Evo, prilikom razmatranja onog dela koje se tiče uznemiravanja na poslu, ja sam, kada ste bili kratko odsutni gospodine ministre, govorila i o ovoj temi nasilja u porodici, koje je sve više prisutno u javnom medijskom prostoru zato što se ranije očigledno nije puno govorilo o tome, iako smo mi na sednicama Odbora za ravnopravnost polova otkada je on ustanovljen imali te konkretne slučajeve. Nismo uvek mogli da dopremo do javnosti sa konkretnom akcijom.
Uloga društva u tome jeste kako sam ja u ime poslaničke grupe SRS predložila da se, ne kako ste vi rekli – organi javne vlasti dužni su da planiraju, organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene podizanju svesti javnosti, nego sam predložila da bude – javne svesti, što je logičnije i jezički.
Ovo vam je prvo ne samo rogobatna rečenica, nego ona u suštini ne znači ništa, javna svest je nešto što je uobičajen termin u našem društvu. Kroz sve zakone, i vi kada govorite o bilo čemu što želite da promovišete vi ćete svuda, na svakom mestu, gospodine ministre, da kažete javna svest, nećete da kažete svest javnosti.
Tako da mislim da je logično da prihvatite ovaj amandman, a drugo da se i nadovežem na ovaj prihvaćeni amandman kolege Stevanovića, pa i na ovo o čemu je govorila gospođa Donka Banović, ne samo ta medijska i aktivnost i uloga svakog pojedinca u društvu koje treba da ima na suzbijanju nasilja u porodici.
Kada se kaže nasilje u porodici, da, misli se nad ženama, pre svega nasilje nad decom. Vi vidite i sami da je u proteklih godinu dana u našim medijima bilo zaista stravičnih priča i slučajeva nasilja nad decom i naročito zbog činjenice da je ovo godina, godina u kojoj smo proslavili ovde i u Domu Narodne skupštine 20 godina od donošenje Konvencije o pravima deteta. Uloga države u tom smislu treba da bude mnogo veća.
Žene se zloupotrebljavaju od strane pojedinaca, pa i deca, i kroz trgovinu i kroz razne oblike zlostavljanja, koja nisu dostupne najširoj javnosti, ali uloga društva i same lokalne zajednice u svemu tome mora da bude mnogo veća. Počev od policijskog organa, dakle, na poziv koji treba da utvrdi šta se tamo desilo, a ne da se pojavi neki policajac iz lokalne policijske stanice, u nekoj manjoj sredini, još će da kaže – aha, trebalo je da dobije nekoliko šamara više, nije to dovoljno.
Setite se one priče, je l' tako, kada je usvojen ovaj pominjan danas, kodifikovani Zakon o sprečavanju nasilja u porodici 2005. godine, pa kada se počinilac toga zaista teškog krivičnog dela kazni i kada mu se odredi zabrana da priđe toj kući u kojoj je stanovao, bez obzira da li je muškarac ili žena, ali su policijski i sudski statistički podaci takvi da su to uglavnom muškarci, onda su hteli na jednoj televiziji da naprave parodiju, pa su snimili dva meštanina istog sela, da se našale, i jedan kaže – pa dobro, ako je tebi zabranjeno, nije meni. Onda ću ja da idem tamo, a ti ćeš da dođeš ovamo.
Šalu na stranu, gospodine Ljajiću i gospodine Novakoviću, nije to stvar, kako ovde neko dobacuje, snalaženja u takvoj situaciji, nego ozbiljan problem u našem društvu. Rekla sam vam ne samo kod nas, čak mi nismo na najgoroj lestvici što se toga tiče i od ovih zemalja EU.
Obično se taj stepen nasilja, ali se pogrešno, to sam obrazložila nekim konkretnim primerima iz mog grada, vezuje za stepen siromaštva, pa kažu – oni su siromašni, pa nemaju šta da rade. Verujte mi, u sredinama u kojima se ljudi jedva snalaze za život, mnogo se više poštuju i žive kako-tako u toj zajednici i tu decu školuju, i snalaze se i dovijaju na različite načine.
Baš se dešava, i to su izveštaji naših kolega parlamentaraca iz raznih zemalja, da je to prisutno u višim intelektualnim krugovima. Neke takve slučajeve koji su javna tajna u mom gradu sam spomenula, naravno ne ad personom, nego sam opisno govorila o tome da to svi znaju i da se takve stvari dešavaju.
Zato je potrebno da se javna svest o tome da svi moramo da stanemo na put, a naročito oni u čije ruke dolazi konkretan slučaj, i žrtva pre svega da se zaštiti na način da se obezbedi besplatna pravna pomoć, da se zaštiti u smislu da ima sigurno mesto, sigurni krov nad glavom itd.
Mislim da u tom smislu treba, i zbog bolje jezičke formulacije, i što je primereno da prihvatite ovaj amandman i da se javna svest o potrebi sprečavanja nasilja u porodici afirmiše u srpskom društvu. Hvala vam.