Zahvaljujem gospodinu Dačiću koji je trebalo da se potrudi da mi obezbedi pravo da govorim. Kratko ću govoriti da bi i vi gospodine ministre mogli da budete u direktnom prenosu. Gospođo Đukić, molim vas, vi ste prva osoba u životu koja je mene upozorila za nepristojno ponašanje, odnosno upotrebu neprimerenih termina. Najozbiljnije vas molim, ni u kakvom prenosnom smislu, nego u najdirektnijem, da mi obezbedite kao i ostalim poslanicima uslove za rad koji podrazumevaju primenu Zakona o zaštiti od buke.
To iz kojih razloga vi niste prethodnog govornika, pre gospodina Stevanovića, opomenuli dok govori mimo Poslovnika, mimo člana 103, mimo pravila osnovne kulture i ponašanja, u to neću ulaziti, to neka cene birači, ali ako ja vas molim da od napasti gde nisam mislila na osobu, nego na buku od koje ne možemo da funkcionišemo, ne smete me drugačije shvatati.
Pre nego sam dobila reč da govorim, danas sam sišla u prvi red prvi put zato što su kolege do mene preglasno govorile, smejali se i onemogućavali koncentraciju na ono o čemu su govorili poslanici, a to je tema. Razlog zašto sedim u ovoj sali kao poslanik SNS je prisustvovati skupštinskom radu i slušati raspravu o temu. Molim vas da zaista nađete tehničke mogućnosti da kada neko preglasno govori, jer misli da su to argumenti, nas ostale obezbedite da naši slušni uređaji zbog toga ne trpe, jer ja ničim ne zaslužujem da mene nazovete osobom koja koristi neprimerene termine.
Gospodine Dačiću, samo ću još dva minuta da oduzmem i da kažem o temi zakona. Ono što je intervencija bila naše stranke vezano za vaš zakon, ticalo se nadležnosti vas kao ministra koji je trebao da preuzme posao izdavanja putnih isprava. Ne samo zato što vi kao čovek treba da garantujete jeftinije troškove izdavanja pasoša, već zato što to jeste nadležnost MUP. Iako je uredbom koja je doneta u 2008. godini i inovirana 2009. godine bilo propisano da Zavod za izradu novčanice radi ovaj posao, to nije razlog da vi ne preuzmete i da radite ono što je vaš posao. Obrazloženje koje ste mi dali...

Molim poslanike SRS da omoguće da slušamo gospođu Tabaković. Molim vas gospođice Jovanović da ne ometate rad.
Izvolite, gospođo Tabaković.

Ono što smo mi očekivali od vas je da se ne branite time da će promena u izdavanju pasoša dovesti do zastoja. Moguće je da će dovesti do zastoja, ali promena koja treba da vrati ponašanje određenih ministarstava u zakonite okvire nikad ne treba da ima izgovor.
Znači, mi očekujemo da MUP izdaje i lične karte i putne isprave. Kada bi MUP to radilo sigurno ne bi došlo do one vrste zloupotreba do kojih je dolazilo i dolazi na način kada se te nabavke vrše preko drugih organa i kada zaista sumnjamo u opravdanost cene koja se preduzima.
Da ja jesam u pravu, recite mi molim vas, da li se vi, kao ministar, slažete, i potpredsednik, sa tim da ministarstvo koje vodi gospodin Dinkić iz grupacije G17, mimo nadležnosti koje ima u Ministarstvu za ekonomiju, regionalni razvoj, zapošljavanje, dragocene mere i metale i hiljadu drugih, sada preuzima nadležnosti i u ekonomskoj diplomatiji? Znači, malo je što se upušta u sve ostale poslove, nego sada i u nadležnosti onog što je Ministarstvo za inostrane poslove, gospodin Dinkić - 38 ljudi po konkursu koji je raspisao, prima ljude čiji će mesečni dohodak, mesečna zarada, plata biti šest hiljada evra, troškovi smeštaja porodice, školovanja itd.
Po priznanju samog ministarstva, preko 238 miliona dinara su troškovi za ovu vrstu aktivnosti koja je isključivo politički motivisana. I ono što je najznačajnije, postavlja se pitanje - koje efekte može da ima ova ekonomska diplomatija? Znači, razlozi da se neko bavi baš svojim poslom koji mu je u opisu onoga što se zove Zakon o ministarstvu, Zakon o Vladi jesu osnovni razlozi da ono što jeste zahtev mnogih građana u ime čega smo i podneli amandman, a taj je da vi kao Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne braneći se zastojem, preuzmete poslove koji jesu vaša nadležnost. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin ministar, Ivica Dačić.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, o ovoj temi smo govorili više puta i ne bih želeo da ponavljam neke stvari koje sam rekao ranije. Mada nikad nisam bio više citiran na jednom mestu nego danas, ali to ima neke svoje dobre strane, i loše, naravno.
U svakom slučaju, ne stidim se onoga što sam rekao pre godinu dana i pre pet godina, i pre deset, jer kao što znate ja nisam glasao za Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, kao neki, ali sam ministar danas i nijedan ministar ne može da ne poštuje zakon.
Sa druge strane, ne mogu a da ne kažem danas, kad već govorim o ovoj temi, pošto je bio uslov broj jedan za viznu liberalizaciju bezbednost dokumenata, izdavanja novih pasoša, da zaista kažem da je vizna liberalizacija za građane Srbije veliki događaj, ne zbog toga što će neko moći da putuje slobodno. Pitanje je da li će imati sredstava i želje da putuje, nego zbog rušenja jedne velike istorijske nepravde prema građanima Srbije i osećanja jednakosti i ravnopravnosti sa građanima drugih država sa kojima smo godinama bili nepravedno u neravnopravnom položaju.
Zato bez ikakvog busanja u grudi ko je najviše zaslužen i da li je uopšte neko zaslužen danas, juče ili prekjuče, želim da čestitam svim građanima Srbije na dobijanju slobode i rušenju šengenskog zida koji je bio oko Srbije. U tom smislu, mislim da to nije tema oko koje treba voditi neke velike polemike, valjda je svima oko toga jasno da je u interesu svih građana Srbije da se može putovati u što više zemalja u svetu bez vize.
Nastavićemo razgovore sa drugim državama. Kao što znate, o tome se razgovara, razgovaralo se i sa Izraelom, sa Turskom, Japanom, razgovara se i sa SAD, Velikom Britanijom itd. Mislimo, kao što znate, Rusija je nedavno ukinula vize za građane Srbije i nama je u interesu da sada, ponovo, sa crvenim pasošem možemo da putujem ponovo širom sveta bez vize.
Takođe bih želeo da podsetim da tema o kojoj danas raspravljamo se može tumačiti i politički i govoriti o tome da li je neko manje ili više kriv, zašto nije ovoliki broj pasoša izdat svim građanima Srbije koji to žele. Samo želim da kažem da u vreme, u ovo vreme prošle godine, u decembru mesecu prošle godine je bilo izdato svega 200 hiljada pasoša.
Zakon koji je donet 2007. godine, predvideo je da se od aprila do kraja te godine promene svi pasoši. I mi smo glasali za taj zakon i svi koji su glasali za taj zakon znaju da to nije realno. Danas što znaju ljudi iz MUP koji su i danas, kao što su sedeli tada u vreme ministrovanja gospodina Jočića i koji dobro znaju da je 30 do 40 hiljada pasoša mesečno moglo da se izdaje tada, a danas se izdaje najmanje 80 do 130 hiljada pasoša mesečno. Dame i gospodo od decembra meseca prošle godine do danas je izdato više od milion i sto hiljada pasoša. Želim da se zahvalim svim radnicima MUP koji su na tome radili. Želim da se zahvali, izvinim svim građanima koji su pretrpeli silne torture čekajući u redovima.
Zašto smo morali i zašto su ti rokovi bili korisni? To je bio jedan od prvih uslova za ukidanje šengenskih viza, bezbednost dokumenta, odnosno novi biometrijski pasoš. Danas kada su vize ukinute, postoji određeni broj građana koji bi se krajem godine ili na kraju godine našao u jednom nepravnom položaju u inostranstvu, pre svega, zbog nemogućnosti u diplomatsko konzularnim predstavništvima da dobiju i izvade nove pasoše. Zato mislim da oko ovoga ne treba praviti bilo kakvu veliku priču. Do sada je oko milion i 200 hiljada građana Srbije imalo pasoš. Oko milion i dvesta do milion i trista. Sada ih ima oko 1.350.000.
Kada govorite o tehnološkom pitanju. Sve ono što ste nabrojali, sve što sam rekao tada, sve je danas završeno. Samo želim da znate da EU ništa nije poklonila Srbiji i građanima Srbije. Ispunili smo sve tehničke uslove i kriterijume iz tzv. mape puta koja je dostavljena Srbiji u januaru i 7. maja prošle godine.
Sve o čemu ste govorili - zakoni, strategija, akcioni planovi i operativni rad, kao što je izdavanje dokumenata, naravno, borba protiv kriminala i svega ostalog. Zbog toga želim da se zahvalim svima vama, narodnim poslanicima, jer bez Narodne skupštine Republike Srbije, Srbija nikada ne bi bila u prilici i donošenjem zakona koji ste ovde doneli, ne bismo danas bili u poziciji da naši građani mogu u noći između 18. i 19. decembra da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora.
Prema tome, naši građani sa starim pasošima se neće naći u drugačijoj poziciji, posle tog dana, ni posle nove godine, od ove situacije u kojoj su sada, ukoliko donesemo odluku da se produže pasoši.
Da ne komentarišem sve ono o čemu se govorilo. Očekuje se da će ukupno dva i po do tri miliona građana Srbije uzeti pasoše. To je ogromna promena i ogromna, da se razumemo, najveći deo toga, na neki način jeste u očekivanju i posle donošenja ove odluke o viznoj liberalizaciji. To je duplo više nego broj građana Srbije koji su do sada imali pasoše. U tome ne vidim ništa loše. U tome ne vidim pobedu nijedne političke stranke ili političke opcije u Srbiji. To je od interesa za sve građane Srbije.
Naravno da su neki poslovi započeti i ranije, kao što je Sporazum o readmisiji koji je postignut sa EU u vreme prethodne vlade, isto kao što je i sistem integrisanog, a ne integralnog upravljanja granicom postavljen takođe ranije, ali i sve ostalo. Znači, želim da vas podsetim samo da je mapa puta počela da se realizuje praktično od maja prošle godine kada su bili izbori, odnosno Vlada je formirana 7. jula, 7. januara su počela ispunjavanja tih uslova, a 7. maja je mapa puta predstavljena Srbiji i prvi pasoš je izdat 7. jula, igrom slučaja, na dan kada je formirana nova Vlada Republike Srbije.
Danas, kada govorimo o tehnologiji, juče je počelo izdavanje nove generacije biometrijskih pasoša koja u sebi sadrži još jedan biometrijski podatak, a to je otisak prsta. Po tome je Srbija među deset jedinih zemalja u svetu koje to rade. To je dokaz da Srbija u nečemu ne ide za svetom i za Evropom, nego da ide u korak, a čak, u nekim stvarima i ispred. Stoga, ako neko želi da pohvali MUP, molim vas da to ne tumačite kao pohvalu meni, slobodno ih pohvalite, zaslužuju, kao i kada greše, imate pravo i ja ih naravno uvek kritikujem.
Apsolutno, što se ovoga tiče, naš MUP se trudi da sve ono o čemu ste vi govorili zaista tako i bude. Da mapa puta, da vizna liberalizacija ne bude politička odluka nego ispunjenost kriterijuma i standarda i vrednosti koje su potrebne da bismo došli do tog nivoa.
Tako mora da bude ako želimo da budemo ozbiljna država, isto kao što bi članstvo u EU trebalo da znači dostizanje određenih nivoa, standarda i kvaliteta, a ne samo neku političku odluku.
Kad danas govorimo o tome koliko još treba da bude produženo važenje starih pasoša, može se rešenje naći na još godinu dana, može godinu i po, može još dve godine, ali samim tim što će od Nove godine stari pasoš imati tu slabost da neće važiti vizna liberalizacija, normalno je da će sve veći broj ljudi želeti da uzima nove pasoše.
Kao što mislim da pitanje da li će se kod dece izdavati pasoši, do sada je bilo na dve godine, a pokazalo se da taj rok mora da bude duži.
Da li će on biti produžen na ovaj način ili na onaj koji ste vi predložili, verujte, nije toliko suštinski bitno, zato što se tu ne uzima pasoš koji će važiti od treće do četrnaeste godine, već svaki pasoš važi najduže pet godina.
Sa druge strane, postoje neka uporedna rešenja ali, u svakom slučaju ova odluka, isto kao i postavljanje pitanja važenja ličnih karata, jeste vezana i sa nekim tehničkim pitanjima – da li čip koji postoji u ličnoj karti može da izdrži duže od pet godina? Vi znate da je ranije lična karta važila 10 godina.
Nažalost, tehničke mogućnosti čipa koji je kupljen u ranijem periodu, nisu takve da može da izdrži i sačuva podatke duže od pet godina. Onda je nemoguće razgovarati, iako je to logično, da lična karta treba da važi 10 godina.
U ovom trenutku taj kontaktni čip ne može da zadrži podatke duže od pet godina.
Nisam policajac, ali sam čovek koji se nalazi na čelu MUP i trudim se da koordiniramo koliko god možemo, da budemo servis građana i da radimo u interesu građana koji su, na kraju krajeva, vrhovni sudija u svim pitanjima. Stoga ne bih odgovarao na sva druga pitanja.
Samo ću još jednom da ponovim da ono što sam govorio prošle godine, govorim i sada.
Govorim to, da sam bio ministar unutrašnjih poslova u ono vreme, verovatno se ne bih složio sa tim, odnosno sigurno, da MUP izdaje pasoše, a da ih izrađuje neko drugi. Ne bih se složio da to stoji u ovom zakonu.
MUP nikad nije izrađivao pasoše. Nemamo mi tehnologiju za izradu pasoša, ali je bilo logično da naše ministarstvo ima određenu ulogu u samom procesu izrade pasoša, a ne da se zakonom određuje ko će izrađivati pasoš, pa da onda taj koji je zakonom određen raspisuje tendere i sam sklapa poslove oko drugih pitanja. U ovom trenutku je zaista komplikovano, naročito je bilo komplikovano, dok se ne dobije vizna liberalizacija, raspravljati na tu temu, jer taj proces u ovim uslovima je veoma težak.
Mislimo, i kada su druga rešenja u pitanju, biće tu vozačke dozvole, saobraćajne dozvole, registarske tablice, da nećemo više nikada ići na to rešenje, već će naše ministarstvo, ukoliko nije u mogućnosti da samo izrađuje ono što treba po zakonu, onda ćemo raspisati tender, u skladu sa zakonom imati određenu ulogu o kontroli celog tog procesa. O tome sam govorio prošle godine, to isto mislim i sada.
Jedino što mi je drago je da to nije stvorilo velike probleme u samom procesu izrade pasoša. Verovatno MUP u tom momentu nije hteo da ulazi u vršenje tog posla i bilo mu je lakše da se to poveri nekom drugom organu, ali u uslovima kada dođe do određenih problema, imate jednu nelogičnu situaciju – da vi izdajete pasoše, a da ih izrađuje neko drugi, da vi snosite odgovornost za kvalitet tog posla, a da u potpunosti ne kontrolišete taj posao. To što sam govorio tada, mislim i sad, ali tako je definisano zakonom koji je donet 2007. godine i dan-danas mora da se poštuje.
U svakom slučaju, mislim da je ovo MUP mnogo učinilo na prelaženju svih onih etapa u mapi puta ka viznoj liberalizaciji, a jedna od tih tačaka i etapa je bila i bezbednost dokumenta, odnosno Zakon o putnim ispravama. U poslednjih nekoliko godina je bilo mnogo toga što je ležalo upravo na MUP i zato želim još jednom da izrazim zahvalnost svima onima koji su bili zaposleni ili radili u tom ministarstvu.
Ne mislim da će doći do zloupotrebe produženja ovog roka, jer svakome ko ima plavi pasoš, moraće da vadi šengenske vize, kao i do sada, tako da ne verujem da se može koristiti za neke vrste zloupotreba. Kada je reč o drugim pitanjima, naravno da to sada nije tema, ali sve ono o čemu ste govorili, sva lica koja ste spomenuli vezano za organizovani kriminal, za velike kriminalne grupe, kao što znate, oni su na poternicama i protiv njih se vode postupci. Neki od tih postupaka se više ne nalaze u rukama MUP, već tužilaštva. Kad budu dostupni našim organima vlasti, što se nas tiče, oni će biti odmah uhapšeni.
Još jednom želim da vas pozovem da, kada razgovaramo o ovome, imamo u vidu da ovim što nismo glasali povodom ovog predloga izmena i dopuna zakona, pomažemo našim građanima da u ovom prelaznom periodu, kada više ne postoji opasnost od toga da bi produžetak tog roka ugrozio pitanje vizne liberalizacije, da ne bi bili u jednoj nepravednoj situaciji. Više je nebitno pitanje da li će važiti jednu godinu ili još 10 godina. Bitno je što oni više neće biti zainteresovani da imaju stari pasoš, već će svako, koliko god bude bio u mogućnosti, menjati taj pasoš za novi, a bez neke opasnosti po proces vizne liberalizacije.
Zato vas pozivam da glasate, bez obzira što možda neki od vaših amandmana nisu prihvaćeni, ali verujte mi da oni nisu takvi da suštinski utiču na ono o čemu smo ovde razgovarali. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospođa Vesna Pešić ima reč. Vašoj poslaničkoj grupi je ostalo još tri i po minuta. Izvolite.

Htela sam da složim jednu repliku gospodinu Stevanoviću iz SRS koji je na neki način izmenio smisao onoga što sam govorila. Htela sam da istaknem na prvom mestu da možemo da budemo zadovoljni što smo dobili ukidanje viza i da je to bio jedan posao koji je zahtevao jednu koncentraciju i da ne treba nikada da se stidimo ako nešto uradimo kako treba i da se nešto pozitivno dogodi. Mnogo nam se negativnih stvari događalo, pa kada je nešto dobro, treba da se složimo svi da je dobro.
To što sam rekla, gospodin Stevanović je stavio u negativni kontekst, pričajući o kriminalu. Niti je danas tema kriminal i mi možemo ovo o čemu danas razgovaramo da povežemo sa nekom drugom temom koja nije na dnevnom redu, tako da sam reagovala, jer ono što sam rekla kao pozitivno, on je govorio razne druge negativne stvari. Gospodine Stevanoviću, ne treba da mi odgovarate, zato što se slaže da ima mnogo drugih problema pred kojima se mi danas nalazimo.
Recimo, videli smo sad, što se odnosi na gospodina ministra i na ceo MUP, izveštaj Državne revizorske institucije. To je stvarno katastrofa. Ako smo otvorili jedan pozitivan prozor, nadam se da ministar i ministarstvo neće dozvoliti da nam oduzmu beli šengen, zato što se nećemo boriti protiv kriminala i nekih drugih pojava o kojima ste govorili. Taman posla da dozvolimo da nam oduzmu beli šengen i da nam ponovo uvedu vize, tako da nema smisla.
Sigurno postoji masa tih pojava i ovaj gospodin koga znamo iz 2007. godine, koji je ovde, što kažete da je ostao isti, tačno je to, tada se govorilo da je samo 12% naših državljana imalo pasoše. Šta ste vi zaključivali – da neće više od 12% ni tražiti, kao da smo mi neki ljudi koji volimo da živimo u zatvoru, volimo nigde da ne putujemo.
Ljudi nisu uzimali pasoše zato što nisu hteli da čekaju za vize ili nisu mogli da dobiju vize, mladi ljudi, pa nisu ni pokušavali. Mi stariji smo lakše dobijali te vize, a mladima nije ni vredelo da traže vize ili nisu dobijali. Međutim, onog momenta kad se pojavila mogućnost za slobodnim putovanjem, videli ste koliko ste pasoša morali da izdate, a ne 12%. Ta procena je bila potpuno pogrešna. Hvala bogu da smo to sada naučili.
Molim da ono što neko kaže u ovoj skupštini ne stavi sad u kontekst kriminaliteta, jer nisam govorila u tom kontekstu, a kad se bude govorilo o kriminalitetu, ako budemo raspravljali o izveštaju državne revizorske institucije i raznim drugim pitanjima, onda možemo o tome da razgovaramo. Da ne brkamo teme, jer onda nema to nikakvog smisla ako se ono što čovek kaže pozitivno, stavi u negativan kontekst i molim vas da izjave tuđe ne stavljate i ne menjate njihovo značenje. Hvala.

Gospodin Miloš Aligrudić.
(Dragan Stevanović, sa mesta: Replika.)
Izvinite, nemate pravo na repliku. Sve je bilo jasno, ničeg uvredljivog nije bilo. Gospođa Pešić je krajnje korektno… Nema osnova za repliku. Izvolite, gospodine Aligrudiću.

Zato je bilo dosta uvredljivog u onome što je gospođa Pešić govorila o DSS.
Koristiću vreme grupe govoreći o onome što je na dnevnom redu, a pošto je svima dopušteno da izađu iz konteksta diskusije, u nešto što se zove vizna liberalizacija, povezujući to sa mapom puta i rokovima koji su ovde dati. Uzgred rečeno, naša osnovna primedba jeste kako je moguće da vreme prolazi, da meseci prolaze, a da se na vreme ne odreaguje?
Apsolutno sam svestan svega toga i šta stoji u odlukama, ko je sve uključen u proceduru izrade, kako je to toga došlo i sa ovog vam mesta kažem ni prethodni ministar ni ovaj ministar to nisu rešili. To su okolnosti takve kakve jesu. Da nismo svesni tih okolnosti, ne bi mi prošle godine glasali, zajedno sa vladajućom većinom, za zakon kojim se produžava važnost putnih isprava, jer smo to učinili.
Danas ovde čujemo jednu beskrupuloznu informaciju. Ovo se može proveriti, ovo je proverljiva stvar, da je DSS glasala za taj zakon. Ta priča da nije bilo LDP da se taj zakon ne bi izglasao, ne bi bile produžene putne isprave, to je neverovatno. Kako možete to da kažete? To je proverljiva stvar, postoji dokumentacija u Narodnoj skupštini, postoje stenogrami, zna se ko je kako glasao, postoje listinzi sa glasanjem. To su stvari koje nikada sebi ne bi dopustili, ne kao političari, nego kao građani ove države koji žele da narodu bude dobro, da ne dovedemo ljude zahvaljujući nekome ko možda nespretno ili loše vlada, da ne budemo krivci zbog nečega što će se desiti i da se ljudima obija o glavu.
To je elementarna stvar. To niko nikad ne bi uradi. Što se tiče ovog radovanja oko vizne liberalizacije, nema tu mesta radosti. To vam je isto kao kad biste se radovali što možete da kupite benzin na benzinskim pumpama.
Slažem se sa tim da je u pitanju elementarno pravo na slobodno kretanje u zoni koja je veća od države u kojoj živite. To pravo ne dajemo sami sebi, nego to pravo neko za teritoriju zajednice nekih država nama daje ili nam ga uskraćuje, a onda, ako hoćemo to pravo da imamo, moramo da ostvarimo određene uslove da bi one države koje su se udružile u tu zajednicu, ovde je reč o EU, nama to pravo dale.
Naravno, da je i prošla vlast i ova vlast, da su radile u interesu građana, ne bi li se to pravo što pre realizovalo, jer je besmisleno da ljudi budu lišeni jednog takvog osnovnog i elementarnog prava. To sve nisu teme.
Ovde je tema nešto sasvim drugo, jeste vezano za mapu puta, za jednu indulenciju, po meni, ministarstva u ovom delu, jer zaista nema razloga da se od prošle godine do ove godine srećemo jednom godišnje sa ovom temom, kao da se nije moglo u maju ove godine znati šta nas čeka. Svi smo znali to napamet, nije bilo potrebno da sedimo u MUP.
Možete sada reći – mi smo procenjivali, gledali smo, možda će … to mogu ja sa strane, to mogu novinari, a vama to ne priliči.
Što se tiče ovih drugih stvari, vizne liberalizacije, naravno, da ako se nešto lepo čuje, lep glas treba proneti i naravno da lep glas treba i podeliti. Ružno bi bilo da se različite političke stranke koje su svaka na svoj način nečemu doprinele, utrkuju oko toga ko je tu najviše kriv za lepu vest. Ta lepa vest u sebi krije jednu malu ružnu, a ono što nama smeta, to je što oni koji vrše vlast sada prikrivaju tu ružnu vest, a ne samo što je prikrivaju, nego na komentare da tako ružna vest postoji odgovara sa jednom neverovatno perfidnom političkom kontrolom, koja glasi – vi koji to komentarišete, vi ste protiv vizne liberalizacije, što je bezobrazluk.
Stvar je u sledećem, samo radi javnosti da podsetimo. Jedan deo naših građana koji žive na teritoriji KiM neće moći da koriste ova prava, i ako su državljani Republike Srbije. To pravo se po personalnom principu, jer to je personalni princip, i kad ste državljani jedne države, vi ste vezani personalno za državu. To je ideja državljanstva. Da li ste vi fizički na nekom drugom mestu ili niste, nije bitno, imate vezu sa svojom državom. Vama sada partner sa kojim razgovaramo o viznoj liberalizaciji, dogovaramo viznu liberalizaciju, kaže – sve je moguće, sem za te slučajeve.
Da li je to tako ili nije tako? Da li je to uslov koji se ne može preskočiti? To je sada pitanje da sada otvorimo diskusiju kojoj ovde nema mesta. To možemo otvoriti diskusiju kad dođe taj trenutak pa možemo razgovarati, ali da niko iz vlasti od premijera do predsednika države, koji se inače, ne znam, javlja da komentariše sve i svašta što nije u njegovoj nadležnosti, ne kažu makar jednu rečenicu, a to je – dobro, OK, ovo nek ide kako ide, ali trudićemo se da nešto uradimo. Otvorićemo neke razgovore na tu temu, imaćemo seriju razgovora, napravićemo nešto da eventualno do toga dođemo.
Niko ovde razuman ne može biti protiv toga da građani Novog Sada, Pančeva, Kosjerića, Užica itd. putuju koristeći mogućnost da je Srbija na beloj šengen listi. Ko bi bio tako blesav da to ne želi? Problem je samo u tome što se pitamo da li je delovanje nadležnih u državi koji ćute o ovom elementu čitave stvari valjano ili nije. Naravno da nije, makar treba pošteno reći – u takvoj i takvoj smo situaciji i to nam se ne dozvoljava, moraćemo da smislimo način. Slažite makar, nije vam prvi put. To radite godinu i nešto dana.
Vrtite šta vam se sviđa, izmišljate da je crno belo, da kršenje Ustava nije kršenje Ustava. Radite što god vam se sviđa. Ova mala laž koju bi mi makar možda voleli da čujemo, iz vaših usta ne izlazi. To je ono što je problem. Evo, uteče Vesna Pešić, iako je izazvala ovakav način mog izlaganja. Da ne bi bilo nedoumica pred građanima koji ovo gledaju, DSS sa puno razloga je glasala prošli put za Zakon o produženju putnih isprava. Ni sada naš stav neće biti drugačiji, a raspravljati o nečijoj odgovornosti, indolentnosti ili naopakom ponašanju u nekoj priči, to je legitimno pravo, pogotovo ako za to ima razloga.
Uopšte, diskusiji tog tipa, koja diskvalifikuje nekog drugog potpuno paušalnog, bez mogućnosti da neko da validan odgovor, to zaista nije na mestu. Mi šta god da smo ovde izgovorili o nekom, taj neko je ovde bio prisutan. Postoje ljudi koji su ovlašćeni predstavnici grupe ili šefovi grupa, pa i na ovo moje izlaganje neko može da se javi i da odgovori. I to je fer, to je način na koji se može obraćati u parlamentu i to je način na koji možemo normalno da radimo. Sve drugo je bespredmetno.

Za reč se javilo troje kolega iz SRS.
Koji ćete redosled? Gospodin Stevanović, Marić i Perić?
Gospodin Stevanović, izvolite.