Poštovani narodni poslanici, u skladu sa čl. 37. i 38. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da će, zbog odsustva predsednika i zamenika predsednika poslaničke grupe SRS, poslaničku grupu SRS predstavljati narodni poslanik Zoran Krasić, do njihovog povratka. Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

U okviru objedinjene rasprave o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o zaduživanjima, ima ih pet, vreme koje mi je na raspolaganju ću upotrebiti za obrazlaganje dva, da kažem nenamenska zajma koja nemaju utvrđene namene za korišćenje, a predstavljaju pojavu koja je značajna, u smislu toga da mi uopšte nemamo efekte ulaganja, kao ni namene za ova sredstva, jer onako kako su one definisane i u ovim zajmovima, gde se samo daju sredstva za razvoj javnih finansija ili se uzima novac za razvoj privatnog i finansijskog sektora, a u stvari se novac dobija za već obećane aktivnosti koje, otvoreno moram reći, nisu dale pozitivne rezultate u oblastima za koje se promene predlažu i jesu dostavljene ovim bankama, od kojih se krediti traže.
Nama kao narodnim poslanicima ta pozivna pisma u kojima ste vi napravili strategije za razvoj npr. bankarskog sektora ili ste se onima od kojih tražite kredit kvalifikovali rezultatima postignutim u oblasti stečajnog zakonodavstva, javnih nabavki, kako navodite u jednom od ovih dokumenata, u prodaji akcija društvenih preduzeća, u Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, zaštiti konkurencije, smatram da ja ne mogu da vama dam saglasnost kao poslanik u ime SNS za zaduživanje donetim zakonima koje treba da donesu promene, ali ne idu u korist ovom društvu, a pre svega ne idu u korist razvoju ove zemlje.
Postavljam osnovno pitanje, odakle vama pravo da preuzimate rizik u ime svih nas uzimajući kredite za finansiranje sistema koji ne funkcioniše? Vaša volja da preuzmete odgovornost ne znači istovremeno i vaše pravo da ogromna finansijska sredstva uzimate sa namerom za pokriće deficita, čiju mi strukturu ne možemo da ocenimo kao opravdanu, da bi mogli da pokrivamo te deficite.
Problem ovog društva je upravo neobjašnjena struktura, do juče deviznih rezervi, kada ste se hvalili da imate stabilne devizne rezerve, a one nisu poticale od izvoza, one nisu poticale od državnih deviznih deficita, nego su poticale od obavezne rezerve i te politike po kojoj su banke, koje imaju matice u inostranstvu da bi davale ovde kredite, morale deo obavezne devizne rezerve da drže kod Narodne banke.
Kada smo govorili da to nisu stabilne devizne rezerve, o tome se ćutalo do trenutka kada se pokazalo da struktura deviznih rezervi nije zasluga ni Narodne banke i njene finansijske politike, ni Vlade koja je usmeravala razvoj industrijske proizvodnje koja ima izvoz, već je to bila posledica monetarne politike i politike obaveznih rezervi.
Imamo priču o strukturnim problemima u PDV, o tome ćemo pričati kada budu amandmani o budžetu na dnevnom redu. Prikazujete nam agregatno PDV, zajedno PDV u zemlji i onaj iz izvoza, želeći u stvari da sakrijete pravu strukturu odnosno da od nas dobijete opravdanje za ono što nije opravdano.
Ono što je ovde najproblematičnije to je da mi imamo već 90 plus 120 miliona evra uzetih od poslovnih banaka za deficite i refinansiranje duga koje proizilazi iz budžeta.
Već za sledeću sednicu je dostavljen predlog novog zakona koji treba potvrditi i on iznosi 160 miliona evra, takođe zajma koji Vlada uzima od domaćih banaka Erste, Marfin i Vojvođanske banke, imamo 120 miliona pomoći od Nemačke koju ste dobili za ove namene, 50 miliona evra pomoći od EU, 250 miliona evra od Svetske banke, ali i jednu milijardu obveznica koje su takođe kao zajam, pasiva za pasivu, izdate radi pokrića budžetskog deficita.
Odakle ovoliki budžetski deficit i da li se može kreditom pokrivati deficit, pasivom finansirati pasiva da bi se onima koji nam daju kredite kvalifikovali, umesto namene šta ćete da uradite sa sredstvima i proračunom efekta, namene svele na aktivnosti, kaže, u okviru programa?
Znači, ne kažete gde ćete da uložite sredstva, kako ćete strukturno da rešite problem ovog deficita u smislu da se ne pojavljuje ta budžetska rupa, nego im pričate šta ste preduzeli, čak ima i neistinitih informacija, npr. zajmoprimac je završio prodaju akcija društvenih preduzeća iz privatizacionog registra. Nije tačno.
Kaže započet je proces dijagnostičke procene bankarskog sektora koji je odobrio zadovoljavajuću metodologiju za sprovođenje pomenute procene i utvrdio proces odlučivanja kojim se uzima u obzir kapital.
Kažete da ste počeli da Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava dozvoljavate poseban tretman nekim stranim strateškim partnerima u preuzimanju bankarskog sektora da bi se ostvario onaj uslov iz prvog dela kredita za razvoj privatnog i finansijskog sektora da se svede učešće države u bankarskom sektoru na niži nivo.
Kako ćete da objasnite da je Hipo Alpe Adrija banku kupila austrijska država i ta Hipo Alpe Adrija banka ima nepokrivene adekvatnim zalogama, čak i dokumentacijom, nekih 530 miliona evra. To što je ovde nama hvaljeno kao izuzetna banka, da li će nam neko reći da li u ovoj zemlji postoji neki hipo alpe predsednik one države koja uzima ogromne provizije da bi otvorio vrata toj i takvoj stranoj banci na ovom tržištu, kao što je slučaj u Sloveniji ili Hrvatskoj?
Ili ćete mi reći da takva banka ima drugačiji način ulaska na ovo tržište ili da je ova zemlja i ovi ljudi manje podložna takvom načinu otvaranja vrata ili mislite da takve vesti u ovo vreme civilizacijskog dostignuća, interneta, i štampe, i radija ne dopire do ušiju građana? Mislim da je potpuno neodgovorno da nam dostavite ovakav zahtev za kredit gde mi ne znamo šta finansiramo.
Imam čak problem i za koridor. U redu, infrastrukturni projekat, da li je neko uradio obračun efekata da ovo zaduživanje pokriva dug i da ostaju neki rezultati? Svi krediti koje uzimate su sa varijabilnom kamatom, izuzetno povoljni. Da, u ovom trenutku, ali ako je ovaj kredit na primer vezan za euribor, šestomesečni pretpostavljam, jer su šestomesečni obračuni, trenutno šestomesečni euribor na evro iznosi 0,67, na funtu 0,60 i na dolare 0,25.
Nije problem, ali vi odlično gospođo ministre znate da je u Belgiji inflacija već 5% i da će u ostalim zemljama ta inflacija rasti zbog okolnosti koje su slične i da će dovesti do povećanja kamate, koja samo u ovom trenutku izgleda povoljna, a koja takva, varijabilna, na rokove na koje se krediti uzimaju, 20 godina, ne predstavlja bezazleni dug, već predstavlja izuzetno veliku opasnost za zemlju koja nema nameru da reši strukturne probleme u javnoj potrošnji i u proizvodnji, koja treba da omogući finansiranje države uopšte, i ekonomične države, a ne ovakve.
Ono što jeste posebno zanimljivo, ne obrazlažete nijednog trenutka za koju namenu, da ste samo jednu namenu naveli, na primer ovo kada ide za budžetsku potrošnju, da li ćete vaš softverski sistem onog NIS koji imate uklopiti sa ovim zakonom o javnom dugu, koji navodno imate, da se podaci preklapaju, odnosno preuzimaju.
Mi smo dobili u izveštaju revizorske institucije da ti podaci nisu validni, iako postoji takva softverska veza. Vi čak nemate ni izveštaj o iskorišćenosti donacija, a to je ovo gde dobijate kredit zato što ste usvojili Zakon o kontroli državne pomoći. Znači, ja čak očekujem kaznene bodove za nepoštovanje uslova iz kredita u smislu kontrole te državne pomoći, odnosno pristizanja zajmova. Nisam ja sumnjala.
Tačka 3.2. koja tretira kaznene kamate ovde je izostavljena. Vi nama nijednog trenutka niste dostavili, mislim da je ovo četvrti zajam u kojem se pozivate na opšte uslove Svetske banke, a mi te opšte uslove uopšte nemamo. Imamo kratak izvod onoga što može da deluje prihvatljivo, a ono što može da deluje opterećujuće bukvalno se izostavlja. Ono što jeste najinteresantnije u vašem pristupu kod javnih finansija je skidanje odgovornosti sa sebe i prevođenje grešaka na knjigovođe, kako je to uradi gospodin Cvetković.
To ne govorim u smislu atraktivnosti nastupa, pa da neko napravi novinski tekst. Vi, gospođo, jeste nasledili vrlo loš Zakon o računovodstvu, ali imali ste pozive da ga promenite. Znamo i čija je zasluga za usvajanje onog i onakvog zakona, koji je omogućio da u ovoj državi, iako imamo, navodno, precizne poreske zakone, može da se desi da jedno preduzeće ima gubitak u bilansu uspeha, a da na drugoj strani ima povećanje vrednosti zgrada, imovine u bilansu stanja. Kako je to moguće da neko pokazuje gubitak, a da sa druge strane ima uvećanje vrednosti zgrada, imovine i kapitala? Zato što je u Zakonu o računovodstvu već duži niz godina potpuno namerno uveden nesklad između ekonomskih kategorija i obračunskih kategorija.
Kada bi vi imali smelosti da se oslobodite i kao ekonomista profesionalno i časno zatražite da realne kategorije za oporezivanje budu unete u zakon, kad se osnovica precizno definiše, a ne da ima 13 zakona, 45 podzakonskih akata, pratećih pravilnika itd, koji omogućavaju zloupotrebu poreske osnovice i obračuna, i onih koji to umeju da sakriju, i da mi kao država posle nemamo potrebe da ulažemo toliko u otkrivanje poreskih utaja i u rad poreskih organa, a sve se to lako može, vrlo lako i jednostavno izbeći preciznim zakonom o računovodstvu, pa nam se ne bi desilo da gospodin Cvetković kaže – krive su knjigovođe, a knjigovođe su evidentičari promena koje nalažu kreatori tih događaja.
Knjigovođa je evidentičar, a krivac je onaj ko daje nalog da se određeni poslovni događaji dese, onaj ko je naložio da se izvrši isplata za pozajmicu onome ko na to nije imao pravo, onaj ko nije tražio da se ona bankarska garancija naplati, onaj koji je angažovao ljude po ugovoru o radu, a nije smeo, jer nadležnosti ministarstva su isključivo za stalno zaposlene, kao što je pokazao i izveštaj. To nije uradio knjigovođa, to radi njegov nalogodavac.
Mene ne zanima opravdanje i pokušaj da vi sačuvate Vladu, mene zanima da ova država počne da funkcioniše na principu čistih računa u kojima će novac biti usmeravan u proizvodnju i da to bude isplativo, a ne da uzimamo kredite za pokriće onoga… U stvari, uopšte ne znamo gde ovaj novac odlazi. Kad bi neko tužio Skupštinu da je dužna da položi građanima račune za ovakvo zaduživanje, to je isti takav odnos kao kad vi optužite knjigovođe da su krivi za probleme u izveštaju koje je iskazala DRI.
Skupština je ovde samo evidentičar vaših potpisanih sporazuma i znam da bi mnogima od vas bilo najdraže da postoji Vlada i da nosi zakone pravo u „Službeni glasnik“. Kad bi nekako moglo da ova zgrada ne postoji, odnosno da postoji, jer u njoj se održavaju zanimljivi događaji, skupovi, kokteli itd, ali kad bi mogli da mi nekako ćutimo ovde, da ne progovorimo o ovim kreditima. Usporavamo vam stvar, postavljamo prava pitanja na koja je ćutanje jedini odgovor.
Vi kažete – imamo dobre namere, idemo u dobrom pravcu. Čak je i današnji gost naše zemlje, poznati Holanđanin, rekao – da, idete u dobrom pravcu, na dobrom ste putu, ali se samo rezultati broje. Samo se rezultati broje i priznaju, a vi nemate rezultate koji omogućavaju nastavak zaduživanja za namene koje ovde pišu.
Porazna je statistika privatizacije i rezultata koji su iz nje proistekli. Možda ćete da uložite ovaj novac u neku softversku opremu, kompjuterizaciju, na primer onih dnevnih plaćanja, gde se ne kontroliše zakonitost. Sumnjam. Kada su promene uvođene posle 2000, gde je uvedena kompjuterizacija koju su finansirali strani donatori? U MUP, pravosuđe i, gle čuda, Zavodu za intelektualnu svojinu. MUP i pravosuđe neću da komentarišem, građanima je već dovoljno jasno, ali zašto Zavod za intelektualnu svojinu?
Zato što ste u međuvremenu drastično podigli takse za održavanje patenata i licenci, koje vlasnici ne mogu da finansiraju u smislu održavanja i zaštite, a kada prestanu da uplaćuju takse, ti patenti i licence su svojina onoga ko ima ustanovljen softverski program, slobodan svima, a kome prvo? Onome ko je donirao softverski projekat. Znamo i u privatnom životu, apsolutno ništa se ne dešava slučajno.
Gde ste još ulagali novac? U namene od kojih najveći broj ljudi nije osetio promene, neki jesu, za neke znamo kako su uvećali svoje bogatstvo za nekoliko godina unazad, stekli diplome, ne kažem i obrazovanje, napredovali u svakom smislu da mogu da se pokažu kako živimo bolje, ali je najveći broj građana u stvari doživeo nesporno nazadovanje koje je najznačajnije u tome što i ako ima nadu, neće imati sredstva, odnosno biće opterećeno ovim i ovakvim kreditima, pa neće moći da započne neku novu industrijalizaciju ili reformu zemlje, jer ćemo biti opterećeni dugovima, a već smo sada prezadužena zemlja.
Koji podaci govore o tome da smo prezaduženi? Ne interni. Iako se vi trudite da posmatrate samo javni dug, a ne i ukupan spoljni dug, navešću vam prvu logičku grešku i objašnjenje zašto MMF posmatra ukupan dug. Nećete da obuhvatite dug preduzeća, ali ta preduzeća koja su se zaduživala kroz border kredite su oni koji su stvorili bruto društveni proizvod na osnovu koga vi merite kredit, pa ne može da bude obuhvaćeno to preduzeće sa dobiti i prihodom i proizvodom koji stvara, a da ne bude obuhvaćeno sa izvorom iz kojeg je stvorio tu dobit. MMF to obuhvata zbirno i kaže da je na kraju 2009. odnos spoljnog duga prema BDP-u 76,3%. Ozbiljno zadužena zemlja već sa 80%.
Mi ćemo 2010. godine imati 85,6% po njihovoj proceni, a 2011. čak 90%. To, pri činjenici da je bruto društveni proizvod prikazan u inflatornim, većim cenama, pa izgleda većim nego što on realno jeste, vaš doprinos zaduživanju ovakve vrste i povećanju učešća duga i odnosa u odnosu na BDP je nesumnjivo prevelik, štetan za privredu i zaista predstavlja, ova dva zakona predstavljaju razlog zbog kojeg vi kao Vlada ozbiljno morate da se zamislite koliko još vremena sebi dajete da ovu zemlju držite prikovanu na šalterima, koji se zovu dužničko, ne ropstvo, nego kvalifikacija države koja jedino može da funkcioniše na kreditima, što nije, ne pohvalno, nego što nije dobro za zemlju koja treba da ide put EU i da sarađuje sa partnerima u svim zemljama sveta.

Narodni poslanik Vladan Jeremić ima reč.

Jedino logično opravdanje, dame i gospodo narodni poslanici, za kreditna zaduživanja Republike Srbije mogu se naći ukoliko se finansijska sredstva ulažu u infrastrukturu ili u kapitalne projekte.
Ono o čemu danas raspravljamo ovde u Skupštini, a tiče se novih 755 miliona evra, sa izuzetkom otprilike 384 miliona, koliko je namenjeno za Koridor 10, u principu samo potvrđuju jedan naš suštinski stav, SRS, o tome da ekonomska politika koja se vodi u zemlji u proteklih devet godina, nažalost, na najbolji način vuče državu i građane u nešto što se zove dužnička kriza.
Same ekonomske krize po pravilu nastaju kao posledica ili rasta spoljne zaduženosti ili kontinuiranog deficita platnog bilansa sa čime se suočava država Srbija. I u jednom takvom ambijentu kada je sudbina države praktično u rukama inostranih kreditora i zavisi isključivo od njihove spremnosti da obezbeđuju priliv kredita na koji se ekonomija navikla.
Jasno je da nema mnogo razloga da budemo optimisti. Pogotovo imajući u vidu činjenicu da kada se nekog od razloga bilo da je reč o ekonomskim ili političkim razlozima, priliv tih sredstava na osnovu kredita ili uspori ili potpuno obustavi, jasno je da stvari nikako neće stajati onako kako treba.
Ono što ovom prilikom, takođe, želimo da istaknemo jeste i činjenica da su neosporni neki podaci koji ukazuju da kredite koje je država Srbija uzimala u ovoj poslednjoj deceniji praktično nisu racionalno i ekonomski logično korišćeni, jer da smo u pravu govori i činjenica da se pad industrijske proizvodnje redovno beleži, da je porast stope nezaposlenosti iz meseca u mesec sve veća.
Pogotovo je teško dati dogovor javnosti na pitanje koje se tiče svih tih novčanih sredstava koje su pristizale do sada po osnovu uzetih kredita i pogotovo ono što je i te kako bolno pitanje, a tiče se prihoda koje je ova država ubirala na osnovu prodaje državne imovine, jer prema onim podacima koji govore da je od početka privatizacionog procesa u Republici Srbiji prihodovano nešto oko tri milijarde evra, a jasno je da ne postoji niko ko može sa sigurnošću da kaže gde su ta sredstva završila.
Pri tom smo imali čuvene anomalije u tom smislu vezano za privatizacije nekada velikih poslovnih sistema, pogotovo šećerana, cementara i tako dalje, za onih čuvenih tri evra, ali o tome dosta je bilo reči. Za poslednjih samo godinu dana deficit bilansa tekućih računa, kojima su obuhvaćeni svi nekreditni devizni tokovi, povećani su za 70% i tako su devizni odlivi premašili one prilive koje smo imali po svim osnovama, čak po osnovu doznake emigranata, za gotovo pet milijardi dolara, a u istom periodu je deficit trgovinskog bilansa jedna od najvažnijih komponenti bilansa tekućih računa uvećan za 44%. To narodskim jezikom rečeno znači da je država Srbija otprilike svakog meseca uvozila za milijardu dolara robe i usluga više nego što je bila u stanju da izveze. Sve su ovo negativni tokovi koji se reflektuju na ukupan spoljni dug Srbije, koji je u poslednjih godinu dana povećan za 42%.
Mislim da nema razloga za dilemu tog tipa da li je Srbija nezadužena, zadužena ili prezadužena zemlja, jer cifre najbolje ukazuju na to u kakvom se stanju trenutno nalazimo. Sam podatak da već od sledeće godine, od 2010, Srbiji sledi servisiranje spoljnjeg duga u iznosu od 3,56 milijardi ukupnog, uključujući i javni sektor. Planirana je otplata i glavnice i kamata, tako da tek nešto manje od tri milijardi evra nas očekuje u 2011. godini i tako da ne nabrajam do 2015. godine.
Reč je o iznosu od skoro 16 milijardi evra, koliko ćemo morati kao država da otplatimo na osnovu politike koja se vodi u ovih devet godina, a to je ta politika stalnog zaduživanja. Samo zaduživanje u ovakvoj situaciji, u smislu nekakvog pukog preživljavanja je ništa drugo do jedan politikantski potez, jer u prvom redu i možda najilustrativnije odražava nesposobnost Vlade koja umesto da konkretnim merama reši, pre svega, probleme koji stoje u javnom sektoru, ona to čini novim zaduživanjem, a vraćanje duga očigledno se ostavlja za buduće i buduće generacije i za neka bolja vremena koja bi trebalo da uslede.
Zaduživanje kao čin bi moglo da ima uporište ukoliko se zaista očekuje povećanje privredne aktivnosti, pa da na osnovu toga možemo realno da uđemo u celu tu priču u vezi otplate kredita. Međutim, jasno je svima da u okolnostima, odnosno u ovakvom ekonomskom ambijentu u kojem se nalazi država Srbija, to je praktično nemoguća misija.
Sama činjenica da je poređenje sa 2000. godinom praktično dupliran spoljni dug, govori nam na najbolji način kako Vlada odnosno kako režim zamišlja i kako sprovodi svoju politiku.
Krediti koji su uzimani uglavnom su pre svega potrošeni na javnu potrošnju, a jasno je da nekakvih pravih i velikih investicija u Srbiji praktično i da nije bilo, pogotovo je zabrinjavajuće i nedopustivo se i po priznanju samih predstavnika i Ministarstva finansija određeni deo tih sredstava iz kreditnih aranžmana koriste i za popunjavanje budžetskog deficita, što apsolutno ne stoji.
Ukupan bruto domaći proizvod iznosi nešto više od 30 milijardi evra i ono što može da zabrine je podatak da javni dug ove države raste tempom od 1.100.000.000 evra i, kao što sam već napomenuo, činjenica da ćemo već od 2010. godine morati da vraćamo veću sumu novca nego što je to do sada bilo. Ima i nekih podataka koji ukazuju da ćemo samo za kamate iz budžeta morati da izdvojimo oko 400 miliona evra, a kada imate situaciju kakvu imate, jasno je da će to biti jako teško, pre svega za građane kao poreske obveznike.
Stoji i podatak da prezaduženost Srbije bi bila i veća da nije došlo do toga da Svetska banka otpiše 400 miliona duga i prebaci ga na račun tzv. države Kosovo i ta organizacija je, podsećam javnost, ne samo nekoliko meseci načinila jedan ekonomski skandal primanjem tzv. države Kosovo u svoje zvanično članstvo.
Dakle, trenutno, kada se na ukupna dugovanja države dodaju i dugovi privrede i građana, taj ukupan spoljni dug, kao što smo već mogli da čujemo, iznosi oko 22 milijarde evra ili, što bi za svakog građanina Srbije značilo, otprilike 3.000 evra po glavi. Problem jeste ne samo u veličini duga i veličini deviznog priliva, nego pre svega i nivoom deviznog prihoda od izvoza koji, nažalost, je i te kako mali.
Do sada smo ukazivali da je pre svega neophodno suštinski doći do jednog zaokreta u vođenju ekonomske politike, a u tom smislu da se omogući ambijent u kome bi pre svega banke prepoznale interes da se okrenu privredi zbog čega i valjda postoje.
Mislimo da bi na taj način, uz određene konkretne mere, kao što su obaranje državnih kamatnih stopa itd, praktično banke dobile jednu motivaciju da finansiraju, pre svega, javne radove i naravno ukoliko država bude garant za kredite koji budu bili namenski odobravani, to je nešto što bi, po mišljenju SRS, moglo da omogući napokon jedan pomak kada je reč o celokupnoj ekonomskoj situaciji.
Ako imamo u vidu činjenicu da i u ovako projektovanim budžetom za 2010. godinu skoro polovina prihodnih sredstava je planirana na osnovu PDV i akciza, jasno je da nas očekuje prilično neizvesna i teška godina, iako se zna da sva ova sredstva koja država Srbija preuzima od raznih međunarodnih finansijskih institucija, odnosno ako se zna da ekonomija u tom smislu ne poznaje kategoriju ljubavi, smatramo da bi znatno bolje bilo napraviti jednu kvalitativnu strategiju, odnosno projekciju za narednih nekoliko godina, a ne samo gledati od koga ćemo, kako i pod kojim uslovima, uzimati kredite za budžet, devizne rezerve ili likvidnost, svejedno.
Dakle, neophodno je pre svega sistemsko reformisanje kompletnog ekonomskog sistema kako bi se stvorili uslovi za izvozno orijentisanu privredu, odnosno industriju, kako bi se pomoglo poljoprivredi, a ne na način kao što je to predviđeno sada budžetom, gde od ukupnih sredstava planirano izdvajanje je svega nekih 2,5%, jer jasno je da će u protivnom biti velikih problema.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao i kolega Kenan Hajdarević malopre i ja moram da kažem da možemo da razumemo kada dođe do zaduživanja Srbije, kao što su ovi zakoni koji su pred nama, ali ukoliko iza toga stoji neki ozbiljan plan, ako postoji, kako da kažem, motiv koji stoji iza ovoga, ali da taj motiv nije održavanje postojećeg stanja, nego da su taj motiv promene.
Znači, suština svega ovoga je šta stoji iza ovog zaduživanja? Da li će ovo biti korak napred za sve one koji će biti korisnici ovog zajma ili će to biti samo održavanje postojećeg stanja? Gospođo ministarka, moram da sumnjam da će biti održavanje postojećeg stanja, bez namere da vas kritikujem, zaista. Čak mogu da kažem i da imam dovoljnu dozu razumevanja za napore koje činite da se ništa ne promeni ovde i da faktički Srbija ne ode korak unazad.
Nažalost, ovaj budžet za 2010. godinu je, kako je to rekao jedan kolega iz DS, logičan sled i posledica budžeta za 2009. godinu. Tu je naš problem, što se ništa ne menja, što ne vidimo nigde da će se iskoračiti iz ovoga u čemu se danas nalazimo.
Ovde je zaduživanje, ali isto tako u budžetu za 2010. godinu na strani 3. imamo garancije koje će RS dati u 2010. godini i šta je tu naš problem? Tu su naš problem pre svega dva javna preduzeća, "Železnica Srbije" i javno preduzeće "Srbijagas". "Železnica Srbije", kao što je spomenuo malopre gospodin Hajdarević, u završnom računu za 2008. godinu iskazala je gubitak od 15 milijardi.
Za 2010. godinu ćemo imati subvencije od 12 milijardi "Železnici Srbije", od čega će 11,5 milijardi ići za plate.
On je citirao u izveštaju, odnosno u napomenama koje idu konsolidovano u finansijski izveštaj za 2008. godinu od strane javnog preduzeća "Železnice", da firma koja je 100% ćerka firma, odnosno CIP, koja se nalazi kao pravno lice u okviru javnog preduzeća "Železnica Srbije", mimo zakona isplaćuje otpremnine i nema naznaka da će se to promeniti. Isto tako, "Železnica Srbije" 2008. godine osniva zavisno pravno lice "Srbija kombi". Stvarno bih voleo da mi neko objasni šta radi "Srbija kombi"?
Takođe ono što nam je veoma sporno je Upravni odbor "Železnice". Pogledajte ko su članovi Upravnog odbora "Železnice Srbije" - Slobodan Radosavljević, diplomirani politikolog, direktor preduzeća "Beotesting" d.o.o. Beograd, delatnost preduzeća - uvoz i izvoz voća, Vukomir Mitrović, diplomirani hemičar, vlasnik firme "Elstil" d.o.o. Kraljevo, ne postoji u Agenciji za privredne registre takva firma, pomoćnik generalnog direktora JAT "Ervejz", Milan Vlasinić, diplomirani inženjer građevine.
Sada mi kažite, a znate li zbog čega to pitam, ko su ovi ljudi što sede u Upravnom odboru? Morate da znate. Javno preduzeće "Železnica Srbije" je 100% vlasnik. Vlada mora da zna ko su ti ljudi koji sede u Upravnom odboru. Zbog čega vam to kažem? Zato što imamo 2008. godinu, NIS, upravni odbor, direktore koji su svi prosperirali, a odveli su firmu 100 miliona evra u gubitak.
Takođe imamo "Srbijagas", koji je gubitaš. Onda za "Srbijagas" u 2010. godinu država će dati garancije u iznosu od, to je neverovatna cifra, nekih 300 ili 400 miliona evra. Za "Železnice" ćemo dati 600 miliona dolara garancije i 830 miliona evra.
Možemo da razumemo ukoliko iza ovih zajmova koje Srbija uzima stoji jasna politika da će nešto da se promeni. Ako iza toga stoji politika održavanja gubitaša u životu, to nije politika iza koje LDP može da stane i zbog toga ne možete da imate našu podršku, jer evidentno je da bi mogli da raspravljamo o budžetu za 2010. godinu. Zbog čega smo to tražili, da prethodno raspravljamo o završnom računu za 2008. godinu? Zbog toga što imamo dokaz kod "Železnica" kako se poslovalo u prethodnoj godini, a sada ćemo da ih subvencionišemo sa 12 milijardi.
Isto tako nam je bilo bitno da raspravljamo o završnom računu, da bi mogli da znamo kako će se sredstva u sledećoj godini koristiti. Imamo problem sa onim sa čim imaju problem i iz Saveza vojvođanskih Mađara. To je, moram da vam ponovo citiram član 184. Ustava, pošto očito vama nije jasan, kaže da 7% od republičkog budžeta iznosi pokrajinski budžet, a tri sedmine od tih 7% idu za kapitalne rashode. Međutim, na osnovu analize i projekcije budžeta za 2010. godinu AP Vojvodine, pokrajinski sekretar za finansije je rekao da svega 12 milijardi od 56 predviđenih će ostati za kapitalne investicije.
Faktički pokrajinska administracija u mnogo većoj meri nego što je predviđeno služi kao protočni bojler prema onima prema kojima idu obaveze za plate, obrazovanje, zdravstvo itd, kao i prema lokalnoj samoupravi. Tih šest milijardi koje idu prema lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine ste takođe ubacili u cifru i onda dajete izjavu, gospođo ministarka, zašto gledate rashodnu stranu, gledajte prihodnu stranu. Gde piše da se gleda prihodna strana kada se određuje 7%? Gde to piše? Kažite mi gde to piše? To nigde ne piše.

Vreme.

Samo ću još jednu rečenicu.
Mislim da bi mnogo više imali podršku LDP da ste prihvatili naš poziv, da ste seli s nama da razgovarate, da ono što je nama prioritetno za 2010. godinu bar saslušate i da nađemo neki zajednički jezik oko budžeta za 2010. godinu. Na ovaj način i reakcijama koje dolaze ne možete imati podršku LDP.

Zahvaljujem gospodinu Marašu.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, poslanici DSS se često u ovoj sali ne slažu s vama po mnogim pitanjima, ali ono oko čega ćemo se sigurno složiti jeste da preteran rast spoljne zaduženosti sigurno jeste jedan od najvećih makroekonomskih rizika u naredni godinama. Krediti koje ćete dobiti u narednom periodu moraće naravno da se vrate sa kamatama.
Veliki problem jeste što se ti sadašnji troškovi prevaljuju i na neke buduće generacije. U toku ove krize privatni sektor je smanjio svoje dugove, a država se dodatno zaduživala i dalje nastavlja da se zadužuje. To je sa ovom vladom, nažalost, reka bez povratka, ali ako jednog dana isplivamo iz ove krize i privreda počne da se oporavlja, počeće i privatni sektor da se zadužuje i to značajno da se zadužuje, tako da će ta zbirna zaduženost brzo dostići kritičnu granicu.
Državni dug iznosi negde oko 12 milijardi, a spoljni dug 22 milijarde evra. Problem je u tome što bi državni dug mogao uskoro da naraste bar još za dve i po milijarde evra, to su krediti koji su već ugovoreni i samo je pitanje dana kada će Vlada taj novac povući.
Javni dugo ovim narasta za još 30%, pa će za njegovu isplatu godišnje morati da se obezbedi negde oko dve milijarde šest miliona evra. To znači da će svako od milion i 800.000 zaposlenih u Republici Srbiji morati godišnje za državu da zaradi 1.300 evra da bi država vratila glavnicu i da bi platila kamate.
Ove godine deficit je 4,5% BDP, ali najveći problem je što iza toga ne stoje infrastrukturni projekti.
Kada se budžetski deficit pojavi treba ga pokriti i to se obično radi zaduživanjem ili višim porezima. Vi ste se za sad odlučili za zaduživanje, ali ako se taj deficit ne pokrije u tekućoj godini, u godini u kojoj je nastao, onda se on pridružuje javnom dugu.
Čudno mi je kada slušam da je Srbija nisko zadužena zemlja, jer njen javni dug iznosi 33% BDP i znatno je niži od proseka EU. Problem je u tome što u tu računicu nisu uračunati već dogovoreni krediti za koje, kako sam rekao, pitanje je vremena samo kada će biti iskorišćeni. Takođe, vi ste, gospođo Dragutinović, rekli da je granica između 40 i 45%. Mislim da nakon ovog zaduživanja se upravo krećemo u tom rasponu. Valutna struktura duga je nepovoljna jer dinarski deo iznosi samo 10%, a to jednostavno znači da poreze koje država ubira u dinarima moraće da vraća u evrima i u dolarima. Najveći rizik kod toga jeste što dolazi do promene kursa.
Drugi problem jeste što krediti koji će ući u strukturu javnog duga, uglavnom podrazumevaju i varijabilnu kamatu. Vi ste rekli da je ovaj budžet, koji treba da usvojimo za neki dan, razvojni i da je većina kredita namenjena za razvoj infrastrukture, ali problem je što ti radovi, infrastrukturni radovi nikako da počnu, jer imamo primer da novac čeka već tri ili četiri godine, a da nije povučen ni jedan jedni evro. U jednom od zakona o kojima raspravljamo, to je programski zajam za razvoj javnih finansija, koji je sklopljen sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, država se zadužuje za dodatnih 70 miliona i 100.000 evra. Koje su namene tih sredstava? Reforme u oblasti upravljanja javnim finansijama kojima bi se poboljšalo postojeće loše upravljanje fiskalnom politikom. Kredit će se koristiti za planiranje i pripremu budžeta.
Da podsetim, Narodna skupština je juče, 15. decembra, trebalo da usvoji budžet Republike Srbije za 2010. godinu. Možda će se deo ovih sredstava iskoristiti za novi zakon o budžetskom sistemu, u kome će rok za donošenje budžeta, usvajanje budžeta u Skupštini biti kada se za to steknu uslovi, a ne 15. decembar.
Zatim, sredstva su planirana za pripremu budžeta, poboljšanje sistema praćenja i kontrole javnih finansija. Ne znam da li će određena sredstva iz ovog kredita biti iskorišćena za nabavku udžbenika osnovi knjigovodstva, da li ćete nabavljati digitrone za knjigovođe, da li će od tih sredstava biti pokriven i taj čuveni kurs popodnevni u kome će knjigovođe naučiti kako treba da rade svoj posao.
Takođe, jedan deo tih sredstava namenjen je i za dovođenje penzijskog sistema u stanje fiskalne održivosti. Da li određeni deo tih sredstava ide na pisanje zakona koji treba da urede sistem penzijskog invalidskog osiguranja, na pokrivanje troškova tri radne grupe koje rade na tri različite oblasti, na edukaciju tih ljudi koji pišu taj zakon već tri godine kako bi penzionerima u Srbiji bilo bolje?
Zato budite oprezni kad sve ovo radite i ako nas već zadužujete, onda taj novac morate uložiti u razvoj. Vi ste gospođo Dragutinović nedavno rekli da ovu situaciju ne gledate kroz ružičaste naočare, ali ja imam utisak da ste vi stavili naočare za varenje, pa ne vidite koji su problemi u Srbiji i kolike su opasnosti, jer kad sistem jednog dana pukne, pući će po leđima svih građana Srbije. Nikad nemojte zaboraviti činjenicu da ko živi na kredit, umire na rate, a mi sigurno ne želimo da se tako nešto dogodi građanima Srbije. Hvala najlepše.