Narodni poslanik Zoran Šami.

Gospodine Maraš, stvarno građanima Srbije ne moram da objašnjavam razlike između LDP i DSS. Nevolja je, zapravo, LDP u nečem drugom - što koja god tačka bila na dnevnom redu, pa čak i najvažniji zakon u godini, kao što je budžet, vi uvek završavate neke svoje poslove, pa se onda bavite onim čime treba da se bavite. To je fakat. Odmah da vam kažem, nemam nameru više da vam odgovaram.

Imam utisak da je sve jasno. Gospodin Ostojić, po Poslovniku.

Uz svo uvažavanje, gospodine Šami, samo da objasnim o kakvim poslovima pričate, zato što gledaoci mogu da steknu pogrešan utisak iz ove smirene, ali neargumentovane i prazne diskusije gospodina Šamija.
Dakle, od početka govorimo da je ovaj budžet katastrofa, jer se u njemu ne vidi želja da se promeni stvarnost u Srbiji, nego vidimo budžet kontinuiteta i to ne samo sa prošlom godinom nego i sa godinama pre toga, kada je gospodin Koštunica vodi te dve vlade. Gospodine Šami, ne bi želeo da dalje polemišemo zato što imamo preča posla, ali te insinuacije, te doskočice su možda simpatične.
Kažite, kakve mi to poslove po vama završavamo? Od početka govorimo da budžet u kome trećina prihoda odlazi u transfere penzionom fondu nikako ne može biti razvojni, može biti samo socijalni. Gospodine Šami, nikakve mi poslove ne završavamo, završavamo samo jedan posao, a to se zove odbrane javnog interesa.
Kako smo bili protiv vaše Vlade, nismo bili što nam se ne dopadate vi ili vaš predsednik, nego što je vaša Vlada radila protiv javnog interesa, tako smo i sada uvek na strani javnog interesa i najčešće protiv ove nesposobne i kilave Vlade, ali za pasoše, za reformu pravosudnog sistema kojom se ipak, na neki način, uvodi tiha lustracija, kad već nisu sposobni da sprovedu Zakon o lustraciji, koji je na snazi, to su neke stvari koje ćemo uvek podržati, zato što to vodi zemlju napred. Mnogo smo izgubili vremena pod dve vaše vlade da bi mogli sada da ispoplićemo u tim evropskim poslovima vlade (Predsednik: Prošlo je dva minuta.) koje loše rade, ali koje ipak rade.

Nema povrede Poslovnika. Niste se pozvali ni na jedan član, tako da je to bilo obraćanje gospodinu Šamiju.
Vi ste imali još sada samo pravo na repliku i to je kraj.
Dajem vam sada reč.
Imali ste pravo na repliku, molim vas, gospodine Ostojiću, imali ste pravo na repliku i dajem vam repliku.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministar, meni je zaista žao da dragoceno vreme koje imamo koristimo u ovakvim raspravama, ali smatram da ono što je rekao malo pre prof. Šami nije korektno i trebalo bi da objasni kakvi su to privatni poslovi koje mi obavljamo. Mislim da je to zaslužilo i vašu reakciju, gospođo predsedavajuća, da gospodin Šami razjasni. Zaista nisam razumeo o čemu on govori.
Uvek do sada smo bili spremni da razgovaramo, uvek smo bili spremni da kritikujemo, da ponudimo rešenja i kao što je primetio poslanik DS, za razliku od velike većine onih koji su kritikovali, mi smo i nudili rešenja.
Da li su ta rešenja dobra? Sa našeg stanovišta jesu, sa stanovišta nekih drugih, verovatno, nisu, ali pokušavamo da pronađemo najbolji način, ne samo za trenutnu situaciju, nego i da gledamo malo unapred, da gledamo dve, tri, pet godina unapred.
Zbog toga sve mere koje smo predlagali, sve ono što smo zahtevali da se nađe na dnevnom redu pre rasprave o budžetu, govori o našoj nameri i o našem doživljaju ovog budžeta, odnosno našoj kritici budžeta za 2010. godinu, za koji smatramo da je argumentovan.
Samo još nešto, gospođo predsedavajuća. Molim vas, vi niste bili u sali, predsedavao je gospodin Novaković. On je propustio da reaguje kada je jedan poslanik izvršio grubu povredu dostojanstva Skupštine.
Ako se setimo, pre 10-ak do 15 dana, kada je bio u poseti ovoj skupštini evropski parlamentarac, gospodin Jelko Kacin i kada je izvršena povreda Poslovnika, vi ste tada rekli da ćete u danu za glasanje i vi glasati da ste povredili Poslovnik. To se nije desilo.
Molim vas da ovaj put, pošto smo tražili da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je bilo povrede Poslovnika, molim vas da izvršite konsultacije unutar vladajuće većine i da prvi put jednu takvu zloupotrebu, odnosno takvo kršenje Poslovnika, bude okarakterisano kao kršenje. Hvala.

Zahvaljujem.
(Zoran Šami, sa mesta: Replika.)
Po kom osnovu, gospodine Šami?
(Zoran Šami, sa mesta: Naveo je pogrešno moje reči.)
Ne, razjasnili ste se, nema više replika.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Gospodin Sreto Perić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ako sudbina bude namenila da još dva puta u ime Vlade Republike Srbije branite budžet, onda će moj predlog biti, jer uočavam problem, da vaša penzija bude nacionalna penzija. Mi iz SRS uvek fokusiramo problem, a zatim predložimo rešenje.
Vi ćete imati državnu nacionalnu penziju sa uvećanjem, a ona će se smanjiti od premijera tačno za onoliko na koliko je bio premijer. Zbog čega? Zato što je on o ovom aktu od 1.009 strana govorio nepunih pet minuta i zatim otišao.
Šta narodni poslanici očekuju kada se govori o budžetu Republike Srbije za 2010? I javnost i naši građani očekuju od premijera, pre svih, a zatim od vas, penzije će biti na tom nivou. U 2010. godini najmanje ćemo zaposliti toliko, sačuvaćemo ovaj standard. To je ono što treba da prethodi daljem objašnjenju i obrazlaganju ovog budžeta.
Jedan od kolega narodnih poslanika je tražio od poslanika SRS, pre svih, da vas pustimo da vi radite svoj posao. Ne možemo da pustimo one koji su umeli ponekad da glasaju iz Soluna, iz Bodruma, i ko zna sve odakle.
One da pustimo na miru da rade svoj posao koji su privatizovali najveći broj državnih i društvenih firmi na onakav način na koji jesu, neću da upotrebim nijedan grub izraz, neću da kažem da je to pljačkaška ili neka druga privatizacija, ne možemo da pustimo one koji su izvršili reformu pravosuđa na takav način, kakav je provođen svih devet godina i ne možemo da pustimo one koji su svoje građane doveli u jednoj deceniji u beznađe. I te kako moramo da ih kontrolišemo i to hoćemo.
Sada zbog čega nije bilo moguće dati onakav odgovor, da kažemo – zaustavićemo realan iznos penzija na tom nivou, zaposlićemo u 2010. godini toliko i toliko hiljada građana Srbije?
Iz razloga što se ne prihvata amandman SRS koji je podnet na član 1. i on se odnosi na onaj deo gde se troši, u rashodnom delu budžeta, gde smo predložili da se za subvencije u privredi sa 3,5 milijarde izvrši povećanje na 6,5 milijardi.
Ispoštovali smo jedno pravilo ili član 44. Zakona o budžetskom sistemu da se u okviru deficita budžeta nađu ta sredstva. Videćete, konkretno u članu 7, koji su podneli poslanici SRS da dajemo konkretna rešenja za pokušaj uštede u tom budžetu da bi se nadomestila sredstva od 3 milijarde, koja bi bila prebačena u subvencije privrede.
Vi to nećete da uradite i nije ista situacija ovog akta, još jednom ponavljam, od 1.009 strana pre ovih amandmana i posle podnetih amandmana.
Većina amandmana koje je podnela SRS na budžet Republike Srbije za 2010. godinu proističe na najdirektniji način iz onog što je DRI ustanovila prilikom kontrole budžeta, potrošnje sredstava iz 2008. godine i onda ne možemo ostati ni slepi ni nemi pred tom činjenicom, kad ste na osnovu nepune trećine kontrole ustanovili onolike primedbe, a još manje i mislim da je cinično da predsednik Republike kaže da to treba da se vrati, pa da se onda ispravi što se ispraviti može.
Da, da, gospođo ministar, rekao je to. Ko to ima pravo, ko to može da uradi?
Koliko nonšalantne izjave daje vaš predsednik stranke i predsednik Republike, reći ću vam, kad se našao kod sudije za prekršaje, rekao je – ja sam čovek koji ne konzumira alkohol, ali sam malo nazdravio posle velike pobede, nisam znao da je to zabranjeno. Zamislite, poziva se neko da nije znao da je zabranjeno, ko potpisuje ukaz o proglašenju tog zakona. Nije li vam to malo cinično? Nemojte to raditi, to sigurno nije dobro.
Da se kojim slučajem prihvatio ovaj amandman, ovo je jedan ali ne i jedini, amandman koji je morao da bude prihvaćen, ukoliko ste želeli da pomognete i privredu i građanima Srbije.
Kad kažem da vi treba da budete nagrađeni, ovo najdobronamernije govorim, iz razloga što pretpostavljam da vi u periodu kad počnu pripreme za izradu budžeta imate velike probleme, ali činjenica o kojoj sam već govorio da je budžet usvojen jednoglasno, odnosno Predlog budžeta usvojen jednoglasno na Vladi, a određen broj ministara ovde u tom momentu je odmahivao glavom u znak da su morali tako. Sada ne ulazimo u to što su oni morali. Ako imaju hrabrosti, oni su trebali da izađu iz te i takve Vlade, a ne morali jednoglasno da prihvate takav budžet.
Ima još jedna stvar koja je takođe ispod svakog nivoa ukusa, a gde se vidi? Vidi se u Bačkom Gračacu.
Juče je premijer, predsednik Vlade AP Vojvodine predao, da, da opština Odžaci, hvala kolega Škrbiću, predao ključeve korisnicima 25 montažnih kuća, čija ukupna vrednost, verovatno sa placem, iznosi negde oko 6.000 evra, od toga UNHCR možda nije on, ali neko jeste donirao 50% sredstava, 50% sredstava su kreditna beskamatna sredstava.
Zamislite ironije i zamislite drskosti, to se čini u opštini Odžaci. Kad? U onom momentu kada su tamo raspisani vanredni lokalni izbori. Zašto gospodin Bojan Pajtić nije u vreme kada je predsednik opštine Odžaci, i to uspešni predsednik, u dva mandata, bio gospodin Milan Ćuk, član SRS i zašto onda nije pokazao brigu za izbeglicama i brigu za onim ljudima koji svojim radom, ali u najvećoj meri vođenjem politike od strane Demokratske stranke, ne uspevaju da obezbede ni krov nad glavom, nije pritekao u pomoć.
On se ponaša kao da je pop, a gospodin Pajtić zaboravlja da je to upravo bio njegov otac, a on je predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine. Sve ovo nema veze, ali ovaj amandman bi trebalo prihvatiti zbog onih koji žele da pokrene privredu, ako ima privredne aktivnosti, ako realni sektor nešto radi.
Onda mi bar u 2011. godini i kasnije 2012. možemo očekivati da će biti bolje, možemo očekivati nova radna mesta, može očekivati povećanje penzija, možemo očekivati i perspektivu za omladinu, mi želimo da oni budu naša stvarnost. Ali ukoliko nema posla, gospodine Srđane Milivojeviću, onda to mnogo ne vredi.
Slali samo odavde poruku da nam je omladina dobrodošla, a ništa ne učiniti za njih, verujte mi ne znači mnogo, oni nas u ovom periodu, u ovom momentu napuštaju mnogo više nego što je to bilo, bilo kad, pre vašeg dolaska na vlasti. Vaša politika je mnogo pogubna za građane Srbije i mi vas nećemo pustiti tako lako, da ne mogu reći ne znanje, ali vrlo često smišljeno urušavanje ove države i nebrigu o onima zbog kojih Vlada i jeste tu.
Dajte malo više odgovornosti i pokažite jednu hrabrost onima koje ste vi birali ovde i za koje ste vi glasali. Tražite od njih da vam polože odgovornost i da vam podnesu račune šta su to oni radili?
A vi prenebregavate činjenicu i za ono čak što je evidentno, a nemojte slušati priču predstavnike SRS, pogledajte još jednom izveštaj Državne revizorske institucije i sve će vam biti jasno i onda će, verovatno u danu za glasanje, biti prihvaćeni mnogi od ovih amandmana. Ja vam se zahvaljujem.

Narodni poslanik, gospođa Jorgovanka Tabaković.

Ja ću iskoristiti priliku da na temi člana 1. postavim pitanje, izrazim sumnju u validnost projekcija na kojima je zasnovana ova kuća koja je opet sagrađena od krova, odnosno od potreba a ne od temelja, odnosno od stabilnosti i mogućnosti privrede i građana da finansiraju ovu skupu i neefikasnu administraciju.
Ono što je najzanimljivije sadržano je na strani 2, u ukupnim prihodima i primanjima pod tačkom 1.3. porez na dodatu vrednost, gde kategorija poreza na dodatu vrednost u zemlji od 134.506.000.000 namučila je ekonomski tim SNS kroz pokušaj da nađemo opravdanje za ovako visok rast jednog poreza koji u trenutku kada opadaju svi drugi agregati koji utiču na ovu projekciju, raste neverovatnom stopom od 36%, zavisi da li imamo rebalans 2009. na umu ili osnovni budžet. Slična vrsta nerealne projekcije koja je bila analizirana desila se u 2009. godini, ali je onda jedan od prethodnih saradnika u Ministarstvu finansija objašnjavao to povraćajem poreza i potrebom da se izvrši ozbiljna analiza da li je rast prihoda od PDV u unutrašnjem prometu, koji je nominalno porastao te 2009. godine za 24,5% u prvom kvartalu, u odnosu na isti period prošle godine imao realan rast od 13,5%, ali nije bilo moguće objasniti kako ako je i ekonomska aktivnost i domaća potrošnja opadala.
Da bi se ustanovilo pravo stanje PDV neophodno je bilo analizirati i podatke u bruto naplati PDV i o povraćajima u posmatranom periodu, ali nažalost, kao i ovoga puta, nama svi elementi za ovu analizu nisu bili dostupni i pre svega vas molim da na sajtu Ministarstva finansija PDV ne prikazujete tako zbirno nego nam radi kontrole i praćenja odvojite ono što je po pitanju uvoza PDV i ono što se sakupi od PDV u zemlji.
Ako je u 2010. godini planirano i projektovano sasvim realno smanjenje poreza na dohodak od pet milijardi dinara, smanjenje poreza na dobit za 13 milijardi dinara u odnosu na rebalans ili 23 milijardi dinara u odnosu na budžet 2009. godine, ako je projektovana inflacija od 6% i ako i nju uzmemo u obzir, a bruto društveni proizvod raste 1,5%, prosto ne postoji računica kojom se može doći do ove cifre.
Imate na strani 215 podatak da je realan rast lične potrošnje smanjen za 5,7% u 2009. godini, a da je projektovani rast u 2010. godini tek 3,6%. U tabeli 2. na strani 214 dali ste nam informaciju da su realne prosečne neto zarade zabeležile smanjenje od 2%.
Pored onog što ste napisali, ima ono što niste napisali, evo ja dodajem - plate i penzije su zamrznute, veliki broj zaposlenih ne prima platu, fiktivno su zaposleni, veliki broj građana ostaje bez posla, samim tim i bez zarada, tokom godine sa rastom inflacije i ovako zamrznutim platom kupovna moć neće moći da raste, ona će se smanjivati, to je prosto logična posledica ovog što ste naveli. Sada, na bazi svega ovoga što sam navela, čak neću neke dodatne elemente koji nisu tako važni za ovu analizu da navodim i na bazi svega toga vi ste projektovali rast PDV u zemlji na 134,5 milijardi dinara.
Ne upoređujem rast projektovane vrednosti PDV u zemlji sa vrednošću iz rebalansa budžeta, zato što smo radeći tu analizu videli da vam poreski prihodi za 2009. godinu zbog tog skoka pa pada, gde ste u jednom trenutku rekli da ste imali rast prihoda, a on je evidentno bio rast zbog oporezivanja i naplate onih crnogoraca, kako ih zovemo, automobila tada, tako da te oscilacije nisu mogle u godišnjem zbiru da doprinesu nekakvim posebnim razlikama.
Ispalo je, po čitavoj toj analizi, rekli ste da porez na dobit, pogrešili ste u projekciji, priznali grešku za oko pet milijardi dinara i ispalo je, po tome, da je rebalans od 302,4 milijarde u stvari realan u cifri samo od 297 milijardi. Sve to nam govori da je ili u pitanju vaša neiskrenost ili su opet knjigovođe nestručno obračunale elemente koje ste im dali da unesu u ovu projekciju budžeta.
Ne znam šta me više brine, ili neiskrenost ili ne stručnost. Veoma oprezno ste projektovali sve ostale podatke, a pad bruto proizvoda od 1%, po vašim analizama, smanjuje prihod u budžetu za 16,7 milijardi dinara. Ako je prošle godine rast bio projektovan na 4%, ove godine samo 1,5%, onda je 16,7 plus 16,7 milijardi u stvari trebao da bude minus. Da li je možda u pitanju greška ili je nešto što je alhemija koja je razumljiva samo ljudima koji rade u Ministarstvu finansija.
Zašto je ovo bitno? Jedini realan rast u ovom PDV je rast poreza koji se dobija od akciza, onih specifičnih akciza na cigarete koji iznosi 9 milijardi dinara. To je zaista realno. Moguće da je od 650 miliona evra subvencionisanih kredita, kada se kupuju automobili, Vlada iz desnog džepa svog uzela i vratila u levi 18 milijardi dinara. Osamnaest plus devet su 27. Kako da onih 34? Da li je uopšte moguće projektovati ovakav budžet koji gubi vezu između privrednog rasta, zaposlenosti, kupovne moći i potrošnje i prihoda koje planira budžet?
Ne možemo reći da je ovo čisto problem računice. Čak hoću da kažem da je i ovaj budžet, ovako kako je projektovan, dokaz vremenskog horizonta Vlade, a to znači izborni ciklus. Uvek je najveći deo proizvoda, rashoda bio, kako god da je bio projektovan, ili su to bili prihodi od privatizacije ili donacije ili ovakvi poreski prihodi, ali usmerenje je uvek išlo u tekuću potrošnju.
Nijedna Vlada, koliko god je sebe predstavljala žrtvom, koja je htela da učini reforme nije gledala dalje od izbornog ciklusa i udvarala se građanima, donoseći kratkotrajne poreske propise kojima je htela da pokaže brigu za građane, donoseći Zakon o oslobađanju poreza, odnosno PDV za onaj prvi stan, pa onda, oslobađanje koje je bilo, poreza na dohodak građana koji nije doprineo povećanju zaposlenosti, smanjenje stope na računare, koje takođe nije donelo neke efekte.
Tim, takvim sitnim, nula osam milijardi minusa oslobađanjem, nula sedam milijardi minusa oslobađanjem, Vlada je na primer u prethodnoj godini 22 milijarde dinara prihoda izgubila praveći se dobra građanima.
Sa druge strane, uzimala je kredite kojima je stvarane deficite i rupe pokrivala i pokriva, a sada objasnite kako to njima činite dobro kada uvodite poresku nesigurnost, menjajući od budžeta do budžeta svake godine poreske propise, uvodeći pravnu nesigurnost, praveći visoke troškove nad onima koji vode poreske knjige i rade obračune, a da ne pominjem podatak od 13 zakona koji tretiraju porez, PDV, pravilnici, mišljenja koji takođe poskupljuju želju onoga ko hoće da na vreme i u roku plati porez, ali baš tačno onoliko koliko državi duguje.
Znači, pre ili kasnije moralo je da dođe vreme u kome nema prihoda od privatizacije. To vreme je došlo. Navika da se troši kao da imamo stalno nešto da prodajemo je nešto što opterećuje i zove se visoka javna potrošnja.
Da li će i kada i pod kakvim pritiskom Vlada shvatiti da ne može da se finansira iz jedne milijarde obveznica, od kredita mimo infrastrukture koji idu u tekuću potrošnju, koji traju 15 ili 20 godina, ali čije polugodišnje kamate i rate već sve teže uspevamo da servisiramo i kada će projektovati budžet primeren snazi privrede i građana?
Da li su zaista izbori jedino rešenje? Na to pitanje odgovorite vi, ali i odgovorite nama - da li zaista mislite da ste u pravu kada kažete da je potrebno oporezovati nivoe dohotka građana koji su isti gde god da su zarađeni? Ne, mislim da niste u pravu.
Zato što ste tako radili, dobili smo privredu koja nema izvozno orijentisane grane, jer ste ovakvim oslobođenjima oslobađali promet akcija i sve ono što se zove investicioni fondovi.
Narod je to u vreme rata zvao - trange-frange, kupi jeftino, prodaj skuplje, a sada je ovo virtuelna ekonomija gde nema stvaranja ni dodatne vrednosti, ali ima, ne spekulacija, nego špekulativnih radnji u kojima zarađuju, ne stručni, ne upućeni, nego dobro informisani koji znaju da obmanu javnost na finansijskom tržištu, naduvavajući vrednost akcija i ide im na ruku Zakon o računovodstvu i reviziji, koji još uvek to ne kažnjava.
Nije svejedno da li oporezujete prihod onog ko je zaradio ulažući u proizvodnju i zapošljavajući ljude ili oporezujete osnivača investicionog fonda za upravljanje dobrovoljnim penzijskim osiguranjem. Dok ne uradimo strukturne reforme, za šta treba da imate snage, to je prva reforma penzijskog osiguranja, dok ne priznate da je to cena koalicije koja vlada, ponašajući se kao vlasnik građana, preduzeća i svih nas, a da je to koštalo 50 milijardi samo u prošloj godini, nema nama napretka.
Pauzu koju sam maločas napravila kada sam rekla da se ponašate kao vlasnik, bila je izazvana mojim ljudskim zgražanjem zbog načina na koje sinoć mene i mog kolegu kada smo krenuli iz Skupštine kasno zaustavio neko iz obezbeđenja zato što dolazi predsednik Tadić u ovu zgradu.
Gospodinu Tadiću, predsedniku možemo da naškodimo politički i to je jedini način. Osetila sam se povređeno da mene neko kao građanina doživljava kao opasnost mojoj zemlji pred predsednikom. Nije ovo, nadam se da sebe ne doživljava kao Berluskonija i nije ovo Italija i nismo mi ti koji se na takav način bore za ono što se zove bolja država.
Pošto i mi iz SNS i on mislimo isto po pitanju javne potrošnje, jasnu je poruku poslao na glavnom odboru DS, gde očekuje smanjivanje javne potrošnje i upozorava vas da krizu nije prošla, molim vas, nećete zbog nas, nećete zbog građana, uradite to zbog vašeg predsednika koji odlučuje o mnogo čemu i neka ima podršku u ostvarenju onoga od čega bi i mi ostali mogli da imamo posredne koristi. Hvala.