DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.12.2009.

18. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

18. dan rada

02.12.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, počinjemo rad sednice u popodnevnom delu.
Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima 23. tačke dnevnog reda - Predlog zakona o ravnopravnosti polova, a saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, pozvala da sednici prisustvuje i Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, i Natalija Mićunović, direktor Uprave za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Prelazimo na 23. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Paunović-Milosavljević, Jelena Travar-Miljević, Gordana Rajkov, Stojanka Petković, Snežana Stojanović-Plavšić, Milica Vojić-Marković, Aleksandar Pejčić, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Milan Avramović, Slađan Mijaljević, Aleksandra Jerkov, Dragan Stevanović, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Vesna Marjanović, Aleksandra Janković, Ljiljana Miladinović, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Dragan Čolić, Saša Maksimović, Zoran Antić, Milan Knežević, Elvira Kovač, Božidar Delić, Nataša Mićić, Gordana Čomić, Paja Momčilov, Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Zoran Babić, Bojan Mladenović, Dušanka Plećević, Dušan Marić, Oto Kišmarton, Vjerica Radeta, Radica Jocić, Petar Jojić, Aleksandar Martinović, Nataša Vučković, Vladan Jeremić i Radića Ilić, kao i amandmane Odbora za ravnopravnost polova.
Primili ste izveštaj Odbora za ravnopravnost polova i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, sa ispravkom od 20.11.2009. godine.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Podsećam narodne poslanike o ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa za pretres u pojedinostima po ovoj tački dnevnog reda: narodni poslanik Nikola Krpić - poslanička grupa PUPS, narodna poslanica Elvira Kovač - poslanička grupa manjina, narodna poslanica Nataša Mićić - poslanička grupa LDP, narodni poslanik Miletić Mihajlović - poslanička grupa SPS - JS, narodna poslanica Milica Vojić-Marković - poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica, narodni poslanik Milan Knežević - poslanička grupa Napred Srbijo, narodna poslanica Jelena Travar-Miljević - poslanička grupa G17 plus, narodni poslanik Dragan Stevanović - poslanička grupa SRS i narodna poslanica Bojana Stanojević - poslanička grupa ZES.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Gordana Paunović-Milosavljević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o ravnopravnosti polova.
Član 1. se odnosi na predmet uređivanja zakona. Predloženim amandmanom posle reči "uređuje se" dodaju se reči "ravnopravnost žena i muškaraca".
Vlada nije prihvatila naš amandman sa obrazloženjem da se potpuno jasno radi o jednakim mogućnostima zasnovanim na polu, citiram obrazloženje Vlade.
Amandman smo podneli iz više razloga, a jedan od najvažnijih je taj da član 1. nije jasan, jer jednake mogućnosti i ravnopravnost polova nisu isti pojmovi.
Niste poštovali Ustav Republike Srbije, član 15, koji jasno definiše ravnopravnost polova i kaže: država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.
Znači, u Ustavu u članu 15. spominje se i ravnopravnost žena i muškaraca i politika jednakih mogućnosti.
Da je vaše obrazloženje netačno ukazuje i član 2. u kome navodite šta podrazumeva ravnopravnost polova, zatim član 3. koji govori o tome šta podrazumeva politika jednakih mogućnosti i član 10. koji se odnosi na značenje pojmova, a u stavu 1. tačka 3. definiše jednake mogućnosti.
Pokušavate da ovaj predlog zakona provučete na mala vrata, predstavljajući ga kao istorijsku šansu za rešavanje problema ravnopravnosti polova. Međutim, ne znamo da li je ovo predlog zakona o ravnopravnosti polova ili predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Zašto to kažem? Prihvatanjem amandmana na član 1. tri poslanika vladajuće koalicije, koji ću da citiram i koji se odnosi na član 1. kaže: posle reči "zasnovane na polu" dodaju se reči "i rodu". Dalje, u obrazloženju poslanici navode takođe i u svim drugim članovima Predloga zakona u kojima se pominje reč "pol" u odgovarajućem gramatičkom obliku se dodaju i reči "i rodu".
Prihvatanjem ovog amandmana zakon se ne odnosi samo na ravnopravnost polova, već i na rodnu ravnopravnost, pa naslov zakona nije adekvatan.
Ustav Republike Srbije ni u jednom svom članu ne pominje rodnu ravnopravnost, nego isključivo govori o polnoj ravnopravnosti. Zato ovaj predlog zakona je protivustavan, pa predlažemo da ga povučete iz procedure, jer ga već od 2000. godine niste doneli i povukli ste prethodnu verziju ovog predloga zakona. Usaglasite ga sa Ustavom Republike Srbije i na taj način ne bi kršili Ustav Republike Srbije i na bolji način bi rešili problem ravnopravnosti polova. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nikola Krpić.

Nikola Krpić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, izražavam zadovoljstvo u ime PUPS što će se danas razmatrati amandmani poslanika na Predlog zakona o ravnopravnosti polova na sveobuhvatan način na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Razmatranjem amandmana o ravnopravnosti polova, uz aktivno učešće svih poslanika, od predlagača zakona, od Vlade Republike Srbije, preko skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova, do svakog od stanovnika naše zemlje i šire, na koje se odnose amandmani koji će se danas razmatrati radi poboljšanja teksta zakona o ravnopravnosti polova.
Poštovana predsedavajuća, nakon usvajanja zakona o zabrani diskriminacije i donošenja drugih zakona, među njima i ovaj predloženi, koji su po svom karakteru antidiskriminatorni, predstavlja logičan sled stvari.
Uključivanje u svetske tokove i kreiranje demokratskog društva jednakih mogućnosti zahteva takav dokument, imajući u vidu da je još 1995. godine, na Četvrtoj svetskoj konferenciji UN, ustanovljeno da se rodna ravnopravnost kao osnovni princip razvojnih programa mora uključiti u sve vidove oblikovanja politike, programa i planiranja projekata, institucionalne strukture i procedure donošenja odluka.
Srbija je poslednja zemlja Evrope koja nema ovaj zakon, a kasni i za zemljama iz regiona. Zbog svega ovoga treba pozdraviti konačnu rešenost za usvajanje ovog zakona. Iako se naredni redovi mogu posmatrati kao školski primer pregleda zakona i bavljenje leksikom, smatram da bi trebalo napraviti distinkciju između pola i roda, jer bi u javnosti laici vrlo često bili zbunjeni upotrebom čas ravnopravnosti polova, čas rodne ravnopravnosti.
Takođe, treba primetiti da stručnjaci koji se bave ovim pitanjem upotrebljavaju termin "rodna ravnopravnost" uvek kada govore o ovoj temi, a iza toga sledi jednostavno objašnjenje. Ljudi se rađaju kao osobe ženskog ili muškog pola, i kada se govori o polu misli se na njihove biološke, telesne karakteristike na osnovu kojih se razlikuju.
Diskriminacija, koja postoji u društvu i koja se ovim predlogom zakona želi eliminisati, nije zasnovana na biološkim karakteristikama, već na rodu. Rod predstavlja društveno oblikovanje biološkog pola žena i muškaraca. Drugim rečima, rod pokazuje na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i odnosi se na čitav spektar ideja i očekivanja koji se tiču tih uloga.
Prema Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou ove ideje i očekivanja nisu nešto što se stiče samim rođenjem, već što se kroz proces socijalizacije u porodici, školi i društvu i slično uči i razlikuje između društava i kultura. Samim tim bi pre trebalo govoriti o rodnoj ravnopravnost, nego o ravnopravnosti polova.
Još jedna činjenica koja govori u prilog primeni termina "rodna ravnopravnost" je i to što su u njemu uključene i osobe drugačijih rodnih identiteta, a jedan antidiskriminatorni zakon, kakvim se smatra i ovaj predloženi, mora da obuhvati i ovu kategoriju.
Dakle, pol je rezervisan za fiziologiju i anatomiju, dok je rod društvena konstrukcija. Evropska povelja koristi pojam "rodna ravnopravnost" i definiše ga na sledeći način - rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice.
PUPS smatra da nakon usvajanja novih amandmana i samog zakona, do dana za izglasavanje, predlaže da se ovaj zakon i zove zakon za rodnu ravnopravnost. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman sa ispravkom su podneli narodni poslanici Jelena Travar-Miljević, Gordana Rajkov i Stojanka Petković. Vlada i Odbor za ravnopravnost polova su prihvatili amandman u osnovnom tekstu, ali nisu razmotrili ispravku amandmana. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine ministre, u članu 2. stav 3. glasi - odredbe ovog zakona ne mogu se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja i ograničenja nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisima.
Naime, smatramo da nema potreba da ovakav stav stoji, pa smo zato predložili njegovo brisanje, ne zato što smatramo da je ovaj stav suprotan našem zakonodavnom sistemu, nego zato što mislimo da logički nema potrebe ovo uopšte uvoditi, zato što je jasno da postoje zakoni, kao što je Zakon protiv diskriminacije i slični zakoni, a ovaj zakon je u toj grupi, u kojima je ovakva stvar sasvim prirodna i normalna.
Sada bih nešto drugo rekla, ponukana onim što ste ovde govorili u obrazloženju zbog čega ne prihvatate ovaj amandman. Ovaj zakon ima nekoliko vrlo komplikovanih i nepotrebnih stvari i stvari koje, čini mi se, treba komentarisati. Imate jedan broj odredbi koje uopšte ne mogu da se zovu pravne norme i to je ono što bi trebalo ovde sada izbrisati iz ovog zakona, a ne ovo ubacivati, ovakav stav.
Recimo, u članu 14. se kaže - organi javne vlasti treba da nastoje da obezbede zastupljenost 30%. Ovo - treba da nastoji je ono što komentarišemo da je nepotrebno. Morate organe javne vlasti da naterate da rade svoj posao, a ne da nastoje. Zato što to može da bude nešto što oni mogu ili ne moraju i to je ono što je sporno za nas.
Takođe, u članu 34. u stavu 1, 2, 3. isto to imate - obrazovne ustanove su dužne da nastoje da ostvare neko pravo. Prosto mi se čini da je to ono što treba komentarisati. To je ono na šta treba da skrećemo pažnju i mi kao poslanici opozicije i vi kao predstavnik Vlade da nam odgovorite, a što se nas tiče ovakav stav nema potrebe da stoji jer je podrazumevajući. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Rasim Ljajić

Vrlo kratko. Vaša primedba je na mestu i mi smo prihvatili amandman Odbora. Radi se o članu 14, jer zaista se radi o jedno rogobatnoj sintagmi - treba da nastoje, kada se upotrebljava - dužni su da primene afirmativne mere u skladu sa Zakonom o državnim službenicima.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milan Dimitrijević. Vlada i Odbor za ravnopravnost polova su prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Iskoristila bih ova dva minuta da kažem zašto je dobro da je predlagač prihvatio ovaj naš amandman.
Naime, u stavu 3. su nabrojani svi organi koji su dužni da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnog standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.
U tom nabrajanju se predlagaču potkrala greška. Naime, kada se govori o organima AP, onda se stiče utisak da predlagač gubi iz vida da u RS postoje dve AP i mi smo to uočili i u amandmanu smo ponudili korekciju, tako da će u ovom članu stajati - da su organi autonomnih pokrajina dužni da prate ostvarivanje ravnopravnosti polova itd.
Nekako se ova greška u mnogim predlozima zakona potkrade. Nastojimo da te greške ispravljamo. Neka ministarstva razumeju o čemu pričamo, neka ne. Zahvaljujem predlagaču što je prihvatio ovaj amandman.