Nakon pauze od 60 minuta, od 15.00 časova, nastavljamo rad.
Zahvaljujem.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad konstatacijom da na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, za reč se prijavio predstavnik, odnosno predsednik poslaničke grupe NS, gospodin Velimir Ilić. Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, i danas imamo na dnevnom redu set zakona koji donose nova zaduženja, nove kreditne linije, koji će sigurno, očekuje se, poboljšati neku izrazito lošu situaciju u Srbiji, privredu, ali od toga će biti slaba vajda. Kreditne linije se odnose prvenstveno na koridore i meni je jako žao što ministar infrastrukture nije tu. Tačno je da koridori će se graditi, koridori i treba da se grade, ali koridori, ovakvi kakvi su, zapošljavaju izuzetno malo ljudi. Velika zaduženja, velike kreditne linije, a veoma mala zaposlenost ljudi koji će biti uključeni, radnika na samim koridorima.
Zato je izuzetno neopravdano što je ugašena i prekinuta nasilnički koncesija koja je bila doneta da se radi autoput Horgoš-Požega, u prvoj fazi, u drugoj Požega-južni Jadran. Sve zemlje u okruženju autoputeve rade koncesijama, a ne kreditnim linijama. Zašto?
Što će se kreditnom linijom opteretiti Srbija i kreditni potencijal države biće znatno smanjen, tako da nema kreditnih linija, što bi trebalo da bude, u poljoprivredi, u građevinarstvu, da se pokrene građevinarstvo, u elektroprivredi, u mnogim drugim granama privredne delatnosti koji su izuzetno značajni. Prvenstveno poljoprivreda zbog izvoza.
Najlakše je dobiti kredit za autoput i to svi daju. To može da se dobije bez ikakvih problema, ali ponavljam nijedna zemlja u okruženju ne gradi autoput sopstvenim budžetskim sredstvima, nijedna država ne radi, retko koja, autoput kreditima, zato što ne mogu krediti da dopru do onih kojima su najpotrebniji.
Šta mislite koliko bi se zaposlilo ljudi u poljoprivredi, u proizvodnji, u preradi poljoprivrednih proizvoda, ako bi kreditne linije, koje su namenjene za autoputeve bile prebačene na poljoprivredu i na građevinarstvo. Građevinarstvo i ove godine, kao okosnica razvoja srpske privrede, kao najveći potencijal za pokretanje srpske privrede ima izuzetno u narednoj godini malu perspektivu.
Prema tome, sada se tek vidi koliko je pogrešan onaj savet koji je napravljen i na čijem čelu je predsednik Republike, a zamenik je Dinkić, da se uništi koncesija koja je bila jedan izvanredan projekat, vrlo povoljan jer bi se od naplate putarine on sam finansirao, a kreditne linije bi bile oslobođene za druge grane privrede.
Tada se i naziralo da će doći do ovih problema koji su došli Statutom Vojvodine i prenosom nadležnosti i to se pokazalo i dokazalo u praksi. Zato jednostavno vidi se da mi jedini ovde ne radimo koridore i autoputeve koncesijama kao što se radi u svim drugim državama.
Pored toga, odlično se sećam, kao ministar resorni, kada se prodavao Mobtel, kada su se prodavale Robne kuće "Beograd" i kad se prodavao treći operater u telekomunikacijama. Ukupna prodata vrednost ova tri preduzeća je 2.260 miliona evra. Dve milijarde i 260 miliona evra, a dogovoreno je da se od ovog završe koridori i to je bio plan tadašnjeg ministra finansija, Mlađana Dinkića, da se sredstva ulože u koridore i u vozna sredstva za Železnicu. Od toga nije bilo ništa. Pare su u kompletnom iznosu potrošene za izbornu kampanju i uopšte nisu namenski potrošena za ono što je bio tadašnji dogovor. Odlazeća vlada predala je vladi, na čijem je čelu Mirko Cvetković, ovolika sredstva i ta sredstva su, gospođo ministarka, nestala, nema ih.
Za šta su potrošena, ne znam. Dok sam pratio ona su bila, Robne kuće su tek kasnije naplaćene, treći operater je kasnije naplaćen, a Mobtel je naplaćen u kompletnom iznosu. Znači, pri kraju one vlade, pošto je bila tehnička vlada, sredstva nisu potrošena. Rečeno je da su to sredstva za Koridor 10.
Za vreme mog mandata nije se pričalo o koridorima, ali je urađeno 68 km Koridora 10. Za vreme ove vlade, za dve građevinske sezone samo se priča o koridorima, a urađeno je do sada oko 25 km Koridora 10, dve godine i dve građevinske sezone. Ako se nastavi ovim tempom rada, a ovolikim zaduživanjem nama treba narednih sto godina da završimo koridore, ako se ovim tempom bude radilo.
Drugo, rečeno je da će autoputevi, koridori da se rade iz prodaje Mobtela i ovog. Zašto? Da bi izvođači bili domaća preduzeća. Na međunarodnim kreditima, koje sada dobijamo, idu tenderi i nijedno naše preduzeće od stranih kompanija ne može dobiti posao ni na jednom većem poslu na Koridoru 10 ako ide na tender, ako ide na međunarodni tender, što banke traže u ovom slučaju.
Tako je bilo sa mostom Beška, tako je bila sa delom autoputa Novi Sad - Beograd, sa rekonstrukcijom mnogih puteva itd., Šabac, Loznica i sve ostalo. Naše firme koje su bile blokirane i u teškoj situaciji, putarske, zbog neplaćanja državnih obaveza prema njima, došle su u tešku situaciju i nisu mogle da dobiju posao na međunarodnom tenderu, banke im nisu davale zeleno svetlo.
Sada se situacija ponavlja. Preduzeća su se zadužila kreditima, da bi razdužila sredstva koja nisu izdvajana iz NIP, a bila su namenjena prethodnih godina i prelaskom sa direkcije na JP Putevi Srbije, a sad gospođa Kalanović duguje putarima sedam milijardi sa kamatom za godinu dana.
Šta to znači? Da će ista zaduženje biti, evo Planumu se duguje 860 miliona sa kamatom, samo preduzeću Planum, da ne nabrajam ostala preduzeća kojim se duguje. Prema tome, ovo je jedna velika greška što je ova vlada prihvatila da eliminiše jedna izvanredan projekat koncesije i da pređe na kreditne linije i NIP, tamo nema sredstava. NIP je veštačka tvorevina, sada se ništa ne prodaje, privatizacija, ne vidim svrhu postojanja NIP. NIP samo služi ovde da deponuje, da kroz budžet prođe deo sredstava i da se taj deo posle raspoređuje raznim uredbama kako se to hoće.
Nije to dobra politika, to se godinama radilo i pokazalo vrlo loše. Međutim, ove kreditne linije koje sada dolaze, prvenstveno za Vojvodinu, neće doneti nikakva sredstva nova naplatom putarine. Zašto? Novi Sad - Subotica je pod naplatom, iako nije autoput, što je protivzakonito, ali urađena je infrastruktura kreditnim linija.
Radi se most Beška, temerinska petlja je 55 miliona evra. Batajnička petlja košta preko 50 miliona evra. Most Beška 56 miliona evra. Nadvožnjaci, podvožnjaci, sva infrastruktura koja je završena na koridoru, a sada je potrebno pružiti trasu koja je i najjeftinija kada se odrade svi ovi objekti i kada se odradi kompletna infrastruktura koja prati autoput. Tu nema novih pumpi, novih zapošljavanja, novih motela, hotela, restorana i sve ono što bi izazvalo veću zaposlenost i veću dobit.
Zatim, jedna veoma interesantna priča koju sam ja prošli put načeo, gde se sad vrši pritisak na Puteve Srbije da spoljni tajkuni, među njima jedan Slovenac, firma „Nuba invest“ vlasništvo jednog tajkuna slovenačkog Rastko Tomašić, koji je podneo zahtev da prođe kroz koridore sa optičkim kablovima i ministar Dulić mu je dao saglasnost i predlog Putevima da to prihvati i potvrdi.
Mi nećemo tu imati nikakve dobiti, već će imati od ovih kredita firme spolja i spolja tajkuni, u saradnji sa našim nekim iz Vlade i našim domaćim tajkunima, a bogami i nekim ministrima.
Nemoguće je isto uraditi, ono o čemu sam prošli put govorio, što se uradilo za kablovsku televiziju. Sada građani Srbije moraju da plaćaju pretplatu i RTS-u i kablovskoj televiziji, a kablovska televizija, odnosno Soroš je ušao u svako domaćinstvo sa optičkim kablovima, bez dinara nadoknade, potpuno besplatno i to je vrlo nekorektno, da se besplatno daje jedan prirodni resurs koji je izuzetno značajan za državu Srbiju.
Zato ove kreditne linije koje će sad proći u ovom setu zakona, dobro je da se rade, ali, ponavljam, dogovor je bio da se koncesijama rade autoputevi, da se rade iz ovih sredstava od prodaje Mobtela koridori i da se Srbija kreditnim linijama zadužuje za poljoprivredu, energetiku i građevinarstvo.
Međutim, sad će sve otići za koridore i za sve ovo o čemu sam do sada govorio, tako da za ove veoma ključne grane srpske privrede, poljoprivredu, ostaće malo kreditnih linija, malo mogućnosti, a tu su resursi najveći i najveća su zapošljavanja koja postoje.
Prema tome, Putevi će se dovesti u jednu tešku situaciju. Zašto? Zato što neće imati šta da se naplati da bi se ovi krediti servisirali, jer ovo što će se sad izgraditi već je pod naplatom i to izuzetno velikom naplatom.
Najskuplja putarina u Srbiji je na ovoj deonici prema Subotici, gde uopšte ne postoje uslovi za naplatu, zato što nije pun profil autoputa i ne može po zakonu da se vrši naplata putarine. Nema nikakvih kredita za preradu poljoprivrednih proizvoda. To je veliki problem Srbije. Očekivali smo u ovoj narednoj godini da će se tu uložiti dosta sredstava. Pričali smo o preradi koju Srbija sada nema. Srbija nema šta da izveze sem šljivu, malinu i to po bagatelnim cenama. Nema prerade.
Srbija je imala veliku proizvodnju mleka, uništila je, a uvozi mleko u prahu, nema preradu. Srbija nema preradu sokova, sirupa, kaša itd, a to je bila okosnica izvoza srpske poljoprivrede i razvoja u Srbiji voćarstva i svega ovoga što se i događalo. Zato smo mi insistirali da se gradi pun profil autoputa kroz Šumadiju prema Crnoj Gori. Zašto? Zato što bi on povukao u sebe sve instalacije, optičke kablove, elektroinstalacije, gasovode, motele, hotele, benzinske pumpe.
Gospodo iz Vlade, mi smo imali nekada ponude za te autoputeve, da pumpe se grade i da velikim delom otplaćuju izgradnju autoputa.
Međutim, pumpe se u bescenje ponovo daju nekim tajkunima, koji su u bescenje uzimali lokacije i nisu davali državi nikakve velike odštete, niti su plaćali što grade u putnom zemljištu, u zemljištu koridora i to se godinama provlačilo.
Sad počinju i optički kablovi, sad će početi i elektro-razne instalacije. Naravno, Niš – Dimitrovgrad na autoputu predviđen je da se gradi gasovod i to je bilo ekonomski isplativo. Prvi projekat koji je rađen sa Rusima predviđen je da prati koridor autoputa.
Dolaskom Mirka Cvetkovića, on je hteo da uđe u svoj rodni kraj, u Zaječar i da napusti trasu autoputa i tražilo se da se preprojektuje put.
Zatim, traži se sad da se preprojektuje deo autoputa, da svrati u ovo mesto, da svrati u ono itd i počinje već politiziranje i taktiziranje, da se vidi gde, ko i kakav ima politički interes. To nije dobro, jer prostorni plan Srbije je jasno definisao koridore, kuda će se graditi autoputevi i kako će se graditi i na koji način.
Ponavljam, velika greška ove Vlade je što ne uđe u koncesije, kako se to u svetu radi, da oslobodi državu od kreditnih linija, jer koncesije su jedino opravdane, i to svi rade i u okruženju, Bugari, Rumuni, sad i Mađari, Hrvati i svi rade koncesiju, samo mi čistom kreditnom linijom.
Oni rade koncesijom, a nama preko njihovih banaka daju sredstva da radimo kreditnim linijama. To nema nigde na svetu. Videli ste, Grci nemaju deo koridora kroz Grčku prema Solunu. Zašto? Zato što je mali saobraćaj i kad smo razgovarali sa ministrom Grčke rekao je da je autoput neprofitabilan. Tvrdim da put prema makedonskoj granici ni sada nije profitabilan, bez obzira što je Koridor profitabilan za NATO bazu i za nekoliko dole opština, ali nije profitabilan za državu.
Održavanje autoputa, da bi put bio isplativ, koridor mora da ima osam hiljada auta dnevno. Skupo je održavanja autoputa. Vertikalna, horizontalna signalizacija, čišćenje snega, zaštitne ograde, šišanje trave, širina koridora koja se plati, naplatne rampe i sve ostalo izaziva izuzetno velike troškove, o čemu se ne vodi računa i moraće sigurno budžetom da se to dotira tamo gde nema saobraćaja.
Ne pravimo autoput gde imamo 27.000 automobila dnevno. Kod Lazarevca ima 27.000 automobila dnevno. Kod Ćelija ima 17.000 automobila dnevno. Nemoguće je tehnički, mi možemo da donesemo zakon o bezbednosti saobraćaja, ali bezbednosti saobraćaja nema na magistralnom putu gde je saobraćaj veći od 10.000 automobila, a gde nije profil autoputa. To svi propisi tako nalažu.
Mi o tome ne vodimo računa. Nama uvek neko sa strane mora da kaže i da šapne nekim našim ljudima i oni se odmah nalože i kažemo - radimo koridore 10. Hajde da radimo prema Makedoniji. Mi ga radimo, ali koliko će, gospodo, da košta tunel kroz Grdeličku klisuru?
Kada će da se isplati i kako da se isplati sa saobraćajem trenutno koji je od tri do šest hiljada automobila dnevno, šest hiljada, u najvećoj turističkoj sezoni, kad, ponavljam, Grci koji koriste izuzetno turiste koji dolaze tim autoputem ne daju. Grci nisu ni nama dali onih 100 miliona evra, o čemu Đelić već priča pet godina, da samo treba da se uplate, a nikako da stignu na naš račun.
Prema tome, moramo malo domaćinski poslovati u Srbiji i moramo voditi računa o našoj privredi, o našoj zaposlenosti. Srbija ima milion ljudi koji čekaju posao i treba uzimati kreditne linije, naravno, ali uložiti tamo gde će zapošljavanje kroz izvoz to da vraća nazad, da se puni budžet. Kako će se puniti budžet, ako nema većeg zapošljavanja? Od čega? Ne može se budžet puniti kreditnim linijama. Videli smo, već nekoliko puta se uzimaju maltene komercijalni krediti za punjenje budžeta, što je zakonom potpuno neopravdano.
Prema tome, treba se jednostavno raspitati kako da podignemo naše izvođače da oni budu nosioci poslova za koje se zadužujemo, a ne stranci nam daju kredit, njihove firme rade, njihovi tajkuni skinu sa koridora kajmak, a mi samo ostavljamo generacijama koje dolaze da to plaćaju i onda ćemo videti kako da izađemo iz ove krize i kako da je prebrodimo.
Gospođa ministarka, ponovo ponavljam, mnogi putevi i mnoge kreditne linije se dobijaju tamo gde nema papirologije, gde nema građevinskih dozvola, gde nema izvođačkih projekata i gde nema validnih projekata. Ponavljam, Batočina-Kragujevac nema nijedan papir, nema dozvolu. Kako je moguće da je bio tender tamo ako nema projekata? Kako može da se tenderiše nešto bez projekta? Kako može da se uvede izvođač bez projekta? Kako može da se pravi nadvožnjak bez projekta? Kako može Trezor da pušta pare iz NIP bez projekta? Samo me to interesuje.
Dobro je što se pravi autoput, jer Italijanu to je palo na pamet, a i vama Vlada da bi opstala, morate da činite usluge, pa vam neko kaže - hoću parče autoputa. Znam dobro da smo radili pet kilometara, jer je toliko bila spremljena dokumentacija, ostalo nije imalo.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Iliću. Vreme ovlašćenog predstavnika je iskorišćeno.)
Postoje ugovori za Trezor sa izvođačima, ali nema projektne dokumentacije.
Samo da završim, jedan projekat, most na Savi, sa Republikom Srpskom nije završen, a jeftino je koštao. Kompletan most na Savi, devet miliona evra, kako je moguće da četiri, pet, šest puta više košta most na Savi (Predsedavajući: Zahvaljujem.), a ista je reka, možda je malo veći obim vode.

Razumeli smo. Hvala lepo.
Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika želi reč? Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč. Preostalo vreme je pet minuta.

Na kraju ću da zaključim, čini mi se, najočiglednije, koliko je zaduživanje za pokriće budžetskog deficita nešto što ne smemo da dozvolimo, da kao Skupština samo evidentiramo još jedan zajam u kojem, između ostalog, ova Vlada uzima kredite i od poslovnih banaka, gde je efektivna kamata 5,66%, unese takva sredstva u budžet, a onda subvencionisanim kreditima daje sredstva za namene za koje se nismo kao društvo složili da jesu najperspektivnije, na primer turizam, pod kamatama koje su niže od nabavne cene, na primer, ovih kredita, daju se samo nekome, građanima ostaju dugovi, a ono što građanima treba nisu automobili staro za novo ili ne makar samo automobili staro za novo.
Znači, nijedan građanin ne bi uradio da kupi stvar po skupljoj ceni i da je proda po jeftinijoj, sem političkog delovanja nekog čoveka kome vi dozvoljavate da pravi sopstvenu promociju i projekte koji su u suštini zamišljeni kao perpetum mobile, predstavlja uspešnim projektima. Nas građane ne zanima da li je to vaš koalicioni dogovor. Da li vi imate snage da se sa tim izborimo, jer nama ostaju nesporno loši rezultati? Mogu vama lično da se zahvalim što ste poštovali nas poslanike i ono obećanje od dostavljanju ugovora o kreditu sa poslovnim bankama imamo, a evo u tom ugovoru možemo da vidimo ono što inače ne bi znali da postoji u ugovorima o kreditu.
Na primer, lepo je definisana efektivna kamata od onih 4,75% marže plus 1%, ali na strani 18, molim za pažnju, piše, tačka 10) - promene u tržišnim okolnostima, poremećaji na tržištu: "Ako u bilo kom trenutku banka zaključi (znači, ne kaže se da li postoje neki stvarni razlozi za promene, nijedna cifra se ne navodi, nijedan kriterijum, samo banka zaključi, taj zaključak će biti konačan, nesporan i obavezujući za korisnika) da iz razloga promena koje pogađaju evropsko međubankarsko tržište ne postoje druga adekvatna i regularna sredstva za utvrđivanje kamatne stope na ovaj kredit'' i onda banka može da određuje kamatu kako hoće.
Kad ja kažem varijabilna kamata koja danas izgleda povoljno, za kredit koji traje 20 godina i koji se uzima za promašaj, jer tamo gde je budžetski deficit, ali nije infrastrukturno ulaganje, to je popunjavanje duga dugom, pasive pasivom i grudva snega se jednog dana mora otopiti. Ne može se iz ničega napraviti nešto. Ne može se dug iz duga u potrošnju koja nije ulaganje i neki veći prihod stvoriti nekim čudom prihod iz kojeg će se ovo pokrivati. To se ovde vidi.
Mi smo na milost i nemilost onih za čije ugovore i ne znamo kako izgledaju, već samo ovde potpisujemo načelne sporazume u kojima se klauzule o kašnjenju ne vide, za razliku od građana koji odmah znaju, čak i kad se sude za nanetu im nepravdu, kada kasne sa uplatom takse, oni moraju da plate kazne na taksu na neblagovremeno uplaćenu taksu. Tu nema odbrane. Jedina vaša zaštita koju vam nudimo mi poslanici, da pred nas izađete sa punom informacijom, da onaj put između Vlade Srbije i "Službenog glasnika", gde se objavljuju propisi, bude ovde, ne zadržavanje, nego zaista korisno preispitivanje rešenja koje ne sme da bude na štetu građana.
U tom smislu, nemojte dozvoljavati da ovakve zakone raspravljamo naprečac, pred kraj godine, na brzinu, kao da ove stvari ne proizvode efekte koji traju dugo. Mi poslanici smo ovde od pomoći jer smo pre svega građani i želimo i zbog vas koji ćete sutra biti samo građani, a ne vlast, da što manje opteretimo državu i sve nas zajedno.

Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama od 7. do 11.
Na osnovu člana 85, danas ćemo produžiti rad i posle 18.00 časova, ali ne duže od 20.00 časova.
U direktnom televizijskom prenosu smo do 19.00 časova, taj jedan sat će biti u odloženom prenosu.
Prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda.
Izvinjavam se, želite li reč?
Hoćete li da odgovorite? Prijavite se, molim vas, ili ćete ionako prvi imati reč u narednom segmentu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2010. GODINU, SA PREDLOZIMA ODLUKA O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKE PLANOVE ZA 2010. GODINU REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, REPUBLIČKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE I NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLjAVANjE (pojedinosti)
Predsednica je na osnovu člana 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored svih ministara u Vladi, pozvala da sednici prisustvuje Ružica Stojiljković, pomoćnik ministra finansija.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić; zajedno Milan Dimitrijević i Željko Tomić, Nenad Popović, Zoran Krasić, Donka Banović, Nikola Lazić, Dragan Stevanović, Sreto Perić, Milorad Krstin, Lidija Dimitrijević, Zoran Antić, Zoran Mašić, zajedno Velimir Ilić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević, Milan Dimitrijević, Mileta Poskurica, zajedno Nenad Popović i Željko Tomić, Dobrislav Prelić, Aleksandar Martinović, zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond, Elena Božić-Talijan, Dragan Šormaz, Milan Avramović, Vjerica Radeta, Marko Milenković, Ljubiša Petković, Veroljub Arsić, Vlada Milojković, zajedno Zlata Đerić i Aleksandra Ilić, Zoran Antić, Momir Marković, Jelena Budimirović, Ognjen Mihajlović, Bojan Mladenović, Igor Bečić, Vučeta Tošković, Miloš Radulović, Judita Popović, Stefan Zankov, Dejan Mirović, Mirko Munjić, Ljiljana Miladinović, Dragan Aćimović, Radica Jocić, Lidija Vukićević, Boris Aleksić, Momčilo Duvnjak, Srboljub Živanović, Nikola Žutić, Kenan Hajdarević, Nenad Konstantinović, Gordana Pop-Lazić, Petar Jojić, Slobodan Maraš, Marina Raguš, Milovan Radovanović, Mićo Rogović, Tomislav Ljubenović, Vesna Marić, Sulejman Spaho, Filip Stojanović, Miroslav Markićević, Aleksandar Pejčić, Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Milan Škrbić, Srđan Milivojević, Božidar Delić, Oto Kišmarton, Milorad Krstin, Vladan Batić, Vitomir Plužarević, Vladan Jeremić, Marina Toman, Milorad Buha, Jadranko Vuković, Jorgovanka Tabaković, Nataša Jovanović, Milan Veselinović, Milan Nikolić, Radoslav Mojsilović, Zoran Šami, Saša Dujović, Vladimir Milentijević, Dragan Stevanović, Zoran Popović, Milan Knežević, Dragan Živkov, Svetlana Stojanović, zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Esad Džudžević, Bajram Omeragić i Riza Halimi, Momo Čolaković, Branimir Đokić, Janko Veselinović, Ljubomir Kragović, Slobodan Vuković, Radiša Ilić, Saša Maksimović, Dragan Čolić, Gojko Radić, Željko Tomić, Zoran Babić, Dušan Marić, Dušanka Plećević, Paja Momčilov, Gordana Paunović-Milosavljević, Nikola Savić, Goran Mihajlović, Slađan Mijaljević, Miroslav Petković, zajedno Zlata Đerić i Miroslav Markićević, zajedno Milutin Jeličić, Radoslav Mojsilović i Aleksandra Janković, zajedno Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić, zajedno Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić i Veroljub Arsić, Jovan Palalić, zajedno Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić, Dragan Todorović, zajedno Donka Banović i Milica Vojić-Marković, zajedno Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević, zajedno Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Nikola Lazić, zajedno Nenad Popović, Milan Dimitrijević i Milica Vojić-Marković, zajedno Donka Banović i Nikola Lazić, zajedno Donka Banović i Milan Dimitrijević, zajedno Milica Vojić-Marković i Nikola Lazić, Radojko Obradović i Zoran Nikolić, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pisanim putem amandman na član 7. Razdeo 23 povukao je narodni poslanik Stefan Zankov.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč?
Izvinjavam se, gospodine Arsiću, ali gospođa ministarka, Diana Dragutinović, želi reč.
Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iako ćemo se družiti ovih dana, imala sam potrebu pre ove rasprave da vam se obratim.
Prvo, zato što je ova prethodna diskusija o paketu zakona koji definitivno predstavljaju zaduživanje Republike Srbije bila neka mešavina diskusija o tim zakonima, ali možda mnogo više, ipak, o najvažnijem zakonu, o zakonu o budžetu za 2010. godinu. Zato bih možda iskoristila par minuta i dala neke svoje opservacije na ove zakone o zaduživanju, a i komentare na neke od vaših diskusija.
Volela bih da se sa ovog mesta svi zajedno ponovo podsetimo uloge koju međunarodne finansijske institucije imaju u ovoj ne baš tako ugodnoj fazi ekonomskog ciklusa. Sve ove međunarodne finansijske institucije kod kojih se zadužujemo, a da podsetim još jednom da su to Svetska banka, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, sve one rade koordinirano na obezbeđenju kapitala i kreditnih linija. Podrška ovih institucija je dvojaka. Jedna je namenjena budžetu, finansiranju deficita, jer kada je budžet u ravnoteži ili ako imate suficit, nemate potrebe za zaduženjem.
Druga vrsta njihove podrške jeste investiranje ili sufinansiranje krupnih ili sitnih infrastrukturnih projekata ili prioritetnih projekata, od kojih su od najvećeg značaja infrastruktura, mala i srednja preduzeća, energetska efikasnost i finansijski sektor.
Dosta je bilo reči o kreditima Svetske banke. Nekako svi više prihvatamo projektne zajmove koji su usmereni na konkretne projekte. Kada su krediti Svetske banke koji su, uslovno rečeno, neobojeni, o njima mnogo više sumnjate.
Sve bih htela zajedno da podsetim da smo rebalansom budžeta za 2009. godinu predvideli zajmove od Svetske banke i pred vama se nalazi prvi od tri programska zajma za unapređenje javnih finansija i on je u iznosu od 100 miliona dolara, ili, ko više voli u evrima, negde oko 70 miliona evra i drugi od tri programska zajma za razvoj privatnog i finansijskog sektora.
Ovi krediti su tzv. uslovni krediti. Imamo pravo, ukoliko ih ovaj parlament verifikuje, da ih veoma brzo povučemo, ali je to povlačenje uslovljeno nečim što smo mi već uradili. Šta je to što smo mi već uradili, a što je dovoljan uslov da se povuku ova sredstva? To je prvo novi zakon o budžetskom sistemu. To je zakon o državnoj pomoći. To je zakon o konkurenciji. To je uvođenje jednošalterskog sistema. To je zakon o prostornom planiranju i izgradnji. To je neki zakonski okvir koji poboljšava poslovno okruženje.

Izvinjavam se, ministarka, moram da vas prekinem, jer prema odredbi člana 143. stav 7, vi imate prava da obrazložite svaki amandman, ali u trajanju do dva minuta, s tim što je vaše ukupno vreme tri sata. U završnoj reči imate pravo da govorite onda koliko god vam vremena treba, pa vas molim da sada završite misao ili da se isključite. Kako god, prihvatiću.

Dobro, htela sam da završim sa ovim. Biće prilike da izložim i da dam mišljenje na vaše komentare, ali otprilike da je opcija fiskalne politike u vreme krize povećanje deficita da bi se ublažile recesije i to je ono što mi radimo, to je obezbeđenje sredstava za finansiranje deficita, to je upravo ovaj paket zakona koji je danas pred vama i to je, naravno, umereno zaduživanje i ulaganje u infrastrukturu.
Samo na kraju ipak bih podsetila, neko je rekao da se brojevi jedino računaju, neću reći cifre. Poslanik je rekao cifre, ali bi me poslanik Šami kritikovao, zaista se brojevi jedino računaju. Mi zaista nismo zadužena zemlja. Mi smo ispod gornje granice manje zaduženih zemalja i istovremeno podsećam da u ovom periodu kada se država zadužuje privatni sektor se razdužuje i obećavam da ćemo nastaviti diskusiju tokom ove rasprave.

Po Poslovniku javio se gospodin Čedomir Jovanović. Izvolite. Ako ćete, izvinjavam se, reklamirati povredu ovoga što sam rekao, unapred priznajem. Izvolite.