Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali trenutno prisutno 86 narodnih poslanika i da postoje uslovi Poslovnikom određeni za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, u primeni je član 235. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, po kojem narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja, i to tako da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika Odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika, osim na sednici Narodne skupštine.

Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući daje reč prijavljenim predsednicima, odnosno ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa počevši od brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće poslaničke grupe.

Lica iz stava 1. ovog člana, dakle ona od kojih narodni poslanici primenom člana 235. zahtevaju objašnjenje, dužna su da traženo obaveštenje, odnosno objašnjenje u pisanom obliku dostave narodnom poslaniku u roku od 15 dana.

Za reč se javio narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, zamoliću vas da i vi vašim nespornim autoritetom utičete da ova poslanička pitanja ne budu puka formalnost i da napokon, u skladu sa Poslovnikom, mi dobijamo odgovore na pitanja koja postavljamo.

Ovako sve to liči na farsu, na mogućnost da mi navodno nešto pitamo, međutim, bez ikakvih odgovora ili odgovara koji apsolutno ne zadovoljavaju postavljena pitanja, mi ovu instituciju bi trebalo da ugasimo, da ne gubimo za džabe vreme.

Ponovo postavljam pitanje - šta je sa imovinom bivšeg Saveza komunista Jugoslavije, SSRN Jugoslavije, Socijalističke omladine itd? Opet podsećam da je u pitanju preko tri stotine objekata i da pravo korišćenja tih objekata su imale parlamentarne stranke i do dana današnjeg nisam dobio taj odgovor.

Ponovo izražavam opravdanu sumnju da je u pitanju ogroman kriminal i da bi moralo napokon da se dobije odgovor i da se dobiju sve informacije vezane za te objekte - gde su, u čijim su rukama, jer po zakonu iz 2000. godine apsolutno je ništavna svaka promena vlasništva pod bilo kojim uslovima.

Takođe, gospođo Čomić, postavio sam nekoliko pitanja vezano za "konsalting mafiju". Mi smo u protekloj deceniji bili u raljama konsalting mafije koja je bukvalno opljačkala Srbiju i za to uzela preko četiri milijarde.

Između ostalog, postavio sam pitanje Agenciji za privredne registre - da li je konsalting firma "Morgan stenli" bila registrovana, jer na sajtu je nema, a učestvovala je u privatizaciji duvanske industrije i zato je uzela deset miliona evra? Kako je mogla da učestvuje u tome ako nije bila registrovana? Do dana današnjeg nisam dobio odgovor. Kakva je ovo država? Na šta to liči?

Takođe, gospođo Čomić, molim vas da vi utičete da dobijem napokon odgovor na pitanje vezano i za premijera Mirka Cvetkovića i njegovo učešće u ovim prljavim poslovima kada je u pitanju privatizacija, jer je gospodin Mirko Cvetković u isto vreme i kada je bio direktor Agencije za privatizaciju bio i izvršni direktor "Ces mekona".

"Ces mekon" je takođe firma koja je značajno učestvovala u privatizaciji i za to je uzela preko 455 miliona dinara ili tačnije 455.257.091 dinar.

Iako je postavljano pitanje, jer je učestvovala u preko četiri stotine privatizacija, oni koji su postavljali pitanje, kao Savet za borbu protiv korupcije, do dana današnjeg nisu dobili odgovor.

Recimo, kaže - u slučaju privatizacije ''Semena'' firma "Ces Mekon" bila je angažovana od strane Agencije za privatizaciju da proceni vrednost te firme.

Da vas podsetim gospođo Čomić, u vreme kada je "Ces Mekon" procenjivao, u to vreme je sin Dušana Nikezića bio u Agenciji kod Mirka Cvetkovića i to je očigledan sukob interesa. Pazite, oni su firmu "Seme" prodali za tadašnjih 132 miliona, što znači da je kvadrat vredeo oko 6.669 dinara ili 100 evra.

Kaže - u Savetu za borbu protiv korupcije tada su postavili pitanje Vladi zašto je firma koju je "Ces Mekon" ocenio kao prosečnu prodata kao firma u kojoj vredi samo poslovni prostor, odnosno po ceni koja važi za firme koje su pred stečajem. Radnici i Savet nikada nisu dobili odgovor.

Tražim da se konačno dostavi odgovor. Kaže - uloga ove konsultantske firme koju je vodio Cvetković značajna je i kod sporne privatizacije Veterinarskog zavoda u Zemunu. Savet je tražio objašnjenje od Vlade da li je "Ces Mekon" dobio zastupništvo na osnovu registarskog tendera.

Oni su izrazili sumnju da je reč o sukobu interesa, jer postoji veza između direktora Agencije Mirka Cvetkovića, kao izvršnog direktora i partnera u "Ces Mekonu", i vlasnika tog preduzeća Dušana Nikezića, čiji je sin Zvonimir Nikezić, zamenik direktora Agencije za privatizaciju.

(Predsedavajuća: Pet minuta.)

Ovo je najočigledniji primer, završavam, sprege politike i kriminalna i pljačkanja državne imovine, i molim vas da mi dostavite odgovor, a na današnjoj sednici kada bude vreme za postavljanje poslaničkih pitanja Vladi pokazaće na primeru „Šećerane“ u Kovačici kakva je pljačka izvršena.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, posle nje prijavljen je narodni poslanik Rade Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, u obavezi sam da postavim pitanje premijeru Mirku Cvetkoviću i očekujem da će se na današnjoj sednici, odnosno u popodnevnom toku sednice pojaviti i možda čak odmah i odgovoriti javno građanima Srbije, po pitanju izjave gospodina Šandora Egerešija koja danas ide u svim srpski medijima, a to je da će ova vlada do kraja svog mandata izvršiti potrebne promene Ustava, zaradi postizanja dovoljnog stepena autonomije Vojvodine.

Znam da nijedna politička stranka u svom predizbornom programu nije najavila promene Ustava, a i da je najavila, morala je decidno da se izjasni koje promene Ustava predviđa, da li će građani to da podrže, da li će za to da glasaju, pa su građani Srbije veoma zabrinuti, posebno mi u Vojvodini, kakve su to privatne dogovore, aranžmane postigle određene političke stranke ili određene političke ličnosti, a da ovako važnom aktu, čiju promenu najavljuju, nas nisu obavestili. Očekujem da se gospodin Mirko Cvetković javno oglasi i odgovori građanima Srbije i građanima Vojvodine.

Reč ima narodni poslanik Rade Obradović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DSS je nekoliko puta u poslednjih dvadesetak dana upozoravala na to da Vlada nije dostavila budžet u roku koji propisuje Zakon o budžetskom sistemu.

Da podsetim, taj zakon je usvojen pre nekoliko meseci i predviđa da do 1. novembra zakon mora da bude u Skupštini, da bi bio usvojen do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu, 15. decembar se približava, a mi još uvek nemamo budžet.

Koristim priliku da upozorim da je Vlada prekršila Zakon o budžetu, jer je deficit daleko veći od 70 milijardi, koliko je dozvoljeno važećim Zakonom o budžetu, da je on u ovom trenutku 83-84 milijarde, odnosno 150 miliona evra veći nego što to zakon dozvoljava, tako da, pre usvajanja budžeta za 2010, mora da se usvoji i rebalans budžeta za 2010. godinu. Rok je 15. decembar.

Pre nekoliko dana smo dobili odgovor ministarke finansija i Ministarstva finansija, sa tačnim razlozima zašto budžet kasni. Odgovor smo dobili 24. novembra, datiran je na 16. novembar i potpisana je ministarka Dragutinović.

Ona između ostalog objašnjava razloge zašto kasni budžet. Ono što je nas veoma iznenadilo to je to da kaže – ukazujem da se ovih dana u skupštinskoj proceduri nalazi Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, da je to ustavna obaveza, odnosno obaveza predviđena u skladu sa ustavnim Zakonom za sprovođenjem Ustava.

Član 88. Predloga zakona predviđa – nadležni republički organi su dužni da preuzmu sve neophodne mere, uključujući obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava. I kaže – kako iz navedenog sledi da će usvajanje statuta i Predloga zakona uticati i na visinu prihoda i rashoda budžeta Srbije, kako na ukupnom nivou, tako i na pojedine budžetske korisnike, neophodno je precizno utvrditi te finansijske efekte pre upućivanja Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu.

Mislili smo da je zakon o prenosu nadležnosti rađen u saradnji, da ga je radila cela Vlada. Pošto se sa njim kasni 11 meseci, u odnosu na ono što predviđa Ustav, odnosno ustavni zakon. Mislili smo da ga je radila cela Vlada i da je svaka od tih nadležnosti praćena ozbiljnim analizama, jer kada te nadležnosti pređu na Vojvodinu, one će morati da se sprovode u punoj meri.

Očekivali smo da su rađene kompletne analize svih finansijskih efekata i ministarka finansija nam ukazuje da je to potpuno drugačije, da se tek sada u stvari radi to i da je zakon o prenosu nadležnosti Vojvodini razlog zašto u Srbiji i građani Srbije nemaju budžet.

Nismo prihvatili objašnjenje da nije mogao da bude donet zakon o finansiranju Vojvodine. Prave autonomije bez zakona o finansiranju nema. Nismo mogli da prihvatimo obrazloženje zašto nema zakona o imovini Vojvodine, jer ako hoćete suštinsku centralizaciju i suštinsku autonomiju, morate da utvrdite te dve izuzetne važne stvari.

Prosto je neverovatno da je Vlada potpuno nespremno ušla u utvrđivanje zakona o prenosu nadležnosti, da apsolutno nema ideju koliki je prihod, odnosno koliko je sredstava potrebno usmeriti AP Vojvodini da bi te svoje nadležnosti mogla da sprovodi i apsolutno je neverovatno da je to razlog zbog koga u Skupštini danas nemamo predlog budžeta za 2010. godinu. To smo potvrđuje ono na šta smo ukazivali poslednjih nedelja u Skupštini, pokazalo se nažalost da je to apsolutno tačno.

Imam pitanje za predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, koliki će ukupni deo poreskih prihoda Republike Srbije pripasti AP Vojvodini? Drugo pitanje je: kada će konačno predlog budžeta za 2010. godinu biti u skupštinskoj proceduri?

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Moje pitanje se ovog puta u ime poslaničkog kluba Napred Srbijo – SNS, odnosi prvenstveno na rukovodstvo Skupštine i na stručne službe, i one koji rade na održavanju sajta Narodne skupštine.

Naime, odnedavno je uvedena praksa da se u okviru teme skupštinska aktivnost daje kratak pregled dešavanja na zasedanju, odnosno toka zasedanja.

Protestujem u ime poslanika SNS i u ime parlamenta, jer ne može se na sajtu doslovno predstavljati ono što predlagač obrazlaže u samom zakonu, koje ideje ima, zbog čega je neki zakon predložen, šta se njime želi postići, a da se diskusije poslanika SRS, DSS, SNS, LDP nazivaju diskusije opozicije.

Možda nas smatrate amorfnom masom, možda nismo dovoljno dostojni da pojedince, odnosno poslaničke grupe identifikujete sa načelnim stavovima, ali to je za nas najava onog načina primene parlamentarnog kanala ili izveštavanja sutra sa odbora, kada vam se učini da je skupo da Drugi program RTS-a prenosi zasedanje.

Meni čak u ovom trenutku nije ni dovoljno to što će oni koji prate zasedanje i imaju prilike da pristupe ovom sajtu pogledati da to nema veze sa stvarnošću. Mene jednostavno zanima ugled Narodne skupštine Republike Srbije, koja se i u ovom pogledu ponaša kao organ uprave u sastavu Vlade.

Može vladajuća većina da radi u interesu svoje vlade, i to je potpuno razumljivo i politički pošteno, ali ne može se Skupština, ukupan njen rad, i izveštavanje o radu Narodne skupštine na ovakav način predstaviti građanima, jer on ne odgovara istini.

U ime istinitosti i pravilnog izveštavanja, ne očekujem da stavite čitave sednice i ukupne stenograme, jer ih dobijaju pojedinci kako njima odgovara. To nije ni uputno. Ali, jedan nivo, minimalni, objektivnog informisanja je prosto neophodan. Verujte da je za nas ostale poslanike uvredljiv.

Nalazila sam se u skupštinskim obavezama na putu van zemlje i kada sam pokušala da vidim šta se dešava u ovoj skupštini bila sam potpuno zaprepašćena razlikom između onog o čemu sam mogla da čujem u razgovoru sa svojim kolegama, svojom porodicom, sa onim što je u novinama pisalo i sa onim što stoji na sajtu Narodne skupštine. Svaki potez, svaki nastup, svaka informacija koja izlazi u javnost iz ovog doma je slika o nama, odnosno o autorima tih vesti.

Neću da vas zamolim da se u vreme vlasti ponašate onako i donosite zakone koje ćete sutra uživati kao poslanici opozicije. Ali, molim vas da ne zadužujete nikog takvom nekorektnošću, jer to prosto nije informisanje koje se od ove skupštine očekuje.

Onaj nejednak tretman kad sačinjavate delegacije, kada se nije moglo ići u Holandiju, SRS ne ide. Niko nije obavestio ni poslanički klub Napred Srbijo da se negde ide. Ne želimo da po kuloarima čujemo gde koja delegacija odlazi, kojim povodima, gde se odlazi, koja su savetovanja.

Ovaj dom je, kažete gospođo Čomić, kuća onih koji žele da dođu u njega, a ona je prvo kuća poslanika ovde, koji moramo biti svi jednaki, ma ko danas ili juče predsedavao ovom skupštinom.

Prvi među jednakima, u liku predsednika ili potpredsednika koji trenutno predsedava, znate šta znači - da prednjači odgovornošću među nama, a ne da mesto na kojem se nalazi valorizuje u interesu svoje vladajuće većine.

Prosto vas molim, u ime autoriteta Skupštine, da povedete računa o tekstovima koji se nalaze na sajtu - skupštinska aktivnost.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč?

Da li neko želi reč na osnovu člana 235?

(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Samo jedan sekund...)

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković želi ponovo reči, ali po članu 235. jednom do pet minuta. To je iskorišćeno. Nemam osnova da vam dam reč u ovom delu toka sednice.

Dakle, svaka poslanička grupa ima predsednika ili ovlašćenog predstavnika za primenu člana 235. koji pravo može da koristi jednom do pet minuta.

(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Zaboravila sam da pomenem poslaničku grupu Nova Srbija...)

Zahvaljujem. U izlaganju narodne poslanice o tome ko je sve tretiran imenom opozicija izostavljena je, bez namere, poslanička grupa NS, ostale su pomenute, tako da je ovim ispravljeno. Da li još neko želi reč od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa.

Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milica Radović i Dejan Radenković.

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović pozvala da sednici prisustvuju i predstavnici Skupštine AP Vojvodine Tamaš Korhec i Dragoslav Petrović.

Takođe, podsećam vas da je danas, 26. novembra, poslednji četvrtak u mesecu, pa u skladu sa članom 200. Poslovnika Narodne skupštine danas u toku sednice, od 16.00 do 19.00 časova, biće vreme za postavljanje poslaničkih pitanja prisutnih članovima Vlade.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O DAVANjU PRETHODNE SAGLASNOSTI NA PREDLOG STATUTA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Zoran Mašić, posle njega narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih hteo da kažem, pre svega zbog građana u AP Vojvodini, zbog naših simpatizera, da se SNS ne protivi donošenju statuta Vojvodine, ni zakona o prenosu nadležnosti.
Naprotiv, zalažemo se i smatramo da su to dokumenti koji su u skladu sa postojećim Ustavom i da je trebalo da budu već doneti. Međutim, protivimo se donošenju ovih akata sa elementima i stavovima koji nisu u skladu sa Ustavom i koji predstavljaju elemente državnosti AP Vojvodine.
Gotovo 30 godina živim u AP Vojvodini i sećam se perioda kada je AP bila ustrojena po zakonima iz Ustava 1974. godine, tih osamdesetih godina, a takođe sveža su i sećanja nakon promene jednog, pa drugog Ustava, kako je ta pokrajina funkcionisala. Zato s punim pravom i ja i sve moje kolege koje dolaze iz AP Vojvodine imamo prava da kritikujemo, da sugerišemo da dokumenta koja donosi ovaj parlament budu upravo u skladu sa važećim Ustavom i da budu od pravog interesa za građane i Republike Srbije, ali i građane u AP Vojvodini. Obzirom da sam već u načelnoj raspravi oko zakona o prenosu nadležnosti govorio duže, ceneći vreme koje ime na raspolaganju naša poslanička grupa, ponovo ću pokušati samo neke elemente da apostrofiram, koji se nalaze u Predlogu statuta, a koji po nama nisu u skladu sa Ustavom i nisu od interesa ni građana Srbije, ni građana u samoj AP Vojvodini.
Radi se o članovima ovog statuta kojima se reguliše donošenje određenih strategija razvoja, pre svega strategije razvoja poljoprivrede, nauke, donošenja strateških planova privrednog i društvenog razvoja. U svakoj ozbiljnoj zemlji strategije se donose na nacionalnom nivou. One u biti imaju dugoročni karakter. U ozbiljnim državama donose strategije parlamenti, tako da se takve strategije, takvi dokumenti teže menjaju. Nažalost, praksa je u našoj zemlji, pogotovo od 2000. godine, da strategije razvoja gotovo svih privrednih i društvenih oblasti donosi Vlada, pa samim tim to i nisu baš previše ozbiljna dokumenta. Istine radi, statutom se predviđa, i to članom 34, da većinu strategija koje u AP Vojvodini treba da se donose, treba da donosi parlament Vojvodine tj. Skupština, a znači na republičkom nivou donose se strategije odlukom Vlade. Upravo, može se desiti, sutra kada se implementiraju sva ova dokumenta da neko iz AP Vojvodine kaže - naša strategija ima jaču snagu, jer je doneta u parlamentu, od strategije koja je doneta na republičkom ili nacionalnom nivou.
Zato smo mišljenja da takva dokumenta apsolutno treba da ostanu u nadležnosti republičkih organa, ako prihvate naše predloge vlasti ove države, u narednom periodu te strategije treba da se donose u parlamentu i da se kroz njih u potpunosti sagleda privredni razvoj naše zemlje, razvoj poljoprivrede, razvoj nauke, razvoj svih drugih oblasti, društvene delatnosti, jer složićete se sa mnom da nikakve posebne specifičnosti poljoprivrednih u AP Vojvodini nema, i ne živi ili i sutra neće živeti bolje nego što je živeo do sada od poljoprivrednika u ovom, kako često kažemo, centralnom delu Republike Srbije.
Uzeo sam samo primer poljoprivrede. Slična je stvar što se tiče nauke i u toj društvenoj oblasti, kao i u poljoprivredi, ova država treba da obezbedi mnogo veća sredstva i da omogući neke druge pogodnosti, pre svega za razvoj poljoprivrede, ali i za razvoj i unapređenje naučnoistraživačkog rada.
Moram pohvaliti i određene predloge koji se iznose u statutu, pa i u Predlogu zakona o prenosu nadležnosti, recimo po pitanju nauke, da će Pokrajina osnovati određene fondove kojima će pomagati naučnoistraživačke i obrazovne institucije, pre svega obezbeđivati deo materijalnih troškova, zatim, servisiranje opreme naučnoistraživačke, finansiranje čak i određenih projekata.
Ali, kao strateška grana od društvenog interesa i od nacionalnog interesa, finansiranje i razvoj nauke mora biti na republičkom nivou.
Kao uostalom i poljoprivreda, jer po nama je nedopustivo da inspekcijski nadzori ponovo se vraćaju u Pokrajinu u dobrom delu privredne i društvene delatnosti, a upravo iz toga perioda one prethodne pokrajinske vlasti, kada su ti subjekti bili u takođe nadležnosti Vojvodine, relativno su sveža sećanja da je bilo često sukoba nadležnosti u inspekcijskim kontrolama.
Ono što prelazi preko granice, gde treba da kontroliše državna inspekcija ili ranije savezna i unutar same pokrajine da sad treba da kontroliše neka pokrajinska inspekcija, tako da je bilo često preklapanja nadležnosti, često i nerazumevanja i raznih vrsta sukoba. Mislim da je to krajnje nepotrebno.
Dalje, želim ponovo da ukažem na nepotrebnost osnivanja Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. O tome sam pre dva dana opširno govorio. Ovde su neki juče pokušali da objasne i da kažu da i u nekim drugim državama postoje neke regionalne akademije i da se takav pandan može i kod nas uspostaviti.
Da, postoje akademije u mnogim državama, postoji i kod nas veliki broj akademija, samo ću na neke podsetiti. Postoji medicinska akademija, postoji veterinarska akademija, postoji inženjerska akademija, postoji pilotska akademija, postoji vojna akademija, znači, postoji sijaset strukovnih akademija u kojima su uključeni svakako i određeni naučnostraživački radnici.
I u drugim državama postoje slične i strukovne akademije ili strukovno-naučne, ali u svakoj državi postoji jedna nacionalna naučna akademija koja je kreator razvoja naučnoistraživačkog, obrazovnog rada.
Ti ljudi upravo učestvuju u izradama strategije, projekata od nacionalnog značaja.
I ne može se nikako pravdati time da postoje neke akademije strukovnog tipa u nekim državama ili strukovno-naučnog tipa, da se takav pandan treba da uspostavi i kod nas i da se osnuje jedna akademija koja ima, pre svega, određen politički karakter i želju određenih političara i određenih političkih garnitura da se ponovo vrati akademija nauka i umetnosti Vojvodine, jer je ona bila u nekom narednom periodu.
Mi imamo Srpsku akademiju nauka i umetnosti, kao uglednu naučnu instituciju koja je stekla reputaciju širom sveta, imamo odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, znači u Vojvodini, i svi ljudi koji se bave naučnoistraživačkim radom i ispunjavaju uslove da budu birani za redovne ili dopisne članove akademije nauka treba da ostvare upravo kroz Srpsku akademiju nauka, pre svega, treba da dostave ljudi istraživači iz Vojvodine.
I mislim da je to i ostvarivo, i ponovo sve ono koji zagovaraju osnivanje te institucije upozoravamo da je to nepotrebno i da nije od interesa ni za građane Republike Srbije, ni za građane Pokrajine Vojvodine, jer neće ništa bitno unaprediti ni naučnoistraživački, ni obrazovni rad u Pokrajini. Dalje, mi se protivimo osnivanju razvojne banke Vojvodine. Mislimo da je to nepotrebno da se stavljaju druge regije i drugi regioni u neravnopravan položaj. Kao stranka se zalažemo za osnivanje razvojne poljoprivredne ili agrarne banke koja će služiti, pre svega, za finansiranje i razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvode, kao jedne od najznačajnijih privrednih grana u našoj zemlji.
Ova vlast bi, u tom smislu, trebalo ozbiljno te naše predloge da razmotri i da i sama to osnuje, ali budite sigurni da mi, ako dobijemo poverenje građana i dođemo na vlast u ovoj državi, da ćemo među prvima osnovati upravo poljoprivrednu razvojnu banku, koja će, pre svega, finansirati razvoj poljoprivredne proizvodnje. Dalje, protivimo se da se Pokrajina samostalno zadužuje, naplaćuje poreze i da ima učešća u prihodima javnih preduzeća i ustanova koje su osnovane, znači da deo one dobiti ostvarene se preliva u pokrajinski budžet. Te nadležnosti su protivustavne i one bi trebalo da ostanu u nadležnosti Republike Srbije, kao što su i bile i kao što je u većini drugih država.
Prema tome, u odnosu na vreme koje imamo na raspolaganju, ponovo sam izneo samo nekoliko stvari koje se nalaze u statutu Vojvodine, koje su, po nama, protivustavne i nepotrebne. U okviru rasprave o amandmanima o Predlogu zakona o prenošenju nadležnosti i konkretnije ćemo objasniti i nadam se razumevanju predlagača Predloga zakona o prenosu nadležnosti, da će dobar deo naših amandmana usvojiti. U suštini, taj ključni akt, jer se zakonom o prenosu nadležnosti u suštini se implementira ovaj statut i stavlja u funkciju, znači, da će se ti amandmani prihvatiti i da će se ovi dokumenti urediti u skladu sa Ustavom.
Istine radi, ovaj dokument, Predlog statuta je izmenjen značajno u odnosu na neke prethodne verzije, ali mislim da ima još dosta elemenata, još mogućnosti da se iskoriguje i da stvarno bude opšteprihvatljiv za sve građane, za pripadnike svih naroda i narodnosti koji žive na području Vojvodine i, u krajnjem, da bude prihvatljiv i za većinu stranaka koje politički deluju na području i Vojvodine i Republike Srbije.