Vidite, ova odredba o specijalnom imunitetu lokalnih predstavnika vlasti zaista postoji u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ona je relikt ranijih odredaba, pre nego što je ovaj ustav stupio na snagu, 2006. godine.
Ustav iz 2006. godine poznaje samo jednu vrstu imuniteta, to je imunitet od krivične odgovornosti, kako je gospođa Nada Kolundžija ispravno pročitala član 103. maločas. To je imunitet od krivične odgovornosti koji je zasnovan Ustavom i nije definisan samo članom 103, nego je definisan i drugim članovima Ustava, u kojima je reč o posebnim imunitetima posebnih nosilaca javnih funkcija kada je reč o članovima Vlade, kada je reč o sudijama, kada je reč o javnim tužiocima.
Kada je reč, međutim, o nivoima lokalne vlasti a kontrario imunitet je isključen za krivičnu odgovornost, a svaki drugi imunitet je praktično u tom smislu bespredmetan. Objasniću vam zbog čega. Bilo bi lepo da me saslušate zato što ćete čuti nešto od nekoga ko je diplomirani pravnik i ko sa ovom materijom ima mnogo veze.
Imunitet može biti različitog nivoa. Imunitet opisan u Ustavu Srbije je specifičan imunitet jer je vezan za krivičnu odgovornost i to ne samo za krivičnu odgovornost sa aspekta izraženog mišljenja u vršenju javne funkcije, kako je to rečeno u stavu 1, već u stavu 2. se proširuje i na svaku drugu vrstu krivične odgovornosti.
Zbog čega se to radi u parlamentima npr, ili kod članova Vlade? Zato što bi pozivanje na odgovornost redovno moglo biti izvor političke šikane u društvima.
Da bi se izbegla politička šikana prema ljudima koji imaju različita mišljenja, onda se ovakve stvari u demokratskim društvima čine.
Kada je reč o drugim nivoima imuniteta, koji su u teoriji i u praksi poznati, mogu se ograničavati na slobodno izraženo mišljenje na sednicama različitih tela. Problem sa zakonom ovde je u tome što ne proističe mogućnost ni iz jedne odredbe Ustava da se bilo kakva forma imuniteta, pogotovo krivični imunitet, uspostavi za bilo koji nivo vlasti.
Ne može biti opravdanje što se jedna vrsta imuniteta, kako predlagač zakona odgovara kod ovog amandmana, uspostavlja Zakonom o lokalnoj samoupravi, pa zato eto možemo da ga uspostavimo i ovim zakonom. To prosto ne biva.
Ne samo da ne može ni Zakonom o lokalnoj samoupravi, ne može ni ovim zakonom, a to što postoji u nekom zakonu a nije u skladu sa Ustavom Srbije, to može samo značiti da svaki građanin ove države, uključujući i poslanike DSS-a, mogu da podnesu Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti te odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi.
Nije opravdanje što nešto postoji na jednom mestu, a nije u saglasnosti sa Ustavom, da se ista takva nesaglasnost napravi i u drugom zakonu.