Ukupno vreme izlaganja je tri minuta, dva minuta amandmana i jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Na član 46. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Nisam se vraćala na mesto, ne zato što me mrzi da hodam, već zato što želim da zaista korisno ovo vreme iskoristim, ne želeći da pokazivanjem besmislenosti nekih i poštovanje procedure ovde može da naiđe na onu kontrameru da ja kao opozicija takođe zloupotrebljavam proceduru.
Želim da zaključim članom 46. raspravu o zakonu o stečaju kao prekom sudu, kao samovolji pojedinca koji je izabran voljom ministra za stečaj, koji je suprotno nezavisnosti sudstva i celini pravnog sistema ove zemlje, ministar za privredu i regionalni razvoj, a ne ministar za pravosuđe, što bi se podrazumevalo po prirodi stvari, i da taj neko može, kako je to u članu 46. predviđeno, odbio je žalbu, a kada je ona dozvoljena protiv rešenja preko prvostepenog suda, čiji je to sudija, rešenje se donosi u roku od 30 dana najkasnije, ali tražimo brisanje stava 3, gde kaže: Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Ovim zakonom nije drugačije određeno i žalba gubi potpuno svoj smisao, samim tim što ne zadržava izvršenje.
Sad kad se vratite na onaj član 43. koji sam prvi obrazlagala u ovom setu, gde piše da je nedozvoljeno vraćanje u pređašnje strane, ne treba vam poznavanje prava, treba vam logika. Kad žalba ne sadrži izvršenje, nema veze što ste oštećeni, neka će radnja proizvesti štetu po vas, pošto nema vraćanja u pređašnje stanje u nekom dugom i skupom postupku ćete možda i dokazati da ste u pravu. U parničnom za koji nije ograničeno vreme trajanja, kao što jeste za stečajni postupak, šta vredi ako se zakonom usvoji odredba da nema vraćanja u pređašnje stanje?
Jedna vrsta potpuno nezakonitog prisvajanja imovine građana, odluke motivisane ne opštim dobrom, nego potpuno određenim ličnim i privatnim interesima, legalizuju se kroz sistem suprotnog pravnog propisa Srbije, pravne zaštite, dvostepenosti i primene prava koje bi mogle da zaštite interes poverioca.
Da vas podsetim, u sinoćnoj diskusiji rekli smo da dvostepenost postoji, ali zarez koji stoji za te formulacije bukvalno ukida mogućnost te dvostepenosti postupka. Hvala.

Ukupno vreme izlaganja je tri minuta, za amandman dva i minut od vremena poslaničke grupe.
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 40. podneo je Odbor za finansije. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, na član 53. stav 2. podneo sam amandman ispred poslaničke grupe Nove Srbije da se iza reči "kao stečajni poverioci" dodaju reči "drugog reda", a na kraju rečenice da se dodaju reči "ukoliko nisu povezani na lica sa stečajnim dužnikom".
Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Obrazloženje je izuzetno nejasno, nelogično i kad god neki amandman koji poslanici opozicije, u ovom slučaju Nove Srbije, podnesu amandman, jedno od obrazloženja je da je mogućnost velikih zloupotreba.
Naime, obrazloženje kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što se navedenim članom definiše samo postojanje trećih lica koji mogu uzeti učešće u stečajnom postupku, njihov status kao stečajnih poverilaca.
Pitanje njihovog svrstavanja u isplatne redove rešava se u skladu sa opštim pravilom. Svako drugo rešenje bi predstavljalo mogućnost za brojne zloupotrebe.
Dakle, veoma nejasno i nelogično, kao što sam rekao. Uopšte ovaj zakon o stečaju ima dosta nelogičnosti. U praksi će se to pokazati, naročito kada je reč u onom delu kada se praktično ukidaju stečajna veća i sve se rešava kod sudije pojedinca i tu i kada su u pitanju stečajni upravnici koji mogu praktično da vode postupke koji su izuzetno složeni.
Imalo je mesta i rezona da u nekom delu zakona i može da opstane, ali u tom delu smatram da je trebalo napraviti gradaciju, dakle kada su veliki iznosi, kada su ozbiljni stečajni postupci, trebalo je staviti da mogu stečajni upravnici da vode takve postupke oni koji su provereni, koji imaju iskustva.
Za neke manje iznose je i u redu da bude sudija pojedinac, ali za ozbiljne, velike iznose, kada baš postoji osnovna sumnja da mogu da budu zloupotrebe, trebalo je da ostane stečajno veće, jer videli smo kada je ministar u načelu praktično branio ovaj zakon, rekao je da će na sudiji biti velika odgovornost, da preuzme sve rizike iz stečajnog postupka, što dovodi takvog sudiju pojedinca u jedan neravnopravan položaj, praktično da ukoliko mu se ne svidi onaj stečajni upravnik iz osnovnog onog reda da on može da preuzme odgovornost na sebe.
To nije u redu i upravo takve stvari dovešće do velikih zloupotreba. Sudija neće biti praktično u situaciji da adekvatno odlučuje, nego će se više baviti time da li je ili nije kompetentan stečajni upravnik.
Dakle, još jedanput ponavljam, imalo je prostora da se na takav način, uopšte to je osnovna poenta u ovom praktično zakonu, jer vi imate primer u fudbalu, pa u košarci, tačno se zna ko sudi prvu ligu, ko sudi drugu ligu, ko sudi treću ligu. Pa, ne može sudija u nekom sportu koji sudi treću, četvrtu ligu da odjedanput sudi neki veliki derbi. To je jedna mala paralela sa ovim, da bi građanima Srbije pojasnio da je potpuno neprihvatljivo da ozbiljne slučajeve rešavaju stečajni upravnici bez iskustva. Hvala.

Tri minuta i 45 sekundi.
Dva minuta korišćeno za amandman i ostatak od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Momo Čolaković.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman sa ispravkom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman je podneo poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Amandman na član 64. govori vrlo slikovito najmanje o tri interesantne pojave. Prvo ću vam reći šta je suština amandmana na član 64.
Članom 64. je predviđeno da komunalna javna preduzeća i ostala koja pružaju usluge od opšteg interesa, struja, voda, grejanje itd, ne mogu da obustave ispostavljanje, isporuku tih svojih usluga, iako je stečajni dužnik ostao njima dužan za neplaćanje tih usluga ko zna u kom periodu, jer pre nego se podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, koji je početak istorije.
Znači, Vlada odluči, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, koji od ovog zakona postaje ministar nadležan za stečaj, pa ćemo reći ministar za stečaj, odabere stečajnog upravnika koji odlazi u neko preduzeće ili da radi reorganizaciju ili da likvidira to preduzeće, zavisi kakav je nalog dobio, uglavnom na onim uskim partijskim sastancima, gde nema kriterijuma, jer koliko je zadužen pitanje je kako se ocenjuje preteća nelikvidnost, to ne znamo itd, ali kada dođe u to stečajno preduzeća nad kojim se otvara stečaj, javna komunalan preduzeća moraju da i dalje vrše isporuku svojih usluga.
Kada sam u načelnoj raspravi ovo kao problem istakla, neko je rekao, čak i van ove govornice, ali to je bilo u ranijem zakonu.
Moram da pomenem da je juče moja koleginica iz SRS Vjerica Radeta s pravom rekla da ovo nije Ustav da bi tu odredbu nastavljali, razrađivali ili sprovodili u praksi. To što je raniji stečajni zakon imao ovu odredbu ne znači da je ona pravedna, potrebna i da treba da se nastavi i u sledećem zakonu koji je, slobodno mogu reći, još i gori nego prethodni. Zašto?
Ako javno preduzeće koje se bavi isporukom neke usluge od opšteg interesa nastavi da isporučuje uslugu nekome kojoj nije plaćao, stvara uslove da i kod tog javnog preduzeća nastane ona prezaduženost, preteća nelikvidnost ili neki od uslova zbog kojeg bi nad tim preduzećem mogao da nastane stečaj, gle čuda, Vlada nekom prethodnom uredbom u ovom zakonu kaže da stečaj ne može da se otvori ni nad agencijama, kako one rade i koliko rade u interesu građana ili sasvim određenih pojedinaca ili grupacija.
To vas, građani, ne sme da se tiče, jer kada ova javna preduzeća imaju gubitke zato što ne naplaćuju isporuku usluga od opšteg interesa, pa, tu je, gospodo, budžet, on će da namiri gubitke javnih preduzeća, ta javna preduzeća će se naći Vladi i vlasti da potpomognu tamo gde treba dobiti neki glas, pokazati snagu, silu, dobronamernost itd.
Nedopustivo je da vi javno preduzeće, koje mora da pruža usluge svima da ne bude dovedeno u situaciju da, na primer, povećava cenu svojih usluga zato što ima nenaplaćena potraživanja od nekih stečajnih dužnika u ranijem periodu, dovodite u situaciju da je samo vaš interes i vaša volja božiji zakon koji određuje ponašanje u ovoj državi. Da to jeste tako to potvrđuje činjenica da je bilo moguće da se ne plaćaju porezi i doprinosi, a da se isplaćuju plate i da onda država izlazi sa rešenjem da te dugove oprašta u ime fondova koji se inače finansiraju iz budžeta.
Nemojte nam predstavljati vašom voljom i vašom dobronamernošću ono što je očigledna zloupotreba prava na odlučivanje o trošenju novca. Ne možete selektivno određivati kome će se opraštati dugovi i ko neće plaćati na vreme.
Može li jedan građanin Srbije kad ne plati račun da kaže - oprostite mi onaj dug od godinu dana unazad, evo od danas ću početi da plaćam račune? Neka se javi taj kome ste to dozvolili.
Da li je građanin kao pojedinac, kao centar sveta ove demokratije manje vredan od onog stečajnog dužnika koga ste procenili vrednim?
To je razlog zašto ovaj amandman treba usvojiti, a besmisleno obrazloženje da je ovakvo rešenje bilo i u ranijem zakonu i da zbog toga nijedno komunalno preduzeće nije došlo u nepriliku. Nije došlo u nepriliku jer ima budžet iz koga popunjavate sve rupe koje napravite vašim selektivnim i nezakonitim ponašanjem. Hvala.

Ukupno vreme izlaganja je pet minuta i 20 sekundi. Istrošeno je dva minuta za amandman i tri minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Kada prođe dva minuta, zamolio bih vas da me obavestite, da ne trošim vreme poslaničke grupe.

Da vas obavestim kada je dva minuta po amandmanu?

Dame i gospodo narodni poslanici, član 68. stav 1. Predloga zakona odnosno celo poglavlje se odnosi na otvaranje stečajnog postupka, ročišta i pre otvaranja rasprave stečajnog postupka, i zaista mi nije jasno ni logično ukoliko želimo da ona negativna iskustva koja imamo u dosadašnjoj praksi, a vezano za trajanje stečajnog postupka, da tu neke stvari izmenimo, što smo mi pokušali amandmanima, da to ne naiđe na odobravanje od strane predlagača.
Jer i ovim amandmanom koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo predviđeno je da ako je pokrenut prethodni stečajni postupak, stečajni sudija zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za otvaranje stečajnog postupka najkasnije u roku od, pa sada ova brojka od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka, predložili smo da se taj rok smanji na 15 dana, da se prepolovi. Samim tim smatramo da bi to ukupno uticalo na skraćenje stečajnog postupka.
Međutim, amandman nije prihvaćen, jer kao što stoji u obrazloženju rok od 15 dana je prekratak za sprovođenje svih radnji koje su predviđene za prethodni postupak. Onda ćemo verovatno doći u situaciju da i dalje imamo takve slučajeve, da naši stečajni postupci u Srbiji traju znatno duže nego što je to slučaj u zemljama OECD ili zemljama koje ste mogli u toku jučerašnje diskusije da čujete, koliko je to duže u poređenju sa zemljama koje sam pomenuo, pa čak i u zemljama u okruženju.
Neprihvatanjem ovog amandmana, kojim smo imali najbolju nameru da koliko toliko doprinesemo da se taj postupak skrati, odnosno da muke koje imaju firme i zaposleni u njima budu koliko-toliko pre rešene …