Dame i gospodo narodni poslanici, sticaj istorijskih prilika je hteo da raspravu o ovom famoznom Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine vodimo baš danas, 24. novembra 2009. godine.
Na današnji dan pre tačno 91 godinu Zbor izaslanika narodnih veća iz Srema, 1918. godine, na krsnu slavu mnogih Srba svetog kralja Stefana Dečanskog, doneo je istorijsku odluku o prisajedinjenju Srema Kraljevini Srbiji. Istovetnu odluku, 25. novembra, dakle sutradan, donela je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena u Novom Sadu o tome da se Banat, Bačka i Baranja pripajaju Kraljevini Srbiji.
Devedeset jednu godinu posle, evo baš na današnji dan, vladajuća koalicija se sprema da učini istorijski korak nazad, odnosno da poništi odluke iz Srema, odnosno odluke iz Banata, Bačke i Baranje o pripajanju celokupne teritorije Vojvodine Srbiji.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo čitav niz argumenata predstavnika vladajuće koalicije o tome zašto treba doneti baš ovakav predlog zakona. Ono što pada u oči, mi smo o tome pričali u prepodnevnom delu rasprave, nadovezujući se na diskusiju kolega iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije, a to je da su iste one stranke koje su pre godinu dana u Skupštini Vojvodine glasale za protivustavan Predlog statuta, kasnije delimično revidirale taj svoj stav i onda su one počele da govore kako je Predlog statuta takav kakav je, usvojen u oktobru 2008. godine, suprotan Ustavu i da ga treba uskladiti sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Prosto neverovatno da iste političke partije glasaju na dva različita načina. U oktobru 2008. godine navodno, sve je bilo čisto. Nije bilo nikakvih problema. Mi iz SRS smo navodno plašili narod. Sve što je usvojeno u Skupštini Vojvodine tog oktobra 2008. godine bilo je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Da je sve bilo u skladu sa Ustavom RS, sumnjam da bi vladajuća koalicija oklevala godinu dana da u proceduru stavi Predlog statuta AP Vojvodine. Prosto neverovatno da partije koje glasaju za Predlog statuta Vojvodine kasnije podržavaju amandmane na taj isti predlog statuta.
Trebalo je da Boris Tadić kaže, na sednici Glavnog odbora DS, da nije normalno da se na sedam minuta putovanja od Beograda stvara nekakva nova država, pa da Vlada Srbije brže-bolje pristupi izradi Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, odnosno da predstavnici vladajućih stranaka u Skupštini Vojvodine podnose ili glasaju za amandmane na Predlog statuta koji je već usvojen.
Zašto mi danas pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina? Zato što je ovaj predlog zakona u političkom smislu smokvin list koji treba da sakrije činjenicu da se pre godinu dana u Skupštini Vojvodine desilo nešto nezabeleženo, da stranke koje vode ovu državu glasaju za akt koji je direktno suprotan Ustavu Republike Srbije. To danas priznaju i one same. Doduše, neki voljno, neki nevoljno, neki čak i ne žele da priznaju.
Recimo, vi ste danas imali izjavu u Skupštini Srbije, šefa poslaničke grupe SPS, kako je dobro što nismo krenuli tim putem koji vodi u secesiju, a mi smo to ispravili tako što smo podneli amandmane na tekst statuta za koji smo i sami glasali pre godinu dana.
Juče ste imali izjavu ministra koji ovde sedi, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji kaže da ništa nije sporno sa statutom, ono što je usvojeno u Skupštini Vojvodine u oktobru 2008. godine, sve je usklađeno sa Ustavom Republike Srbije i nema nikakvih problema. Sada - vuk sit i koze na broju. Jeste da smo pre godinu dana podržali nešto što je suprotno Ustavu, ali evo smo mi to ispravili.
Sad cela Srbija postaje jedan teatar apsurda. Sad vlast unutar same sebe stvara opoziciju, sad Boris Tadić kaže – dobro je što imate ovakav statut, zamislite šta bi bilo da su prošle sve Čankove ideje, ali evo ja sam spasao jedinstvo Srbije. Sad ispada da u toj vladajućoj koaliciji imate stranke koje su vlast u pravom smislu te reči i imate stranke koje unutar vlasti glume opoziciju.
Sada LSV je opozicija unutar vlasti, sada je SPS patriotski deo inače nepatriotske vlasti - mi smo spasili jedinstvo Srbije sa naših šest amandmana, a pre godinu dana smo glasali za taj isti statut, za koji danas kažemo da je mogao da odvede Srbiju u put bez povratka.
Dakle, svima je jasno, to je jasno i predstavnicima vladajuće koalicije, to je jasno apsolutno svim građanima Srbije, da je Predlog statuta Vojvodine, kakav je usvojen pre godinu dana, u najvećem delu svojih odredaba suprotan Ustavu Republike Srbije.
Da vlast to ne bi direktno priznala, jer bi se našla u jednom nebranom grožđu, onda se dosetila i rekla – nećemo mi sada odmah da usvajamo Predlog statuta u Skupštini Srbije, nego prethodno moramo da donesemo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, pa kad to donesemo, onda ćemo da usvajamo statut.
Onda ste u Skupštini Vojvodine imali pravi cirkus. Predlog statuta, koji je izglasan i koji više ne može da se menja, usaglašava se sa nečim što se zove predlog zakona. Prosto neverovatno. Usaglašavate nešto što je predlog sa nečim drugim što je takođe predlog.
Postavlja se pitanje – kako možete da usaglašavate nešto što je izašlo iz Skupštine, procedura je završena, glasalo se o tome? Kakve pravno-tehničke ispravke, kakve jezičke redakcije teksta? To je direktno suprotno i Poslovniku Skupštine Vojvodine i direktno suprotno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je danas, kao premijer, makar formalni, ako ne suštinski, ove vlade, u stvari pročitao ono što piše na jedan vrlo nejasan način u obrazloženju Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Ako ste pažljivo slušali dikciju gospodina Cvetkovića, mogli ste da primetite da je on govorio o autonomnim pokrajinama, dakle, u množini.
Pažljivo sam ga slušao. Malo je pričao o Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, posle je promenio stil. Govor je završio da se taj zakon odnosi na autonomne pokrajine. Autonomne pokrajine će moći ovo, autonomne pokrajine će moći ono. Zakon se odnosi samo na jednu autonomnu pokrajinu.
Sada se ovde postavlja pitanje - da li je ovaj zakon, sutra, prekosutra, kada ga izglasate, projekcija neke buduće političke stvarnosti u Srbiji?
Da li to znači da ćemo i ovaj ostatak ostataka Srbije pretvoriti u neke autonomne pokrajine? Šta će uopšte biti od naše države, ako se ovakve sulude ideje sprovedu?
Vlada Srbije za ovaj predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema osnova u Ustavu Republike Srbije. Ustav Srbije apsolutno ni na jednom jedinom mestu ne kaže da je obaveza Narodne skupštine da usvoji nekakav zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Toga u Ustavu Srbije nema.
U Ustavu Srbije postoji sledeće, samo da će Narodna skupština Republike Srbije, nizom zakona, definisati koja su pitanja od pokrajinskog značaja u određenim oblastima društvenog života. Ali, nizom zakona, o lovstvu, o ribolovu, o poljoprivredi, i tako dalje. Vi ste krenuli jednim sasvim suprotnim putem. Jednim zakonom vi, u stvari, derogirate čitav niz zakona koji važe u Republici Srbiji.
Da ne mislite da to kaže SRS, pročitaću vam šta o tome kaže jedan uvaženi profesor jednog od pravnih fakulteta u Srbiji, naravno neću mu navesti ime, da taj čovek sutra ne bi imao neki problem, ovo govorim bez da sam se konsultovao s njim. Prosto, to stoji u njegovom udžbeniku.
On se osvrće na tzv. Omnibus zakon iz 2002. godine. Kao što nam je rekao gospodin Branko Ružić, suštinski, između tog zakona i ovog predloga zakona nema nikakve razlike, tako da ono što je rečeno za Omnibus zakon može apsolutno, po analogiji, da se primeni i na ovaj predlog zakona.
Dakle, evo šta kaže profesor pravnog fakulteta, koji nije član SRS, o tome kakva je pravna valjanost ovoga što vi radite. ''Normativno-pravno posmatrano, valjanost ovakvog postupka je problematična. Naime, izmene i dopune zakona se vrše posebnim zakonima iz odgovarajuće oblasti, tako da je i izmene i dopune republičkih zakona iz oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva i tako dalje, trebalo vršiti odgovarajućim zakonima o izmenama i dopunama, a ne jednim propisom.''
Štaviše, u zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine i ne piše da se menjaju odredbe bilo kog zakona, što znači da je ovaj propis zamišljen kao jedan lex specialis, u odnosu na mnogo generalnih zakona iz pojedinih oblasti. To znači da se pošlo od pretpostavke o odnosu generalnog i specijalnog zakona, po kojoj odredbe specijalnog zakona derogiraju odredbe generalnog zakona, lex specialis derogat legi generali.
Međutim, autori ovog propisa su zaboravili, i to isto vi danas zaboravljate, da to pravilo važi samo za propise iz iste oblasti, a ne da jedan propis o utvrđivanju nadležnosti bude specijalni zakon za mnogo materijalno-pravnih propisa.
Ovakav normativno-pravni postupak je nezabeležen u parlamentarnoj praksi savremenih zemalja.
To je pravna ocena, stručna, teorijska ocena onoga što vi danas, sutra i prekosutra nameravate da uradite u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, apsolutno kršite Ustav Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je pokušao, na jedan dosta, hajde da upotrebim jednu rečenicu Slobodana Jovanovića, nemojte da se uvredite, ali zaista tako stoji, na jedan polumutav način da nam objasni koje su sad to neke nove nadležnosti AP Vojvodine. Onda je pročitao iz Predloga zakona, kaže – neke izvorne i poverene nadležnosti.
Vlada Srbije poslužila se neviđenom prevarom, kada je govorila o Predlogu zakona o tzv. poverenim poslovima.
Pozvala se samo na jedan član Ustava Republike Srbije, na član 178, ako se ne varam, koji kaže – Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali je potpuno prećutala član Ustava Republike Srbije koji preciznije objašnjava o kojim javnim ovlašćenjima se radi. To je član 137. Ustava Republike Srbije, koji ova vlada krije kao zmija noge.
Naime, član 137. Ustava Republike Srbije smešten je u onoj glavi Ustava koja govori o državnoj upravi.
Dakle, član 136. kaže – položaj državne uprave, a član 137, koji se nadovezuje na ovaj član, kaže – poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe. Šta iz ovoga proizilazi?
Proizilazi ono što piše u članu 137 – u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Kojih poslova, dame i gospodo? Poslova državne uprave. Koji su poslovi državne uprave? Sedi vam ovde ministar za državnu upravu.
Zakonom o državnoj upravi je definisano koji su poslovi državne uprave. Je l' tako, gospodine Markoviću? Donošenje upravnih akata, vršenje upravnog nadzora, izdavanje javnih isprava. Kakve to veze ima sa onim što piše u ovom predlogu zakona? Kakvo osnivanje ustanova? Kakva osnivačka prava? Kakvo normativno regulisanje određenih oblasti?
Kakva vojvođanska Akademija nauka i umetnosti? Kakva diplomatska predstavništva? Toga nema, to ste izmislili. Zato što Ustav tumačite na jednostran način. Koristite se samo onim delovima Ustava koji delimično vama idu na ruku. Ono što vas direktno sprečava da činite ovo što radite, vi to ne citirate.
Skandalozno je da Vlada Srbije, u obrazloženju Predloga zakona, krije ovaj član Ustava, koji kaže – mogu se poveriti javna ovlašćenja Republike Srbije, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave, ništa mimo toga. Vi to krijete. Praktično, AP Vojvodini, jednoj, dakle, autonomnoj pokrajini u sastavu Srbije, praktično prenosite kompletnu državnu vlast.
Vlast niste preneli samo kada su u pitanju vojska, policija i monetarna politika. Sve ostalo, pa čak indirektno i sudska vlast, preneto je u nadležnost AP Vojvodini i time se direktno suspenduje Ustav Republike Srbije, koji kaže – Republika Srbija može poveriti javna ovlašćenja, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave.
Predlog zakona je, dame i gospodo ministri, normativno-tehnički besmislen. Vi kažete – poverava se autonomnoj pokrajini osnivanje nekih ustanova. Pazite, kaže – autonomna pokrajina osniva škole, predškolske ustanove, fakultete, itd, osniva nešto što je već osnovano. Kaže – AP Vojvodina osniva Javno preduzeće „Nacionalni park“ Fruška Gora, a to preduzeće postoji decenijama. Kakav besmisao. Osnivate nešto što već postoji.
Ovih dana provlači se jedna teza koju zastupaju ovi navodno opozicioni krugovi unutar vladajuće koalicije, a to je da je Srbija nešto otela Vojvodini, kao – mi smo u Vojvodini nešto napravili, pa su nam ovi zli Srbijanci to oteli. Jel tako, gospodine Čanak? Sada ću da vam navedem jedan primer i da vam pokažem koliko niste u pravu. Evo, gospodin Svetozar Čiplić će verovatno da se složi sa mnom, zato što je to prosto jedna istorijska činjenica.
Gospodine Čanak, Pravni fakultet u Novom Sadu, znate li ko ga je osnova? Narodna skupština Narodne Republike Srbije, 1955. godine, zakonom koji je usvojen u Narodnoj skupštini tadašnje Narodne Republike Srbije. Narodna Republika Srbija obezbedila je sredstva za formiranje Pravnog fakulteta u Novom Sadu, obezbedila novac, obezbedila zemljište, napravila objekat, dovela profesore, pošto ih u Novom Sadu nije bilo, dovela profesore iz Beograda, koji su zapravo udarili temelje Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Ovo je samo jedan primer. Takvih primera imate koliko hoćete.
Ništa Srbija nije otela bilo kome. Ta teza, gospodine Čanak, koju vi iz dana u dan srčano zastupate, nije vaša teza. To je teza jednog hrvatskog ekonomskog teoretičara koji se zvao Rudolf Bićanić, koji je 1938. godine, godinu dana pre formiranja Banovine Hrvatske, napisao knjigu koja se zove "Ekonomska podloga hrvatskog pitanja".
Predgovor za tu knjigu napisao je vođa Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček. Tu je taj uvaženi profesor pokušao brojkama da dokaže da mora da se formira Banovina Hrvatska zato što navodno Srbijanci pljačkaju Hrvatsku. Prepreka za tu pljačku jeste navodno formiranje Banovine Hrvatske.
Sada ko ume da čita poruke iz istorije, ko ume da čita znake vremena u kojem živimo potpuno mu je jasno da se ovde radi o identičnom scenariju. Građanima koji žive u Vojvodini treba da se kaže - živećete bolje onda kada Vojvodina postane država u državi.
Pitajte građane koji žive u Vojvodini, namerno ne kažem "građane Vojvodine", jer je to jedna opasna teza, tu je gospodin Svetozar Čiplić, građanin je drugi termin za reč "državljanin", kada se kaže prava čoveka i građanina misli se na prava čoveka i državljanina određene zemlje.
Vojvodina nije država, uporno pričate - građani Vojvodine i građani Srbije, kada se kaže građanin misli se na državljanina, koliko znam, Vojvodina još uvek nije država. Dakle, potpuno je jasno da se ponavlja isti scenario. Pitajte građane koji žive u Vojvodini šta im treba i svi će vam reći da im treba posao, treba im takva država koja će obezbediti da mogu da školuju svoju decu, da mogu da leče svoje bolesne roditelje.
Niste čuli ni od jednog građanina koji živi u Vojvodini - treba nam zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, ne, treba nam pravna država, trebaju nam institucije, treba nam država u kojoj neće biti kriminala i korupcije.
Pošto ova vlada to ne može da obezbedi jer je korumpirana do guše, to vam je danas potvrdio i gospodin Dragan Todorović, onda građanima koji žive u Vojvodini baca prašinu u oči i kaže - evo, građani koji živite u Vojvodini, živećete bolje, ali morate da postignete visok stepen autonomije u odnosu na Srbiju.

Vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, jutros smo svi došli na ovu sednicu i primetili ovde čitavu Vladu koja se poređala, predsednicu parlamenta, doterani, sa novim frizurama, nasmejani, raspoloženi.
Poslanici vladajuće koalicije su vas dočekali sa velikim aplauzima, skandirali, aplaudirali, jer se danas izglasava jedan zakon koji je izuzetno štetan za Srbiju i za Vojvodinu, jedan zakon koji je jednostavno beznađe vladajuće koalicije, koja je u izbornoj kampanji obećala kule i gradove stanovnicima Vojvodine, a nije mogla da uradi ništa. I kao neke prethodne političke opcije koje su nudile pa im rekle - dobićete zastavu, dobićete grb, tako i ovi sada - dobićete statut Vojvodine, prenećemo vam nadležnosti, dobićete svoju vladu.
Kako će seljak u Vojvodini da živi? Isto, sa cenom pšenice od 8 dinara, sa cenom kukuruza koja je najjeftinija u poslednjih 20 godina, sa cenom mesa koga niko neće i nema, sa uništenim stočnim fondom, sa privredom koja ne postoji, sa nemogućnošću da se prehrani i preživi.
Ali, zato će dobiti akademiju nauka Vojvodine, što je izuzetno važno. Naravno, zato će dobiti hiljade novih radnih mesta gde će stranke ubaciti svoje poslušnike, smestiće se i to će tako i biti.
Danas sam očekivao u uvodnom izlaganju premijera jedan ekspoze premijera, da izađe da brani ovaj zakon, da nas ubeđuje, da kaže zašto je potrebno da se donese ovakav jedan statut Vojvodine, da se prenesu nadležnosti itd.
Međutim, premijer došao kao Deda Mraz, raspilavio se, samo se smeška, čitava tri minuta je govorio. Dao je neko malo uvodno izlaganje i zbrisao je čovek, ima preča posla, a ne zna da se danas ovde u ovom parlamentu urušava Srbija. Danas u ovom parlamentu ovde se proizvodi hiljade problema koji će proisteći iz svega ovoga. Slušao sam jednog nesrećnog Šumadinca koji je ovde pričao i pričao, ne znam šta je čovek pričao, svi su se smejali, ništa ga nisam čuo, citirao neke ljude, sav pun sebe, smeškao se, montirao kosu, frizuru, a ne zna mučenik šta je jadna Šumadija dobila kada su je podelili u tri regiona sada.
Ova naša Vlada, koja je preglomazna i prevelika, a presrećna što prenosi nadležnosti na teritoriji Vojvodine nekoj drugoj Vladi koja će se izabrati, presrećna što je gradu Beogradu prenela sve nadležnosti, nije uopšte nadležna za grad Beograd. Ne znam gde mislite da bude ta vlada. Gde vi to mislite da vladate?
U Beogradu su potpuno autonomni. Vidite, Đilas radi šta hoće, uopšte vas ne tretira da postojite. U Vojvodini ćete sada dobiti isto to, ali gde to vi mislite da vršite vlast sa tolikom bulumentom koju imate? Ko će to da plaća i kako i na koji način?
Gospodo narodni poslanici, prst na čelo stavite i debelo razmislite vi iz vladajuće koalicije. Nemojte misliti da ćete pobeći od odgovornosti što donosite ovde sve i svašta i što dovodite ovu državu u velike probleme, pod firmom rekli su spolja, EU. Pa, neće vas ni EU, hoće još da očerupaju što se može, a onda će i vas da sklone jer vide da niste ni za šta.
Bavite se sami sobom, intrigama i kojekakvim glupostima. Da li verujete, gospodo, u ovoj godini 70% srpskih investicija i kreditnih linija otišlo je u Vojvodinu? Šta hoćete još? Dobićete i pravosuđe, ovde jasno piše da ćete vi postavljati sudove, da ćete raditi u Vojvodini šta hoćete. Policija i vojska, vojska ionako, ne znam, Šutanovac sad nešto na jugu, neka baza, to je velika baza, bombasta stvar itd., i vi nas nešto gledate, merkate, šmekate i razmišljate kako bi vi to da se oslobodite te opozicije, kao što tu reče jedan poslanik podrugljivo - pričajte šta hoćete, niko vas ne sluša, mi radimo svoj posao.
Videćemo dokle ćete raditi svoj posao gospodo. Radite vi šta god hoćete, ali nećete dugo. Ovo sve ne vodi na dobro. Vi ste ponovo pustili duha iz one Pandorine kutije. Gospodo, ovde ste počeli da donosite autonomaške zakone i neki su diskutovali da su suzbili autonomaše i potukli ih do nogu, a oni su s vama u Vladi i vi ste rekli da ste jedan drugi deo Vlade potukli do nogu i da ste ih naučili pameti, jer ste jednostavno sprečili separatizam i autonomaše ste vratili gde im je mesto.
Malo ste to našminkali i priznali da u vašoj vladi sede autonomaši. Priznali ste da sede ljudi koji ne misle dobro Srbiji i to ste rekli da ste ih potukli prividno sa nekom kozmetikom, ali suština je ostala ista. Pitamo se sada kako ćete vi, po Ustavu, onih 7% od ukupnog budžeta kojim će Vojvodina raspolagati i plus sada da se plaća i ova skupa Vlada kojoj prenosite nadležnosti iz budžeta Republike Srbije.
Stalno pričate kako vi tobože iz Vojvodine izdržavate Srbiju, punite budžet 60% itd. Tačno je to da punite budžet, ali akcizama od goriva, a tržište je Srbija. Akcizama od goriva, jer te akcize, i te firme i NIS je smešten u Vojvodinu. I tačno je, ne punite ga valjda od kukuruza, pšenice i šećerne repe. To ste sve zalivadili. To ne postoji i kad ne znate ništa sad da rešite pametno, vi sad izlažete jednu novu tezu - branimo mi Vojvodinu od Srbije, ne damo naše novce kako kažu pojedini. Zato je Srbija sad podigla kredite, jer ste vi gospodo uništili, autonomaši su uništili koncesiju i sad su počeli sredstvima Republike Srbije, koja se zadužila, da grade autoput, a sad će da naprave puteve Srbije pa da naplaćuju putarinu, a mi ćemo plaćati i novosadsku petlju, i autoput, i most Bešku, i most na Rači, i rekonstrukcija autoputa do Hrvatske i Banatsku magistralu.
Sve te kredite podigla je Republika Srbija, i za sređivanje reka, da ne nabrajam više, i za Vršac put koji je urađen kreditnom linijom. Naravno, sada ćete vi da naplaćujete i kažete da mi ne damo naše novce, a vi, gospodo iz Srbije, ginite dole, stradajte, a mi naplaćujemo putarinu. Vi ćete da radite onako kako ste naumili. Uzećete javna preduzeća, uništiti, uraditi kako ste naumili, zaposliti svoje stranačke ljude i potpuno razbiti jedan sistem koji je funkcionisao.
Ovu Srbiju, nesrećnu, iskoristili su pojedini koji nemaju dobre namere i doveli i građane Vojvodine u veoma tešku situaciju, kojima su na izborima obećali kule i gradove, obećali da pokrenu proizvodnju. U Vrbasu ste sve obećali, pa što ne radite sada? Gde su vam mašine u Vrbasu, gospodo? Gde su vam mašine koje ste odvezli ono oko izbora, pobedili, i šta sada? Sada ste preselili sve na Voždovac. Mislite da ćete i tu da izradite stanovnike. Nećete. Narod vas je provalio i od toga nema ništa.
Prema tome, ovo je sve jedna šuplja priča, a vi gospodo iz Vlade bićete odgovorni za sve ovo što se događa, i vi gospodo iz vladajuće koalicije ne možete pobeći od odgovornosti što ste sve ovo uradili i što radite. Ne možete pobeći od Zakona o informisanju, koji ste doneli. Ne možete pobeći od svega ovoga.
Mi smo za autonomiju Vojvodine, ali ne za državu. Šta će vam pravosuđe? Šta ćete to vi da odlučujete? Hoćete li vaše sudove? Pa ćete da montirati procese da budu u Novom Sadu, gde će vaši sudovi da sude, kao što ste jedan proces protiv mene namontirali da se vodi spor u Novom Sadu, gde sud nije uopšte nadležan. Radićete šta vam padne napamet.
Gospodo iz Vlade, odgovaraćete. Jako mi je jako žao što gospodin Cvetković nije tu danas. Ima možda sa Cecom, sa ovima neke poslove oko ovih agencija. Ima čovek preča posla. I Đelić, imaju biznis veliki. Navrate ovde ponekad pre podne kada nemaju šta da rade, kao što je bilo na Odboru za ustavna pitanja. Niko iz Vlade nije došao. Baš vas briga što se tamo bije bitka da li je ovo sve ustavno ili nije ustavno. Niste ni došli. To vas ne interesuje.
Prema tome, dođete od nekog dokonluka da nam objasnite neku vašu priču. Samo da podsetim, gospodu koji su jutros diskutovali, sećam se odlično kada su isti ljudi koji sede delimično sada ovde u parlamentu pevali pre nekoliko godina kada vam je vođa bio živ, Bog da mu dušu prosti, onu staru pesmu - Crveno, plavo i belo ponovo je celo. Lepili ste plakate i pobedili ste na izborima na tu vašu priču. Šta ste sada uradili? Isti ljudi – sada im više nije celo potrebno. Sada će parčence da otkinu, da naprave svoj neki tamo vilajet gde će da caruju, da rade šta hoće.
Šta mislite, da nam ostavite Sašu Dragina? Vodite i njega. Ne znam šta će Srbiji, koji je uništio Šumadiju, Pomoravlje. Uništio je jug Srbije. Uništio je poljoprivredu u Srbiji. Kilo jabuka je tri dinara, gospodo. Višnja, sve je propalo.
Uzmite Vučje, Porečje, 600 hektara voća je propalo ove godine i to je njegov rezultat. Sada mislite njega da nam date. Dulića da nam date da brine o ekologiji. Ne možemo to da rešimo, pa ćete da nam njega dovedete, da nam ga date da brine o nama, a da prenese nadležnosti u Vojvodini drugom ministru ili nekom trećem ili četvrtom.
Tih gluposti je dosta. Nemojte se brukati. Povucite ovaj zakon, pa dajte, sednite sa opozicijom i sa svima ovde da se dogovorimo, da se napravi nešto čestito i pošteno. Neka Vojvodina dobije autonomiju. Nemamo ništa protiv toga da bude jača, da se bolje razvija. Dajte da rešimo pitanja poljoprivrede, infrastrukture, da rešimo pitanje firmi koje ne rade godinama. Da rešimo mnoga pitanja koja su aktuelna, kako ti ljudi da prežive.
Sada nudite akademiju nauka Vojvodine, to će mnogo da znači ljudima koji tamo žive. Mnogo će bolje živeti. Nudite im niz drugih institucija koje će dobiti. Nudite im jednu skupu državu u državi sa dve vlade. Zamislite vest kada se sastanu Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, i predsednik vlade Vojvodine u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu. Da li ste normalni? Da li normalan um to može da zamisli u jednoj državi? Da li normalan čovek može da shvati da delite i pravite granice između srpskog stanovništva, bez obzira na kom prostoru živi?
Hoćete opet da Dunav i Sava budu granice kao nekada, a za to se prolilo hiljade litara krvi širom Srbije da se vrati u normalno stanje. Vidite kako drugi likuju. Samo vas guraju. Gurajte, tako su vas gurali da uđe Euleks, da naprave baze na Kosovu. Gurali su vas da napravite koridor do tih baza, a Srbija neka gine. Neka radi šta hoće. Neka bude u blatu, u kaljuzi, neka srpski seljak propada, neka propadne sva privreda.
Italijan vam naložio - neću vam doći u Kragujevac bez autoputa, a vi trčite, danonoćno ga radite, a on dinar još nije uložio po ugovoru koji je potpisao sa vama. I svi su vas izradili i svi vam se smeju, gospodo iz vladajuće koalicije. Svi vam se smeju kako jeftino krčmite ovu muku i sirotinju, koja je krvlju stečena ovde u Srbiji, kako to delite, šićarite.
Evo neki dan, može li Ivanjica uz Novi Pazar? Može. Može li Priboj? Može. Može li Nova Varoš? Kako da ne može. Evo vam i Nova Varoš, i Zlatibor, do Jelice ćemo doći. Sve može, samo da vi ostanete na vlasti, da dobijete podršku, da tu šačicu vlasti sačuvate i da dođete ovde da se kreveljite i da nam pretite, da nam radite šta hoćete. Tako se ponašate, gospodo iz Vlade.
Ko je mogao da dobije kredite? Koje ste firme pokrenuli? Kada ste došli ozbiljno da razgovarate o nekim ekonomskim problemima? Pričate da 700 hiljada ljudi gladuje u Srbiji. Našli ste onog mučenika koji je preneo nadležnosti u kabinet Borisa Tadića. To ste uradili van nas. Sami ste uradili. Veća ovlašćenja u vlasti ima kabinet Borisa Tadića nego cela Vlada. Vas niko ništa i ne pita. Pošalje vas tu da sedite i da se smeškate, a zna se gde se kroji politika, gde se odlučuje, gde se donose odluke i ne možete iz tog kruga da izađete. Kako naš narod kaže - dali ste, da ne kažem šta, đavolu, pa sada gledajte kuda ćete.
Daleko je 2014. godina, EU što pričate sada. Mnogo daleko, gospodo. Treba dogurati do 2014. godine. Treba doći do te godine. Pet godina je mnogo, a vi ste već dve godine tu. Skoro dve građevinske sezone su prošle kako ste vi tu.
Prema tome, nemojte misliti da će to olako proći. Vi ste navikli da aplaudirate, da donesete, da glasate. Vi se sa ovim šegačite. Vi danas donosite istorijske odluke za ovu državu, a ponašate se kao da ste došli na neki piknik ovde da se malo zabavite, provedete, da pozdravite vaše ministre, vašeg premijera, da izaplaudirate jedni drugima i da tako završite sve ovo, kao što ste i prethodnih meseci završavali veoma važne odluke koje su Srbiju koštale.
Vi ste tako doneli jednostrano poštovanje sporazuma sa EU, koje je potpuno razorilo srpsko selo, poljoprivredu i srpsku privredu, koje je hiljade ljudi ostavilo bez posla. Isto ste se smeškali, likovali - imamo većinu, mi ćemo izglasati. Samo napred, samo gurajte.
Prema tome, videćemo šta će biti. Samo vi prenosite nadležnosti, samo vi dajte, ali ponavljam vi ste ovde odgovorni ovome narodu u Srbiji. Naravno, ko sedi u Skupštini Vojvodine, koje stranke? Je l' ne smete da kažete da je Bojan Pajtić pobedio Borisa Tadića i da mu je nametnuo svoj ritam i svoje ideje, i sve ono svoje što je hteo?
Prema tome, sad trenutno vi, da bi bili na vlasti, vi sedite i slušate - šta će da vam dojave iz Novog Sada, šta će da vam javnu iz Pazara, šta treba da prihvatite iz Kragujevca i nekih gradova, samo da bi ostali još malo, još koji mesec, da bi se malo ubembali, raširili, ojačali.
Vidite ljudi, izvinjavam se ministru prosvete, ovi drugi, bre, ne možete da uđete, mora vrata da proširimo još malo. Moramo, ova ministarka telekomunikacija kad zaljulja ovde jedva ostah na nogama. Ne može to tako, ne može gospodo. Ne može. Radite malo. Krenite po Srbiji.

Narodni poslaniče, molim da svoje izlaganje, u roku od još 30 sekundi koliko imate, upristojite i da diskvalifikacije ljudi ne iznosite i ne tumačite kao pravo na slobodnu reč. Diskvalifikovati ljude na osnovu bilo kog svojstva je zabranjeno zakonom.
Upozoravam vas, mada je vaš nastup u kvalifikaciji članova Vlade takav da skoro da mi ne ostavljate prostora osim izricanja mera, ali u duhu parlamentarizama zaista vas molim da se 30 sekundi, koliko vam je na raspolaganju, ponašate bez diskriminacije koja se tumači kao sloboda govora, osim što je nepristojno. Molim vas da se prijavite i da govorite još svojih 30 sekundi.

Hvala, gospođo Čomić. Samo vi ljuljajte, čekaćemo mi još malo. Čekaćemo mi još malo. Nemojte...

Narodni poslaniče, koliko god koloritan bio jezik koji upotrebljavate, vas radi, izričem vam prvu opomenu. Zahvaljujem.
Granica duhovitosti prestaje tamo gde počinje očita volja da se članovi Vlade vređaju na osnovu jednog svojstva koje nema veze sa radom u Vladi. Zahvaljujem vam.
Molim narodnog poslanika Markićevića da ne dobacuje.
Zahvaljujem narodni poslaniče, iskoristili ste svojih 20 minuta.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić, pravo na repliku.

Uvažena predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, repliciram na opasku sa uvredom, koja nije ispod nivoa polemike.
Repliciram gospodinu Martinoviću koji je, govoreći u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SRS rekao, parafraziram - da šta ako donošenje ovog zakona predstavlja samo uvod u donošenje zakona o regionima, sa statusom sličnim ovoj vojvođanskoj autonomiji, i kuda bi to Srbiju odvelo kada bi se sprovodile takve sulude ideje?
Kako sam u svojoj diskusiji rekao da podržavamo inicijativu koja je u političkom životu Vojvodine i najzastupljenija, ne zalažući se za privilegije Vojvodine ili za bilo kakvu asimetriju, već sa uverenjem da se te vrednosti mogu univerzalizovati, poopštiti i primeniti na ukupnoj teritoriji Republike Srbije, shvatio sam da se ona uvredljiva kvalifikacija upravo na mene, moju stranku i poslaničku grupu u ime koje govorim i odnosi.
Gospodine Martinoviću, čini mi se da bi pitanje koje ste postavili samo trebalo malo značenjski okrenuti. Šta će sa Srbijom biti ako ne uđe hitno u proces regionalizacije, ako se prepusti ekonomskim i demografskim stihijama kojima je zahvaćena, bez političke intervencije u smeru regionalizacije?
Gruba centralizacija, koja se stihijski odvija, ima najmanje dve posledice koje moraju da zabrinu narodne poslanike. Jednu zovemo metropolizacijom, a drugu depopulacijom.
Metropolizacija ne znači samo funkcionalno koncentrisanje određenih prerogativa u prestonom gradu. Ona podrazumeva i njegovo teritorijalno širenje, koje se odvija spontano, kontinuirano. S druge strane, depopulacija ostavlja puste pogranične prostore Republike Srbije. Zemlja prazna nigde ne ostaje dugo. Da li je otuda čudno što određene aspiracije, na određenim teritorijama...

Tri minuta. Zahvaljujem narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe ZES.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Želim repliku. Nisam ga spomenuo. Koji je to način? Nisam ga u usta uzeo.)
Narodni poslaniče, nemate pravo na repliku.
Narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa ZES glasaće u danu za glasanje za zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine.
Dakle, ustavni osnov za ovaj zakon nalazimo u članu 177. koji kaže da se pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja određuju zakonom, kao i član 178. koji kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. U tom smislu za nas nema nikakve dileme da li je ovaj zakon predviđen Ustavom ili nije. Mi ove ustavne odredbe tumačimo kao našu obavezu prema poštovanju Ustava da ovaj zakon donesemo.
Na osnovu dosadašnjih rasprava može se postaviti pitanje šta je zapravo tema ove današnje rasprave? Da li mi danas razgovaramo o tome kakvo teritorijalno uređenje Republike Srbije želimo? Da li razgovaramo o tome je li nam potrebna ili nam nije potrebna autonomija Vojvodine? Da li mi sada raspravljamo o elementima, sadržaju, okviru autonomije, oko čega tek treba da se dogovaramo?
Duboko verujem da to nikako ne može biti predmet današnje rasprave i da svi oni koji vode raspravu na ovaj način zapravo promašuju temu. Da bismo mi raspravljali o ovome što sam prethodno rekla, mi bismo zapravo vodili raspravu o promenama Ustava. Ono što mi danas radimo jeste primena Ustava i tu se suštinski razlikujemo u odnosu na to kako pristupamo ovoj temi. Dakle, ovo je rasprava o autonomiji koja je ustavna kategorija čiji su elementi sadržaj i okvir utvrđeni Ustavom Republike Srbije.
Po mom dubokom uverenju jedini korektan i politički odgovoran okvir ove rasprave jeste omeđen, s jedne strane, ustavnim granicama koje on pruža kada je autonomija Vojvodine u pitanju i, s druge strane, postavljanjem pitanja samima nama – da li smo mi sav sadržaj autonomije koji predviđa Ustav ugradili u zakon o nadležnostima i Statut AP Vojvodine.
I ako ovo jeste rasprava o primeni Ustava, najviše bih volela da se mi onda i držimo zaista Ustava, bez toga da ga tumačimo ili da preskačemo odredbe koje su nedvosmislene i koje jasno ukazuju da ovo jeste rasprava o primeni Ustava.
Šta kaže Ustav Republike Srbije? Član 12. stav 1. kaže – državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Srbija je Ustavom definisana kao građanska država i nosilac suvereniteta u građanskoj državi je građanin. Dakle, Ustav Republike Srbije kaže da je nosilac suvereniteta građanin, suverenitet potiče od građanina – član 2. Ustava Republike Srbije. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenitet od građana.
U osnovi demokratskog modernog evropskog društva, za koji se mi zalažemo, i oko toga imamo razlike u odnosu na neke druge političke partije koje smatraju da je unitarni model države nešto što u savremenom svetu može da opstane, da je unitarni model države efikasniji model države, mi zaista verujemo u to da je moderna demokratska, građanska država u kojoj je nosilac suvereniteta građanin, a ne nekakva apstraktna država ili nekakva apstraktna državna institucija, podrazumeva i uključuje decentralizaciju vlasti.
Dakle, volela bih samo da uvek imamo na umu kada govorimo o decentralizaciji da govorimo o decentralizaciji vlasti, a ne države. dakle, podrazumeva decentralizaciju vlasti, regionalizaciju i pokrajinsku autonomiju, jer su to Ustavom definisane kategorije.
Ustav Republike Srbije utemeljuje principe suvereniteta građana i princip decentralizacije, racionalizacije, regionalizacije i pokrajinske autonomije i to je za nas polazište u onome što mi danas radimo i o čemu raspravljamo. Ustav je svojim rešenjima proširio nadležnosti AP Vojvodine. Istovremeno, Ustavom Republike Srbije i zakonom o kojem danas raspravljamo, nadležnosti AP Vojvodine ne sadrže u sebi ni jedan jedini element državnosti.
Dakle, ako pođemo od toga da niti Ustav, a niti ovaj zakon, niti Statut Vojvodine predviđaju zakonodavnu i sudsku vlast, onda to samo znači da mi govorimo ovde o elementima suštinske autonomije, a nikako nemamo osnova da pričamo o tome da se ovde radi o državi u državi ili već kako to još grubljim nazivima neki ovde nazivaju.
Sva pitanja kojima se definiše autonomija Vojvodine i svi akti kojima se definišu nadležnosti AP Vojvodine u nadležnosti su Republike Srbije. Dakle, Srbija donosi zakone kojima se utvrđuju nadležnosti. Republika Srbija, odnosno ova skupština donose zakone kojima se definišu sve oblasti u kojima autonomna pokrajina ima te nadležnosti.
Ono što jeste nadležnost autonomne pokrajine jeste da u okviru zakona, koji donosi Republika Srbija, vrši određene nadležnosti koje ovim zakonom i statutom ili izvorno pripadaju ili pak Vlada Republike Srbije prenosi na njih.
Ono što je za nas važno jeste da je Ustav takođe definisao obavezu Pokrajinske skupštine da utvrdi predlog statuta. Ono što osporavaju ovde mislim da apsolutno ne stoji, jer je pokrajina, uz sve procese na koje možemo imati prigovore, da li su oni tekli kako je trebalo ili nisu, da li je u njima bilo nekakvih nesporazuma koji su se u hodu otklanjali, ali ono što je bitno jeste da je u potpunosti poštovan Ustav jer je Ustav propisao da skupština autonomne pokrajine utvrđuje predlog statuta koji upućuje Skupštini Republike Srbije na koji ona daje saglasnost. Takođe, definisano je da Skupština Republike Srbije donosi zakon kojim utvrđuje nadležnosti.
Mislim da je sada važno da neke teme koje su ovde otvarane kao pitanja o tome da li to znači buduće otcepljenje, zaista ne želim da polemišem uopšte sa onima koji ovu temu koriste da bi unosili strah, da bi unosili nemir među građane Srbije, da bi pokazivali kako ovde postoje neki koji žele da razbiju Srbiju, dakle, zakonom i statutom potvrđeno je političko, i ustavno i pravno jedinstvo Republike Srbije, što je za nas jako važno, i nijedan od ovih akata ne sadrži nijedan element koji bi to doveo u pitanje.
Dakle, kada neko ovde postavlja pitanje o tome kako je moguće da su sve te silne nadležnosti date AP Vojvodini, onda bi trebalo opet vratiti na Ustav, na član 83, koji kaže da autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u sledećim oblastima.
Onda kaže - u oblasti prostornog planiranja. Da vidimo kako tu ustavnu nadležnost definiše zakon o nadležnostima. Dakle, zakon o nadležnostima kaže - AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti prostornog planiranja i regionalnog razvoja, u skladu sa zakonom. Opet podsećam, zakon donosi Republika Srbija, odnosno ova skupština.
Dalje, u članu 183. kaže se da autonomna pokrajina u skladu sa zakonom uređuje pitanja iz oblasti poljoprivrede. Zakon o kome danas raspravljamo kaže - AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, u skladu sa zakonom koji donosi Republika Srbija, odnosno ova skupština.
Ovde je nabrojano upravo onoliko oblasti i nadležnosti koliko je ovim zakonom obuhvaćeno. Ono što je presudno važno, jeste da su sve te nadležnosti utvrđene zakonom Republike Srbije koji donosi Skupština Republike Srbije, a da pokrajina prema Ustavu sama određuje organe i način sprovođenja nadležnosti koje su joj poverene Ustavom.
Naravno da postoji ovde i političko pitanje. Dakle, ako smo u ustavnoj materiji, onda po mom dubokom uverenju ne postoji ništa što je ovim zakonom mimo onoga što je Ustav predvideo. Dakle, zakon sledi ono što je Ustav propisao, s jedne strane kao obavezu, a s druge strane kao pravo na autonomiju.
Ako govorimo o političkom pitanju, mi tada možemo zaista da otvorimo raspravu o tome, iako ovo ne može biti tema, možemo da otvorimo raspravu o tome da li je pitanje autonomije, da li je pitanje regionalizacije, da li je pitanje decentralizacije vlasti napredovanje društva ili ne? Po našem dubokom uverenju, pitanje decentralizacije jeste u osnovi demokratsko pitanje. Dakle, ako je građanin nosilac suvereniteta, on svoj suverenitet može da prenese na predstavnike lokalne vlasti, na AP Vojvodinu i na državu.
Kako će građanin da odlučuje o tome koje će nadležnosti da prenese na određeni nivo, na koji će na najbolji način ostvarivati svoja prava, jeste suvereno pravo građanina kao nosioca suvereniteta, o čemu i ovaj ustav nedvosmisleno govori.
Možda se nekima Ustav sada ne dopada kada vide kako on u primeni treba da izgleda, možda im je žao što su glasali za njega, možda im je žao što su se hvalili što su zaslužni što je taj Ustav donet, ali na njihovu veliku žalost, sprovođenje ovog ustava jeste njihova obaveza, kao što je obaveza svih nas i kao što je obaveza čak i onih koji za taj ustav nisu glasali, čak i onih koji su vodili kampanju protiv ovog ustava.
I ako neko danas kaže da Ustav nije dobar, oko nekih stvari možemo i da se saglasimo. Isto mislimo da postoje rešenja u ovom Ustavu koja bi možda bila bolje da su rešena na srećniji način, ali ona su za nas obaveza, i mi smo ne samo spremni da tu obavezu ispunimo, smatramo da obavezu treba da ispunjavamo ispunjavajući pun sadržaj onoga što Ustav daje kao pravo građaninu, lokalnoj samoupravi i pokrajinskoj autonomiji.
Možemo da kažemo da je ovo za nekoga previše nadležnosti, ali onda je on o tome morao da razmišlja kada je Ustav bio tema. Možda je za neke ovo premalo nadležnosti i verovatno jeste. Neki smatraju da u nekim drugim zemljama postoje autonomije koje imaju mnogo više nadležnosti, ali takođe to ne može biti tema ove rasprave, jer mi ovde govorimo omeđeni Ustavom, poštujući granicu koju Ustav propisuje, s jedne strane, ali što se nas tiče zaista sa najboljom željom da sve ono što Ustav daje kao kapacitet za pokrajinsku autonomiju iskoristimo u ovom zakonu i statutu.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović drugi put traži pravo na repliku. Nemate pravo na repliku.
Želite da govorite o povredi Poslovnika? Molim vas da ne dobacujete. Želite da govorite o povredi Poslovnika? Izvolite.