Dva minuta i 50 sekundi i vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Član 114. Predloga zakona o stečaju stav 2, to je ono na šta smo u ime poslaničke grupe SRS podneli amandman, a evo da bi i prisutni malobrojni poslanici mogli da se upoznaju sa tim, reč je o tome da se na ispitno ročište poziva stečajni upravnik i poverioci, onda stoji jedna odredba čije smo mi brisanje zatražili, a glasi – a može se pozvati stečajni dužnik, kao i lice koje je obavljalo poslove kod stečajnog dužnika, koji mogu da pruže podatke o postojanju i visini potraživanja,  kao i revizori koji su vršili pregled poslovanja stečajnog dužnika.
Dakle, sve je to vezano za tok ispitnog ročišta i mi smo amandmanom predvideli, takođe, jednu korekciju koja bi omogućila pozivanje na ispitno ročište stečajnog dužnika i lica koja su kod njega radila, jer upravo po našem mišljenju oni mogu pružiti najbolju sliku o poslovanju, osnovanosti potraživanja i drugim bitnim i relevantnim faktima iz poslovanja pravnog lica.
Međutim, i ovaj amandman nije prihvaćen iz tog razloga što, kako stoji u obrazloženju, postupanje zavisi od toga kakva je procena stečajnog sudije u pogledu potrebe za prisustvom određenih lica, pa će se u zavisnosti od toga vršiti i pozivanje. Ko želi da razume shvatiće šta je sada sa ovakvim obrazloženjem predlagač smatrao.
Opet kažem, pozivam vas da u danu kada se bude glasalo, odnosno kada se budemo izjašnjavali o ovim predloženim amandmanima, ipak malo razmislite, jer smatram da ne bi trebalo apriori odbijati svaki amandman koji stiže iz redova opozicije, jer zaista ima nekih potpuno logičnih i ekonomski opravdanih amandmana vezano za problematiku stečaja u Srbiji.

 Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 117. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 132. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Član 132. Predloga zakona, konkretno u ovom slučaju je amandman podnet na 6. stav, gde se reči – dva visokotiražna dnevna lista koja se distribuiraju, zamenjuje rečima – jednom visokotiražnom listu koji se distribuira.
Ovo je oblast koja definiše rešenje o bankrotstvu itd. i obavezama koje bi stečajni upravnik, odnosno svi koji su u tom procesu uključeni trebalo da odrade. Šta je cilj?
Imajući u vidu da je neophodno i smanjenje troškova u celokupnom postupku, smatrali smo da će ovakvim amandmanom sasvim primereno omogućiti smanjenje troškova, jer po mišljenju SRS sasvim je primereno da se prodaja stečajne mase objavi u jedno visokom tiražnom listu. Smatramo da bi ovakva odredba u ovom predlogu zakona bila potpuno adekvatna da se na taj način ovakav problem reši. Nema potrebe da se zaista, kao što je predvidela Vlada da se u dva visokotiražna dnevna lista objavljuju ova rešenja koja su potrebna.
Ima tu nekakvih odredbi koje su, da tako kažem, kompilacija nekakvih zakona, odnosno sistema koji funkcionišu u ovoj oblasti iz zemalja iz okruženja, a i iz Evrope, SAD i smatram da je trebalo iskoristiti neka konkretna i kvalitetna iskustva koja postoje kada je reč o sprovođenju stečajnog postupka, preuzeti ono što valja i donekle popraviti predlog zakona koji je danas u skupštinskoj proceduri koji bi sutra trebalo da se reflektuje na ovaj i te kako veliki problem u Srbiji.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Skupštine amandman na član 135. podneo je Odbor za finansije. Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman na član 136. podneo je Odbor za finansije. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na redu je amandman Vlade na čl. 136. Neko želi reč? (Ne.)
Na član 150. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poglavlje 10. Zakona o stečaju govori o posebnim postupcima u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, gde se po službenoj dužnosti, da tako kažem, sprovodi stečaj nad preduzećima koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od najmanje dve godine i da se, po prijemu obaveštenja o takvoj situaciji, to piše u stavu 4. člana 150. čije brisanje tražimo, donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka u kome se utvrđuje i postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka.
O čemu je ovde reč? U članovima 150, 151, 152, 153. i 154. govori se o ustanovljavanju stečajnog postupka tamo gde uopšte ne postoji ni predlog, ni saglasnost poverilaca da se ovakvo postupanje izvrši. Pitanje je - zašto se u ovom momentu, kada se radi reorganizacija pravosuđa, kada se ne zna ni ko će suditi, ni u kojim predmetima, ni u kojim sudovima, gotovo ni po kojoj nadležnosti, u čijem je uopšte interesu opterećivati sudove ovim postupcima, za koje ne postoji precizno definisan poverilac koji želi da se sprovede stečajni postupak i zašto bi uopšte sudovima nagomilavali posao koji nisu u stanju da urade?
Da li je ovo alibi za neuspeh zakona, da ne bude posle da imamo mnogo pravnih lica, a već se u javnosti nagoveštavalo da ima mnogo takvih pravnih lica koja postoje samo na papiru? Da vam napravim analogiju sa Državnom revizorskom institucijom. Nadležnosti koje ona ima - da kontroliše mnoga pravna lica, počev od države, preko javnih preduzeća, svih onih koji sa njima posluju, svih onih koji sprovode javne nabavke u kojima učestvuje javni interes.
Da li to nije jedan, navodno vešt, nedovoljno vešt pokušaj da kad nekome date mnogo posla, u stvari sebi stvarate alibi da tu instituciju nazovete neuspešnom ili da sam zakon ne bude sprovodiv zato što organi koji je trebalo da ga sprovode nisu mogli da ga sprovedu kako treba?
Prvo, ne možete mi reći da je najveći problem u ovoj državi, kao što je u obrazloženju napisano, da treba automatski pokrenuti stečaje da bi brisali iz registra takva pravna lica. Zašto dozvoljavate da se registruju fantomske firme koje peru novac? Kome služe fantomske firme koje keširaju novac?
Neka odgovore oni koji su dužni da na ovo daju odgovor, oni koji pišu zakone i registraciju u registru, oni koji kažu da ne može da se proverava istorijat firme koja zatvara jednu i gasi drugu ili da neko može za 200 evra, narkoman, bolesnik ili makar ko, da da svoju ličnu kartu i da bude lice na koje će se registrovati neka forma privrednog društva koja će poslužiti za pranje novca. To je prvi posao.
Da li je najočiglednije da postoje firme koje ne rade? Da li je fizički očiglednije da u svim gradovima postoje započeta gradilišta, u strogim centrima gradova, gde se skupljaju noću lica i osobe da ne bi dozvolili vašoj deci da prođu pored takvih zgrada? Neko je u zenitu slave, moći ili nekih prečica kojima je došao do novca, dozvole ili parčeta atraktivnog građevinskog zemljišta u gradu, počeo da pravi, pao mu je prijatelj sa vlasti, nema više novca, upustio se u rizičan posao koji se nije završio sa uspehom i ostao je spomenik nekom brzom uzletu koji svima nama govori da prečice do novca završavaju mrakom u kojem neki ljudi završavaju, skitalice i narkomani.

Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Na član 150. amandman je podnela Vlada. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 150. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 150, to je poglavlje koje se tiče posebnog postupka u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje.
U ime poslaničke grupe SRS podneli smo amandman na stav 1. ovog člana, kojim je zatraženo da se reči "dve godine" zamene rečima "180 dana", kako bi se taj rok smanjio u periodu od kada je pravno lice obustavilo plaćanje sa dve godine na šest meseci. Smatramo da je taj rok primeren i da, istekom tog roka, država mora preduzeti sankcije za neuredne platiše.
Međutim, osnovni problem je taj što je celokupan Predlog zakona očigledno pravljen za državu sa tržišnom privrednom, a jasno je da kod nas još uvek postoji dosta firmi koje su u društvenoj svojini. Evidentno je da sva ta zadužena preduzeća moraju svoje probleme rešavati, pre svega sa bankama kreditorima, jer je očigledno da je to jedna zajednička i obaveza i muka. To bi jasno moralo da bude i stanovište države, odnosno da se, pre svega, problem koji postoji u srpskoj privredni rešava kroz proces i reprogramiranje dugova i određene finansijske konsolidacije. Prostora za to ima, ako ništa drugo bar kod visine bankarskih marži. Ima prostora i za sniženje kamata, za reprogram dugova i da se na taj način olakša teret privredi i da se time, praktično pomogne.
Na ovaj način, jasno je da se namiruju obaveze prema državi, a ono što ostane, to je nešto drugo i na taj način se u ta tri koraka, onemogućavanjem prave reorganizacije preduzeća, nerazumnim porezima i doprinosima, odnosno stvaranjem uslova za likvidaciju, uništava sopstvene privreda. To je ono protiv čega se SRS apsolutno bori. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 151. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 151. stav 2. je u direktnoj vezi sa članom 150. stav 4. i to u onoj formalnoj vezi. Da je prihvaćeno brisanje tog stava 4. o sprovođenju prethodnog postupka stečaja po službenoj dužnosti, zaista bi trebalo brisati stav 2, gde je moguće podneti žalbu na to rešenje iz stava 4. Iskoristiću priliku da završim očiglednost pogrešnih postupaka onih koji navodno žele da uvedu red. Ako u obrazloženju za odbijanje ovih amandmana piše da ovakva lica, koja svojom dugotrajnom nelikvidnošću čine da se nelikvidnost širi u privredi uopšte, pitala bih državu - ko je danas najveći dužnik onima koji su za državu uradili najveće poslove?
Najveći dužnik nisu preduzeća van onoga što se zove država, već naprotiv, država i njena javna preduzeća. Baš zbog toga smo morali da uzimamo nove garancije, nove kredite da, npr, preduzeću "Putevi Srbije" obezbedimo novac da izmire obaveze prema svojim izvođačima i podizvođačima i mnogima od onih čija imena još niste čuli, jer oni kažu - postoji Bog, pa država, a onog koga je moliti, nije ga ljutiti, pa ljudi o svojim pravima i potraživanjima ne žele mnogo ni da govore.
Umesto da država očigledno započeta a nezavršena gradilišta, koja sam pomenula obrazlažući prethodni amandman, reši tako što će omogućiti ili lokalnim samoupravama ili doneti na nivou Republike neki zakon kojim će takve objekte, takva pravna lica likvidirati i naći način da vrati ulog koji su oni gradnjom u takvu zgradu dali ili bilo koju drugu formu pravednosti, ali da ne ostavi u centrima gradova spomenike...