Dame i gospodo narodni poslanici, mi umesto da na statut Vojvodine gledamo kao na problem dobre organizacije države i decentralizacije, mi smo u stvari u situaciji da više budemo zabrinuti zbog podzakonskog akta kakav je statut Vojvodine.
Bez obzira što se poslanici vladajuće većine trude da nas ubede da je ovakav statut, a sa njim i Predlog zakona o prenosu nadležnosti, u stvari određeni vid decentralizacije, to u stvari nije tako.
To je ništa drugo, i tu moram da se složim sa prethodnim govornikom, nego novosadizacija Vojvodine, ili bi možda prikladniji izraz bio novosadizam. U svakom slučaju, novosadizacija Vojvođanima nije potrebna.
Postavlja se pitanje da li se autonomija Vojvodine traži samo zbog toga što Srbija „ekonomski iskorišćava“ Vojvodinu. Kada su u stvari naši vojvođanski, kažem naši vojvođanski, zato što sam Vojvođanin, kada su naši vojvođanski političari bilo gde u javnosti rekli bilo šta o teškom položaju poljoprivrede, kojom se, u svakom slučaju, bavi i najveći broj ljudi na prostorima Vojvodine, o tome kolika je cena žita, kolika je cena kukuruza, kolika je cena nafte, kolika je cena veštačkog đubriva?
Kada će recimo u Novom Bečeju biti otvoreno jedno novo radno mesto, umesto svih fabrika koje su zatvorene? U Novom Bečeju postoji samo jedna firma koja radi, ne mislim na ova mala preduzeća od pet i 10 radnika, mislim na nešto veća preduzeća, recimo od pedesetak i više radnika. Postoji samo jedno i to jedno grca. To interesuje građane Vojvodine, a ne da li će im centar biti u Beogradu ili će im biti u Novom Sadu. Njima je to sasvim svejedno. Vojvođanskim političarima su izgleda u glavi samo pare, kojima će se u svakom slučaju koristiti mali broj ljudi i mali broj naselja u Vojvodini, a sela će nam, nažalost, i dalje propadati, iščezavati, jer ni sada nije ništa drugačija situacija.
Šta sledi posle dobijanja autonomije, trebalo bi da pogledamo malo istorijske knjige, ali ne one koje su pisane za vreme Josipa Broza, nego one pre i one posle. Svako onaj ko iz svoje prošlosti ne izvuče pouku, treba da zna da je drugi put cena mnogo veća. Ako su nam već potrebne neke političke regije, odnosno tzv. srednji nivo vlasti i uprave, onda bi to trebalo sprovesti na teritoriji cele Republike Srbije, što bi se onda moglo nazvati nekim vidom decentralizacije, ali ne i ovo. SNS se zalaže za decentralizaciju u smislu jakih lokalnih samouprava, a ne u ovakvim kvaziustavnim rešenjima.
Građani i građanke Vojvodine, da upotrebim vaše izraze, pre svih treba dobro da razmisle šta im donosi ovaj statut. Da li je to boljitak u njihovim životima ili je u stvari kompletna administracija paralelna sa državnom, gde će morati da plaćaju i pokrajinsku i državnu administraciju.
Ne vidim razlog za još jednu vladu i ministarstva, ili sekretarijate, apsolutno je nebitno kako se oni zovu. Ko bi u stvari hteo da plaća dve administracije, kada realno mi ne možemo da plaćamo ni ovu jednu i to zajedničkim snagama, i Vojvodina i Srbija zajedno.
Naravno, ovu pokrajinsku vladu i kvazidržavni aparat Pokrajine plaćaće samo Vojvođani. Iskreno da vam kažem, sve mi ovo liči na klasično srpsko prokletstvo – daj da svako bude gazda u svojoj kući, za sve ostale baš nas briga. Statut kakav je pred nama, nažalost, mora se potvrditi ili će pojedinačne strančice izaći iz vlasti, napustiti koaliciju.
Šta to znači za DS? To znači da DS gubi vlast i novi izbori su tu. Sa katastrofalnom ekonomskom politikom, stalnim smanjivanjem kupovne moći građana, to znači, posle novih izbora, i odlazak DS u istoriju.
U najdirektnijoj suprotnosti sa Ustavom je odredba po kojoj teritorija Vojvodine ne može biti promenjena bez referenduma na kojoj bi izašlo 50% plus jedan stanovnik Vojvodine. Ovo je vrlo opasna i sasvim nepotrebna odredba.
Da li to znači da kada bi jedna lokalna samouprava unela ovakvu odredbu u svoj statut, nakon referenduma koji bi održala, imala prava da menja granice opštine, da se od nečega otcepljuje, ili da bilo šta pripaja?
Naravno, vi ćete reći da ne može, jer je promena granice opština regulisana posebnim zakonom. To je tačno. (Aplauz.)
Izvinjavam se, nadam se da mi nećete uračunati ovo vreme. Kao što rekoh, i to je tačno, ali je tačno i pitanje promene granica u okvirima države Srbije regulisano Ustavom Republike Srbije. Ustav propisuje da o promeni teritorije odlučuju građani Srbije, a ne građani jednog njenog dela, bez obzira koji je to deo Srbije.
Dakle, najvišim pravnim aktom jedne države, a ne nekakvim podzakonskim aktom kakav je statut.
Ono što ćete uspeti jedino da uradite ovim statutom je da ćete konfrontirati građane Srbije, ističući Vojvodinu kao da građane Vojvodine eksploatišu ostali ili manje vredni građani, iako je u stvari istina drugačija.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da će deo naše današnje sednice, počev od 12.00 časova, sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine, pratiti delegacija Kineske asocijacije za međunarodno razumevanje, na čelu sa gospođom Van Đi Đen, potpredsednicom Narodnog odbora kineske narodne političko-savetodavne konferencije i potpredsednicom Kineskog udruženja za međunarodno razumevanje.
On the behalf of the National assembly, we wish you a very warm welcome and that you have a pleasant stay in Serbia, fruitful visit and please come back again as soon as you can. Thank you.
Narodni poslanik Milan Vučković ima reč. Posle njega narodni poslanik Milan Stanimirović.

S obzirom na tok današnje rasprave i ono što se dešavalo u sali, a i s obzirom na vreme koje je preostalo i koje je kratko, i uvažavajući to da će moje kolege govoriti posle mene, imam potrebu da vam kažem samo jednu stvar. Nisam iz Vojvodine. Kragujevčanin sam. Srbin sam po nacionalnosti. Volim da pišem ćirilicom i pišem. Sebe smatram patriotom i glasaću mirne savesti i za zakon o nadležnostima i za potvrđivanje statuta AP Vojvodina.
Pošto smo nažalost imali takvu diskusiju, da su poslanici prozivani da svako poimenice govori, ne čujete me koleginice, pokušaću glasnije, pošto smo prozivani da svako od nas treba da se izjasni da li je za usvajanje i potvrđivanje statuta ili nije, javno, imenom i prezimenom sad govorim da ću glasati za iz patriotskih razloga: zato što je statut Vojvodine dobar za Srbiju.
Zašto je dobar za Srbiju, to ću vam objasniti. Nije Vojvodina sebična, Vojvodina želi da se u skladu sa Ustavom organizuje, da one poslove koje može da obavlja najbolje za sebe, obavlja. Sve što je dobro za Vojvodinu dobro je iza Srbiju.
Veći ekonomski razvoj koji treba da proistekne iz novog statuta doprineće… meni mašete kolega, ne... bržem ekonomskom razvoju Srbije. Svi porezi i doprinosi koji se uplate na teritoriji AP Vojvodine idu u kasu Republike Srbije. To je zajednički budžet.
Zbog toga, sve ono što je dobro za razvoj Vojvodine, dobro je i za razvoj Srbije. Dobro je i za Kragujevac, dobro je za sve regione u Srbiji. To što se neki plaše regionalizacije, jeste posledica, s jedne strane, nerazumevanja, a sa druge strane, bojim se, zle namere.
Ovde se već tri dana izvodi teatar koji treba da kulminira, kao što dobra drama treba da kulminira, gađanjem ili incidentom. Rizikujući da dobijem i cipelu u glavu od strane mojih kolega, kažem vam, statut je dobar za Srbiju, statut je dobar za sve građane Srbije, zakon o nadležnosti takođe.
Treba svi da smirimo strasti, da glasamo po savesti. Glasajući po savesti, ponavljam, ne kao neko ko živi u Vojvodini, već neko ko živi južno od Beograda, glasaću za potvrđivanje statuta i za zakon o nadležnosti.
(Aplauz.)

Iskorišćeno je dva minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, evo dva dana dnevno-političkih tumačenja zakona o prenosu nadležnosti i statutu Vojvodine sa ideoloških, a ne pravnih premisa, što je Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe, očigledno i pokazala jednom uporednom analizom ustavnih odredbi i ustavnih rešenja.
Znači, ni milimetar više, ni milimetar niže od ustavnog okvira, ili što bi rekao potpredsednik Skupštine, gospodin Novaković – taman.
Primedbe koje su iznete su pre svega političke, a ne pravne prirode. O čemu se radi? Radi se o nečemu što se zove sekuritizacija problema.
Kada nemate šta da kažete o reformama obrazovanja, zdravstva, državne uprave, društva u celini, onda morate da pronađete neku temu u kojoj ćete pronaći nekoga koga ćete nazivati izdajnikom, secesionistom, protivnikom Srbije itd. Onda skrećete temu sa onoga što je nasušna potreba ovoga društva, a to je da se tema reformi nametne kao ključna tema u ovom društvu i to je istinski i pravi patriotizam 21. veka.
U ovoj liniji razgraničenja onih koji će glasati za Predlog statuta i za Predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, postoji jedna linija razgraničenja i postoje tri grupacije koje osporavaju ova dva dokumenta koja treba da usvojimo, zakon i statut.
Prvi, oni neskriveno kažu da su oni za unitarizam kao ideologiju i kažu: da su sami pisali Ustav, Srbija bi bila unitaristička država. Ne želim uopšte da raspravljam s njima, to je njihovo legitimno pravo i, verujte, nikome ne pada napamet da bilo kakvim drugim argumentima, osim racionalnih, osporava njihova uverenja.
Na Srbiji je da proceni kako bi funkcionisala unitarna država koju bi vodila Centralna otadžbinska uprava i očigledno je da neki ne mogu da se odreknu komunističkih uverenja, jer kao što je nekad bio Centralni komitet Saveza komunista, koji je određivao sve, danas bi trebala da postoji samo jedna centralna otadžbinska uprava koja bi nam propisivala kakvo uređenje treba da bude u celoj državi.
Dakle, ne bih o njima trošio više reči. Građani Srbije vrlo dobro znaju s kim imaju posla, jeftini populizam i demagogija koji su veoma skupo koštali ovu državu u prethodnih 20 godina.
Drugi legalistički pristup ima problema sa nedoslednošću. Ovde imam jednu stručnu studiju – ''Prizma'', januar 2003, žao mi je što ovde nije gospodin Samardžić, gde kaže - u predlogu DSS zastupa se oblik regionalne države u okviru ustavnog koncepta, u kome prevagu legitimacijski odnosi ideja građanske liberalne i decentralizovane države. Regioni učestvuju u centralnoj zakonodavnoj vlasti i raspolažu, obratite pažnju, svojom autentično decentralizovanom zakonodavnom vlašću.
To je samo jedan primer. Ovde je čak i fotografija. Nema zabune da se neko zove Slobodan Samardžić, pa da to nije ovaj Slobodan Samardžić, koji danas osporava svaku potrebu autonomije Vojvodine i decentralizacije Srbije, a nekada se zalagao da i regioni u onom predlogu Ustava DSS imaju zakonodavnu vlast.
Treći ideološki još nisu profilisani. Znaju da su protiv, ali još ne znaju zašto. Srbija je čekala 20 godina da shvate kako su pratili jednu ideologiju koja nema smisla na pragu 21. veka. Nemamo vremena da čekamo još 20 godina da shvate da Srbija mora biti regionalizovana država i da mora biti decentralizovana država.
Samo na jednom primeru osporiću, juče je njihov šef poslaničke grupe rekao ovde - šta će razvojna banka Vojvodine? Kamo sreće da imamo razvojnu banku i u Kragujevcu, i u Kraljevu, i u Čačku, i Apatinu, i u Šidu i u svakom gradu da imamo razvojnu banku.
Reći ću vam šta centralizacija konkretno znači na ovom primeru. Vrbas koji je nekada po ličnih dohocima, tada u onoj bivšoj Jugoslaviji, bio među pet, najviše među 10 opština, jer je bio prehrambeni gigant sa "Vitalom", "Karneksom", "Šećeranom", "Medelom" i da ne pričam o drugim firmama, imao je svoju razvojnu banku koja se zvala - Osnovna banka Vrbas.
Ta osnovna banka Vrbas omogućila je razvoj celog kraja i on je bio jedan od ekonomski najjačih krajeva u bivšoj Jugoslaviji koju danas nazivamo zapadni Balkan.
Šta se desilo? Po političkom nalogu centralizacijom svega postojećeg, Osnovna banka Vrbas je morala da uđe u sastav Beogradske banke. Beogradska banka je prošla onako kako je prošla. Otišla je u stečaj. Danas opština Vrbas, 3.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u centru Vrbasa koje su gradili građani Vrbasa svojim rukama i svojim novcem finansirali, moraju od Agencije za stečaj i sanaciju banaka da kupe onu imovinu koju su oni gradili svojim novcem i svojim rukama. To je, gospodo, nešto što se zove centralizacija na delu.
Ovi što dobacuju, moram da im kažem jednu primedbu - um je kao padobran, radi samo kad je otvoren. Morate malo da se otvorite prema svemu ovome i da malo dublje razmislite o tome gde želite da povedete ovu Srbiju.
Inače, ovde me posebno vređa kao Srbina, čija majka potiče sa Drine, a majka sa Morave, a ja sam rođen u Vrbasu, da su ovde prozivani kao loši Srbi oni koji će glasati za statut i koji će glasati za zakon o nadležnostima Vojvodine.
Gospodo, da vas podsetim samo da su sa teritorije Vojvodine neki Srbi, kao što su Dositej Obradović, Sterija Popović, Branko Radičević, Đura Jakšić, Jova Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Isidor Bajić, Paja Jovanović i Veljko Petrović, Petar Konjović, Miloš Crnjanski, Mihailo Pupin i mogao bih da nabrajam još mnogo više, ali neću da oduzimam vreme mojim kolegama.
Legitimno je biti nacionalista. Palo mi je napamet, malopre, kad je bi prekid. Mudri Klaudije Magris je rekao - ekstremna desnica jeste patriotska, ali češće i radije puca na svoje sunarodnike, nego na strane okupatore.
Zaista, ovde su bili pucnji u vidu reči, a počeli su da lete i neki predmeti prema drugačijem mišljenju. Ovakva vrsta netolerancije zaista ne bih poželo da se ikad više desi u ovom visokom domu.
Da vam kažem nešto, kada već pričamo kao neki eksponenti srpskog nacionalizma, da je 923. Stanoje Stanojević napisao - Vojvodina je tipičan predstavnik srpskog nacionalizma. Kod srpskog naroda u Vojvodini srpstvo je bilo najveći ideal kome je svaki služio. Sve što je srpsko bilo je dobro, lepo, junački i plemenito, ali to nije bio ni šovinistički ni imperijalistički patriotizam.
To je tolerantan prema svemu tuđem, pun poštovanja prema svemu stranom, što je dobro i dostojno poštovanja. Srpski je narod u Vojvodini voleo srpstvo, kao roditelji što vole decu, sa svim manama i nedostacima i taj i takav srpski nacionalizam i patriotizam zračio je iz Vojvodine u sve druge krajeve.
Nažalost, evo i posle 100 godina nije stigao taj zrak do nekih danas koji se deklarišu kao srpski nacionalisti.
Na kraju da kažem, podržaćemo decentralizaciju koja ne znači dezintegraciju. Sa demokratskog stanovišta, to znači pojačano učešće građana u javnim poslovima. Sa državnog stanovišta - jačanje državne celovitosti.
Decentralizacija je jedina prava brana svakom separatizmu, jer ako nekome ne uzimate nadležnosti, koje će on na bolji način na dobrobit građana obavljati na nekom nižem nivou, da li je to lokalni, pokrajinski, regionalni nivo, on nema razloga da se buni protiv bilo kog centra.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe  je 8 minuta i 25 sekundi. Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu ...
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Replika...)
Ne, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodni poslanik Srđan Miković.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPO kao desna strana liste ZES u korpusu prosvećenih srpskih nacionalista, želi da vidi Srbiju bogatu ekonomski, sa perspektivom za sve njene građane i za sve njene krajeve, i u potpunosti decentralizovanu.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje dati svoj glas za usvajanje statuta AP Vojvodine, jer smo za decentralizaciju i jačanje pokrajinske, regionalne i lokalne samouprave i njihove šire nadležnosti u odnosu na centralnu vlast.
Nadzor centralnih organa, po našem shvatanju, treba da bude koncentrisan samo na kontrolu ustavnosti i zakonitosti, dok proširenje nadležnosti lokalne samouprave, pokrajinske samouprave, ne sme da ugrozi jedinstvo države ni teritorijalni integritet.
Ovde su se, u odsustvu argumenata, čuli svakojaki razlozi zbog čega ne treba glasati za statut. Jedan od njih je pitanje - šta će biti posle usvajanja statuta sa Fruškom gorom?
Fruška gora će biti tamo gde je bila otkako je sveta i veka i dok je sveta i veka, samo će upravljanje Fruškom gorom preuzeti oni koji žive na Fruškoj gori i oko Fruške gore i koji su životno zainteresovani da Fruška gora izgleda bolje i sadržajnije nego što je to danas slučaj.
Pre pet-šest godina iznet je jedan politički stav s kojim se SPO u potpunosti slaže, a to nije stav naše političke stranke, ali mi ovom stavu nemamo šta da oduzmemo ni da dodamo.
Kaže se: “U Srbiji danas postoji gotovo postignuta javna pravna saglasnost oko njene decentralizacije. Saglasnost je relativno velika stoga što se razlozi decentralizacije ne traže samo u jednom činiocu, recimo njenoj relativnoj etničkog složenosti već i u mnogim drugim privrednim, istorijskim saobraćajno-komunikacijskim razlozima.
Sve ih objedinjava ideja o većoj efikasnosti u pogledu odlučivanja nižih organa u odnosu na centralnu vlast, jer bi time vlast bila bliža građanima i time podložna njihovom boljem uticaju i kontroli.“
Ovaj politički stav ima jedan nedostatak, sa čim se SPO ne slaže, a to je da regionalni organi, po nacrtu Ustava koji je predložila DS iz 2004. godine, treba da donose zakone. SPO se nije slagao sa ovim zadnjim stanovištem i zbog toga ne razumemo tu zloupotrebu ovako osetljivog pitanja, koje je osetljivo u svim zemljama koje su prvo išle u dva proces.
Recimo, Španija i Italija su vekovima pokušavale da niz svojih pokrajina, gradova itd. ujedine u jednu jedinstvenu italijansku ili špansku državu.
Pokazalo se da iz jednog centra ne može da se kvalitetno uređuje život u svojim državama i onda su te zemlje imale niz separatističkih pokreta, od kojih su najizrazitiji bili na Siciliji i Sardiniji u Italiji i severnoj Italiji, a u Baskiji i Kataloniji u Španiji.
Međutim, bez obzira što je bilo oštrih političkih rasprava kako urediti najbolje odnose i decentralizovati centralnu vlast najveći otpor u Španiji decentralizaciji je pružao fašista Franko, pozivajući se na tradicionalne španske vrednosti.
Tradicionalne srpske vrednosti su upravo evropejske vrednosti, jer u vreme kad su se naši najviši nosioci državnih funkcija potpisivali krstom, jer su bili nepismeni, kad su nosili turske fesove, znala je ta tadašnja srpska vlast da pošalje svoju elitu na školovanje u evropske centre.
Oni su sa školovanjem u Srbiju doneli i evropske ideje i sa tim evropskim idejama sve do dolaska komunizma Srbija je ekonomski napredovala, širila svoje granice i bila uvek na pravoj strani u velikim svetskim razmiricama. Jedino posle dolaska komunizma i relikta komunizma Srbija dobija svoj sunovrat i konstantno propadanje.
Jedan od uslova da ponovo povratimo snagu i uticaj Srbije je upravo u njenoj sveobuhvatnoj decentralizaciji, u otvaranju perspektive za sve njene građane i za sve njene krajeve i zbog toga će desna strana Liste Za evropsku Srbiju, koju čine prosvećeni nacionalisti, u danu za glasanje glasati za ove akte.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 5,20 minuta.
Pošto niko od narodnih poslanika prijavljenih po redosledu ne želi više da koristi svoje pravo i da se obrati Narodnoj skupštini, tako da na listima poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe ZES. Vreme na raspolaganju je 2,35 minuta.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim samo da kažem da će poslanička grupa ZES glasati za odluku o potvrđivanju statuta AP Vojvodina iz nekoliko ključnih razloga.
Zbog toga što je to naša ustavna obaveza i mi želimo dosledno da sprovodimo Ustav, zbog toga što je to interes građana i mi smo spremni uvek da radimo u njihovom interesu.
Mi ćemo glasati za ovu odluku zbog toga što duboko verujemo da je decentralizacija vlasti najbolji interes svih građana ove zemlje, zbog toga što, takođe, verujemo da poštovanjem Ustava, potvrđivanjem ovog statuta i donošenjem zakona, mi potvrđujemo jedinstvo Republike Srbije i njenu celovitost.