Od vremena ovlašćene predstavnice, odnosno predsednice poslaničke grupe, iskorišćen je jedan minut i 19 sekundi. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 6. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Vidite, ova odredba o specijalnom imunitetu lokalnih predstavnika vlasti zaista postoji u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ona je relikt ranijih odredaba, pre nego što je ovaj ustav stupio na snagu, 2006. godine.
Ustav iz 2006. godine poznaje samo jednu vrstu imuniteta, to je imunitet od krivične odgovornosti, kako je gospođa Nada Kolundžija ispravno pročitala član 103. maločas. To je imunitet od krivične odgovornosti koji je zasnovan Ustavom i nije definisan samo članom 103, nego je definisan i drugim članovima Ustava, u kojima je reč o posebnim imunitetima posebnih nosilaca javnih funkcija kada je reč o članovima Vlade, kada je reč o sudijama, kada je reč o javnim tužiocima.
Kada je reč, međutim, o nivoima lokalne vlasti a kontrario imunitet je isključen za krivičnu odgovornost, a svaki drugi imunitet je praktično u tom smislu bespredmetan. Objasniću vam zbog čega. Bilo bi lepo da me saslušate zato što ćete čuti nešto od nekoga ko je diplomirani pravnik i ko sa ovom materijom ima mnogo veze.
Imunitet može biti različitog nivoa. Imunitet opisan u Ustavu Srbije je specifičan imunitet jer je vezan za krivičnu odgovornost i to ne samo za krivičnu odgovornost sa aspekta izraženog mišljenja u vršenju javne funkcije, kako je to rečeno u stavu 1, već u stavu 2. se proširuje i na svaku drugu vrstu krivične odgovornosti.
Zbog čega se to radi u parlamentima npr, ili kod članova Vlade? Zato što bi pozivanje na odgovornost redovno moglo biti izvor političke šikane u društvima.
Da bi se izbegla politička šikana prema ljudima koji imaju različita mišljenja, onda se ovakve stvari u demokratskim društvima čine.
Kada je reč o drugim nivoima imuniteta, koji su u teoriji i u praksi poznati, mogu se ograničavati na slobodno izraženo mišljenje na sednicama različitih tela. Problem sa zakonom ovde je u tome što ne proističe mogućnost ni iz jedne odredbe Ustava da se bilo kakva forma imuniteta, pogotovo krivični imunitet, uspostavi za bilo koji nivo vlasti.
Ne može biti opravdanje što se jedna vrsta imuniteta, kako predlagač zakona odgovara kod ovog amandmana, uspostavlja Zakonom o lokalnoj samoupravi, pa zato eto možemo da ga uspostavimo i ovim zakonom. To prosto ne biva.
Ne samo da ne može ni Zakonom o lokalnoj samoupravi, ne može ni ovim zakonom, a to što postoji u nekom zakonu a nije u skladu sa Ustavom Srbije, to može samo značiti da svaki građanin ove države, uključujući i poslanike DSS-a, mogu da podnesu Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti te odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi.
Nije opravdanje što nešto postoji na jednom mestu, a nije u saglasnosti sa Ustavom, da se ista takva nesaglasnost napravi i u drugom zakonu.

Iskorišćeno je 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika SRS. Uopšte mi nije jasno, posle ovoga što je gospođa Kolundžija rekla, kakav je stav DS i onoga ko je pisao ovaj predlog zakona.
Prvo ste napravili grešku u naslovu ovog zakona. To je mogao da bude samo "zakon o određivanju pitanja iz nadležnosti AP Vojvodine", a vi ste rekli "o utvrđivanju nadležnosti". Proširili ste nepotrebno. Tu je velika neustavnost, a videćete zbog čega.
Kakve veze ima prenos nadležnosti sa imunitetom? Da li može neko da nađe vezu? Pitanje imuniteta je statusno pitanje narodnog poslanika, poslanika pokrajinske skupštine. Ta statusna pitanja regulišu se Ustavom, izbornim zakonima i može statutom AP Vojvodine. Zašto ste to ubacili u zakon o nadležnostima? Koja je to nadležnost koja se prenosi kada je u pitanju imunitet? Nema nikakve nadležnosti.
Da li vidite koliko je besmisleno? Imali ste problema kako da napravite nešto da ne bude Ustav, da bude, navodno, statut i kako da date materijal. Ovo može da bude u konstitutivnim aktima. Konstitutivni akt jeste neki statut, ali u granicama Ustava i zakona.
U zakonu gde se prenose nadležnosti, vi kažete "utvrđuju", između utvrđivanja i određivanja postoji velika razlika, ali vam je navodno pisao neki majstor za sinonime, pogrešio je majstor za sinonime koji vam je napisao ovaj predlog zakona.

Iskorišćeno je minut i 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SRS. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na naslov iznad člana 7. i na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Član 7. govori o imovini AP Vojvodine i ovo je, em što je suvišan, em što je neustavan, mislim baš jedna od smešnih normi, da nije tragično bilo bi smešno.
Moram najpre da kažem da je Vlada rekla da ovaj amandman nije prihvatila zato što su predložena rešenja u skladu sa odredbama člana 86. i 183. Ustava Republike Srbije.
Član 86. govori o ravnopravnosti svih oblika svojine. Kaže - jemči se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine, svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Ne znam što su se pozvali na ovo, a ne znaju ni oni garantovano.
Član 183. govori o nadležnosti autonomnih pokrajina. Između ostalog, valjda su ovo mislili da kažu ove režimlije Tadićeve - autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.
Član 7. predloga ovoga zakona kaže - imovina AP Vojvodine, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju se zakonom.
Šta ste hteli ovim zakonom, ne mogu da razumem. Verujem da ne razume ni onaj ko je zapravo predložio ovaj zakon, jer suština je, poštovani i dragi građani Republike Srbije, da se nabaca nešto u ovom predlogu zakona da bi bio usvojen, da u samom svom naslovu je zakon koji uređuje utvrđivanje nekih novih nadležnosti AP Vojvodini, da su te nadležnosti izašle iz okvira Ustava Republike Srbije i da je to razlog zbog čega se narodnim poslanicima SRS ne dozvoljava ovde da govore. Zato smo dobili opomenu, zato je Aleksandru Martinoviću oduzeta reč, zato je Gordana Pop-Lazić...
(Isključen mikrofon.)

Narodna poslanice, upozoravam vas da ne možete da iznosite neistine tokom izlaganja u Narodnoj skupštini.
Narodni poslanici imaju neotuđivo pravo na slobodnu reč.
Narodni poslanici koji krše članove Poslovnika Narodne skupštine imaju, nažalost, sa mnom zajedničku obavezu da im izreknem kaznu.
Molim vas da ne narušavate ugled Narodne skupštine, da ne iznosite neistine o tome da se zabranjuje reč i da se reč ne dobija i da se pridržavamo svi člana 104. i drugih članova kojima se uređuje naše međusobno ophođenje.
Odgovornost za javnu reč je jako velika.
Svaki narodni poslanik ima ogroman uticaj i u direktnom prenosu molim vas da svi to imamo na umu, kao i razloge zbog kojih smo u obavezi da poštujemo pravila koja smo sami doneli. O pravilima nema pregovora, a pokazati da ih sami poštujemo moramo.
Možete da nastavite ako želite.

Da li nam zabranjujete da govorimo u direktnom prenosu upravo su građani čuli. Hvala.

Narodna poslanice, izričem vam drugu opomenu zbog nepoštovanja Narodne skupštine, zbog kršenja Poslovnika, zbog insistiranja da, kršenjem pravila koja se odnose na sve nas, narušite ugled Narodne skupštine.
Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman na član 7. jer je to član koji govori o imovini AP Vojvodine. Pročitaću oba njegova stava.
"Imovina AP Vojvodine, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju se zakonom". Mislim da je to pre svega utvrđeno Ustavom.
"U svojini AP Vojvodine, kao obliku javne svojine, jesu stvari koje na osnovu zakona koriste organi AP Vojvodine, javna preduzeća i ustanove čiji je ona osnivač i druge pokretne i nepokretne stvari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina".
Htela bih podsetiti na jedan zakon sa kojim se nikako ne požuruje, koji se nikako ne vidi na horizontu donetih zakona, a to je zakon o restituciji i denacionalizaciji. Mnoge ustanove i javna preduzeća se nalaze u objektima koji su predmet tj. koji moraju biti predmet tih zakona.
Između ostalog, jedan od ciljeva donošenja ovog zakona je da se odloži ono sa čim se moramo neizbežno suočiti i što mora ova država da uredi, pa će onda to malo da se razvodni i da se pred EU fingira želja da se to donese, a neće se doneti, a znamo svi dobro da je to prvi i osnovni uslov ulaska u EU, ako smo iskreni prema svojim građanima.
Dakle, ovaj i ovakav član nije smeo da bude u zakonu.