Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, evo dva dana dnevno-političkih tumačenja zakona o prenosu nadležnosti i statutu Vojvodine sa ideoloških, a ne pravnih premisa, što je Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe, očigledno i pokazala jednom uporednom analizom ustavnih odredbi i ustavnih rešenja.
Znači, ni milimetar više, ni milimetar niže od ustavnog okvira, ili što bi rekao potpredsednik Skupštine, gospodin Novaković – taman.
Primedbe koje su iznete su pre svega političke, a ne pravne prirode. O čemu se radi? Radi se o nečemu što se zove sekuritizacija problema.
Kada nemate šta da kažete o reformama obrazovanja, zdravstva, državne uprave, društva u celini, onda morate da pronađete neku temu u kojoj ćete pronaći nekoga koga ćete nazivati izdajnikom, secesionistom, protivnikom Srbije itd. Onda skrećete temu sa onoga što je nasušna potreba ovoga društva, a to je da se tema reformi nametne kao ključna tema u ovom društvu i to je istinski i pravi patriotizam 21. veka.
U ovoj liniji razgraničenja onih koji će glasati za Predlog statuta i za Predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, postoji jedna linija razgraničenja i postoje tri grupacije koje osporavaju ova dva dokumenta koja treba da usvojimo, zakon i statut.
Prvi, oni neskriveno kažu da su oni za unitarizam kao ideologiju i kažu: da su sami pisali Ustav, Srbija bi bila unitaristička država. Ne želim uopšte da raspravljam s njima, to je njihovo legitimno pravo i, verujte, nikome ne pada napamet da bilo kakvim drugim argumentima, osim racionalnih, osporava njihova uverenja.
Na Srbiji je da proceni kako bi funkcionisala unitarna država koju bi vodila Centralna otadžbinska uprava i očigledno je da neki ne mogu da se odreknu komunističkih uverenja, jer kao što je nekad bio Centralni komitet Saveza komunista, koji je određivao sve, danas bi trebala da postoji samo jedna centralna otadžbinska uprava koja bi nam propisivala kakvo uređenje treba da bude u celoj državi.
Dakle, ne bih o njima trošio više reči. Građani Srbije vrlo dobro znaju s kim imaju posla, jeftini populizam i demagogija koji su veoma skupo koštali ovu državu u prethodnih 20 godina.
Drugi legalistički pristup ima problema sa nedoslednošću. Ovde imam jednu stručnu studiju – ''Prizma'', januar 2003, žao mi je što ovde nije gospodin Samardžić, gde kaže - u predlogu DSS zastupa se oblik regionalne države u okviru ustavnog koncepta, u kome prevagu legitimacijski odnosi ideja građanske liberalne i decentralizovane države. Regioni učestvuju u centralnoj zakonodavnoj vlasti i raspolažu, obratite pažnju, svojom autentično decentralizovanom zakonodavnom vlašću.
To je samo jedan primer. Ovde je čak i fotografija. Nema zabune da se neko zove Slobodan Samardžić, pa da to nije ovaj Slobodan Samardžić, koji danas osporava svaku potrebu autonomije Vojvodine i decentralizacije Srbije, a nekada se zalagao da i regioni u onom predlogu Ustava DSS imaju zakonodavnu vlast.
Treći ideološki još nisu profilisani. Znaju da su protiv, ali još ne znaju zašto. Srbija je čekala 20 godina da shvate kako su pratili jednu ideologiju koja nema smisla na pragu 21. veka. Nemamo vremena da čekamo još 20 godina da shvate da Srbija mora biti regionalizovana država i da mora biti decentralizovana država.
Samo na jednom primeru osporiću, juče je njihov šef poslaničke grupe rekao ovde - šta će razvojna banka Vojvodine? Kamo sreće da imamo razvojnu banku i u Kragujevcu, i u Kraljevu, i u Čačku, i Apatinu, i u Šidu i u svakom gradu da imamo razvojnu banku.
Reći ću vam šta centralizacija konkretno znači na ovom primeru. Vrbas koji je nekada po ličnih dohocima, tada u onoj bivšoj Jugoslaviji, bio među pet, najviše među 10 opština, jer je bio prehrambeni gigant sa "Vitalom", "Karneksom", "Šećeranom", "Medelom" i da ne pričam o drugim firmama, imao je svoju razvojnu banku koja se zvala - Osnovna banka Vrbas.
Ta osnovna banka Vrbas omogućila je razvoj celog kraja i on je bio jedan od ekonomski najjačih krajeva u bivšoj Jugoslaviji koju danas nazivamo zapadni Balkan.
Šta se desilo? Po političkom nalogu centralizacijom svega postojećeg, Osnovna banka Vrbas je morala da uđe u sastav Beogradske banke. Beogradska banka je prošla onako kako je prošla. Otišla je u stečaj. Danas opština Vrbas, 3.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u centru Vrbasa koje su gradili građani Vrbasa svojim rukama i svojim novcem finansirali, moraju od Agencije za stečaj i sanaciju banaka da kupe onu imovinu koju su oni gradili svojim novcem i svojim rukama. To je, gospodo, nešto što se zove centralizacija na delu.
Ovi što dobacuju, moram da im kažem jednu primedbu - um je kao padobran, radi samo kad je otvoren. Morate malo da se otvorite prema svemu ovome i da malo dublje razmislite o tome gde želite da povedete ovu Srbiju.
Inače, ovde me posebno vređa kao Srbina, čija majka potiče sa Drine, a majka sa Morave, a ja sam rođen u Vrbasu, da su ovde prozivani kao loši Srbi oni koji će glasati za statut i koji će glasati za zakon o nadležnostima Vojvodine.
Gospodo, da vas podsetim samo da su sa teritorije Vojvodine neki Srbi, kao što su Dositej Obradović, Sterija Popović, Branko Radičević, Đura Jakšić, Jova Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Isidor Bajić, Paja Jovanović i Veljko Petrović, Petar Konjović, Miloš Crnjanski, Mihailo Pupin i mogao bih da nabrajam još mnogo više, ali neću da oduzimam vreme mojim kolegama.
Legitimno je biti nacionalista. Palo mi je napamet, malopre, kad je bi prekid. Mudri Klaudije Magris je rekao - ekstremna desnica jeste patriotska, ali češće i radije puca na svoje sunarodnike, nego na strane okupatore.
Zaista, ovde su bili pucnji u vidu reči, a počeli su da lete i neki predmeti prema drugačijem mišljenju. Ovakva vrsta netolerancije zaista ne bih poželo da se ikad više desi u ovom visokom domu.
Da vam kažem nešto, kada već pričamo kao neki eksponenti srpskog nacionalizma, da je 923. Stanoje Stanojević napisao - Vojvodina je tipičan predstavnik srpskog nacionalizma. Kod srpskog naroda u Vojvodini srpstvo je bilo najveći ideal kome je svaki služio. Sve što je srpsko bilo je dobro, lepo, junački i plemenito, ali to nije bio ni šovinistički ni imperijalistički patriotizam.
To je tolerantan prema svemu tuđem, pun poštovanja prema svemu stranom, što je dobro i dostojno poštovanja. Srpski je narod u Vojvodini voleo srpstvo, kao roditelji što vole decu, sa svim manama i nedostacima i taj i takav srpski nacionalizam i patriotizam zračio je iz Vojvodine u sve druge krajeve.
Nažalost, evo i posle 100 godina nije stigao taj zrak do nekih danas koji se deklarišu kao srpski nacionalisti.
Na kraju da kažem, podržaćemo decentralizaciju koja ne znači dezintegraciju. Sa demokratskog stanovišta, to znači pojačano učešće građana u javnim poslovima. Sa državnog stanovišta - jačanje državne celovitosti.
Decentralizacija je jedina prava brana svakom separatizmu, jer ako nekome ne uzimate nadležnosti, koje će on na bolji način na dobrobit građana obavljati na nekom nižem nivou, da li je to lokalni, pokrajinski, regionalni nivo, on nema razloga da se buni protiv bilo kog centra.