
Evo, kazaću vam - on služi samo da pokrije sve ono što je protivustavno u samom predlogu statuta. Kud plovi ovaj brod, mislim da mnogi od vas znaju, ali svesno na to pristaju. Neki možda i ne znaju. Njima će savest verovatno biti čistija. Ovo je sednica u kasne sate. Navikli ste po mraku mnogo štošta važno za ovu državu da donosite. To je vaš stil rada.
Sve što govorimo, a verujte da govorimo samo zbog toga da bi bilo zapisano, jer ovakvo poniženje ne bismo trpeli sa vaše strane i odavno bismo napustili salu Skupštine Srbije, jer bez prisustva ijednog predstavnika Vlade zaista je iluzorno pričati, gotovo strašno, ali neko će jednog dana ući u biblioteku Narodne skupštine RS, izučavaće ovaj istorijski trenutak, jer on će svakako imati posledice. Kakve? Ne bih želela da budem ptica zloslutnica. Volela bih da ste vi u pravu, a da mi nismo u pravu, ali bili smo u pravu kada je bila u pitanju SCG, i kada je bio ovaj omnibus zakon.
Sve se obistinilo što smo govorili. Rekla sam i danas na početku kada sam obrazlagala zašto sam izdvojila mišljenje na Odboru za ustavna pitanja - ne volim ovu salu Skupštine zbog toga što u njoj države samo nestaju.

Četrnaest minuta i 50 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Đuro Mučenski, a posle njega narodni poslanik Dejan Mirović.

Poštovana predsedavajuća, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, imao sam dilemu na koji način da današnju diskusiju o ovim zakonima usmerim. S obzorom da je ovde dosta teških reči i teških kvalifikacija bilo izrečeno, pokušaću na jedan taktičan način, kroz određene praktične primere pokažem, šta nama suštinski donose ovi zakoni i šta je ono što je najvažnije u njima. To je na neki način i odgovor zašto je nama svima potrebna suštinska decentralizacija, koja pre svega mora da se desi u našim glavama i da to prihvatimo kao jedan normalan tok, jer to je nešto što je neizostavno, ukoliko želimo dobrobit građanima ove zemlje.

Želim da ovu polemiku sa teškim rečima i stvaranjem neke atmosfere straha, da donošenjem ova dva zakonska rešenja donosimo i stvaramo priliku za secesiju, nego je upravo suprotno, da stvaramo jednu stabilnu državu i da stvaramo, kroz praktične primere, poboljšanja života, dobitak za sve građane Srbije, a to su primeri koje ću vam u sledećim tačka izneti. To je pitanje privrednog razvoja, znači, pitanje oko koga ćemo se svi složiti da je najvažnije u ovom momentu. Pomenutim zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine stvaraju se osnovi za brži razvoj, privredni razvoj, kroz razvojne planove, donošenje prostornih planova, osnivanje razvojne banke, stvaranje kontakata sa evropskim fondovima i na taj način pravljenje atmosfere za ulaganja i za otvaranje novih radnih mesta.

Kroz dva sekretarijata, koja sada rade po sadašnjem Zakonu o nadležnostima, pokazaću da i u ovim skromnim uslovima, kada nemate puno mogućnosti finansijskih, možete dobrom organizacijom da napravite i da otvorite nova radna mesta u današnjim uslovima finansijske krize.

To je Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj koji kroz program sufinansiranja visokih tehnologija i novih materijala, koji je do sada otvorio 64 pogona i otvorio negde oko 18.000 novih radnih mesta.

Takođe Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova je kroz svoje projekte ove godine obezbedio takođe oko 18.000 radnih mesta. To su radna mesta koja su prva šansa za pripravnike, za mlade ljude.

To su programi koji su vezani najvećim delom za očuvanje i zaštitu životne sredine, za brigu o starima, za brigu o samohranim majkama, za projekte samozapošljavanja samohranih majki, za brigu i zapošljavanje marginalnih grupa, programi koji su raspoređeni u svim opštinama.

Na taj način vi imate praktičan primer kako se skromnim sredstvima može voditi ravnomerni regionalni razvoja na teritoriji AP Vojvodine.

Drugo pitanje jeste pitanje koje je regulisano u ovom zakonu, a bilo je u prethodnom zakonu, a ovim novim zakonskim rešenjima se otvaraju mnogo bolje i veće mogućnosti, to je pitanje kvaliteta zdravstvene zaštite.

Poveravanje niza nadležnosti iz oblasti zdravstva ostvaruje se kvalitetnija i bolja zdravstvena zaštita na republičkom nivou.

Znači, Narodna skupština treba da donese sistemske zakone, dobre sistemske zakone koji će urediti tu oblast, a onda kroz određene nivoe decentralizacije vlasti, prepustiti brigu o zdravlju nižim lokalnim nivoima vlasti, koji će o tome sigurno kvalitetnije, bolje voditi računa zato što bolje poznaju problematiku.

Kao primer to je poveravanje poslova za donošenje posebnih programa zdravstvene zaštite za pojedine bolesti koje su, recimo, specifične za AP Vojvodinu. Tu je i odgovor našem kolegi Periću, ne u smislu da se one ne javljaju u drugim regijama, nego se zbog specifičnosti navika, ishrane i određenih drugih stvari mnogo češće javljaju na teritoriji AP Vojvodine.

Analizom zdravstvenog stanja od 2002. do 2004. godine utvrđeno je da se najčešće javljaju bolesti pluća, bolesti krvnih sudova, šećerna bolest i maligne bolesti i to je nešto što zahteva dugotrajno, skupo lečenje i vi morate da se borite protiv toga.

Na koji način? Tako što ćete učestvovati u osnivanju zdravstvenih ustanova koje će to da leče i da se brinu o tome, na taj način što ćete učestvovati u planu razvoja kadrova zdravstvenih radnika, što ćete preuzeti odgovornost za rad tih zdravstvenih ustanova, ali što je mnogo važnije, da ćete kroz akcije ranog otkrivanja i suzbijanja bolesti raditi na prevenciji i ranom otkrivanju toga.

Reći ću vam da je Izvršno veće, sa Pokrajinskim sekretarijatom, na osnovu takvih analiza donelo plan kojim se radi i finansiraju se projekti na ranom otkrivanju urođenih bolesti štitne žlezde kod male, novorođene dece i fenilketonurije, gde je kroz programe pregledano 100.000 dece i otkriveno 70 slučajeva, koji se pravovremenim lečenjem završavaju pravim rezultatom i ne ostavljaju invaliditet, koji bi inače bio prisutan i to je nešto što je za pohvalu.

Takođe, kroz rano otkrivanje plućnih bolesti kroz sistem fluorografisanja, rano otkrivanje šećerne bolesti, rano otkrivanje malignih bolesti kroz određene programe prevencije, gde je pregledano negde oko 6.000 žena pilot projektima, gde je otkriveno 248 slučajeva u stadijumu kada je moguće izlečenje - to su te praktične stvari koje pokazuju da, kada imate dobro organizovanu zdravstvenu službu, možete mnogo bolje to da radite zato što određeni projekti i planovi jesu pokrenuti na nivou Republike, ali još uvek nisu doživeli punu implementaciju.

Ono što je takođe važno, da onda možete da utičete da se veći deo procenta sredstava koja su namenjena zdravstvu uključuje u te preventivne programe.

Kao primer ću navesti da je u 2008. godini 21% sredstava zdravstva Vojvodine namenjeno za preventivne programe.

Sa ovakvim prenetim nadležnostima vi zaokružujete jedan sistem koji će biti efikasniji, jer možete da planirate, da radite, da analizirate i donosite zaključke. Duboko sam uveren da ovakav sistem zaslužuju i svi građani Srbije.

Treća stvar koja jeste specifična na neki način za Vojvodinu u smislu pitanja ostvarivanja prava nacionalnih manjina, ne zato što ta pitanja se ne ostvaruju i nisu regulisana u celoj Srbiji, nego zato što u Vojvodini dobro funkcioniše i dobro je uređen sistem koji reguliše pitanje ostvarivanja prava nacionalnih manjina u sferi – obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe jezika.

To je proizvod jedne duge tradicije, jednog iskustva koje postoji, poznavanja problema i specifičnosti nacionalnih zajednica. Ne sporim uopšte da to nije rešeno dobro drugde, ali prosto kao jedno iskustvo koje se može preneti i na osnovu koga se može dobro ustrojiti sistem i u drugim delovima naše zemlje.

Normalno, donošenjem zakona o nacionalnim savetima taj problem je sistemski rešen, na naše veliko zadovoljstvo, i to jeste osnov da se on rešava i u drugim regijama ove države, ali model, način rešavanja i praktična iskustva koje AP Vojvodina ima u tome jeste nešto kao resurs koji treba iskoristiti.

To su mali praktični odgovori na neka životna pitanja koja zaokupljuju svakodnevni život našeg građanina.

Velike odgovore na isprazna pitanja ostaviću ostalim akterima, a ono što želim da naglasim je da donošenjem ova dva zakona, kao član DS, kao član poslaničkog kluba ZES, sa zadovoljstvom ću u danu za glasanje podržati ova dva predloga i mislim da ćemo time napraviti jedan značajan korak u decentralizaciji naše države, kao načinu rešavanja boljeg života, a to je deo naših predizbornih obećanja koje ćemo i ispuniti.

Devet minuta i 55 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić, posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević. Poslanička grupa SRS ima na raspolaganju 12 minuta i 20 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ministri nestali u akciji, pred nama je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i odmah moram da razočaram predstavnike DS koji su pričali o lokalnoj samoupravi, ovaj predlog zakona nema nikakve veze sa lokalnom samoupravom. Ovde se radi o teritorijalnoj autonomiji.
Onom kome nije jasno šta je to, a posebno pravnicima iz DS, predlažem da otvore knjigu iz ustavnog prava i prouče šta je lokalna samouprava, šta je teritorijalna autonomija, šta je AP Vojvodina, šta je AP Kosovo i Metohija.
Najpre, Vlada Republike Srbije prilikom stvaranja ovog predloga zakona nije uzela u obzir stavove najznačajnijih pravnika u našoj zemlji, pre svega akademika Koste Čavoškog, profesora Smilje Avramov, profesora Ratka Markovića, profesora Vojislava Šešelja i drugih.
Postavlja se pitanje zbog čega se donosi ovaj zakon? Jedan predstavnik vladajuće koalicije je izneo jedan zadivljujući biser danas, izjavio je da Vojvodina treba da ima investicionu banku, pa čak i Šumadija treba da ima investicionu banku.
Šta je problem u celoj ovoj priči? Republika Srbija nema investicionu banku. Sve investicione banke Republike Srbije uništio je ministar Mlađan Dinkić kada je došao na vlast. Sad vi predviđate investicionu banku Vojvodine ovim zakonom i dalje predlažete stvaranje investicione banke Šumadije, a Republika Srbija nema jednu takvu instituciju. Dakle, sve je jasno.
Kada je u pitanju donošenje ovog zakona, prvo bih želeo da istaknem da je apsolutno nemoguće bez donošenja ovog zakona usvojiti protivustavni statut Vojvodine. On, naime, predviđa 166 novih nadležnosti Vojvodine koje Ustav Republike Srbije u svom članu 183. nigde ne pominje.
Predviđa stvaranje već pomenute investicione banke, uticanje na izbore, izbore sudija, stvaranje mreže sudova.
Vojvodini se poverava upravni i inspekcijski nadzor, rešavanje u drugom stepenu, rešavanje po žalbi. Stvaraju se i nova pokrajinska preduzeća, ustanove i na ovaj način se povećava administracija u Vojvodini.
Nedavno je Vlada Republike Srbije proklamovala strategije uštede u Republici Srbiji. Najavili ste otpuštanje više hiljada radnika iz državne uprave, a sada ovim zakonom predviđate stvaranje novih javnih preduzeća, novih ustanova u AP Vojvodini i naravno povećavanje administracije republike Vojvodine.
Dakle, u drugim delovima Srbije pokušavate da uštedite otpuštanjima, a u Vojvodini zapošljavate nove ljude u državnoj upravi i na taj način diskriminišete druge građane Republike Srbije.
Očigledno da će ovim zakonom kao i statutom deca koja su rođena u Novom Sadu i Subotici imati više prava od dece koja su rođena u Pirotu, Vranju, Loznici, Nišu, Kraljevu, Beogradu itd, drugim delovima Republike Srbije.
Prema ovom zakonu Vojvodina će imati pravo da zaključuje međunarodne ugovore i imaće svoja predstavništva u inostranstvu. Primera radi, regioni u Mađarskoj i Hrvatskoj nemaju ova prava, a vi polako stvarate jednu tvorevinu sličnu tvorevini koja je postojala ranije na teritoriji srpskih zemalja, koja je bila poznata pod nazivom – Banovina Hrvatska.
Očigledno je da EU stoji iza pritisaka i zahteva da se usvoji ovaj nakaradni zakon i da se usvoji nakaradni statut Vojvodine, a pre svega u okviru EU ujedinjena velika Nemačka. Dakle, to je vrlo jasno. Kasnije ću obrazložiti sve to i daću vam konkretne podatke.
Simbolično Banovina Hrvatska stvorena je sporazumom Cvetković-Maček, sporazumom premijera Cvetkovića, a danas se tvorevina slična Banovini Hrvatskoj stvara dok je premijer, predsednik Vlade takođe Cvetković. Banovina Hrvatska stvorena 1939. godine najavila je nova stradanja, sukobe, razaranja, masovna ubistva, genocid nad Srbima, koncentracione logore itd.
Druga simbolika jeste da se DS vraća na svoje izvorne tekovine, tekovine Josipa Broza Tita i na njegov Ustav iz 1974. godine, koji je podelio Srbiju na tri dela. Upravo povratak na ovaj ustav otvoreno su zahtevali Vašington i Brisel od Republike Srbije i očigledno da Boris Tadić sada ispunjava njihove želje u nadi da će doći do famozne EU.
Sramota je, evo još malo simbolike, da Vojvodstvo Srbije i Tamiški Banat, kako je nekad bilo poznato, kao simbol i Pijemont srpstva u Austriji i Austrougarskoj, sada postaje simbol nečeg drugog, da krst sa četiri ocila i dvoglavog belog orla zamenjuju novi simboli Vojvodine, tri žuta sektaška pentagrama. Dakle, kakva ironija.
Međutim, postavlja se pitanje zaista zbog čega se donosi ovaj zakon? Srpska radikalna stranka raspolaže konkretnim podacima da su određene institucije iz EU i organizacije tražile da se upravo donese ovakav zakon, koji bi otvorio mogućnost da se donese statut Vojvodine, a takođe da rešenja predviđena u statutu budu takva kakva jesu, kakve ih je predvidela Vlada Republike Srbije.
Pre svega, vodeću ulogu u ovoj akciji igra Nemačka i njena organizacija koja se zove Federalna unija evropskih etničkih grupa. Federalna unija evropskih etničkih grupa primenjuje stari princip „Volks grupen“ koji je primenjivan u Drugom svetskom radu.
Oni su održali niz sastanaka u Subotici, Novom Sadu, a njihovi zvanični bilteni su već odavno objavili rešenja koja su predviđena ovim predlogom zakona i Predlogom statuta Vojvodina, koji dolazi na skupštinsku raspravu sutra. Njihov zvanični bilten FUEN–Aktuelno na engleskom jeziku, postoji i na nemačkom naravno, predviđa stvaranje regiona i osovinu Subotica-Novi Sad-Zagreb-Vukovar-Osijek. Dakle, to se vidi jasno na ovim kartama i to je nesporno.
Oni su sa predstavnicima vojvođanskih institucija, kao i nekih manjinskih partija, održali niz sastanaka. Dakle, predstavnici Federalne unije evropskih etničkih grupa, da ne bude zabune, njih sponzoriše nemačko ministarstvo spoljnih poslova, a prema tvrdnjama francuskog stručnjaka generala Pjer Mari Galoa, i nemačka služba bezbednosti BND.
Oni su u drugom broju svog časopisa FUEN-Aktuelno predviđali određena rešenja za Kosovo i Metohiju, a takođe i Vojvodinu. Na svojim kartama, kao što može da se vidi, oni Vojvodinu od ostatka Srbije odvajaju međudržavnim granicama, isto kao i KiM, ovde je i Crna Gora bila.
Dakle, veoma je jasno. Jedan od sastanaka, prvi u nizu na teritoriji Republike Srbije, održan je novembra 2000. godine i tom sastanku u Subotici 17. i 18. novembra 2000. godine prisustvovali su predstavnici Federalne unije evropskih etničkih grupa, između ostalog predstavnici manjinskih stranaka iz Vojvodine i predstavnici institucija iz Vojvodine. Tu je bilo takođe nemačko društvo „Dunav“, asocijacija udruženje nemačke manjine itd.
Međutim, nemački stručnjaci u saradnji sa francuskim stručnjacima objavili su jednu zbirku dokumenata u kojoj se govori o federalnoj uniji evropskih etničkih grupa. Još jednom podvlačim da su oni u svojim časopisima predvideli rešenja koja vi predviđate ovim zakonom i statutom Vojvodine.
Ta zbirka dokumenata je objavljena u ediciji izdavačke kuće ''Jasen''. Autori su Vlater fon Geldendah i Hans Ridiger Minov, a predgovor je napisao general Pjer Mari Galoa.
U ovoj knjizi objavljen je niz dokumenata, između ostalog, nepobitnih dokaza, da su federalnu uniju evropskih etničkih grupa, čija rešenja vi danas primenjujete u Vojvodini, stvorili stručnjaci za manjine koji su delovali još u vreme Drugog svetskog rata u Čehoslovačkoj, za interese sudetskih Nemaca, direktno protiv Čeha.
Između ostalog, u ovoj knjizi se navodi sledeće – listovi FUEN-a ''Evropa etnika'' i FUEN – Aktuelno, to je ovaj časopis koji sam vam pokazao, evo ga još jednom ovde, posvetili su brojne hvalospeve sećanju na antisemitu i nacional-socijalističkog rasistu Teodora Fajtera. Bio je bliski saradnik FUEN-a. Tom prilikom, FUEN je hvalio glavno antisemitsko Fajterovo delo „Nacional autonomija“ iz 1938. godine. U njoj se propagira nacional-socijalističko narodno mišljenje.
Dame i gospodo, ovo su nepobitni dokazi. Ovde imamo i faksimile. Ovo je ta zbirka dokumenata. Objavili su je nemački i francuski stručnjaci, a upravo danas ta rešenja vi primenjujete, protiv Republike Srbije, a u Vojvodini.
Ceo projekat je postao jasan i kada je vaš Boris Tadić otišo u posetu Nemcima, kada je otišo u posetu Italiji, kada se sastao sa Silvijom Berluskonijem. On je potpisao sporazume, zamislite sa kime, sa Lombardijom. Ne sa Republikom Italijom, već sa Lombardijom.
To je taj sever Italije koji je razvijeniji od juga Italije. Nije samo slučaj u Srbiji da je sever zemlje ili deo tog severa razvijeniji od juga neke države. To je opštepoznata činjenica. Postoji, evo i u Italiji.
Italija, pre svega Lombardija, treba da uputi Vojvodinu kako da se dalje osamostali od Republike Srbije, a naravno, Nemačka …

Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Nandor Maraci.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, žao mi je što su kolege radikali napustili, a mislim da smo ih mi pošteno slušali do kraja i na ovakav jedan način, kako su se oni ophodili prema nama, uopšte nije ni kolegijalno ni pošteno. Ali, svako ima pravo na svoje mišljenje, kao što su oni imali svoja mišljenja, imamo i mi naša mišljenja u DS.
Mislim da je vreme najbolji lek koji će dokazati ko je bio u pravu i sada, možemo reći, posle 13 meseci, da je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine napokon stigao u ovaj sveti dom, mislim da u danu za glasanje će DS glasati za ovaj zakon i normalno za statut AP Vojvodina.
AP Vojvodina, odnosno Skupština AP Vojvodine, usvojila je ovaj važan dokument. Takođe, Zakonodavni odbor Narodne skupštine zaključio je da je zakonom o prenosu nadležnosti Vojvodine u skladu sa ustavno-pravnim sistemom Srbije.
Znači da je Predlogom zakona o prenosu nadležnosti po mnogim pitanjima razjašnjen i ne postoji nikakva sumnja u ustavnost ovog dokumenta.
To se vidi u članu 2. Neću da citiram. Vi ste to dobro svi pročitali. Takođe, član 5, gde su međusobni odnosi republičkih i pokrajinskih organa utvrđeni Ustavom i zakonom takođe regulisani, tako da mislim da ne postoji nikakva sumnja u vezi regularnosti ovih dokumenata.
Što je izuzetno važno, Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine pripremljen je polazeći od odredbe člana 12. Ustava RS.
Takođe, izuzetno je važno da odredbe Ustava RS, kojima se uređuje pokrajinska autonomija i pravni položaj autonomnih pokrajina, odredbe Ustava od člana 176. do 187, a posebno se u pripremi predloga zakona pošlo od člana 183. Ustava RS, u kome je utvrđeno da autonomne pokrajine u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja, odnosno da će na osnovu ovog zakona Pokrajina od republičkih organa preuzeti 153 nove nadležnosti.
Bilo koju od ovih nadležnosti da spomenem, svaka je važna. Spomenuću nekoliko. Prostorno planiranje, regionalni razvoj i izgradnja objekata, bilo je dosta dileme oko toga. Mislim da je to razjašnjeno i da nema potrebe da dajem neko posebno obrazloženje ovog člana.
Sklapanje međuregionalnih ugovora je izuzetno važno. Mogu navesti nekoliko primera - Vojvodina je sklopila međunarodni ugovor Dunav - Tisa - Kriš - Moriš, što je normalno. Vojvodina sa južnom Mađarskom, Rumunijom, Temišvar i Arad, onaj deo, već odavno su sklopili međunarodni ugovor. Tu nema nikakve dileme.
Takođe, ako gledamo zdravstveni turizam Vojvodine, gde je Kanjiža centar ovog zdravstvenog turizma i ima izuzetno dobru saradnju sa južnom Mađarskom, znači i tu je regionalna saradnja na izuzetno visokoj visini.
Prenose se nadležnosti u oblasti obrazovanja. Što se puno govorilo, nadležnosti u oblasti poljoprivrede, ruralni razvoj, vodoprivreda, šumarstvo, lov, ribolov i mnoge druge nadležnosti koje su izuzetno važne za pokrajinu Vojvodinu.
Što se tiče lova i ribolova, hteo sam više da govorim o tome da je tu bio naš ministar, jer kada smo govorili o setu ekoloških zakona, imao sam prilike da govorim o ribljem fondu. Ove nadležnosti koje proizilaze iz zakona RS, mislim da će se još bolje regulisati. Predstoji nam i zakon o lovu, koji će uskoro doći u ovaj dom, u Skupštinu RS, gde ćemo regulisati na osnovu tog zakona i nadležnosti koje pripadaju Vojvodini.
Smatram da će ovim Vojvodina dobiti mnogo, takođe i Srbija. I na kraju bih citirao reči profesora Petrovića. On će verovatno sutra biti ovde.
Znači, nakon stupanja na snagu novog statuta, i ovih nadležnosti koje će pripasti Vojvodini, sledi vrlo dinamičan rad Skupštine AP Vojvodine jer će biti potrebno doneti niz propisa, kako bi se rad pokrajinskih organa uskladio s najvišim pravnim aktom Vojvodine.
Posle donošenja ovih izuzetno važnih zakona u Vojvodini predstoji jedan period, gde se ovi zakoni moraju uskladiti sa najvišim pravnim aktom Vojvodine. To će normalno trajati neko vreme, a mislim da ćemo u danu za glasanje izglasati ove zakone, na ogromno zadovoljstvo mnogih Vojvođana.
Mislim da mnogi građani Srbije, koji su pratili rasprave koje su bile eto možemo reći 13 meseci, shvatiti da je ovo pravi čin i da će i druge oblasti u Srbiji krenuti ovim putem. Hvala vam što ste me saslušali.