Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.

Da bismo tačno utvrdili tačan broj poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, te postoje uslovi za rad.

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Milica Radović, Đuro Perić, Konstantin Arsenović, Donka Banović, Vladimir Milentijević, Aleksandar Pejčić, Balint Pastor, Elvira Kovač, Laslo Varga, Željko Tomić, Branko Ružić, Đorđe Milićević.

Obaveštavam vas da sam saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine pored predstavnika predlagača Diane Dragutinović, ministra finansija, Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, pozvala da sednici prisustvuju i Višnja Kuzmanović i Aleksandra Popović, mlađi savetnici u Ministarstvu finansija.

Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 7-11. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA SRBIJE: SA IBRD (razvoj privatnog, finansijskog sektora i javnih finansija), SA EBRD (zajam K10) I SA EIB (autoput Koridor 10 i zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu B)

Dakle, o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Programski zajam za razvoj javnih finansija), Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu K10 između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke autoput Koridor 10 i Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke "Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu B".

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)

Gospodin Vlajko Senić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani narodni poslanici, da ova rasprava o zaduživanju Srbije, kao pratećim zakonim novog budžeta za 2010. godinu, ne bi prošla kao samo još jedno i dodatno zaduživanje zemlje, hoću da kažem da ćemo mi kao poslanička grupa podržati taj set zakona, zato što smatramo da je struktura budžeta za 2010. godinu napravljena tako da je neophodno dodatno investiciono zaduživanje Srbije radi realizacije infrastrukturnih projekata.
U situaciji kad se najveći deo budžeta Republike Srbije puni iz PDV, akciza i neporeskih prihoda i u situaciji kada opet najveći deo budžeta Republike Srbije, zbog nasleđenih istorijskih i demografskih razloga, odlazi na penzije i plate u javnom sektoru, neophodno je zaduživanje Srbije za dodatno ulaganje u infrastrukturu i mislim da su ovi zakoni dobra osnova da zaduživanjem i povećanjem, s jedne strane, domaće likvidnosti, s obzirom da će ta finansijska sredstva biti data na raspolaganje Vladi da ih troši u narednoj godini, kroz njihovo ulaganje i povećanje agregatne traženje, to jesu dva faktora koja će neminovno i verovatno ozbiljno doprineti projektovanom rastu BDP od 1,5% koliko je planirano Memorandumom o monetarnoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu.
Treba, takođe, reći i to je bilo na neki način već razmatrano na sednici Odbora za finansije da su ova dva najveća i ključna kredita koja smo dobili, jedan od Evropske banke za obnovu i razvoj, a drugi od Evropske investicione banke, data po najboljim mogućim uslovima kada govorimo o vremenskom periodu otplate kredita.
Dakle, ovaj kredit koji smo dobili od Evropske banke za obnovu i razvoj je dat na rok od 15 godina sa grejs periodom od četiri godine, a kredit koji smo dobili od Evropske investicione banke dat je na rok od 30 godina sa grejs periodom od šest godina.
Važno je reći da, na primer, kredit koji smo dobili od Evropske investicione banke za Koridor 10 za trasu E - 75 jeste samo deo strukture od ukupno 963 miliona evra, koliko nam je neophodno za ulaganje u taj deo infrastrukture. Pri tome, tu dolazi i zajam Svetske banke od 155 miliona evra i donacija Vlade Grčke od 100 miliona evra, uz obezbeđena sopstvena sredstva zajmoprimca do 330 miliona evra.
Smatram da, a s obzirom na strukturu javnog duga Republike Srbije i kriterijume koje će Srbija morati da ispuni dve hiljade a videćemo koje godine, kada bude ulazila u EU i kada kasnije bude pristupala evrozoni, država ima sasvim dovoljno prostora za zaduživanje pod ovim uslovima, s obzirom da je opterećenje javnog duga u 2009. godini nije prešlo 33% i da sa ovim dodatnim zaduživanjem u naredne dve godine javni dug će biti ne veći od 35% BDP. Podsetiću naše gledaoce i kolege poslanike da je granica gornja koja je prihvatljiva za EU i koja je definisana Sporazumom iz Mastrihta 60% BDP.
Mislim da je odluka Vlade da imamo mnogo veće izdatke za kapitalne investicije nego što je to bilo tokom prošle godine, koja će biti praćena dodatnim ciljem i zaduživanjem za ulaganje u infrastrukturu, faktor koji će dovesti do ozbiljnog porasta tražnje u domaćoj ekonomiji i da ćemo na taj način ispeglati određene efekte svetske ekonomske krize, koja će se, naravno u Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama osećati 2010. godine.
Drugi projekat koji nije direktno vezan za ovo zaduživanje, a koji jeste strateški projekat koji će Vlada, verujemo, realizovati naredne godine, jeste sporazum sa Fijat grupom. Ovo je, naravno, još jedna prilika da građane Srbije upoznam sa činjenicama koje jesu dostupne javnosti od trenutka kada je taj sporazum potpisan, ali koje se često na određeni način koji nije tačan prezentuje javnosti.
Mislim da je važno da svi koji nas slušaju i svoji koji nas prate znaju kako stoje stvari i za razliku od nekih ranijih ugovora, ovaj ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju je od prvog dana bio dostupan javnosti i reguliše apsolutno sve međusobne odnose između dve strane.
Taj ugovor predviđa osnivanje novog zajedničkog preduzeća u kome će Fijat imati 67% vlasništva, a Republika Srbija 33% vlasništva. Ulog Fijata u osnivačkom kapitalu zajedničkog društva iznosiće 200 miliona evra u novcu, a proporcionalni ulog naš iznosiće sto miliona evra, od toga će 50 miliona biti u novcu, 50 miliona evra u stvarima i pravima.
Dakle, odnos u tom sporazumu je uvek takav da je dva prema jedan i da je uvek većinska strana, dakle italijanska strana prva na potezu. Na njihovo ulaganje od dva Srbija je obavezna da uloži jedan evro i na garancije izdate sa njihove strane od dva evra, država Srbija daje garancije od jednog evra.
Takođe, kada govorimo o kreditima za opremu, a bilo je jedan ili dva amandmana opozicionih poslanika koje je Vlada odbila, koji su tražili brisanje te stavke, takođe i ovde je prvi na potezu Fijat. Dakle, obezbeđenje 200 miliona evra za kupovinu opreme sa strane Fijata obavezuje Srbiju da obezbedi sredstva od sto miliona evra.
Ono što je posebno važno i teza koja je dosta korišćena jeste da uslovi pod kojima je ovaj sporazum sklopljen jeste nešto što nije ponuđeno drugim proizvođačima i nešto što je nezamislivo u bilo kom drugom delu Evrope.
Radi istine hoću da kažem da je 27. decembra 2007. godine objavljen poziv za izražavanje zainteresovanosti tzv. pretkvalifikacioni tender za Zastavu. Ideja je bila da se pozovu svi investitori da dođu u fabriku da pogledaju dokumentaciju, da pričaju sa menadžmentom i da vidimo da li postoji potencijalni strateški partner koji hoće da ulaže u Zastavu.
Na pretkvalifikacioni tender su se javile dve kompanije, dakle, jedna kineska i Folksvagen iz Nemačke i obe kompanije su rekle da nisu zainteresovane, a drugih interesenata nije bilo. Podvučena je crta i nije bilo zainteresovanih za prodaju na tenderu. Osnovni razlozi, odnosno ono što su predstavnici države mogli da čuju tokom razgovora, jeste argument da se radi o staroj fabrici koja proizvodi stare modele u zastareloj tehnologiji i o tome da je u poslednjih 15-ak godina direktno iz budžeta Republike Srbije, dakle, govorimo o parama poreskih obveznika, uloženo 500 miliona evra subvencija, a da je firma sve vreme pravila na godišnjem nivou 10 hiljada automobila.
Da bi građanima ilustrovao kako je ta proizvodnja izgledala, reći ću da je prodajna cena bila na nivou između četiri i po i pet hiljada evra, a da je samo proizvođačka cena bez poreza i bez neke ukalkulisane dobiti iznosila preko šest i po hiljada evra.
Nakon neuspešnog završetka tog tendera javio se Fijat, koji je izrazio želju da otvori novu fabriku, u tom trenutku razmatrajući nekoliko lokacija u regionu, u skladu sa njihovim investicionim planom. Počeli su pregovori i na osnovu toga napravljen je ovaj Sporazum o zajedničkom investicionom ulaganju. Mi smo uspeli, zbog toga što smo ponudili najbolje moguće uslove, da preduhitrimo neke zemlje koje su takođe bile zainteresovane da se na njihovoj teritoriji ovaj projekat realizuje.
Ono što je bila naša prednost, to je da je kod nas i dalje relativno niska cena radne snage i da je država mogla da obezbedi podsticaje koji nisu mogući u zemljama EU zbog odgovarajućeg zakonodavstva. To je ona prednost koju Srbija koristi, koju su koristile i druge zemlje EU, kao što su Češka, Slovačka, u svom procesu pridruživanja EU.
To su samo neke od osnovnih činjenica koje su rezultat ovog zajedničkog ugovora i to je u stvari jedan od osnovnih zadataka Vlade u narednoj godini, s obzirom da pored pratećih problema koji se tiču nezaposlenosti i visokih izdataka za penzije, visokih izdataka za plate u strukturi našeg budžeta, u strukturi društvenog bruto proizvoda, svi ekonomski analitičari, bez obzira da li oni podržavaju ili ne podržavaju Vladu Srbije i njenu ekonomsku i monetarnu politiku, slažu se da je najveći problem Srbije onaj koji na srednji i dugi rok može da bude poguban za našu ekonomiju, veoma nisko učešće, struktura loša, razmenjivih dobara u društvenom bruto proizvodu.
Ono što se desilo u poslednjih nekoliko godina, od 2000. godine naovamo, da se ne vraćamo u vreme pre toga, jeste da je došlo do pada učešća razmenjivih proizvoda u strukturi bruto društvenog proizvoda Srbije i na taj način su naši potencijali za izvoz smanjeni, a samim tim smanjeni su i potencijali za privredni rast, jer Srbija u narednom periodu svoj privredni rast mora da temelji na povećanom izvozu, jer je ovaj način privrednog rasta koji je bio na snazi do 2008. godine, privatizacija, priliv stranih direktnih investicija kroz kupovinu domaćih fabrika i kompanija, iscrpeo sve svoje potencijale i u narednom periodu mi možemo računati samo kroz agresivnu politiku podrške izvozu i kroz povećani izvoz i kroz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita ostvarivanje visokih stopa privrednog rasta, a visoke stope privrednog rasta znače preko četiri-pet procenata.
Dakle, pokušaj da se vratimo u ono vreme kako je bilo pre 2008. godine. Upravo je osnovni zadatak podrška industrijskom delu ekonomije u Srbiji i zbog toga smatram da će realizacija ovog projekta u narednoj godini, i kratkoročno i srednjoročno i strateški, uticati na povećanje izvoznih potencijala naše zemlje i na taj način doprineti značajno rešavanju našeg najbolnijeg problema, a to je dosta visok spoljnotrgovinski deficit.
To su dve stvari koje su važne. Kao što sam rekao, već je definisano na političkoj sceni Srbije da imamo tzv. moralno opravdano zaduživanje, a ja bih rekao ekonomski opravdano zaduživanje, jer je ulaganje u infrastrukturu ključni zadatak ove države u narednih nekoliko godina, jer su to ekonomski, rekao bih čak socijalni preduslovi da Srbija u što kraćem vremenskom periodu postane član, punopravni član EU.
Zbog toga podrška ovim sporazumima i videće se, vreme će pokazati da su uslovi koje smo dobili kao država veoma povoljni i da je to jedno strateško, rekao bih istorijsko ulaganje koje će se isplatiti u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, ko nije iskoristio svoje pravo da se javi, želi reč? (Ne.)
Obaveštavam da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SPS-JS, Nova Srbija, DSS, Napred Srbijo i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Bortiću.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, cenjene kolege narodni poslanici, usvajanjem seta zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu Republike Srbije, sa jedne strane, i međunarodnih finansijskih institucija, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, sa druge strane, stvaraju se povoljni uslovi u Republici Srbiji za stabilan razvoj javnih finansija, za otvaranje perspektiva za razvoj privatnog i finansijskog sektora i, što je najvažnije, za završetak najznačajnijeg infrastrukturnog projekta u našoj zemlji Koridora 10 i putne infrastrukture regionalnog i opštinskog značaja u Republici Srbiji.
Usvajanjem ovih zakona stiču se uslovi da naša zemlja dobije stabilne finansijske linije pod relativno povoljnim uslovima koji će omogućiti završetak Koridora 10. Koridor 10 je definisan kao prioritetni putni pravac u okviru strategije razvoja železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine.
Ne treba zanemariti činjenicu da je Koridor 10 definisan kao jedan od vanevropskih koridora koji formiraju transevropsku putnu mrežu i to da je kao projektni cilj utemeljen na evropskim konferencijama ministara o transportu, koje su održane 1994. godine na Kritu i 1997. godine u Helsinkiju. Istovremeno, značaj izgradnje Koridora 10 potvrđen je i usvajanjem okvirnog programa mera sadržanom u aktu Vlade Republike Srbije - ekonomska kriza i njen uticaj na privredu.
U ovom aktu, jedna od ključnih mera za prevazilaženje ekonomske krize je i razvoj i izgradnja infrastrukture kroz izgradnju Koridora 10. Ovim aktom ocenjeno je da će izgradnja Koridora 10 doprineti likvidnosti privrede zahvaljujući finansijskim sredstvima koja će se staviti na raspolaganje Republici Srbije od strane međunarodnih finansijskih institucija.
Istovremeno, ocenjeno je da će realizacija infrastrukturnih projekata doprineti i povećanju domaće tražnje, što u krajnjem doprinosi prosperitetu domaće privrede.
Izgradnjom Koridora 10 i regionalne i lokalne putne mreže koja se na ovaj koridor naslanja, naša zemlja će se u oblasti infrastrukture u velikoj meri približiti evropskim standardima, što je jedan od strateških ciljeva koje projektuje vladajuća većina u ovoj skupštini.
Međutim, važnije od toga što će se na ovim značajnim projektima u nekoliko narednih godina uposliti naša građevinska operativa, koja je, kao što je poznato, zamajac razvoja u svakom društvu, jer kada se ova grana privrede pokrene, upošljavaju se i mnoge druge prateće grane i nacionalna privreda kreće putem razvoja.
Neću reći ništa novo ako istaknem da je izgradnja Koridora 10 najbrži i najpovoljniji način za izlazak naše zemlje iz recesije i za prosperitet i ravnomeran razvoj Republike Srbije.
Zbog toga su nam ovi zakoni neophodni jer će njihovim usvajanjem biti otvorene relativno povoljne finansijske linije za završetak strateških putnih pravaca na Koridoru 10 za izgradnju regionalne i lokalne infrastrukture, ali i za ukupan razvoj javnih finansija u našoj zemlji.
Kada kažem relativno povoljne finansijske uslove, mislim na činjenicu da je našoj zemlji neophodna nacionalna finansijska institucija koja će u perspektivi biti nosilac razvojnih projekata od značaja za Srbiju.
Takva finansijska institucija, u čijem će formiranju kapitala učestvovati i domaća osiguravajuća društva i druge nacionalne kompanije, može biti ne samo investicioni nosilac značajnih razvojnih projekata, već i partner i konkurent inostranim bankama u našoj zemlji, koje će u zdravoj tržišnoj utakmici biti prinuđene da snize kamate i da višak profita investiraju na našem tržištu pod povoljnim uslovima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-JS posebno ukazuje na značaj zakona o kojima danas raspravljamo zbog činjenice da će njihovim usvajanjem biti otvorene finansijske perspektive za završetak ključnih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji, pre svega Koridora 10. Ovi projekti bili su ujedno i najvažniji predizborni programski ciljevi naše politike koje smo ugradili u koalicioni sporazum prilikom formiranja Vlade Republike Srbije.
Zadovoljstvo mi je da istaknem da Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije, na čije je čelu gospodin Milutin Mrkonjić, kao strateški cilj delovanja ovog ministarstva postavlja završetak Koridora 10.
Zbog toga treba posebno ukazati na činjenicu da se realizacijom ovog projekta pokreće ne samo naša građevinska operativa, već i ogroman broj drugih privrednih delatnosti u našoj zemlji, što doprinosi pokretanju privrednog razvoja naše zemlje i boljem socijalnom položaju naših građana. Uveren sam da je to i najbolji put kojim će Srbija ići ka ispunjavanju evropskih standarda.
Zbog svega toga želim da istaknem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati i glasati za sve predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Bortiću.
Gospodin Miroslav Markićević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici i građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, nadam se.
Neobično mi je drago što se ministarka finansija naše Vlade pojavila u Skupštini i moram odmah da kažem da moje izlaganje neće biti napisano, pričaću iz glave, onoliko koliko imam u glavi i neće ni približno biti optimistički nastrojeno kao kod kolege Bortića.
Gospođo ministarka, držaću se samo izjava, konstatacija i činjenica koje ste vi iznosili u zadnjih nekoliko meseci. Na početku hoću da kažem da na pitanja koja postavljam već dva-tri meseca u ovoj Narodnoj skupštini samo vi i knjigovođa Mirko Cvetković niste odgovorili, a svi drugi ministri i nadležne institucije, čak su neki pokrenuli neke postupke, jesu odgovorili.
To me navodi na sumnju da vi nešto znate i krijete od građana, a nećete da kažete, kao što je gospodin Mirko Cvetković direktno u lice nama poslanicima ovde i celokupnoj javnosti rekao da na neka pitanja zna odgovore, ali neće da kaže. Ali, neće ni ćuran na svadbu, te će tako doći valjda konačno jednom i izbori, gde će svako odgovarati za ono što je radio.
Kada jedna država, a ovaj set pratećih zakona govori o tome, o zaduživanju, ili građanin pojedinačno zadužuje se kreditima, to znači da ta država ili taj građanin nema dovoljno novca, pa mora negde pod povoljnim uslovima da se zadužuje. Mene čudi da li smo mi, ta naša finansijska sfera, i vi, kao finansijski stručnjak, došli u fazu kada se uzme bilo koji kredit, bilo koji novac, da se dižu ruke, da se pravi slavlje, kao da je neko dao gol u finalu svetskog prvenstva u fudbalu u zadnjem minutu.
Zamolio bih vas da vi posle mog izlaganja odgovorite na neka pitanja koja ću ovde da postavim. Ova pitanja koja sam postavljao dva ili tri meseca, nisam postavljao to što protiv nekoga lično, pa i savetnika predsednika Republike, gospodina Krstića imam nešto lično, nego sam pitao zbog para.
Mene su neke vaše izjave i neke činjenice koje se događaju u ovoj zemlji zadnjih godinu dana navele na to da para ima u tzv. unutrašnjim rezervama, samo da se ne zna gde te pare idu. Želim da vas podsetim da ste vi rekli da se za 130 milijardi dinara budžetskih sredstava na raznim nivoima, verovatno ste mislili u lokalnim i javnim preduzećima, ne zna kako se kontrolišu, to je činjenica broj 1.
Činjenica broj 2, za prošlu godinu, čini mi se da sam čuo taj podatak, iako nisam finansijski stručnjak, a još uvek nemam loše pamćenje, da su banke koje rade na tržištu Srbije imale dobit od 400 miliona evra, dakle, zaradu. To navodi na pomisao nekoga ko možda nije ekonomski stručnjak da u ovoj našoj državi nije finansijska kriza, jer odakle bi te banke imale toliku dobit.
To znači da oni koji su uzeli, počev od građana do firmi koje su uzele kredite, revnosno otplaćuju te kredite i čini mi se da sam pročitao podatak da su građani Srbije i firme jedni od najboljih platiša, gledajući zemlje Evrope. To znači da kod nas ne postoji finansijska kriza, gospođo ministarka. Mislim da postoji kriza morala i da postoji velikim slovima, hoću ovde da naglasim, KORUPCIJA.
Dakle, hoću kažem da se u ovoj državi za 10% smanji korupcija koja je otprilike u vrhovima države, prevashodno vlasti, to je po prirodi stvari tako, polovinu od ovih para koje mi ovde treba ovde da damo, u načelu, neki to daju blanko, odlično je kada se uzima kredit, a da svakoga pitam koji ovde kaže – odlično je da se uzima kredit, da li on u svojoj kući tako radi, ne radi sigurno.
Prema tome, kredit se od svetskih banaka, koje, naravno, imaju toliku zaradu, uzima samo pod prisilom i kad ne znamo kud ćemo. Ne znamo kud ćemo zato što nećemo da kažemo istinu. Para u ovoj državi ima, samo se ne zna gde te pare idu i ko njih vrti i ko njih koristi. Kada kažem – pare, ne mislim na pare privatnih lica i privatnih firmi, mislim na pare iz budžeta. Izveštaj DRI o tome govori, gospođo ministarka. Uhvaćeni ste sa prstima u medu, u ćupu. Umesto da odgovorite na ta pitanja, na konstatacije koje je DRI našla, češljajući ministarstva, čini mi se samo 22% od onoga što su mogli da nađu, mi kao odgovor države, odnosno vas, odnosno vašeg prvog knjigovođe gospodina Cvetkovića, imamo odgovor da oni odbijaju nezavisne institucije, da odbijaju te nalaze, pa kada su onda dobili od pravog premijera u ovoj državi gospodina Tadića, kada je prvi knjigovođa dobio poruku video-linkom ili ne znam čim, da li se oni uopšte čuju, da moraju da se poštuju nezavisne državne institucije, onda je rečeno – dobro, mi ćemo videti šta ćemo sa tim.
Onda predsednica nađe tamo neki član Poslovnika, gde to ne može da dođe na dnevni red, to ćemo u martu, to će biti na dnevnom redu, kao što je i predsednica rekla ovde, da mi razmatramo iz 2008. godine nešto.
Prema tome, teška su pitanja koja postavljam, ne optužujem vas, konstatujem ono što ste vi sami rekli. Ako četiri čoveka u ovoj državi mogu da prihoduju za četiri godine, na to mi niste odgovorili, 520 miliona evra, zašto vi gospođo ministarka i premijer Cvetković ne osnujete agenciju sa 11 zaposlenih? Imamo ih već 140, neka bude to 141., pa zaradimo, pa toliko je danas na dnevnom redu zaduživanja.
Kada uzmemo u obzir da je ova godina jedna od najrodnijih u zadnjih 40 godina i kada uzmemo u obzir da se govori da ima 700.000 gladnih, da su penzije zamrznute, mislim da vi imate moralnu obavezu da odgovorite na ova pitanja, pogotovo na penzije. Kada je usvajano kako će penzije da se povećavaju početkom vašeg mandata, vi ste neke pozitivne signale, što se mene tiče, davali, pa ste se posle ućutali i vas sam shvatio, da ste vi iz ekonomskih voda, finansijskog stručnjaka za kojeg verujem da jeste, prešli u političke vode.
Lepo je to, gospodo penzioneri, oni koji imaju 8.000-9.000 penziju da im se poveća 800 dinara, a oni koji imaju 80.000, da im se poveća za 10.000 dinara, pa ćemo to sada da zamrznemo i pričaćemo svaki dan o evropskim pravilima, o evropskom načinu življenja, a penzije i plate nemamo evropske, a cene imamo i više nego što su evropske.
Prema tome, para ima gospođo ministarka. Ima za ministra koga vaši mediji, vaši kontrolisani mediji prave od njega majku Terezu, a ono što on radi, mrtva baba mu se u Sarajevu prevrće u grobu, da ima dve stranke. Jednu na lokalnom nivou, a to je nečuveno, da se prevare građani ponovo, da oni koji su razočarani DS se prevare, pa da glasaju za Rasima Ljajića. Ovo je njegov resor. Žao mi je što on nije tu da objasni. Kako majstore, kada si tako dobro radio, kada si ti čak i najpogodniji za premijera, kako neki mediji kažu, da ima 700.000 gladnih?
Razumem, ne razumem, ali da prihvatim da neki ljudi možda nemaju para da idu na zimovanje, na letovanje u inostranstvo sa ovi belim, sada šengenskim vizama, odnosno viznim oslobađanjem, ali da nemaju da jedu, gospođo ministarka, za to ste vi odgovorni, zato što nećete da kažete istinu. Gde su plate? Gde su pare? To su pitanja koja građani Srbije žele da čuju, a ne razna finansijska filozofiranja, tipa - zaduživanje je dobro za našu državu. Dobro je za opstanak vlasti, za građane nije dobro, jer će građani i njihova deca godinama da vraćaju te kredite.
Gospodin predsednik Vlade kaže, u prvoj izjavi, kada se postavilo pitanje odgovornosti ministara, kaže - tim koji pobeđuje se ne menja. Odavno drskiju i bezobrazniju izjavu nisam čuo. Koga vi pobeđujete, gospođo ministarka, voleo bih baš da odgovorite? Razumeo bih da vi kažete, kolega Markoviću, javite se za reč, molim vas, pustite me da završim. Razumeo bih da vi kažete - pobedili smo na izborima u maju 2008. godine. Ljudi, to je činjenica, na osnovu vaše pobede je i Vlada formirana.
Koga vi pobeđujete ove dve godine? Ko je gubitnik ove dve godine za vreme vaše vlasti najviše? Rekao bih građani i to oni najsiromašniji slojevi. To ne možete više da pokrijete nikakvim floskulama i propagandističkim izjavama tipa - socijalna pravda.
Ova država je država velike socijalne nepravde. Ovom državom, kao i u svakoj ostaloj, vladaju finansijski moćnici i finansijski kapital. To mogu da shvatim iz odgovora koje sam dobio od državnih organa. Jedan mladi kolega iz SPS je nedavno u jednoj emisiji rekao - kolega, pa predajte to državnim organima. Koliko to njega interesuje, on ne shvata da sam sve odgovore i dobio od državnih organa. Sami državni organi su meni, a mislim i vama, ako ste to pročitali, dali neke činjenice.
Onda se postavlja pitanje - zašto ti državni organi ne reaguju po tim papirima koje su sami oni dali, gde očigledno nešto nije u redu?
Moj odgovor je, poštovani građani Srbije, da ima mnogo omega i poštovani radnici koji deseti dan na pruzi ležite, sada na minusu, i taj koji vam je došao i koji vam je pričao o drugom tajkunu, i on ima deset tajkuna. Ako je želeo da reši, zašto je bilo potrebno da vi danima ležite na pruzi? Zašto se ne rešava i pitanje radnika i radnica Trikotaže "Raška" u Novom Pazaru? Tu vlast treba da se dokaže da je socijalno odgovorna, a ne samo da se hvali kreditima koje će ti isti radnici da vraćaju.

 Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, LDP razume i pozdravlja što se danas i ovih dana vodi relativno kvalitetna rasprava o setu zakona kojima se Republike Srbija zadužuje u narednoj godini, ali ne možemo da prihvatimo činjenicu da smo gotovo pre godinu dana prosto preleteli ovde u Skupštini Srbije zakon koji je probio budžet Republike Srbije za pola milijarde evra, podižući linearno penzije, odnosno podižući penzije na taj način, da oni penzioneri koji imaju izuzetno velike penzije dobijaju još više, a oni penzioneri koji žive od 10.000, 13.000 dinara, zajedno od tih njihovih penzija žive i unuci, dobijaju veoma malo.
LDP je poslednjih pet dana pokrenula i otvorila suštinsku raspravu koja je važna u našem društvu. Ta rasprava se tiče međugeneracijske pravde, odnosno raspodele. Ono što je suština, a to je, da ste vi gospođo ministarko i Vlada, ostali nemi na ono o čemu smo mi pričali. Odnosno, svi oni ministri koji su ovih dana ovde bili su otišli, ostavljajući vas, pokušavajući da branite ono što je nemoguće da odbranite, odnosno i vi sami, kao i mi u LDP i javnost zna, da nema promene i izlaska iz krize u kojoj se trenutno nalazi Republika Srbija, a naročito koja se tiče o funkcionisanju fonda PIO, bez onih zahteva o kojima je govorila LDP u prethodnom periodu.
Prethodnih dana smo morali i da govorimo zašto i na koji način je uništen taj fond, ali smo takođe morali da branimo one penzionere koji žive na granici siromaštva, odnosno onih 200 do 500.000 penzionera koji sa minimalnim penzijama pokušavaju ne samo da izdržavaju svoju porodicu, nego i na taj način da izdržavaju i svoje unuke.
Jer, pogledajte, gospođo ministarka, kakva je situaciju u Sandžaku dole. Prosečna nezaposlenost je dva do tri puta veća nego na republičkom nivou.
Na koji način mislite da građani Sandžaka žive bolje u narednoj 2010. godini? Na koji način mislite da se finansiraju penzije u 2010. godini, ako naša privreda ne radi? Na koji način mislite da penzioneri i u narednim godinama ostvaruju ono što su ostvarili i zaradili prethodnih godina, ako nema ko da zaradi ono što su oni ostvarili?
Takođe, gospođo ministarka, morate nam, kada govorimo o penzijama, da date odgovor - ko je odgovoran za propast fonda PIO? Zašto isti oni ljudi koji su doveli do propasti tog fonda danas pokušavaju da našim parama kupuju glasove penzionera?
Razumemo potrebu Republike Srbije da se zaduži za one segmente društva u kojima treba da napredujemo, ali ne možemo da razumemo da o tome govorimo u trenutku kada je na dnevnom redu budžet Republike Srbije za 2010. godinu, u kojoj se i dalje finansiraju ona javna preduzeća koji su hronični gubitaši, odnosno ona javna preduzeća koja nisu u prethodnih deset godina uopšte pokušala da izvrše svoje restruktuiranje.
Ovde imam kod sebe završni račun javnog preduzeća "Železnica Srbije" za 2008. godinu u kojoj se vidi gubitak od 15 milijardi dinara. Budžetom za 2010. godinu smo, gospođo ministarka, predvideli subvencije od 12 milijardi dinara, od čega će 11 milijardi dinara ići za lične dohotke. Takođe, budžetom za 2010. godinu su predviđene garancije države za železnicu, za 2010. godinu od 600 miliona dolara i 800 miliona evra.
U ovom izveštaju, konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2008. godinu na 15-oj strani kaže se, pa citiram - zavisno pravno lice CIP DOO Beograd, osnovicu za obračun otpremnine zaposlenima utvrđuje u većem iznosu od one utvrđene Zakonom o radu i opštim i kolektivnim ugovorom. Nije moguće pretpostaviti, da li će i dalje nastaviti sa ovim načinom obračuna.
Šta se dešava u tom javnom preduzeću "Železnice Srbije"? Od vas ništa nismo čuli. Čuli smo samo od gospodina Mrkonjića, ali čuli smo onu istu priču koju je on pričao prošle godine o prugama, o novim investicijama.
Da li ste znali, gospođo ministarko, da „Železnice Srbije“ izdaju dva puta mesečno u tiražu od šest hiljada primeraka svoj list „Pruga“? Ovde imam samo jednu stranu tog lista gde se govori o receptima. Da li to javno preduzeće zaslužuje ovakav nivo subvencija za plate, a na ovaj način se vrši bacanje para, odnosno nesavesno trošenje?
Takođe, gospođo ministarka, ako govorimo o zajmu za opštinsku i regionalnu infrastrukturu, tu se radi prevashodno o projektima koje je odobrio NIP, realizuje Ministarstvo za infrastrukturu, a vi ovde branite ovaj zajam. Da li možete da nam kažete o kojim se ovde projektima radi?
Da li imate informaciju da je, na primer, opština Priboj u poslednje tri godine od Ministarstva za NIP dobilo 0,00 dinara? Da li je to pravična raspodela, da li se na taj način ravnomerno regionalno razvijamo? I šta je potrebno da opština Priboj, kao i neke druge opštine, zasluže bar imalo pažnje pojedinih ministara?
Takođe, gospođo ministarko, u subotu sam vam postavio pitanje vezano za izveštaj i studiju - kako sa manje uraditi više, koju je činila Svetska banka, a odnosi se prevashodno na „Železnicu Srbije“, gde su oni tačno rekli koje korake je neophodno učiniti u Javnom preduzeću „Železnica Srbije“ kako bi se smanjili ti troškovi. Još jednom ću da napomenem da se u tom izveštaju kaže da većina neposrednih mogućnosti za poboljšanje finansijske situacije „Železnice Srbije“ nalaze na rashodnoj strani.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o setu zakona kojim se država Srbija dodatno zadužuje za 755 miliona evra, što je sa već verifikovanim zaduženjima od početka godine ovde u Narodnoj skupštini, nešto preko tri milijarde evra.
Ono što je posebno zabrinjavajuće to je ukupan spoljni dug države, javni dug, dug privrede i banaka koji prelazi 22 milijarde evra. Imamo uveravanje iz Vlade da nismo preterano zadužena država, da ima prostora za dodatno zaduživanje, u poređenju sa nekim drugim zemljama EU i nekim drugim zemljama iz našeg okruženja. Samo se tu prelazi preko činjenice da su te zemlje znatno privredno razvijenije od nas, da su izvozno orijentisane i u svakom slučaju će znatno lakše servisirati svoje obaveze.
Kod ovog javnog duga postoji dosta rizika. Valutna struktura našeg duga je izuzetno nepovoljna, samo 10% duga je u dinarima, dok je 90% duga u evrima i dolarima, tako da je i najmanja kursna promena može dovesti do problema u otplati našeg duga. Da ne pominjem kakve turbulencije je izazvala kursna promena u prethodnih nekoliko dana u privredi, da je naša privreda oštećena oko 40 milijardi dinara.
Kamatna struktura duga je trenutno povoljna, s obzirom da je 2/3 duga uzeto pod fiksnom kamatnom stopom, međutim, krediti koji tek sad dolaze će tu strukturu i taj odnos promeniti nagore, s obzirom da sada ovi novi krediti koji se uzimaju, uzimaju se sa varijabilnom kamatnom stopom. Tačno je da je varijabilna kamatna stopa trenutno niska, ali neminovno ona će rasti i može dovesti do velikih problema prilikom otplate tog duga.
Kada se država već zadužuje, ta sredstva bi trebalo koristiti za infrastrukturu, za izvozno orijentisani privredu, za energetiku, odnosno za nešto što će kasnije donositi prihode ili stvarati pozitivniji ambijent za privatne investicije, a ne, kako je to ova Vlada činila do sada, za pokrivanje budžetskog deficita i plasman tih sredstava na direktnu potrošnju, jer ove kredite neko mora i da vraća.
Mi danas govorimo o pet zakona, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke (Koridor 10). DSS je svesna značaja i u potpunosti podržava završetak Koridora 10, kao jednog od najbitnijih panevropskih koridora kojim ćemo biti povezani sa ostatkom Evrope.
Međutim, ono što je nelogično, to je da radovi na završetku tog koridora, iako je on prioritetan projekat u ovoj državi, idu veoma sporo. Naime, u 2009. godini je planirano da se uradi 90 kilometara tog autoputa, a urađeno je svega nešto preko polovine, odnosno oko 50 kilometara, iako su sredstva bila obezbeđena za svih 90 kilometara.
Tu se jasno vidi da postoje ozbiljne nesuglasice u vladajućoj koaliciji oko toga ko treba da raspisuje tendera, da sprovodi postupke, ko će biti zaslužan za završetak tog koridora, pa je zbog toga i formirano preduzeće „Koridor 10“, sa nekakvom trojnom vlašću, gde su zastupljeni predstavnici tri političke stranke i oni se rotiraju na čelu Upravnog odbora godišnje, verovatno usled nekog nepoverenja.
Dok se oni dogovore na tom Upravnom odboru, pa kasnije Ministarstvu infrastrukture, Nacionalnom investicionom planu, prostornom planiranju, pa sve to ide na famozni Nacionalni savet za infrastrukturu i onda je logično zašto se i pored obezbeđenih sredstava ne uradi 90 kilometara puta nego samo 50.
Obzirom da dolazim iz Zlatiborskog okruga, reći ću nekoliko reči o autoputu Beograd – Južni Jadran. Ova Vlada je, odmah nakon dolaska na vlast, poništila koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i od tada imamo stalna obećanja i najave da će krenuti izgradnja autoputa od Beograda do Požege. U budžetu za 2010. godinu je planirano dve milijarde dinara za početak izgradnje tog autoputa, to je 20 miliona evra, a to je oko tri kilometra puta. Ako tom dinamikom budemo gradili taj put, za jedno 50 godina ima šanse da on dođe do Požege.
Zaista bih apelovao na Vladu, obzirom da je Zlatiborski okrug najveći okrug u Srbiji i zauzima 11% teritorije Srbije, u njemu živi 4,6% stanovništva Srbije, ima solidno razvijenu privredu sa dobrim perspektivama, međutim, mi smo potpuno saobraćajno izolovani i to nas sprečava da se dalje razvijemo. Na teritoriji Zlatiborskog okruga se nalaze značajni turistički centri: Zlatibor, Tara, Zlatar, Mokra Gora, koji u ukupnom turističkom prometu u Srbiji zauzimaju značajnu ulogu. Takođe, dalje perspektive i razvoj tih turističkih centara su veoma sužene, obzirom na izrazito lošu saobraćajnu infrastrukturu.
Ovih dana smo imali najave početka gradnje puta od Pojata, preko Kruševca, Kraljeva, Čačka, Užica pa dalje ka Republici Srpskoj. To je dobra inicijativa, ali pozivam vas da se pređe sa reči na dela i da krenemo jednom sa izgradnjom puta. Taj autoput od Beograda do Požege, pa dalje preko Užica, Zlatibora, Nove Varoši, do crnogorske granice, jeste jedna bitna pretpostavka za dalji razvoj čitavog Zlatiborskog okruga i iz tog razloga vas pozivam da se predvide veće budžetska sredstva i da se obezbede kreditne linije kako bi se konačno otpočelo sa realizacijom tog projekta.