Dva minuta i 30 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, posle njega narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Bjelobaba, pokušajte da u mom izlaganju ne prepoznate sebe lično, jer zaista vas doživljavam kao jednu od 2.453 buduće sudije u Republici Srbiji. Malo ću samo prokomentarisati vaš dolazak ovde na osnovu jedne odluke.
Želim da kažem da se ovde pokušava, kao što je u starom Rimu, dva i po veka pre nove ere, Senat obavljao izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, i sada se u Srbiji pokušavamo vratiti u to doba. Da vas podsetim, postojala je tada i skupština, skupštinu su sačinjavali svi oni koji su služili vojsku. Mi danas imamo sasvim drugačiju Skupštinu, sasvim drugačiji sastav i sasvim drugačije vojne zakone.
Na osnovu čega temeljim ovakav zaključak ili svoje izlaganje? Veliki je upliv izvršne vlasti u pravosudnoj vlasti? Kako? Pa i u ova dva tela koja možemo nazvati institucijama koje se nalaze u sistemu sudske vlasti, a to su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Za godinu dana, otkako su stupili zakoni na osnovu kojih je trebalo izabrati sve članove u ove dve institucije, vi niste bili kadri ni do dana današnjeg da završite taj posao.
Onda ono o čemu je gospodin Zoran Krasić govorio, postavlja se sa aspekta i pravne struke pitanje: da li neke institucije postoje ako u svom prvobitnom obliku nikada nisu imali onaj broj članova koji su predviđeni ovog puta po Ustavu Republike Srbije?
Ustav Republike Srbije predviđa isključivo da i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju po 11 članova. Pokazaću vam i dokazaću, znate uostalom svi koji ste prisutni u ovoj sali, i najveći broj nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija, da nikada 11. član u Visokom savetu sudstva nije izabran, a bio je predlog od strane Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu da to bude profesor dr Zoran Tomić.
Mi ne pomažemo vama izbor, ali samo kažemo da nije i nikada nije u Državno veću tužilaca predstavnika, ali pazite ne skupštine Advokatske komore Srbije, nego upravnog odbora Advokatske komore Srbije, njihov kandidat nikad nije izabran kao 11. član Državnog veća tužilaca.
Na osnovu toga, objektivno i stručno-naučno se može osporavati postojanje ta dva organa i da li su legitimne odluke i svi predlozi koje imamo ovde u Narodnoj skupštini.
Ako su nepotpuni organi predložili to, tu se ne radi da je bilo izabrano 11 članova, pa je nekom prestala funkcija po bilo kojim osnovama, a na osnovu zakona moguća, mene zanima - na osnovu čega se pojavio veliki vremenski prostor od raspisivanja konkursa za popunu sudijskih funkcija?
On je obavljen 15. juna. Visoki savet sudstva je raspisao konkurs 15. juna, a Državno veće tužilaca za popunu tužilačkih funkcija 19. oktobra 2009. godine i nikad nijedna informacija nije bila potpuno identična - koji broj kandidata se prijavio na konkurs vezano za redovne sudove i sudove posebne nadležnosti u Srbiji?
Barata se sa cifrom od 4.800 u roku predviđenom, a on je bio do 30. jula 2009. godine, plus sve prijave koje su stigle poštom, pa se da zaključiti da ih je bilo preko 6.000, negde 5.200, i zna se da nije bio broj predmeta upisivan prilikom podnošenja tih prijava.
Zbog čega je to rađeno u Visokom savetu sudstva? Gospođa Bjelobaba bi možda mogla da da i pravi odgovor na to, a mi smatramo iz razloga što je bio veliki broj, a davali ste obećanje da će biti sve prijave razmotrene i zbog toga niste stavljali brojeve prilikom prijema tih prijava da bi mogli da manipulišete koliki je tačan broj prijava bio.
Sada ću da prokomentarišem Predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Moram da vam kažem da je jedino izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda predviđen Ustavom, jedan član, to je član 144, posebno je posvećen izboru tog predsednika, odnosno predsednika tog suda.
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Evo, ovde imamo jednu situaciju koja se u praksi teško može primeniti. Prvi put biramo predsednika tog suda, a njega treba da predloži Opšta sednica tog suda. Kako sada da izlazimo iz tog galimatijasa? Pokušaćemo na ovaj način.
Vi ste doduše mnogo puta do sad uradili nešto što nije u skladu sa zakonom.
Moram da podsetim i vas kolege narodni poslanici i javnost Srbije, nekada je današnji, jučerašnji dan, bio praznik naroda i narodnosti SFRJ, a ove godine 30. novembar će ostati upamćen po nečemu drugom, da je većina u Narodnoj skupštini, nazovite ga kakav god hoćete način, donela odluku o prihvatanju Statuta Vojvodine i izglasavanju Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Ali, i kolega Ranđelović je govorio o tome da treba da donesete odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda i o nosiocima tužilačkih funkcija.
Nije ovo jedina situacija, kao što je sam kolega rekao, kad se u minut do 12 donosile neke važne odluke. I vlade su birane u minut do 12 i građani Srbije nisu imali nikakve sreće od takvih vlada.
Poznato je da će oko 600 sudija ostati bez posla i negde oko 100 tužilaca. Ostaće ih mnogo više, jer će na njihova mesta doći možda oni koji prvi put sad konkurišu na te funkcije, ali kad bi bili primljeni oni koji su bili ranije, to će biti nege oko 600 plus 100 tužilaca, to je negde oko 700.
Zakon je rekao koja su njihova materijalna i novčana prava, a zakon o agenciji, koji će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine, koji se odnosi na borbu protiv korupcije, rekao je da ta lica ne mogu u naredne dve godine obavljati advokatske poslove.
Kolega Boško Ristić je rekao da su ispunjeni standardi standardi EU u poštovanju postupka i procedure prilikom predlaganja ovih kandidata. Procedure su mnogo puta ispoštovane, mnogo puta i nisu, ali ono što smo dobijali iz tih procedura nije značilo ništa. Naprotiv, nanosilo je veliku štetu i državi Srbiji i njenim građanima.
Sada imam, gospođo Bjelobaba, jedno pitanje za vas - kako je moguće da gospođa Nata Mesarović predloži vas da vi predložite nju? Zaista, ništa ne izmišljam. Imam ovde u svojim rukama dva akta gde je u jednom potpis gospođe Nate Mesarović, ovlašćuje vas da vi u ime Visokog saveta sudstva predložite nju za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Nije li malo nelogično? Vi ništa niste krivi za to i vama ne stavljam na teret.
Kada se pogleda biografija koja je, istina, štura biografija, Nate Mesarović, moglo bi se zaključiti samo na prvi pogled da se radi o kandidatu koji ima oko 35 godina radnog iskustva i postepeno sve faze u pravosudnom sistemu, od opštinskog do konačno i Vrhovnog suda, ali nema drugih podataka. I to ne važi samo za ovog kandidata, to važi za sve kandidate o kojima mi danas ovde govorimo. Neko se dotakao ove teme i ne može niko da postavi pitanje - šta će biografije pred narodnim poslanicima?
Narodni poslanici donose konačnu odluku o ovome. Pre ovog su bili neki predlozi.
Definitivno ovde Narodna skupština će izabrati predsednika Vrhovnog kasacionog suda i određen broj javnih tužilaca, te stoga minimum što je trebalo uraditi jeste trebalo i neke stručne kvalifikacije i ono što predlaže, odnosno što kvalifikuje ove kandidate, da su dostojni ovih funkcija, o čemu i govorimo.
Ovde se kaže u jednoj rečenici ili u delu rečenice šta je to gospođa Nata Mesarović posebno doprinela, a ne navode se uspeh, počev čak od prvog, čini mi se da je Prvi opštinski sud u Beogradu bio, pa kroz sve ostale sudove, koliko je rešeno predmeta, koliko vraćeno, kakav je njen uspeh u tome, nego se kaže - posebno je doprinela unapređenju saradnje vrhovnih sudova zemalja regiona i visokih sudskih saveta.
Kako je to dokazivo? Šta to znači vama, gospodo narodni poslanici? Da li je to na neki način merljivo? Eto sa koliko zemalja ili sa koliko visokih saveta sudstva je napravljena dobra komunikacija i koji su efekti pomoći pravosudnom sistemu u Srbiji iz ove njene velike aktivnosti.
Sada bih malo prokomentarisao vezano za predloge ovih odluka o izborima javnih tužilaca. Osvrt na kandidata za Republičkog javnog tužioca ne treba posebno, jer čuli ste iz izlaganja ovlašćenog predstavnika SRS, gospodina Zorana Krasića da u stručnim krugovima u Okružnom tužilaštvu u Beogradu ovog kandidata veoma mali broj zamenika tužilaca poznaju.
Predlog odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva; imamo za Beograd, imamo za Kragujevac imamo za Niš, a pitam vas šta je sa Novim Sadom?
Da li možda na osnovu danas usvojenog zakona nećete rešavati to mesto. Ne mogu, a da ne prokomentarišem kandidata za apelacionog javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. O tome je bilo ovde reči, ali svakako želim to da podsetim i da svoju tvrdnju s početka ove priče učinim još argumentovanijom.
Da se u granu vlasti sudstva uvukla politika i izvršna vlast ima dominantu ulogu pokazuje ovaj kandidat Nebojša Budić, koji je bio šef Narodne kancelarije predsednika opštine Prokuplje. Pitam vas da li je ijedan šef kancelarije bio nestranačka ličnost, ako se zna da je sam direktor kancelarije predsednika Republike bio gospodin Dragan Đilas, koji je istaknuti član DS i koji je i šef Gradskog odbora Beograda u toj stranci? Hoće li neko kasnije, zapravo posle mog izlaganja, odgovoriti zbog čega nemamo kandidata za apelacionog tužioca u Novom Sadu?
Više kolega narodnih poslanika je govorilo o teritorijalnoj zastupljenosti, odnosno o kandidatima koji su konkurisali na određenim mestima i mislim da niko ne može dati odgovor na ovo pitanje, pa se kaže, ako to nije Boško Ristić rekao, napravili smo raspored na osnovu prijava samih kandidata.
Znam nekoliko kandidata, rekao bih vrlo kvalitetnih, ovaj moj zaključak, kolege, ne mora ništa da znači, koji su konkurisali na sva mesta i nema ih ovde uopšte. Da li je bio prethodni dogovor da određeni kandidat iz Požege, recimo, ne mislim da osporavam kandidaturu ovog kandidata, konkuriše u Valjevo? Da li mu je pre toga neko rekao - konkuriši u Valjevo, tamo ćeš i biti primljen?
Iz Valjeva idu dva kandidata u Šabac, kako u Osnovno tužilaštvo, tako i u Više tužilaštvo. Prvo sam pomislio kada sam pogledao ovaj predlog da želite da javni tužioci ne budu u mestu stanovanja, možda je to novi standard EU, pa sam onda video da imamo i takvih kandidata, ostaju u mestima gde žive, gde imaju stalno mesto boravišta. Biće otprilike da na ove funkcije birate isključivo podobne.
Ova država, tvrdim odgovorno, ima izuzetne i sudije i tužioce, samo izvršna vlast malo šanse daje tako kvalitetnim. Kako ćete objasniti, posebno se obraćam nekolicini kolega iz DS koji se bave advokaturom, koji su članovi Odbora za upravu i pravosuđe, sedmorica su advokati, kako reče koleginica Vjerica Radeta, kako je moguće da nijedan od kandidata tužilaca koji su do sada proveli deset i više godina u tužilaštvu, i to kao tužioci, a ne zamenici, kako u osnovnim do sada opštinskim i okružnim, nema ih sada na mestima šefova ili, kako bi se reklo, tužilaca u osnovnim i u višim sudovima. Da li znate zbog čega ih nema? Zato što nisu pripadnici DS i nijedan drugi razlog.
Da građani Srbije ne bi pomislili da će baš samo isključivo tužioci biti oni kandidati koji podržavaju ili su simpatizeri DS, pošto znamo da formalno-pravno ne mogu biti članovi stranke, pa nije baš tako. Oni koji su prihvatili da glasaju za Statut Vojvodine i Zakon o utvrđivanju nadležnosti, a pripadaju drugim političkim strankama i drugim političkim opcijama, oni su zauzvrat tražili da nekoliko njihovih kandidata prođu na ta mesta.
Razmišljate li o zakonu o advokaturi i niz drugih pitanja bi se moglo postaviti o vašoj neodgovornosti u ovoj oblasti. Da, i mi smo za reformu u oblasti pravosuđa, ali ovo je apsolutno pogrešan način za sprovođenje reforme u oblasti pravosuđa.

Iskorišćeno je 17 minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Primenjujući član 27. i na osnovu člana 88. stav 2, podsećam narodne poslanike, učesnike na današnjoj sednici, da do sada nije na Poslovnikom propisan način osporen nijedan kandidat i da, ako narodni poslanici žele da iskoriste svoje pravo iz člana 181. stav 3, da osporavanje kandidata urade u skaldu sa Poslovnikom, da bi moglo da se pristupi glasanju na način propisan Poslovnikom. Do sada nijedan kandidat nije osporen.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra 2000. godine naovamo otpočela je hajka na tužioce i sudije, i kako koja vlast u Srbiji tako menja sudije i tužioce. Nikad joj nisu dobri oni koje je postavila vlast pre toga, iako su u njoj možda čak delimično učestvovali, iako su je možda čak i podržavali.
Nigde manje zemlje, a nigde više promena na funkcijama sudija i tužilaca nego kod nas, tako da smo otprilike jedno četiri garniture ljudi spremnih da se iz različitih razloga kandiduju na ta mesta, ili zato što smatraju da su stručni i ne žele da ih bilo ko gazi, ili zato što su obavili razgovor u opštinskim odborima stranaka na vlasti. Promenili smo i svaki put birali sve neiskusnije, sve mlađe, a sve podobnije sudije i tužioce.
Ovaj zakon, koji je baš zbog toga i donet, da se pod firmom usaglašavanja našeg pravnog sistema sa Ustavom Srbije konačno konstituišu i sudovi, u stvari je povod, prilika da se izaberu sudije i tužioci po meri aktuelne vlasti.
Voleo bih da sada ovde treba da se protivim izboru sudija za koje bi moglo da se kaže da će da ih korumpiraju bogataši, kriminalci, da će se susretati sa pretnjama mafije, organizovanog kriminala, a da mi ne pada na pamet kao narodnom poslaniku da strepim od toga da će neko izabrati sudije i tužioce koji su po volji njegovoj političkoj stranci.
Vidite, od te dve strepnje više je izražena strepnja da ćemo izabrati političke podobne sudije nego da ćemo izabrati sudije sklone mitu, korupciji i kriminalu.
Nikada nismo imali običaj da se o kadrovskim rešenjima izjašnjavamo i nećemo vam osporavati pojedinačno bilo čiji izbor zato što to samo znači da ćete ostati još pet minuta duže u sali da se posebno izjasnite o kandidatu koji osporen, ali nešto mora da se kaže ovom prilikom zato što je to prilika da ostane zabeleženo šta ko misli o državi i kako bi ko uredio njen pravni, posebno sudski sistem.
Gospodo predlagači, ističe vam ustavni rok, ali ne samo za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nego i izbor sudija. Po Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava član 7. stav 1 - izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda uopšte nisu razdvojeni.
Zamislite, mogli bismo da ga nazovemo predsednik Vrhovnog kasacionog suda u izgradnji, u nastajanju.
Znači, ni na kakvim pravnim temeljima dobijamo predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Gde je taj sud? Gde su sudije tog suda? Gde su predmeti u tom sudu? Ne postoje. Sud ne postoji. Biramo predsednika suda, ističe mu rok. To što ne biramo sudije, to vas baš briga.
Kako se zove taj sudija i kako će da sudi, videćemo. Nismo znali ni do sada šta se radi u Vrhovnom sudu. Nećemo znati ni šta se radi u Vrhovnom kasacionom sudu. Ali, u sudovima je haos i to je predlagač trebalo da nam kaže ovde iskreno i otvoreno, ne samo zbog štrajkova advokata, koji su deo pravosudnog sistema i sa kojima treba da se razgovara šta to zameraju ovoj vlasti i može li to da se uskladi ili ne, već i zato što nijedan od 1.000 sudija nije siguran da će biti reizabran.
Imate slučajeve da su i muž i žena sudije. Sada imate potpuni zakonski osnov da ih lišite izvora prihoda, pa čak možda pošto ne bi mogli da odu u tu Narodnu kancelariju iz koje dolaze neki tužioci, možda čak da ne mogu da odu ni u advokaturu. I tu ste se umešali. Danas svi strepe u sudovima šta će da bude. Danas se ne održavaju ročišta, vi ćete taj zastoj imati možda i do marta, aprila. Bog zna dokle će to da traje, jer ste napravili haos u pravosuđu.
Kako se vidi da je napravljen haos u pravosuđu? Pogledajte samo Kragujevac. Da li je moguće da od tri tačke dnevnog reda, za ljude koji se biraju u Kragujevcu na funkcije, stižu predloženi kandidati iz Prokuplja, Svilajnca i Jagodine. Nisam gledao dalje.
Video sam da je najbliži Bor, Majdanpek, Bor, Kladovo. Neko je rekao Požega i Valjevo, hajde da kažem 60 km i nije mnogo. Zaista me interesuje čime ste se rukovodili i zašto nas ne cenite toliko da nam osnovne podatke date o ljudima koji će odlučivati o sudbinama građana Srbije i o njenom pravnom poretku u roku od nekoliko dana.
Što ne znamo koliko imaju godina? Gde su proveli radni vek? Da li ih je DOS prvi put uopšte izabrao u neke sudove kao pripravnike, a danas bi možda bili sudije Vrhovnog kasacionog suda, za samo pet godina sudijske prakse? Zašto nam namećete veoma jasnu dilemu, veoma utemeljenu, da su to sve vaše sudije i vaši tužioci?
Kako to da se borimo protiv vas? Želimo demokratskim metodama, želimo u jednoj utakmici ravnopravnih uslova, kada imate zaštite i tužilaca, sudija, policije, kada radite šta hoćete, kada imate danas sto mašina na Voždovcu koje asfaltiraju puteve bez ikakve dozvole, bez ikakvog odobrenja, kada imate većinu u izbornim komisijama koje donose svakakve odluke, koje proglašavaju liste bez potpisa, kada u ovoj Srbiji imate svega i svačega, kada svako ubistvo može da se opere novcem?
Za saobraćajne prekršaje da ne pričam. Postoji čitava mafija advokata, sudija i veštaka pored kojih može svako pijan, lud, ko je ubio čoveka da spase glavu i da ne ode u zatvor.
Nama je pravosuđe na najnižim mogućim granama i to priznajete vi koji ga vodite već devet godina. Rekli ste 2000. godine da nam ne valja pravosuđe. Osuđivali ste sudije koje su donosile presude po zakonima. Govorili ste da on mora dobro da razmisli kakav je to zakon koji on primenjuje, koji je većina u Skupštini donela.
Šta bi trebalo mi da kažemo sudijama i tužiocima? Imate upozorenje iz EU da je ovo obračun sa sudijama i tužiocima i priprema da više niko iz vlasti ni za šta ne odgovara. Šta da im kažemo? Promenićemo zakon da bismo mogli da vas smenjujemo? Nama u SNS to ne pada na pamet.
Drugu bih poruku uputio onima koje vi izaberete danas-sutra, za neki dan, da se manu partijske knjižice, da razmišljaju o tome da je to jedno od najčasnijih zanimanja i da vrate čast i ponos u to sudijsko zanimanje, tužilačko, da prekinu svoje veze s kriminalcima i mafijom, da prekinu svoje strahove zato što ih zovu neki jaki, da im država da potpuno obezbeđenje.
Voleo bih da vidim državu u kojoj sudije ne bi morale da imaju obezbeđenje, državu u kojoj se niko ne bi usudio da napadne sudiju, policajca, tužioca, da zato dobija najdužu moguću vremensku kaznu odmah, po kratkom postupku. Ne da izmišljate ratne zločine da biste se prali po svetu, nego da pronađete najveće moguće kriminalce.
Sada molim te ljude koji će biti izabrani na najviša tužilačka zvanja da spreme po deset predmeta koje kod vas neće smeti da pokrenu. Obećavam im, protiv god da su ti predmeti, posle smene vlasti moći će da rade svoj posao. Sada ih javno pozivam, i njih da to rade i sudije da imaju hrabrosti da sude po zakonu, da vam svi budemo jednaki.
Svedok sam, stranci koju sam vodio do prošle godine je nuđeno da da imena kandidata za sudije Ustavnog suda, pa smo to odbili. Nas to ne interesuje. Nama ne trebaju sudije. Niko od nas nije ni tada bio, niti je sada pod bilo kakvom optužbom ili da je počinio bilo kakvo krivično delo.
Zamolio bih, gospođo Čomić, zaista nemam nameru polemišem sa poslanicima.
Dakle, sudije imaju jedan posao, tužioci drugi, a mi političari treći. Nije slučajno da nismo pomešani, da smo razdvojeni jedni od drugih. Tužioci nisu nezavisni, ali su samostalni. U vaše vreme, od 2001. godine naovamo, dizali ste optužbe protiv tužilaca koji nisu postupali po nekom predmetu.
Ako vlast kaže da postupite tužilac, džabe mu je što misli da nema elemenata. Naredila je vlast. Isto tako znači da je naređivala i da ne postupa kada je mislio da ima elemenata, da stavi u fioku.
Bio sam učesnik jednog sudskog procesa koji je zastareo zbog toga što je tako želeo sud i to je bio najbolji način da se opere krivica onoga koga sam tužio. Zastareo je predmet. Prebacivali su jedan drugom, zakazivali. Znate već kako to ide. Nisam dobio pravu satisfakciju. Delimično jesam, pravu nisam, zato što sud nije hteo da mi je da. Nije hteo da sudi po zakonu. Nije hteo da sudi, jer bi morao da presudi u moju korist. To bi bilo što se tiče ovog izbora.
(Narodni poslanik Srboljub Živanović, sa mesta: Mandati.)
Što se tiče mandata, kada osvojite 5%, dragi moji prijatelji, imaćete i mandate.

Jedanaest minuta i 50 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, posle njega narodni poslanik Zoran Babić.

Poštovana predsedavajuća Čomić, poštovana predstavnice Visokog saveta sudstva, poštovani predstavniče Vlade, meni je izuzetno zadovoljstvo da mogu kao poslanik da učestvujem u konkretnoj realizaciji ovog velikog projekta, a to je reforma pravosuđa koju smo započeli donošenjem seta pravosudnih zakona krajem 2008. godine.
Mnogo toga smo čuli danas u ovoj sali od predstavnika opozicije kako ti zakoni nisu dobri i nisu u skladu sa Ustavom, ili nisu po evropskim standardima. To apsolutno nije tačno. Hoću da podsetim da je set pravosudnih zakona ocenjivao OEBS i dao pozitivnu ocenu.
Hoću da podsetim da je taj set pravosudnih zakona išao pred Ustavni sud po predlogu Društva sudija Srbije i dobio apsolutno pozitivnu ocenu, odnosno da su u skladu sa Ustavom RS i to se desilo u julu. Dakle, nije tačno ono što kaže naš kolega iz DSS da nikada taj odgovor nije stigao.
I ono što mogu da kažem da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca izradili kriterijume za izbor i tužilaca i sudija i ti kriterijumi su išli na proveru u Venecijansku komisiju, koja je dala pozitivan odgovor vezano za kriterijume i merila za izbor nosilaca najviših pravosudnih funkcija.
Dakle, izbor tužilaca i izbor sudija koji je u toku apsolutno je u skladu sa evropskim standardima i po kriterijumima koje su propisali Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva.
Mnogo toga smo čuli o tome da izvršna vlast ima upliv u ovaj izbor i da se izvršna vlast meša u pravosuđe. Verujem da je to zato što kolege koje su o tome govorile su navikle na takav način rada u proteklom periodu, dakle do 2008. godine, i verovatno su navikle da utiču na izbor sudija i izbor tužilaca, i to je nesumnjivo.
Imali smo takav slučaj 2004. godine, kada je pomenuti tužilac, Nebojša Budić, kao okružni tužilac u Prokuplju bio smenjen sa te funkcije, očigledno iz potpuno političkih razloga, a bez obzira na neke kriterijume stručnosti i dostojnosti.
Nije lako svima da shvate da je došlo neko novo vreme i da se izvršna vlast ne može više mešati u izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Mi smo to vrlo jasno i konkretno utvrdili ovim zakonima. Ne znam odakle ideja o tome da neko spočitava Vladi da se Vlada mešala u nešto i da se izvršna vlast mešala u nešto, kada se pred nama, kao poslanicima u Skupštini, nalaze predlozi koje su dali Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva.
Očigledno je da je Vlada, makar što se tiče predloga Državnog veća tužilaca, taj predlog samo prosledila nama u Skupštinu, bez ikakvog mešanja, bez ikakve promene i bez ikakvog osporavanja onih kandidata koje je dalo Državno veće tužilaca.
Da podsetimo još jednom građane šta to znači. Državno veće tužilaca je organ koji se bavi izborom i predlaganjem tužilaca. To je definisano u zakonu, iako u Ustavu to nije definisano, a njega u najvećem broju čine sami tužioci. Dakle, struka je ta koja je predložila kandidate za tužioce, a ne politika.
Sedam je tužilaca od 11 članova Državnog veća tužilaca. Jedan je ministar pravde, jedan je predsednik Odbora za pravosuđe, jedan je profesor Pravnog fakulteta, izabran je gospodin Škulić, a jedan bi trebalo da bude predsednik Advokatske komore, koji nije izabran zato što ova Skupština nije htela da izabere kandidata.
Dva puta je bio izbor u Skupštini, pred poslanicima, za člana Državnog veća tužilaca i nije prošao – kao što je ovde rečeno, dobio je jedan glas.
Dakle, Skupština nije smatrala, i to nije smatrala ni većina, a ni manjina, dobio je jedan glas od 250 mogućih glasova i zato taj član nije izabran. Ali, to ne znači da ceo proces izbora tužilaca treba da stoji i da se čeka da Advokatska komora možda predloži nekog drugog kandidata, koji bi eventualno bio izabran. Izbor je učinjen apsolutno u skladu sa kriterijumima. Kriterijumi su stručnost i doslednost i u potpunosti u skladu sa zakonom, Ustavom i Ustavnim zakonom.
Što se samih rokova tiče, to verovatno znate, oni su instrukcioni, svi rokovi koji su dati. Dakle, nisu rokovi koji ako se propuste nešto ne može da se promeni. Mislim da ćemo mi apsolutno ispuniti sve rokove i da će Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva u narednih 15 dana predložiti i objaviti ko su druge sudije i ko su zamenici tužilaca. Taj izbor se ne vrši u Skupštini. Dakle, očekujemo od Državnog veća i Visokog saveta sudstva da to objave u naredne dve nedelje, kako bi ceo sistem mogao da se pripremi za 1. januar 2010. godine. To je u stvari jedini značajan rok. Treba 1. januara 2010. godine da počne da funkcioniše reformisano pravosuđe.
Što se tiče ličnosti koje su ovde, bez ikakvog obrazloženja, pokušane da budu osporene, a hteo bih da izrazim zadovoljstvo, i to pokazuje i zrelost svih poslanika u Skupštini Srbije, a to je zato što stvarno niko nije osporen.
Dakle, oni predlozi koji su došli od Državnog veća i predlog za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda nisu zvanično osporeni ni na Odboru za pravosuđe, već su jednoglasno podržani, i nisu osporeni od strane narodnih poslanika u Skupštini i to je dobro. Znači da je Državno veće i po nama uradilo dobru stvar.
Ali, da kažem za one koje su pokušali da ospore, a to su, pre svega, Zagorka Dolovac, kandidat za Republičkog javnog tužioca. Zagorka Dolovac je osoba koja je vodila beogradsko Okružno tužilaštvo u proteklom periodu. I te kako je poznata u beogradskim krugovima, s obzirom da je podigla nivo i kvalitet, i ugled beogradskog Okružnog tužilaštva.
Ona je žena koja je najzaslužnija što je američko pravosuđe po prvi put u istoriji prihvatilo da ustupi neki predmet koji je započet tamo da se vodi pred našim sudom u Beogradu. Ona je osoba koja je podnela zahteve za oduzimanje imovine osumnjičenim za izvršenje određenih krivičnih dela ogromne vrednosti.
Dakle, 30 objekata, tj. kuća, stanova i lokala, po zahtevu Zagorke Dolovac, oduzima se od kriminalaca. Svi znate slučaj Uskokovića i 12 stanova. Zemljište vredno preko 15 miliona evra treba da bude oduzeto na njen zahtev. Ona je vrlo zaslužna što su procesuirani i oni koji su prebili francuskog navijača Brisa Tatona.
Dakle, osoba koja se po svom znanju, stručnosti i dostojnosti apsolutno kvalifikuje za Republičkog javnog tužioca. Tužilaštvo za organizovani kriminal i ratne zločine najzad postaju zasebna tužilaštva.
Mogu da kažem da je to najzdraviji i najbolji deo našeg pravosuđa. Zaslužan za to što je Tužilaštvo za ratne zločine procesuiralo preko 400 ljudi, preko 106 njih optužilo, a možete porediti sa Haškim tribunalom koji je za 15 godina optužio 161 lice. Zaslužan za to što je u svim izveštajima Evropske komisije Tužilaštvo za ratne zločine bilo pohvaljeno je Vladimir Vukčević, koji je kandidat za tužioca za ratne zločine.
Miljko Radosavljević, tužilac za organizovani kriminal, ovde je mnogima dobro poznat iz predmeta „Jotke“, koga je on radio, zaslužan za to što je dve i po tone droge zaplenjeno u Južnoj Americi. Pored toga, njegovi rezultati su ti da je još tona i po zaplenjeno droge u Srbiji.
Dakle, sve zahvaljujući radu tužioca za organizovani kriminal, Miljka Radisavljevića.
Svi poslanici apsolutno treba da prepuste ovaj izbor onima koji su iz tužilaštva i koji su iz suda, i da ovaj izbor ne treba da kvarimo nekim političkim komentarima, već da prihvatimo, kao što je i Vlada prihvatila, ono što je Državno veće tužilaca predložilo i ono što je Visoki savet sudstva predložio, i da izglasamo jedinstveno, i pozicija i opozicija, kandidate koji nam dolaze iz pravosuđa i na taj način pokažemo da politika apsolutno više nikada neće imati uticaj na pravosuđe i da neće ni izvršna ni zakonodavna vlast imati uticaj na pravosuđe.

Iskorišćeno je 10 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Povreda Poslovnika?
(Sreto Perić, sa mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Zoran Babić ima reč, posle njega narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, odluka o izboru javnih tužilaca za Osnovna javna tužilaštva i odluka o izboru javnih tužilaca za Viša javna tužilaštva liče kao da se igrate. Uostalom, takav je vaš odnos i prema ostalim bitnim odlukama i zakonima koji se donose. Kao da ste uzeli dva loto bubnja pa ste iz jednog izvlačili imena i prezimena javnih tužilaca, a iz drugog bubnja sedišta tužilaštava, pa zbog toga imamo situaciju da se za tužioca u Kraljevu bira sudija iz Trstenika, za tužioca u Novom Pazaru tužilac iz Čačka. Na ovaj način ovim odlukama pravite haos u srpskom pravosuđu.
Verovatno da ste prilikom formiranja ovih odluka prekopirali patent ministra Mlađana Dinkića, koji je rekao da će se za stečajne upravnike birati lica po nekom posebnom kompjuterskom programu. Čak ste i u izmenama i dopunama Zakona o stečajnom postupku predvideli da stečajni upravnik može biti lice osuđivano na pravosnažnu kaznu zatvora do pet godina. Na taj način pretpostavljam da gledate na dostojnost pojedinih funkcija. Ovakve odluke siguran sam neće doprineti efikasnosti u srpskom pravosuđu. U ove odluke niste uvrstili nikakve specifičnosti opština i gradova, čim ste ovako izmešali okružne odnosno opštinske javne tužioce.
U razlozima za donošenje ovih odluka ste naveli da je za sve prijavljene kandidate koji ispunjavaju zakonom propisane uslove sproveden postupak utvrđivanja stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Ko je vršio to utvrđivanje? Na osnovu čega? Da li je ta sposobnost, odnosno stručnost podvučena žutim? Siguran sam da jeste. Ako ste utvrdili stručnost i dostojnost, zašto niste dali i biografije predloženih tužilaca, odnosno predloženih kandidata za tužioce?
Sve ove odluke su sakrivene iza reči „reforma sudstva i nezavisnost tužilaštva i sudstva“. Koliko smatrate da sudstvo u Srbiji treba da bude nezavisno, govori jedan intervju koji je predsednik Boris Tadić dao za jednu televiziju sa nacionalnom frekvencijom, između dva kruga predsedničkih izbora, u februaru prošle godine.
Probaću da parafraziram, rekao je da je velikodušno ponudio gospodinu Tomislavu Nikoliću da predloži neke od sudija Vrhovnog suda i da ga čudi činjenica da je gospodin Nikolić takvu ponudu i odbio. Naravno da je odbio i naravno da ćemo uvek odbiti, zato što suštinski mislimo da pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno.
Ove odluke su protkane politikom i svetlosnim godinama su udaljene od nezavisnosti, stručnosti i dostojnosti i naravno da će poslanička grupa Srpske napredne stranke – poslanička grupa Napred Srbijo glasati protiv ovih odluka.

Tri minuta i deset sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Dame i gospodo, u svom izlaganju ću govoriti isključivo o Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva.
Obzirom da ću na kraju svog izlaganja, a to ću napomenuti i na početku, tražiti da se ospori izbor jednog sudije sa ove liste, dakle, sa liste odluke o izboru javnih tužilaca u osnovnim javnim tužilaštvima, zamolio bih one koji su nadležni i najrelevantniji da saslušaju ono što ću reći, posebno obzirom na okolnost da sudija koja se predlaže za izbor za tužioca u osnovnom tužilaštvu u Požegi ima indicija, odnosno osnova sumnje da je počinila krivično delo, a rekao bih da će vrlo brzo, bez namere da iole prejudiciram stvar, to biti i osnovana sumnja.
Pre toga samo ću da pročitam deo razloga za donošenje ove odluke.
Na osnovu člana 124. Pravilnika, kažete, o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioce javnotužilačke funkcije, stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata iz drugih organa i organizacija utvrđena je na osnovu podataka i mišljenja pribavljenih od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, čije mišljenje sadrži ocenu ispoljene stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u obavljanju poverenih poslova, a za kandidate koji su sudije i sudijski pomoćnici Državno veće tužilaca pribavilo je mišljenje od predsednika suda u kome kandidat radi.
Dame i gospodo, u ovoj odluci kojom vi tražite da poslanici u Skupštini donesu odluku o izboru javnih tužilaca u osnovna i javna tužilaštva, pod brojem 22 nalazi se i ime za javnog tužioca u osnovnom tužilaštvu u Požegi. Kaže – bira se Jelena Ćurčić, sudija u Opštinskom sudu u Guči.
Gospodine Ristiću, ako ste tu, zamolio bih vas da vrlo pažljivo saslušate ovo što ću reći. Sudija Jelena Ćurčić je predsednik Izborne komisije u SO Lučani.
Kao ovlašćeni predstavnik SRS podneo sam njoj, kao predsedniku Izborne komisije, dokumentaciju relevantnu za izbor, odnosno za postavljenje jednog odbornika i uz to podneo dokumentaciju koju ovde možete videti, a to je odluka Okružnog suda da mogu podneti tu dokumentaciju, pismena saglasnost kandidata da prihvata mandat i ovlašćenje za podnosioca liste da može da podnese ovu dokumentaciju.
Šta se događa nakon ovoga, dame i gospodo? Izborna komisija donosi odluku da se mandat dodeljuje sasvim drugom licu po predlogu drugog neovlašćenog lica. Ali, kakvu odluku donosi sudija Jelena Ćurčić? Donosi odluku bez održavanja sednice Izborne komisije.
Kada smo videli šta je urađeno, u svojstvu ovlašćenog predstavnika odlazim kod sudije Jelene Ćurčić, predočavam joj potrebnu dokumentaciju koju sam podneo 11. septembra ove godine za izbor odbornika.
Posle pet minuta razgledanja dokumentacije od strane ove sudije, ona je ostala bez reči i doslovce mi rekla – posle ovoga mogu samo da se ubijem.
Dva puta, dva puta mi je to ponovila. Ona kaže dalje – doneli su mi odluku napisanu, doneli su mi napisanu odluku ovde u sud i rekli mi da je sve u redu i u svojstvu predsednika Izborne komisije potpisala sam tu odluku. Pored te odluke potpisala sam još jednu odluku za izbor jednog odbornika SPS.
Da nesreća bude veća, sudija Jelena Ćurčić mi tom prilikom kaže – pored ovoga, do sada sam na isti način, bez održavanja sednice Izborne komisije, zamenila sedam ili osam odbornika. Sedam ili osam odbornika je zamenjeno bez održavanja Izborne komisije!
Dame i gospodo, njoj su rekli da je sve u redu. Ne ulazim u to da li je neko sudiju Jelenu Ćurčić, koju vi predlažete ovde za izbor za javnog tužioca, obmanuo, međutim, kao sudija Opštinskog suda siguran sam da je znala i morala znati da se odluka ne može doneti bez sednice, da se osam odluka ne mogu doneti bez održavanja osam sednica Izborne komisije, a ona je to uradila, dame i gospodo.
Ona je to uradila i tvrdim da je i u ovom slučaju i u sedam slučajeva ranije svaki put učinila krivično delo. Sedam ili osam odbornika, dame i gospodo, u SO Lučani nalazi se tamo, sedi u SO Lučani, donose odluke posle svog nezakonitog izbora.
Ona mi je pored toga rekla, a i ja sam iz dokumentacije video šta se dogodilo. Kada sam 11.9. ovaj papir predao zajedno sa dokumentacijom, uz ovaj pečat prijema za Izbornu komisiju, gospodo, tri dana posle toga, predsednik Skupštine Lučani na potpis uzima dokumentaciju, odnosi u svoju kancelariju i drži je u fioci do 29.10, 30. je bila sednica Skupštine opštine.
On krije dokumentaciju dotle. Posle toga kuca odluku o izboru odbornika. Kuca odluku Izborne komisije, šalje tu odluku sudiji Jeleni Ćurčić, ova potpisuje tu odluku, vraća mu odluku i na osnovu te odluke sutradan se bira odbornik u SO Lučani.
Pogledajte kakvo je to krivično delo. Taj sudija treba da bude izabran na ovu vrlo važnu funkciju. Dame i gospodo, 14.11. sudija Jelena Ćurčić uzima dokumentaciju koju sam priložio za Izbornu komisiju, a sećate se da sam rekao, odluku je donela 30.10. Petnaest dana posle donošenja odluke bez održavanja sednice, ona tek uzima dokumentaciju, kada sam joj predočio šta je uradila. Postoji potpis da je tada uzela dokumentaciju.
Kada sam video šta se sve desilo, normalno je da sam želeo potrebne dokaze za ovo. Mada mogu da kažem sada, predočiću vam sve ove dokazi. Svi oni postoje, međutim, pre podnošenja, pre prezentacije vama ovih dokaza sada, mogu da kažem da u bilo kom svojstvu sam spreman da kažem i iznesem ovo pred javnim tužiocem, pred istražnim sudijom i bilo gde, ali pazite u bilo kom svojstvu, svedoka, što smatram da bi trebalo ili čak u nekom drugom svojstvu ako javni tužilac posumnja u ovo što pričam. Ne koristeći, evo sada kažem ovde pred vama, ne koristeći svoj poslanički imunitet.
Posle toga sam napisao pisma na adrese sekretara izborne komisije, zamenika sekretara izborne komisije i svih članova izborne komisije, želeći da vidim da li je ovaj sudija stvarno uradila to što je uradila. Da li je bez održavanja sednice izborne komisije donela takvu odluku.
Dobijam od sekretara izborne komisije, Jovković Ratka, koji je ujedno i pravobranilac u SO Lučani, da on nema nikakve veze sa tim, sa donošenjem takve odluke, niti pripremanjem sednice, niti je sednica održana.
Dobijam od Milosavljević Zorana, zamenika sekretara izborne komisije, takođe pismo sa sličnom sadržinom. Posle toga dobijam od ostalih članova i zamenika izborne komisije, od većine članova i zamenika izborne komisije pismo da pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, sa svojim potpisom, tvrde da nemaju nikakve veze sa ovom odlukom izborne komisije, što znači da je zaista, bez sastanka, bez sednice izborne komisije doneta ovakva nezakonita odluka.
Šta posle svega ovoga? Ovoga puta želim na kraju ne obratiti, nego apelovati na svest i savest svih onih koji učestvuju u donošenju ovih odluka. Ako ste već do sada rekli, ne želim da sumnjam nijednog momenta u vašu iskrenost, ako ste rekli da želite donošenje apsolutno zakonitih odluka, pružam vam jednu mogućnost šta treba da uradite.
Molim vas da pre donošenja odluke, gospođo Kolundžija i gospodine Ristiću, da biste doneli zakonitu i pravilnu odluku, konsultujte, na primer, vašeg šefa odborničke grupe u opštini Lučani.
Mi smo dijametralno suprotni i razlikujemo se, ako vam on kaže da jedna reč od ovoga nije tačna što sam rekao, spreman sam da povučem sve ovo, da se izvinim svima vama zbog ovoga što sam rekao. To je zaista ovako moj predlog, da biste imali jednu zakonitu i ispravnu, i normalnu odluku, verujte.
Mislim da to nije nemoguća misija, da je to lako uraditi. Mogu i predočiti dokaze da je sve to tako. Ako vi želite da i vi idete u nezakonitost, ako i vi želite kao predstavnici većine, da ovde takvom odlukom i idete u donošenju odluke koja je apsolutno nezakonita, onda to uradite.
Kada bih bio maliciozan, odnosno kada bih gledao uske stranačke interese, možda na ovaj način ovo sada ne bih ni rekao. Čekao bih da izaberete tu gospođu. Čekao bih da je izaberete i onda, imao argument godinu, dve, tri, pet, dok postoji sud i dok je ovde ovog parlamenta, da vam pričam o ovome.
Kažem vam, nemojte ići u nezakonitost. Imate vremena, proverite sve ovo što sam rekao i tvrdim, ukoliko sve ovo nije tačno, svima ću se javno izviniti.