Ako se neko pita zašto sam ovde raširila ovoliko papira, hoću da objasnim građanima da hoću da govorim o zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, za koji je gospođa ministar utrošila nekoliko rečenica, a meni će, nadam se, biti dovoljno sve vreme da ukažem da je ovo najvažniji zakon u setu zakona o kome raspravljamo.
Verujte mi na reč, važnije čak i od budžeta. Budžet je za jednu godinu, a ovaj predloženi, neveliki, izmena i dopuna zakona će proizvesti vrlo krupne i trajne posledice koje će imati negativne efekte mnogo duže od jedne godine.
Pre svega, pitam, gospođo Čomić, da li smo mi dobili izveštaj Zakonodavnog odbora o ovom zakonu? Gospođo Čomić, da li smo mi dobili izveštaj Zakonodavnog odbora o ovom zakonu? Nemam ga u materijalu, kasnila sam jutros pet minuta na putu Novi Sad – Beograd upravo zbog ovog zakona.
Od Ustava koji ovde stoji, Zakona o privrednim društvima, Zakona o preuzimanju privrednih društava, onog što je predlog zakona o izmeni akcijskog fonda u akcionarski, taman vam nagoveštavam o čemu ću sve da govorim.
Publikacije koje je svojevremeno DS objavljivala o pravima akcionara, vašeg državnog sekretara Slobodana Ilića i baš bih volela da sam ga danas videla ovde, a očigledno da ne bi mogao da odbrani rešenja u ovom zakonu. Nešto materijala o pripremi skupštine Komercijalne banke, Uredbi koju ste objavili 27-og, pre ovog zakona, i to je ovaj organizovan haos na mom stolu koji treba da obrazloži zašto je ovaj zakon loš i u to ću vas uveriti sigurno.
Dat je zakon koji ima svega četiri člana izmena i peti član je stupanje na snagu. Bilo je indikativno meni, jer je dostavljen 30-og, u vreme kada smo mi već razgovarali o budžetu i o Izveštaju DRI i imali kratak rok za amandmane i bukvalno nismo stigli ljudski ni da pročitamo ovaj zakon. Pošto je rok za amandmane bio danas, do početka rasprave, imali smo juče jedan slobodan dan.
Kada sam videla da on stupa na snagu sutradan, i to zbog nekih pregovora koji će propasti sa stranim investitorima ako im ne damo mimo Ustava poseban povlašćen položaj, videla sam da je reč o nekoj ozbiljnoj stvari. Ispalo je mnogo ozbiljnije nego što sam pretpostavljala.
Vlada nam je dostavila neustavan zakon koji Ustav krši najmanje u tri člana.
Član 84, po kom svi učesnici na tržištu imaju ravnopravan položaj, što se ovim predlogom zakona krši. Član 84. stav 3, gde pravo stečeno ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu umanjivati, a ovde se dovode direktno u pitanje prava manjinskih akcionara, koje Vlada vrlo nevešto zove malim akcionarima. Oni nisu mali nego manjinski akcionari.
Član 86. po kom su svi oblici svojine ravnopravni, a ovim predlogom zakona ta ravnopravnost koja je Ustavom zagarantovana je bukvalno ne dovedena u pitanje nego prekršena.
Dana 27. novembra Vlada je donela Uredbu na svojoj sednici Vlade i o tome ima jedna kratka vest na sajtu Vlade, gde je svega jedan član definisan Uredbom i on nije ni obuhvaćen ovim predlogom izmena i dopuna zakona, po kom Republika Srbija kao akcionar banke i lica koja imaju status profesionalnog investitora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, mogu da zaključuju akcionarski ugovor o zajedničkom delovanju, a da se to ne smatra zabranjenim zajedničkim delovanjem po Zakonu o preuzimanju društava.
Bilo mi je zanimljivo zašto to piše ako smo znali, zato što bitne događaje iz skupštine, na primer banaka, možete videti zapisnike na sajtovima tih organizacija.
Na primer, videla sam da Evropska banka za obnovu i razvoj i do sada je imala takvu vrstu zajedničkog delovanja sa Republikom Srbijom u praktičnom delovanju, iako za to nije tražila ovakvu vrstu zakonskog ovlašćenja.
Nalazeći uz ovu uredbu nekoliko zanimljivih tekstova, videla sam da se preuzimanje akcionarskih društava, za koje se ovde traži pravo, odnosi na otvorena akcionarska društva koja su, pre ovog pokušaja preuzimanja, trgovala na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Znači, nije reč o ma kakvim preduzećima, nevrednim, beznačajnim, nego je reč o jednoj krupnoj stvari.
Ispostavilo se da Vlada žuri i da zbog trenutnih razgovora sa stranim investitorima ovde kaže, da privuče nove investicije, a u stvari su pritisci u toku da se, osnovano sumnjam, u Komercijalnoj banci pred dokapitalizaciju, koja je već objavljena, omogući da nepoverenje koje ima Evropska banka za obnovu i razvoj u Republici Srbiji u nekom kasnijem periodu, bukvalno omogući Evropskoj banci za obnovu i razvoj da ostane jedini vlasnik Komercijalne banke.
Kako to izgleda kroz dokumentaciju? Poznato vam je da Skupština Komercijalne banke donela odluku o dokapitalizaciji, emituje zatvorenu misiju akcija i to preferencijalnih.
Plan je bio da se ta akcija novih akcija vodi kao preferencijalna do 2013. godine. Tada bi se one zamenile u obične akcije s pravom upravljanja.
Međutim, to je očigledno poremetilo planove Vlade, ali je pre svega poremetilo zahteve Evropske banke za obnovu i razvoj, koja u stvari želi da ovakvim predlogom rešenja spreči takvu emisiju akcija i takvu dokapitalizaciju.
Napravljena je ova izmena zakona koja će, uverena sam, biti primenjena u sledećem koraku i na jedno osiguravajuće društvo, a po onom zahtevu Svetske banke za obnovu i razvoj koja nam je doznačila onaj prvi deo kredita od 34.900.000 evra za razvoj privatnog i finansijskog sektora, gde smo pristali na smanjenje učešća i u bankarskom, kao i finansijskom sektoru i u Sektoru za osiguravajuća društva, da smanjimo kao država svoje učešće.
Pristali smo da bi dobili kredit, pristajemo da prekršimo Ustav, da omogućimo stranom strateškom investitoru da uđe u posed jedine zdrave banke koja je i sama u prilici da kupuje druge banke, jer je u toj meri likvidna da njoj uopšte ne treba dokapitalizacija ovakvog tipa. Svakome odgovara povećanje vrednosti, taman posla, ali ne tako da bi mi dozvolili sebi da ostanemo i bez „Komercijalne“ banke, koja je jedina u zemlji gde država ima svoje učešće, a da takva banka ostvaruje pozitivno poslovanje, za razliku od „Poštanske“, od „Kreditne“, od „Razvojne“ i tako dalje, ostalih banaka, „Srpske“ banke, koje ne iskazuju pozitivne rezultate poslovanja.
Zašto se ovo radi? Ova izmena zakona govori najmanje o dve stvari. O licemerju Demokratske stranke kao stožera ove koalicije koji je putujući po Srbiji svojevremeno..., kako se zvala akcija, morala sam da pronađem kada se onim autobusom i „Audijem“… „Srbija na pravom putu“, u vreme „Srbija na pravom putu“ je rađen jedan ovakav vodič kroz akcionarski lavirint.
Izdavač je upravo sekretar, odnosno autor tekstova je sekretar Ministarstva finansija, gospodin Slobodan Ilić, naš drug Slobodan Gavrilović je jedan od koautora i ovo je jedna od tri knjige koje imam, gde se garantuje pravo akcionara, gde se preuzimanje deli na neprijateljsko i prijateljsko, gde se lepo objašnjava da pravo akcionara na upravljanje, na prodaju, na raspolaganje akcijama ne može biti dovedeno u pitanje.
Vi ovim zakonom oduzimate akcionarima pravo da zalažu akcije u takvim preduzećima. Čak to u obrazloženju nazivate zloupotrebom njihovih prava. Stvarno ne razumem. Ako neko ima akcije, mnogo banaka na osnovu zaloge tih akcija daje kredite povoljnije, kako vi možete nazvati zloupotrebom raspolaganje mojom sopstvenom stvari, odnosno njihovom akcijom, akcijom manjinskih akcionara.
Zašto ste išli do te mere, ako vam zakon o preuzimanju omogućava kroz član 34. da onaj ko stekne 95% akcija može da preuzme i onih ostalih pet, bez ikakvih problema i po zakonu?
To je naše manjinske akcionare razočaravalo u leto kada je „Interbru“ u Apatinskoj pivari preuzimao akcije onim malim akcionarima šaljući im obavezujuću ponudu, gde, na primer, u tekstu iz „Politike“ naslov je „Imovina nije svetinja“, jedna od vlasnica tih akcija kaže da je nameravala da svojim naslednicima ostavi te akcije, a sada je prinuđena da ih proda.
Znači, ako kažemo da je ovo u skladu sa zakonom, ali da ne služi promovisanju finansijskog tržišta, akcionarskih prava, a ne možemo da kažemo da je kršenje zakona, ali ovo što ste vi ovde predložili, to je direktno zalaženje u ustavno pravo svakog građanina da raspolaže svojom imovinom koja se zove vlasnička hartija od vrednosti.
Kako to obrazlažete? Kažete da ima pravo da kupi akcije, znači taj ponuđač za preuzimanje, u ovom slučaju Evropska banka za obnovu i razvoj, od onih akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcije i zovu se nesaglasnim akcionarem.
Kažem – u redu, ako je to zakon propisao po članu 34. Ne možete da mu zabranite da založi akcije nekim svojim pravnim poslom i da to ovim zakonom zabranjujete. Kako ćete da realizujete ovaj zakon, ako je neko založio da dobije kredit, kredit nije dospeo i šta ćete raditi? Šta očekujete? Hoćete li te ljude zatvarati? Koja će kaznena mera biti primenjena?
Zašto ovo nije dobro? Ako u Komercijalnoj banci otvorite put vraćajući dugove onima koji su vam pomagali da 2000. godine realizujete dolazak na vlast, ne reformu, koliko je reformi, svi smo svedoci, nisu krivi penzioneri što mi imamo problem ovakve rupe u budžetu, kriv je onaj koji je formirao vlast po tu cenu, znajući da za to nema realnih izvora.
Tako i ovo, nisu krivi građani, niste krivi vi gospođo Dragutinović, kriv je onaj ko je na sledio sa imovinom, sa pravom na vlast i obaveze onih koji su pre njega vršili vlast u ovoj državi, da uzvraća usluge stranim investitorima.
Nisu krive čak ni banke koje ovde jedino zarađuju, jer im guverner svojom politikom to omogućava.
Pomalo im se pomaže i fiskalnom politikom, ali da li građani shvataju opasnost od ovog postupanja kada ostanemo i bez Komercijalne banke kao bankarskog sistema koji je krvotok privrede? Bankarski sistem razvija neke grane dajući mu lako kredite. Bankarski sistem guši neke sektore otežavajući uslove za dobijanje kredita. To su osnovne stvari iz ekonomije.
Šta se ovde dešava? Imamo članice Bečke inicijative, nekoliko banaka, odnosno iz 13 zemalja Evrope imamo 10 banaka mi ovde koje su u trenutku svetske finansijske krize, koja je svoje loše efekte počela da pokazuje i na našem tržištu, da bi, doslovce piše i to nigde nećete naći na sajtu Narodne banke, ni u bilo kom našem stručnom časopisu, ali se ipak može naći da su te banke članice Bečke inicijative, shvatajući da bi bio problem da formulišu kolektivni stav na našem tržištu, a njihov stav je preovlađujući jer je to strani bankarski sistem koji se ovde vodi kao domaći, ali nema osećaj ni za zaposlenost, ni za socijalnu komponentu, ni za odgovornost države, on ima osećaj samo za profit i to ne zameram njima, zameram kreatoru uništavanja domaćeg bankarskog sistema i prepuštanja tržišta.
Pošto nisu smeli da deluju individualno da zaštite svoje interese, da ne bi stvorili psihozu koja bi negativno delovala na čitav sistem, MMF, Evropska komisija, zemlje iz okruženja, pa i Srbija sa svojim predstavnicima vlasti i predstavnici ovih privatnih bankarskih institucija, morale su preuzeti svoj dio odgovornosti, vidite odakle je prevod, i formirati tzv. bečku inicijativu koja je, da bi sačuvala svoj interes na ovom prostoru, morala da dobije povlašćene uslove za delovanje.
Ti povlašćeni uslovi su skupe kamate, ti povlašćeni uslovi su čak dvostruka politika obavezne rezerve jer guverner njima daje jednu vrstu dinarske aktivnosti kojom se vršili pritisak na kurs nedavno zato što je pala referentna kamata, pa kada se neko navikne na velike zarade, ne zadovoljava se malim, znači, niskom referentnom kamatnom stopom i zato što onaj ko ovde dođe radi profita, što je potpuno prirodno, vodi računa o svom interesu i vi sada i tu jednu jedinu banku želite da prepustite nekom ko će se takođe rukovoditi sopstvenim profitom, a ne interesima ovog ovde tržišta, ovih zaposlenih i ove države. Vi ste svesni da to ne ide na ruku ovoj državi i da to nije dobro, ali jednostavno, dug nekad nekome obećan mora danas da se vrati.
Šta je zanimljivo još? To da ovakva žurba dovodi do toga da mi u slučaju Komercijalne banke imamo pad vrednosti akcija te banke od trenutka kada je zakazana ta skupština 10%. Sadašnji vlasnici preferencijalnih akcija nisu dobili mogućnost da pretvore te akcije u obične, znači, u akcije s pravom glasa, direktno oštećenje vlasničkih prava manjinskih akcionara. Do sada je, rekla sam, Evropska banka za obnovu i razvoj glasala na Skupštini sa ugovorom o glasanju, to joj niko nije osporavao.
Ljudi iz Komercijalne banke odgovorno tvrde da njima dokapitalizacija ne treba, da su vrlo likvidni i da rade, a to se može proveriti i kod Narodne banke, po njihovom stanju.
Ta takva planirana dokapitalizacija koju im ovim zakonom omogućavate bitno umanjuje prava i samom namerom koju ćete vi realizovati do kraja, jer kako mi možete reći da oni nisu oštećeni i da možda neće biti oštećeni, ako je berza, taj indikator, već pokazala pad vrednosti akcija. Kako vi možete reći da će biti dobro da Komercijalna banka ima jednog vlasnika, ako smo dobili dokaze šta znači ovakvo bankarsko tržište gde nemate monopol, ali imate oligopol, neka ih je 13, oni se dogovaraju svom interesu, gde vode računa o izloženosti, znači, neće povući kredite da bi zadržali svoj interes ovde?
Očigledno je da, iako ima 25% vlasništva, Evropska banka za obnovu i razvoj, ovim međukorakom prisiljava Republiku Srbiju da svojim sredstvima iz budžeta učestvuje u dokapitalizaciji i da u sledećem koraku ovim zakonom dobija pravo da potpuno istisne Republiku Srbiju iz vlasništva Komercijalne banke.
Kažem, ovo je slučaj ovde, sledeći slučaj je "Dunav" osiguranje, jer to jeste najznačajnija osiguravajuća kuća i uklapa se u ono obećanje da se smanji broj i procentualno učešće u osiguravajućim i bankarskim kućama u našoj zemlji. Ovaj zakon je po svojim posledicama teži i od ovog najnovijeg zahteva za odobrenje kredita koji ste nam dostavili sa 11. od "Erste banke" itd, teži i od budžeta. Budžet mora da postoji, godinu dana će proizvesti posledice. Ovo teško će se privreda oporaviti, ako i zadnju domaću likvidnu banku ovako prepustimo.