Vreme. Gospodin Branko Ružić.

Zaista se izvinjavam koleginicama i kolegama, s obzirom da sam oduzeo vreme koje inače ne oduzimam. Gospodine Martinoviću, moram da vam kažem da ste se pogrešno prepoznali. Ako ste se prepoznali da plašite građane Srbije, onda je to vaše pravo. Nisam svoju diskusiju uopšte usmeravao ka SRS. Takođe, znate da postoji samo jedna SPS i samo jedna DS. Važno je da ovakva SRS, verovatno je vama važno, ostane jedna, a da vam se ne desi ono što vam se dešavalo prethodnih meseci.
Što se tiče ovog pitanja koje ste postavili, ovde je pitanje tako postavljeno da ste vi jednom manipulacijom hteli da kažete da sam pričao da je prethodni tekst statuta, praktično, bio uvod u neku nezavisnu državu.
Mi nikada nezavisnu državu nismo pominjali, pominjali smo princip države u državi, ali kada bismo to sada razložili do detalja na ono što se i dešavalo, moram da kažem da su naši amandmani upravo išli u prilog da se do perfekcije dovede upodobljenost sa Ustavom Republike Srbije. Ako je to nešto što je loše, ako je to nešto što ne valja, ne znam zašto bi to bio problem.
Dakle, postoji jedna SPS, naši pokrajinski poslanici tada jesu glasali za taj statut i to nije sporno. Takođe, nije sporno da jednim procesom evolucije, za koju vi verovatno ne znate, s obzirom da ste se ušančili u svoje političke šančeve, vremenom utvrdite da nekim nijansama treba, praktično, doprineti da taj zakon i sam statut bude upodobljen sa Ustavom. U tome ne vidim ništa sporno.
Taj statut nije došao do ovog doma, a i vi i ja se slažemo da, shodno Ustavu Republike Srbije, ovaj dom donosi zakone, a onaj tamo dom donosi skupštinske odluke, ovaj dom potvrđuje ili ne potvrđuje taj statut i donosi zakon o utvrđivanju nadležnosti, kao što je ovaj dom doneo i tzv. omnibus zakon, kada smo preneli veliki broj nadležnosti u ono vreme, kada ni vi ni mi nismo bili na vlasti, a bili su neki koji sada kritikuju ovaj zakon o utvrđivanju nadležnosti.
Takođe, ni vama neću više odgovarati, jer ne želim da oduzimam vreme.

Gospodine Martinoviću, nema razloga za repliku. Samo u smislu pojašnjenja i ništa više.
Gospodin Tomislav Nikolić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas, 24. novembra, po hitnom postupku, ignorišući proceduru u Skupštini Srbije, donosimo zakon o utvrđivanju, rekao bih, suštinske autonomije Vojvodine i tako ga je trebalo nazvati, ali ste izbegli to zato što Ustav predviđa suštinsku autonomiju isključivo za Kosovo i Metohiju. To nam je to liko hitno da smo, 13 meseci po donošenju statuta, odlučili da uđemo u proceduru usvajanja zakona o prenošenju nadležnosti.
U stvari, dozvolili smo sebi da zakon proistekne iz statuta, a ne da statut proistekne iz zakona i pošto je taj statut, izgleda, više nepromenljiv, računajući većinu u Skupštini Vojvodine, mi danas čak dobijamo dezinformaciju od predsednika Zakonodavnog odbora da su usklađena ta dva akta i da možemo slobodno za oba da glasamo, iako se u osnovnim odredbama ta dva akta izuzetno razlikuju.
Postavlja se pitanje - šta će to da važi na teritoriji AP Vojvodine, na primer, hoće li Vojvodina imati vladu ili izvršno veće? Ako statut kaže da Vojvodina ima vladu, a zakon o prenošenju nadležnosti kaže da ima izvršno veće, zaista me interesuje, gospodine Cvetkoviću, šta su vam vaši vrli pravnici rekli kako će to kasnije da se zove?
Dužan sam da, u ime SNS, malo detaljnije objasnim zašto već više meseci insistiramo na vanrednim parlamentarnim izborima. Tačno je da je situacija, i ekonomska i socijalna, u zemlji izuzetno loša, tačno je da sastav parlamenta, a posebno sastav vladajuće većine ne odgovara želji građana Srbije, ali postoji još jedan razlog koji do danas nisam govorio, a sada ću da vam ga kažem, draga moja gospodo iz vladajuće većine.
Svedok sam toga da su predstavnici ove i ovakve vladajuće većine u istorijskim trenucima postupali loše za Republiku Srbije i sve njene građane. Dakle, ovu većinu čine ljudi koji su, dižući ruke u Skupštini Srbije, prihvatili Sporazum Ahtisari-Černomirdin i time nas direktno udaljili od Kosova i Metohije. Tu je SPS i SPO.
U ovoj skupštini sede ljudi koji su prihvatanjem Beogradskog sporazuma razdvojili Srbiju i Crnu Goru. Tu su i DS, i SPS, i G17 plus i sve ostale stranke vladajuće većine. U ovoj skupštini sede ljudi koji bi sada da odluče o tome koji stepen autonomije treba da ima Vojvodina i biće to glasovi istih onih ljudi koji su razdvojili Srbiju i Crnu Goru i koji su Kosovo i Metohiju udaljili od Srbije.
Istorijski trenutak, dva puta ste iskazali istorijsku neodgovornost i mislim da građani Srbije nisu raspoloženi da ovo prepuste vama. Mislim da vi ovo ne možete da rešite dobro. I sama sudbina donošenja zakona, tako dugo oklevanje, amandmani na statut i sama današnja sednica govore da ste spremili novu veliku podvalu.
O čemu se radi? Zašto mi odvojeno raspravljamo o ove dve tačke dnevnog reda? Imamo vreme za jednu tačku i za drugu. Kada sastavite ta dva vremena, dobili biste zajedničku raspravu sa produženim vremenom, ali vi izbegavate zato što dugujete malim strančicama, koje vam pomažu da ostanete na vlasti i da krpite sad već i teritoriju Srbije, vi njima dugujete i niste smeli da uporedimo ta dva predloga danas, ovde, član po član, nego ćemo mi danas da raspravljamo o zakonu o utvrđivanju nadležnosti, a sutra ili prekosutra o statutu.
Kakva je to rasprava o dva apsolutno vezana predloga o kojima Skupština treba da raspravlja? Danas ćemo da vas napadamo za jedne odredbe, a sutra za druge po istim pitanjima koja se dijametralno razlikuju. Vi mislite da ovde u ovoj skupštini u klupama koje nisu vladajuća većina sede mala deca? Ne, ovde sede veoma ozbiljni ljudi, veoma zainteresovani da Srbija ide dalje, ali da ide dalje zaista kako druge države i drugi narodi čine, pomažući jedni drugima, razvijajući jedni druge, a ne svađajući se i otuđujući se.
Ovo je sebičnost ljudi koji vode AP Vojvodinu. Iz njihove sebičnosti proističe ovakav statut, jer danas se u raspravi tobož čuje kao da i nemate autonomiju, kao da je ovo prvi akt kojim se ustanovljava autonomija Vojvodine.
Kažem da Vojvodina ima sasvim dovoljnu autonomiju i da je sve dalje od toga veoma sumnjivo i navodi me na pomisao da bi trebalo da i Šumadija razmišlja o tome, da bi i Raška trebalo da razmišlja o tome, da bi i južna, i zapadna, i istočna i sve druge Srbije i svi drugi regioni morali da razmišljaju o tome a kakav je udeo njihov, šta je njihovo izvorno, čime će oni da finansiraju svoje nadležnosti.
Jesmo li Vojvodinu kao deo Srbije, baš kao Kragujevac i Pirot, razvijali solidarno, razmišljajući o ravnomernom regionalnom razvoju. Jesmo li ulagali mnogo u Vojvodinu? Jesmo. Šta vi sada kažete - to je vlasništvo Vojvodine.
Toliko godina ulaganja, pa gde vam je bar sukcesija? Što ne dovedoste neke iz inostranstva da podele ovu imovinu, da vidimo šta je čije? Ne, vi čak prejudicirate odredbe zakona o javnoj svojini, vi već znate šta će biti u javnoj svojini Vojvodine. Ko vam je to garantovao?
Vi u članu 1. kažete - ovim zakonom se utvrđuju nadležnosti, u članu 2. kažete da Vojvodina, u skladu sa Ustavom i Statutom, uređuje nadležnosti. Više nema zakona, a to što je u skladu sa Ustavom evo citiraju vam svi poslanici vladajuće većine. Tri člana Ustava koji govore o autonomiji, sve ostalo je zakon. Vi taj zakon svesno izbegavate.
Vi od dana današnjeg, otkad izglasamo zakon o uređenju nadležnosti i statut, vi ćete potpuno zaobići Skupštinu Srbije kad god se razmatraju pitanja koja su važna za celu Srbiju, a primenjuju se i na teritoriji Vojvodine. Dokazali smo vam amandmanima posle da vi, sama Vojvodina utvrđuje šta je pitanje od značaja za Vojvodinu. Pa, dokle vi to mislite da razvijate tzv. autonomiju, a da vam niko ne prigovori da je to u stvari stvaranje jedne nove države.
Šta ste rekli, što nas vređate? Kažete da se u Vojvodini tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti. A gde se to ne neguju? Da li se možda u Nišu, Ristiću, ne neguju evropski principi i vrednosti tradicionalno? Pa što to ne uđe u neki zakon, što ne uđe u zakon da se i u Nišu neguju evropske vrednosti i tradicije?
Kako to samo u Vojvodini, zar samo zato što se u njoj nešto tradicionalno neguje sada mora da dobije posebnost? Šta smo mi ostali, divljaci, mi nemamo vrednosti, nemamo tradiciju? Ili možda imamo samo srpsku tradiciju, pa to nije dovoljno da se dobije autonomija u okviru Srbije, to nije dovoljno da dobijete 7% budžeta, o kome ćete sami da odlučujete i kako da ga trošite i plus sve ono što smo prigovorili amandmanima.
Daleko ste zagazili gospodo, ne dve SPS, jedna DS, zato što DS i u Vojvodini i u ovoj Skupštini Srbije na isti način razmišlja. Statut kaže da imamo vladu Vojvodine. Zašto u zakonu ne piše da imamo vladu Vojvodine? Zašto DS nije uskladila svoje stavove?
Šta ćemo dalje, da osnivate predstavništvo u Briselu? Pa to su IPA fondovi. Znamo mi šta vi hoćete, prvi ćete pritrčati tim fondovima u ime Srbije, jer je to sebičnost na delu, neograničena sebičnost. Imate mrežu puteva, mrežu autoputeva, imate reke, sve investicije hrliće u Vojvodinu. Pored puteva ste već na plodnim njivama izgradili hangare pretovarne, odmarališta za kamione, lepo bogami. Šta ostaje drugim delovima Srbije, ko o njima razmišlja? Vojvodina više ne.
Građanima Vojvodine previše obećavate, ispašće da ne valjamo mi koji to kao ne damo, a samo vas upućujem na to da je mnogo miliona građana Srbije i da ne postoji samo Vojvodina, i da mi sve ovo liči da ćemo od sada imati ministre za teritoriju Srbije izvan AP Vojvodina, zato što osim odbrane, a kome je to više bitno, osim odbrane i policije, šta još ostaje zajedničko?
U kojoj to još oblasti ministar Vlade Republike Srbije ima nadležnosti nad Vojvodinom? Ni u jednoj. O čemu se radi? O prikrivenoj državi. Od tačke do tačke.
Referendum, dame i gospodo. Otkud vam ove odredbe za referendum, otkud to da za uspešnost referenduma nije potrebno da 50% plus jedan glas bude za od upisanih? Ne, vi izvodite građane na referendum i kažete - uspeo je ako je izašlo 50% plus jedan. Pa, to su izbori za predsednika, to nema veze za referendumom, nego ste videli da u Crnoj Gori može da prođe referendum pod nekim čudnim uslovima, pa hajde to da primenimo i u Vojvodini.
Još plus kada odredite gde ko može da glasa, eto ti belaja. Pedeset posto plus jedan, dame i gospodo iz Vojvodine, kada bude glasalo na referendumu u Vojvodini, taj referendum će da bude validan. Pa to je svetski princip, niko to nije izmislio ovde kod nas.
Predsednik Vlade kaže da je bila potreba za ovim. Ne, ovo je bio ultimatum, gospodine predsedniče Vlade, ili će izaći iz Vlade ovi politički patuljci ili ćete doneti ovaj zakon. Vi ne smete da idete na izbore, vi čuvate ovu većinu.
I šta sad, koliko pokrčmimo, kako kažete, Srema, Banata i Bačke? Ovde se neko usuđuje da kaže tradicionalni nazivi. A da nije možda razlog to što je Srem ušao u Srbiju, a Banat i Bačka u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca? Kome još čovek da veruje kada počne da se vezuje za tradiciju i istoriju za koju se tradiciju i istoriju vezuje? Kada se vezujete za dostignuti nivo autonomije da li se vezuju za 1974. godinu.
Pazite, imunitet pokrajinskih funkcionera za izgovorenu reč. Pa, valjda svaki građanin Srbije uživa imunitet za izgovorenu reč? Ne može niko više u Srbiji da bude osuđen za to što je izgovorio, za neki svoj stav. Hoće li sada u Vojvodini da kažnjavate građane koji kažu - mi smo protiv ove autonomije, mi smatramo da je preširoka? Hoće li oni ići na odgovornost?
Samo funkcioneri, samo izabrana lica u Vojvodini ne podležu odgovornosti za izgovorenu reč. Kako vas nije sramota, uz toliko evropskih vrednosti i tradicija, da izdvajate ljude koji neće biti kažnjavani za izgovorenu reč i da svi ostali razmišljaju o tome da li će smeti da nešto izgovore pošto mogu da budu kažnjeni, ne uživaju imunitet.
Ovaj stav je veoma zanimljiv i moram da ga pročitam. Član 9. stav 1, on bi glasio ako ga usvojite: "Pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim aktima u oblastima koje su u skladu sa Ustavom i zakonom u nadležnosti AP Vojvodine, odnosno koje su zakonom određena kao pitanja od pokrajinskog značaja".
A zašto niste rekli ovako - pitanja u oblastima koja su u skladu sa Ustavom i zakonom u nadležnosti AP Vojvodine, odnosno koja su zakonom određena kao pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim aktima? Ne, vi prvo kažete da ćete svojim aktima da uređujete ono što vi mislite da je od pokrajinskog značaja. Znači, od sada ćete vi sami da vodite svoju sudbinu, ne razmišljajući o tome šta drugi ljudi u Srbiji o tome misle.
Onda kažete - ako vam odgovarajući republički organ ne donese neki propis, vi ćete da primenjujete neki svoj propis do vremena dok se neko ne pobuni ili dok ne dođe neki drugi propis. Šta mislite kada se građanin obrati da mu nešto država reši, pa dok mu to ne reši, on krene da radi to za šta se obratio. On to završi po tome kako je rešio, pa sad svršeni čin.
Mnogo je toga u šta ste se potpuno umešali u nadležnosti države i potpuno izbacili, ignorisali državu. Vi u oblasti školstva, čak za ustanove koje je osnovala država, kad proširuju delatnosti, kad menjaju nazive, vi odlučujete, koja niste preuzeli, nego i dalje ostaju kao državne.
Šta ste vi - država? Recite nam ovde otvoreno, nemojte da nas lažete i nemojte da terate ove ljude koji se ne slažu s vama da nas lažu, da bi se opravdavali pred istorijom. Glasali mi javno ili tajno, postoji spisak kako je ko od nas glasao, kada bude ovaj zakon na glasanju. To je spisak ljudi koji će odlučivati o sudbini Srbije.
Zato vas molim, koji ovde iz svih delova Srbije glasate, razmislite dobro, ko vas je uveo u to kolo, ko vas je upregao u ta kola. Je l' u vašem kraju sve kako treba? Je l' imate vi ta prava? Šta kaže Vojvodina? Ona će da odredi u vezi manjina šta sve treba da se radi, pa čak ne kaže u vezi manjina na teritoriji AP Vojvodine, nego pomisli čovek na teritoriji cele Srbije.
Za 13 meseci niste se setili da prilagodite zakon AP Vojvodini. Što se ukida Nacionalni park Fruška Gora kao državna institucija? Čija je Fruška Gora? Je l' samo vas iz Vojvodine? Ili je Fruška Gora - svih građana Srbije, sve naše dece i svih naših predaka?
Kako vas nije sramota? Što niste rekli ukida se reka Dunav, postaje vojvođanska reka Dunav? Ima li nešto zajedničko za vas, gospodo iz Vojvodine, s nama koji nismo iz Vojvodine? Šta hoćete, da počnemo da ne volimo Vojvodinu? Pa, ko to može? Ko može?
Samo vi, samo vi koji sada vodite Vojvodinu, nemate simpatija prema drugim delovima Srbije i to pokazujete jasno ovim zakonima i izdvajanjem sebe kao posebnosti. Stigli ste do državnosti, dalje je sve država i žurite dok se ne izabere Ustavni sud u punom sastavu, da vam eventualno, kada napišemo svoje predstavke Ustavnom sudu, ovih deset izabranih po volji vladike Borisa donesu odgovarajuće odluke. Eto, takvi ste ljudi, takva većina vodi Narodnu skupštinu, takva većina vodi Srbiju.
Predsednik Vlade nema pojma o ovom zakonu. Pročitao nam obrazloženje iz Predloga zakona. Je l' znate vi, gospodine predsedniče, odredbe ovog zakona? Je l' možemo negde da ukrstimo koplja po tim odredbama? Je l' znate šta je urađeno u prosveti? Je l' znate da Vojvodina određuje mrežu sudova na teritoriji Vojvodine? Sve što je sada na teritoriji Vojvodine uređuje Vojvodina. Šta vam je, ljudi? Šta smo mi, šugavi?
Je l' to od nas treba da se pobegne? Je l' to hendikep ne roditi se u Vojvodini, ne živeti u Vojvodini? Je l' hoćete da pređemo svi da živimo u Vojvodini? Šta je vaša želja, koji sad na ovako surov način definišete Vojvodinu kao apsolutnu posebnost u odnosu na sve građane Srbije?
Sarađujete, kako ste ono tamo rekli, sarađujete sa teritorijalnim organizacijama drugih država, a ne sa regionalnim organizacijama drugih država, nego sa teritorijalnim. Pa, kako je EU organizovana, na teritorijalnom principu? Hoćete li direktno sa EU da sarađujete, da prvi tamo stignete? Je l' to idemo u dve kolone u EU? Hoćete prvi da stignete do fondova u EU?
Ne znam da li uopšte mislite o tome da naša deca treba da žive u istoj državi. Ako mislite, odustanite. Ako mislite, hajde da sednemo, pa da se dogovorimo šta to još nedostaje autonomiji Vojvodine. Hajde da to ne bude divljački, hajde da to ne bude sa mržnjom, hajde da ne liči na cepanje i SFRJ, i SRJ, i Srbije i Crne Gore, hajde da ne liči ni na šta što smo do sada doživeli. Hajde jednom kao ljudi da razgovaramo. Ne, vi ste vladajuća većina. Jedni drugima pišete amandmane, poturate nogu.
Kako pišete amandmane, gospodine Ružiću, da insistirate samo na onome što ste promenili? Što ne insistirate na onome što niste? Što niste u svim stavovima izbrisali reč "glavni grad"? Šta znači uopšte "glavni regionalni centar"? Zar nije to regionalni centar?
Sad ima glavni regionalni centar, samo da bi se pominjala reč "glavni" i dalje, da zadovoljite ambicije gospodina Čanka, koji je već postavio bilborde - evo, konačno uz Novi Sad pridev "glavni". Glavni šta? Glavni Čankov štab. Na izbore, gospodo, pa ko osvoji 5% neka dođe ovde da razgovara o svemu o čemu treba da se razgovara.

Dvadeset minuta. Zahvaljujem narodni poslaniče, vreme na raspolaganju iskorišćeno.
Da li želi reč narodni poslanik Slobodan Samardžić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS? (Da.) Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, da je prilikom izrade ovog zakona o kome danas razgovaramo poštovan Ustav Srbije mi bismo verovatno imali jednu mirnu raspravu o zakonu koji treba da utvrdi nadležnosti Vojvodine. Tim smerom je krenuo i predstavnik Vlade da daje jedan ton ovoj raspravi i u svom nadahnutom i inspirativnom uvodnom govoru, u toku ovih pet minuta, nije ni pomenuo ono što jeste rodno mesto ovog zakona, a to je statut Vojvodine.
Hoću da vas podsetim da je Ustav Srbije odredio da zakon odredi ili utvrdi nadležnosti autonomne pokrajine u oblastima koje je Ustav već prethodno utvrdio, a da potom treba da se donese statut Vojvodine, čiji je jedan, možda najvažniji deo, deo o nadležnostima Vojvodine. Mi bi trebalo da se pravimo nevešti, kao da ne znamo šta se sve dogodilo i na koji način se radilo u Srbiji u vezi sa statutom i sa zakonom.
Naime, prvo je donet Predlog statuta Vojvodine, kao što vam je poznato, u Skupštini Vojvodine, a onda se zakon o utvrđivanju nadležnosti prilagođavao tom predlogu statuta. On se adaptirao, a u mnogim elementima ga je i prepisivao.
Posle pisanja statuta Vojvodine došlo je do konstituisanja, uspostavljanja jedne resavske škole u Nemanjinoj 11, koja je sela i prepisala mnoge odredbe statuta Vojvodine, dakle, i odredbe u kojima je Vojvodina ili Skupština Vojvodine sama sebi odredila nadležnosti, ali bogami i mnoge odredbe koje se tiču statusa Vojvodine, koje se tiču Vojvodine kao jednog zaista konstituisanog novog autonomnog dela države Srbije.
Zbog toga danas kada govorimo o zakonu o utvrđivanju nadležnosti, ne možemo govoriti samo o ovom zakonu, mada ćemo danas prevashodno o njemu govoriti, već moramo govoriti i o pravom, kao što sam rekao, rodnom mestu ovog zakona, a to je statut Vojvodine. Naravno, veći deo mog izlaganja ću posvetiti samom zakonu, ali hoću da kažem da je statut zapravo ta velika debela senka koja je natkrilila taj zakon.
Po Ustavu Srbije, zakon je nadređen svakom podzakonskom aktu i on, dakle, i pravno i vremenski prethodi podzakonskom aktu koji se pravi na osnovu tog zakona. Ovde u ovom slučaju imamo jedan zaista bizaran, egzotičan doprinos današnje Srbije modernoj pravnoj praksi i nauci. Ovde imamo, najpre, pravljenje podzakonskog akta, onog podređenog, pa se onda na osnovu njega pravi onaj nadređeni, formalno gledano, a to je zakon. Dakle, sve je naopako i naglavce postavljeno.
Zbog toga je važno reći nešto o samom statutu. Naime, ovaj statut, koji je Skupština Vojvodine donela prošlog septembra 2008. godine, ima strukturu jednog kvaziustavnog akta.
Taj statut se zove statut zato što sam Ustav kaže da Vojvodina ima statut kao svoj osnivački akt, ali po svom sadržaju jako podseća na Ustav. Taj statut ima preambulu, što statuti nemaju, vrlo svečanu preambulu. On ustanovljuje konstituense Vojvodine, građane Vojvodine i nacionalne zajednice, kategorije koje Ustav Republike Srbije ne poznaje.
Taj statut utvrđuje teritoriju Vojvodine na način određenja kao da je Vojvodina jedna zasebna teritorija. O tome ćemo kasnije govoriti, kada budemo govorili o zakonu. Taj statut preuzima na sebe pravo da autonomno odredi simbole Vojvodine, da odredi glavni grad Vojvodine, da autonomno odredi imovinu Vojvodine.
Tako piše u tom statutu, da samostalno ili autonomno odredi izvore prihoda i finansiranje Vojvodine. Taj statut sebi uzima za pravo, budući da je kvaziustavni akt, da određuje u nekih 10 članova ljudska i manjinska prava koja će se sprovoditi u Vojvodini. Uzima iz Ustav Republike Srbije nadležnost da sam Ustav određuje ljudska i manjinska prava, pa sam to sebi dodaje.
Taj statut sebi dopisuje veliki broj nadležnosti, od kojih neke ne odgovaraju onom obimu nadležnosti koji Vojvodini propisuje Ustav Republike Srbije.
Taj statut kao kvaziustavni akt govori o organima Vojvodine i odnos Skupštine i Vlade Vojvodine određuje po načelu podele vlasti, načelu koje se koristi za organizovanje centralne vlasti u državi. Naime, ovo sve nije slučajno i nije sve palo sa neba, ovakav sadržaj statuta, dakle, jedan kvaziustavni sadržaj statuta.
Postoji u novijoj srpskoj istoriji kontinuitet takvog delovanja. Naime, u Vojvodini se ponovo stvara jedan san o Brionskoj Vojvodini u Brionskoj Jugoslaviji. To je tradicija na koju se poziva ona preambula koja kaže: na osnovu istorijskog prava građana i građanki Vojvodine na autonomiju. Taj san se ponovo budi i povampiruje snage koje imaju nameru da vrate taj status Vojvodine u okviru Srbije, ali i u novijoj prošlosti imamo dosta pokušaja da se ovakva stvar vrati u okvire Srbije.
Podsetiću vas da je 2003. godine Skupština Vojvodine imala jedan nacrt tzv. osnovnog zakona Vojvodine, gde je Vojvodini pripisana zakonodavna, izvršna i delimična sudska vlast. Sam naziv tog akta „osnovni zakon“ treba zapravo da simulira ustavnost Vojvodine.
Poznato vam je da jedna velika država u EU, najveća, Nemačka, svoj Ustav naziva osnovnim zakonom, pa nije slučajno da je i ovaj akt bio tako nazvan i ta je stvar skinuta s dnevnog reda 2003. godine usled nekih zaista specifičnih okolnosti o kojima ne bih sada govorio da ne bih gubio vreme.
Međutim, nekoliko godina kasnije Izvršno veće Vojvodine pravi platformu o položaju Vojvodine u novom Ustavu Srbije, koja predstavlja jednu ublaženu verziju ovog osnovnog zakona. Ta platforma se takođe zalaže za zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast u Vojvodini i ona je zapravo bila na neki način podloga pravljenja ovog predloga statuta, koji je konačno usvojen u Skupštini Vojvodine septembra 2008. godine.
Postoji jedan kontinuitet delovanja u okviru Skupštine Vojvodine, koja zapravo hoće da postigne jedan rezultat, a to je da Vojvodini pridobije, prigrabi, pripiše atribute državnosti, bilo na način da je to u okviru statuta ili možda osnovnog zakona, ili platforme, ili već kako.
To je jedan kontekst koji određuje pisanje ovog zakona. Moja osnovna teza je da je zakon prepisan statut, ne doslovno, ali u velikoj meri. Ovaj zakon je imao jednu interesantnu i specifičnu odiseju. Putovao je između Novog Sada i Beograda nekih 10- 12 meseci.
Počeo je da se pravi, možda nemam dobru informaciju, ali, koliko je meni poznato, negde već početkom 2009. godine. Imao je jednu javnu verziju marta 2009. godine, koja je povučena iz upotrebe. Taj zakon je tek posle osam meseci od te prve javne verzije došao na dnevni red ove skupštine, a da bih uporedio efikasnost rada Skupštine kada je reč o ovom važnom zakonu, koji zapravo treba da doprinese uobličenju ustavnog sistema Srbije, moram da vas podsetim da je Skupština u jednom kvartalu od marta do maja usvojila 51 evropski zakon.
Pazite tu hiperprodukciju i hiperaktivnost Skupštine, a Vlada nije bila sposobna da za 10 meseci pred ovu skupštinu iznese ovaj zakon. Zašto? Zato što to nije zakon koji se piše na osnovu Ustava Srbije, nego zakon koji se piše na osnovu statua Vojvodine, na osnovu podzakonskog akta, i trebalo je jako puno vremena da se usaglase članovi vladajuće koalicije, a njih je 15 jedinica, stranaka, nevladinih organizacija, pojedinaca itd., u okviru Vlade Srbije, da se potom usaglase te partije na svojim relacijama Beograd-Novi Sad, a potom i da se usaglase ministri u Vladi Srbije i pokrajinski sekretari oko nadležnosti koje će biti pripisane Vojvodini.
Imamo jedan veoma dug proces sa veoma lošim rezultatom. Sada ću nastojati da pokažem i da ilustrujem kakvi su rezultati zapravo tog zakona ili ove prepisivačke aktivnosti ove resavske škole koja je radila u Nemanjinoj 11 i koja je pred sobom imala Predlog statuta Vojvodine.
Pomenuću odredbe ovog zakona koje su u skladu sa statutom Vojvodine, ali nisu u skladu sa Ustavom Srbije. To je rezultat aktivnosti i procesa i kršenja procedure o kojoj sam do sada govorio.
Već u članu 3. zakon, prepisujući statut, kaže da AP Vojvodina zaključuje međuregionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti.
Naime, Ustav Srbije omogućava Vojvodini da održava međuregionalne odnose. Ne utvrđuje da nužno sporazumi moraju biti el formo održavanja međuregionalnih odnosa, ali čak i da pretpostavimo da međuregionalni sporazumi nisu u suprotnosti sa Ustavom bilo je zaista elementarno da ovaj zakon kaže svoju reč o toj stvari, a ne da prosto prepiše Predlog statuta Vojvodine.
Ovi sporazumi se mogu i moraju zaključivati samo uz saglasnost Vlade Srbije. Tek bi onda ova odredba bila u skladu sa Ustavom i u skladu sa praksom evropskih država, gde razne regionalne jedince, bilo da su federalne jedinice ili su regioni ili su autonomne zajednice ili su vojvodstva u Poljskoj, zaključuju ovakvu vrstu sporazuma, ali uz saglasnost Vlade.
U stavu 3. ovog člana Vojvodina se, prepisujući statut Vojvodine, određuje kao regija. Ustav Srbije poznaje samo autonomnu pokrajinu, ne poznaje regiju. Regija je jedan pomodarski panevropski izraz, koji treba poštovati i koji ima neko svoje apstraktno značenje jer obuhvata sve oblike vlasti u državama koje su ispod centralne vlasti, bilo da su u pitanju federalne države ili regionalne države ili decentralizovane države, ali Ustav nema taj izraz „regija“.
Zakon i statut je ovaj izraz dao Vojvodini da bi mogao da kaže da ta regija otvara predstavništva, što ovaj zakon dosledno sledi, u raznim regionalnim centrima Evrope, i u Briselu. Naime, opet nedostaje odredba „u skladu sa“ ili „uz saglasnost Vlade Srbije“.
U krajnjoj liniji, veliko je pitanje svrsishodnosti takvog predstavništva u ovom trenutku Vojvodine, kada Srbija ima svoju misiju u EU, ima ambasadu u Briselu. Zašto bi sada i u Briselu Vojvodina imala predstavništvo, što je pitanje racionalnosti. Važniji je ovaj momenat da ona ne može osnivati predstavništva bez saglasnosti Vlade Srbije.
Potom, u članu 4. ovog zakona, strogo držeći se statuta Vojvodine, određuje se teritorija i simboli Vojvodine, određuje se glavni grad Vojvodine na način kako je to prvobitno učino statut Vojvodine. On teritoriju Vojvodine određuje u jednom odbrambenom smislu i određuje i način kako se ona samobrani preko referenduma, na kome učestvuju građani Vojvodine.
Ustav Srbije jasno kaže da autonomne pokrajine mogu menjati svoje teritorije, tu govori u množini, i onda propisuje način, a to je referendum u okviru autonomne pokrajine na osnovu zakona. Ovde nema te odredbu da se taj referendum o odbrani teritorije Vojvodine raspisuje na osnovu zakona Srbije.
Potom, u članu 5, gde se govori o međusobnom odnosu republičkih i pokrajinskih organa, imate jednu odredbu u stavu 3, gde se ustanovljuje tzv. stalna mešovita komisija. Ona ima jedan konkretan zadatak da radi svoj posao radi zakonitog, uspešnog i nesmetanog obavljanja poslova iz nadležnosti Vojvodine.
Praktično, ova stalna mešovita komisija je jedan organ, gde se na horizontalnom nivou, partnerski, raspravlja o sprovođenju nadležnosti Vojvodine i ona ima funkciju da u krajnjoj liniji odlučuje u sporu o nadležnosti između Srbije i Vojvodine. Dakle, na jedan kvazipolitički način zamenjuje sudske i administrativne organe koji treba da odlučuje o tom sporu.
U krajnjoj liniji, sam taj institut mešovite stalne komisije strašno podseća na onaj sistem društvenog dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja koji je postojao u Brionskoj samoupravnoj Jugoslaviji i na taj način su svojevremeno organi Srbije, Vojvodine i Kosova imali pravo da međusobno usklađuju svoje odnose i raspravljaju o svojim međusobnim nadležnostima.
Potom, u članu 6. ovog zakona je opet prepisana odredba statuta Vojvodine, govori se praktično o imunitetu poslanika Skupštine Vojvodine i Vlade Vojvodine. Naime, Ustav određuje samo imunitet poslanika Skupštine Srbije i za članove Vlade i za još neke republičke funkcionere, ali ne dopušta da drugi nivoi vlasti sami sebi daju takva prava.
Članovi 7. i 8. ponovo prepisani članovi statuta o imovini Vojvodine, kaže se – na osnovu zakona će se odrediti imovina Vojvodine, pa se onda u drugom stavu člana 7, kada je reč o imovini zapravo prejudicira rešenje tog zakona i kaže se da Vojvodina u svojoj svojini ima sve stvari koje koriste, poseduju, kojima raspolažu organi Vojvodine i preduzeća i ustanove koje organi Vojvodine osnivaju. Potpuno je bespotreban takav način određivanja imovine Vojvodine.
Finansiranje nadležnosti Vojvodine nije doslovno prepisano, ali ovaj zakon zapravo ne ispravlja onaj neustavni član statuta Vojvodine koji određuje vrstu prihoda koji Vojvodina treba da ima da finansira svoje nadležnosti itd. Ima u ovom zakonu jako puno protivustavnih odredbi, koje su u vrlo velikoj saglasnosti sa statutom Vojvodine.
Naravno, svakako najvažniji deo je ovaj o utvrđivanju nadležnosti. O tome govori deo od člana 10. do člana 84. zakona o utvrđivanju nadležnosti. Tu je napravljena takođe jedna velika greška, u najmanju ruku.
Te nadležnosti su, kao što je ovde rečeno, podeljene na izvorne i podeljene nadležnosti, ali je broj poverenih nadležnosti koje ćete naći u ovim čl. 10. do 84. izuzetno veliki.
Ustav Srbije na dva mesta govori o poverenim nadležnostima centralnih organa Srbije nižim organima vlasti, u članu 137. i u članu 178.
U članu 178. se baš odnosi na autonomnu pokrajinu i kaže da se mogu poveriti pojedine nadležnosti, kao što u članu 137. kaže – mogu se poveriti određene nadležnosti nižim organima vlasti. Ako brojite nadležnosti koje su poverene u ovom zakonu, naći ćete bar stotinak nadležnosti. Tu je zaista prekršeno slovo i duh Ustava i njegove odredbe o poverenim nadležnostima nižim organima vlasti.
Osim toga, ovaj zakon direktno krši Ustav Srbije kada među izvrne nadležnosti ubacuje ili švercuje nadležnost u oblasti nauke i tehnološkog razvoja Vojvodine. U članu 183. ne postoji ta oblast nabrojana kao oblast nadležnosti Vojvodine, a u ovom zakonu Ustav se krši utoliko što se ove nadležnosti iz oblasti nauke i tehnologije, zapravo, ne postavljaju kao poverene nadležnosti nego kao izvrne nadležnosti. Nećete ih naći u Ustavu, ali ćete ih naći u ovom zakonu kao izvorne nadležnosti, jer ne piše dole da su poverene nadležnosti.
Najzad, postoji jedan broj članova o tzv. nadležnostima u drugim oblastima o kojima ćemo moći da govorimo više kada budemo sutra govorili o statutu Vojvodine.
Želim da zaključim da su ovaj i ovakav zakon i ovakav statut bili potrebni vladajućoj strukturi u Srbiji, jer za njihove vladalačke apetite Srbija kakva je određena Ustavom nije dovoljna, ona je preuska i premala, treba stvoriti državu u državi da bi se ovi apetiti još više proširili (Predsedavajuća: Dvadeset minuta.) Posledica toga je ovaj vrlo separatistički zakon koji se bazira na separatističkom …

Da li reč želi narodni poslanik Saša Milenić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus? Izvolite.

Čudnovato je da vi još imate volju da govorite kada na vas više niko ne obraća pažnju. To nije natpis nad kupolom Narodne skupštine RS.
Uvažena predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, potpredsedniče i ministri u Vladi RS, ova rečenica zapravo predstavlja jednu provokaciju ili uvredu koja je okidač jednog znamenitog Šekspirovog zapleta.
Taj zaplet se odvija kroz nadgornjavanja jednog ratnog heroja, hrabrog viteza, i njegove odnose, naglašeno verbalne, sa jednom plemenitom, emancipovanom, autonomnom gospom, što već izgleda kao svojevrsna alegorija ove vojvođansko-srpske kvazikontraverze, ali koja se nastavlja i dalje, jer se sve to završava venčanjem i svadbom, do u naslov koji glasi – mnogo vike ni oko čega.
Mnogo vike ni oko čega, ako ne računamo ono što se eventualno može dešavati u nevidljivim, zatvorenim društvenim krugovima, jer ostaje savršeno nejasno šta je zapravo to što se u Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine ne bi očekivalo, podrazumevalo da Vojvodini pripada, a što se u njemu nalazi, osim možda sa nekih stanovišta, koliko se može čuti, same autonomije, koja je ipak u Vojvodini ne samo babovina nego i Ustavom garantovana.
Šta bi, recimo, moglo predstavljati stvarni povod takve kontraverze? Da li razmera izvornih i poverenih poslova u utvrđenim nadležnostima?
To je zapravo jedna beskrajna tema ad infinitum, koja će se voditi dokle god postoji bilo kakav oblik lokalne samouprave, autonomije, regionalizacije u Republici Srbiji, živela nam na mnogaja ljeta.
Da li je to pitanje glavnog rada? "Mislim važi", da se izrazim adolescentskom stilistikom savremene jezičke neuhranjenosti, jer savršeno je jasno da, ma kako mi definisali Novi Sad, u tekstu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, on prirodno, činjenično, naprosto jeste glavni grad Vojvodine.
O čemu se onda zapravo radi? Ta vaninstitucionalna rasprava čime je bila motivisana? Oko čega je ceo problem, ako problema ima, te ga i nazivam kvazikontraverzom, i nastao?
Dame i gospodo narodni poslanici, mišljenje moje stranke Zajedno za Šumadiju, kao i našeg koalicionog partnera G 17 plus, dakle integralni stav poslaničke grupe G 17 plus jeste da je očigledno da je u toj javnoj raspravi postojao jedan suvišak značenja, koji predmetni dokumenti, ni ovaj predlog zakona, a potom ni tekst statuta nisu uspeli da izraze. Taj suvišak značenja zapravo izražava jedan otvoreni horizont povišenih građanskih očekivanja naše javnosti, ali nažalost i njenih ograničenja i strahova.
Kada govorim o horizontu povišenih očekivanja, sasvim je izvesno da su se kroz tu temu izražavale ambicije da Srbija brže napreduje, ambicije da se ratosiljamo tegova i ograničenja u napredovanju ovog društva, da je tu bila sadržana i ambicija da se Srbija modernizuje, liberalizuje, iznad svega ambicija da Srbija uđe u jasan, otvoren proces decentralizacije i regionalizacije. Ta politička tendencija zapravo jeste jedina stvarna oslobodilačka tendencija našeg društva danas.
Međutim, pomenuh da je sa našeg stanovišta naša javnost takođe opterećena i ograničenjima i strahovima. Zaista, knjiga u koju je upisana srpska istorija, kultura, nacionalni identitet, ima mnoge strane ispisane zlatnim slovima i titlama, ali nažalost u toj knjizi ima i onih strana koje nisu ispisane baš zlatnim slovima.
Na tim stranama nalazi se i nešto od toposa, formacije, modela, strukture mišljenja što je živo i danas, što izražava jedno negativno, ajdučko, javašlijsko nasleđe. Ono oblikuje perspektivu budžaka, koja je vazda bila negacija sveta. Iz budžaka, svet je uvek negde tamo. Iz budžaklijske perspektive, on je po definiciji, prečanski. Iz budžaklijske perspektive, tamo gde u daljini sve boje postaju bleđe, na kraju svet uvek izgleda belosvetski. Ta budžaklijska perspektiva jeste nešto što opterećuje našu kulturu, naš način političkog mišljenja i odlučivanja danas.
Danas treba pokazati, pre svega ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se napravi rez sa strategijom ohrabrivanja takvog načina mišljenja, sa potiskivanjem javnosti u tu vrstu regresije, da se napravi jasna odluka demokratskih političkih snaga Srbije - da ometenost u razvoju ovog društva učine stvarju njegove prošlosti, a da se opredeli upravo za ono što jesu otvorene perspektive.
To sever Srbije, Vojvodina, a istorija dozvoljava da tu upravo dodamo i Šumadiju, upravo opredmećuje, predstavlja i simbolizuje. Šta je Vojvodina drugo nego istorijski kontinuitet borbe i ovog naroda i ove kulture za političkom organizacijom, za integracijom, međunarodnim priznanje, emancipacijom, samoodređenjem? Vojvodina i Šumadija zapravo čine jedinstven kulturno-istorijski prostor srpskog Podunavlja na kojem je i nastala moderna srpska država.
Tačno je da su u Šumadiji u Kragujevcu Karađorđe i Miloš srpsku revoluciju oružjem stvarali njene temelje, ali Davidović dolazi preko reke da piše ustave. Joakim Vujić dolazi da u šumadijskom zbegu, kako kaže, pronađe narod i otadžbinu i osnuje Prvi srpski teatar. Sterija dolazi da u Liceju kragujevačkom napravi uistinu prvu ustanovu visokog obrazovanja u Srba. Josif Šlezinger dolazi u Kragujevac da u Teatru naprvi prvu modernu evropsku muziku i muzičku scenu u Srba.
Šumadija i Vojvodina su stvorile modernu srpsku državu i to je srce Srbije. Optuživati taj prostor za destruktivne, antidržavne tendencije ne znači ništa drugo nego pokazivati potpuno odsustvo znanja, sluha za istorijski koridor nacije i društva kojem pripadamo.
Ono što je poenta u ovakvom rasuđivanju i na šta posebno apelujem jeste činjenica, dame i gospodo, da smo se u proteklim godinama naslušali teme državnog razloga. Srbiji su zaglunule uši od državnog razloga. Ima ova država vojsku, policiju, službe, uprave da brinu o državnom razlogu, a demokratski izabrani političari, umesto da se dodvoravaju prvopomenutima, treba jednom da stanu na stranu građanskog razloga, s hrabrošću da ovaj razlog, po potrebi, i konfrontiraju ako treba sa logikom državnog razloga.
(Predsedavajuća: Zvono.)
Zastupajući logiku državnog razloga u decenijama za nama, satrli smo tri države pod nama. Da li ovu, konačno našu, tom temom treba opterećivati, sa državorastočnih tradicija tzv. državnog razloga ili treba da proniknemo u stvarni smisao, neizražen do kraja u ovom predlogu zakona - onog povišenog očekivanja u vojvođanskoj inicijativi.
Šumadija to povišeno očekivanje naročito podržava. Ne zato što želi asimetriju u Srbiji, niti neku privilegiju za Vojvodinu, nego zato što veruje da su sazreli uslovi za univerzalizaciju i poopštavanje ovih stavova na teritoriji cele Republike Srbije. Srbija treba otvoreno da uđe u proces političke regionalizacije e da bi napredovala i da bi se zaista integrisala u zajednicu prosvećenih naroda Evrope danas.
Ako to ne razumemo danas, zaista rizikujemo da padnemo pod udar one optužbe koja stoji u stihu - zaista je čudnovato da vi još uvek želite da govorite kada na vas više niko ne obraća pažnju. To će zaista i važiti za srpski parlament ako u ovom zakonu ne vidi završetak jedne polemike, nego upravo suprotno, početak istinske borbe za regionalizaciju i decentralizaciju Republike Srbije.
U tom smislu i s takvim povišenim očekivanjem, Zajedno za Šumadiju i G 17 plus, odnosno integralno poslanička grupa G 17 plus glasaće za ovaj zakon.

Pre nego što završimo prepodnevni deo sednice, dva obaveštenja.
Danas ćemo, na osnovu člana 85, obaveštavam Narodnu skupštinu, raditi i posle 18.00 časova, raspravom o temi koja u tom trenutku bude bila na dnevnom redu. Obaveštenje od Radio - televizije Srbije da je sednica Narodne skupštine u direktnom prenosu danas do 20.00 časova.
Sada određujem pauzu. Rad nastavljamo popodne u 15.00 časova. Prvi prijavljeni govornik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS je narodni poslanik Aleksandar Martinović.
(Posle pauze – 15.00)

Nastavljamo rad.
Pre nego što počnemo rad, obaveštenje da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li želi reč ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, narodni poslanik Aleksandar Martinović? (Da.) Izvolite.