Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Lidija Dimitrijević želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu predstavlja najznačajniji dokument ekonomske politike, podnet je ovaj amandman na član 2. Način na koji je napisan stav 2. u drugom članu predstavlja veliku neozbiljnost vlasti.
Ovo što je napisano znači da uopšte nije bitno šta će biti sa preostalim preduzećima koja posluju sa većinskim društvenim kapitalom. Trideset prvi decembar 2008. bio je krajnji rok za objavu prvih poziva Agenciji za privatizaciju u skladu sa Zakonom o privatizaciji. Do isteka ovog roka, objavila je prodaju svih neprivatizovanih preduzeća. Tada ih je bilo biše od 600. Bile su zakazane aukcije za 552 firme, ali je procena ekonomskih stručnjaka bila da će većina od polovine tih firmi morati da ode u likvidaciju ili stečaj, jer su više puta neuspešno nuđene na prodaju, a u nekim preduzećima proces privatizacije nije ni bio započet.
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja optimistički su ocenili na kraju prošle godine da je realno da status svih preduzeća sa društvenim kapitalom budu rešeni do sredine ove 2009. godine.
Na kraju smo godine a do rešavanja ovog velikog problema naravno nije došlo. Ostalo je više od 450 neprivatizovanih preduzeća. Prema podacima iz novembra ove godine, novog vlasnika od početka godine dobilo je 68 preduzeća. S druge strane, samo u ovoj godini, poništene su 72 sklopljene prodaje, dok je od početka privatizacije raskinuto ukupno 457 kupoprodajnih ugovora.
Imali smo prilike u prepodnevnom delu sednice da od koleginice Marine Raguš čujemo deo izveštaja o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta za 2008. godinu, koja se odnosi na pozajmice iz budžeta i to iz sredstava privatizacije i da ta sredstva nisu vraćena budžet. Ne bih da opet sve to čitamo, ona je detaljno to pročitala i mislim da su građani Srbije čuli na koji način je trošen novac koji je trebalo plasirati u oživljavanje privrede i otvaranje novih radnih mesta.
Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije, u periodu od 2001. do 2008. više od 400.000 radnika u nepoštenom procesu privatizacije je ostalo bez posla.
Samo u preduzećima koja su krajem prošle 2008. godine čekala na privatizaciju fiktivno je bilo zaposleno oko 50.000 radnika i njihova je sudbina nažalost neizvesna.
Moram da napomenem da u vreme kada je privatizovana Hemijska industrija Zdravlje iz Leskovca, predstavnici vlasti su tu privatizaciju okarakterisali kao uspešnu, a samo da se podsetimo, Zdravlje je prodato za 3,5 miliona evra. To ne da je prodato u bescenje, nego je nešto što nije čak ni jednako poklonu, nešto više od poklona.
Što se tiče radnika, nedavno je još 219 njih proglašeno tehnološkim viškom, pa je spisak onih koji su morali da odu iz Zdravlja dostigao broj od 1300. To je još 1300 porodica od kojih mnoge ostaju bez jedinog izvora primanja. I sve ostale privatizacije slične su jedna drugoj i sudbina radnika takođe su slične, bez obzira u kom kraju Srbije se radi.
Od početka privatizacije u pirotskoj opštini privatizovano je 18 preduzeća, a u svakom trećem je raskinut kupoprodajni ugovor. Mnogi radnici propalih firmi našli su se na ulici bez posla i plate, a otpremnine na ime socijalnih programa nisu uložena u pokretanje proizvodnje. Nisu uložena u neko novo radno mesto, već su ta sredstva otišla u ličnu potrošnju, iako se, recimo po tom osnovu u Pirot slilo više od milijardu dinara. Novac je potrošen, a do novog posla je teško doći.
U momentu privatizacije, u time preduzećima je bilo zaposleno više od 3000 radnike, a sada ih je ostalo negde oko 1800. Raskinuto je oko pet kupoprodajnih ugovora, u autotransportnom preduzeću, "Budućnost", mlekari, grafici i opremi u kojima je radilo oko 500 radnika. Ugovori se uglavnom raskidaju posle čestih kontrola, kada je imovina preduzeća već opljačkana ili kada je već sve dato pod hipoteku.
Rezultati privatizacije u Loznici i Trsteniku jednake su socijalnoj katastrofi. Ova dva grada su u potpunosti zavisila od velikih industrija - Prve petoletke i Viskoze. Ostala preduzeća u ovim gradovima nekada su zavisila od ove dve fabrike. Od 13 pogona lozničke Viskoze, samo su tri privatizovana, dok su otali otišli u stečaj.
Nakon tri neuspešna pokušaja prodaje u Trsteničkoj Prvoj petoletki, čekaju prodaju po delovima. U Prvoj petoletki je nedavno napravljen još jedan spisak tehnoloških viškova, na tom spisku je 661 radnik. Međutim, iz Agencije za privatizaciju stižu najave da bi taj spisak trebalo proširiti na 900 radnika. Kada i oni budu napustili kompaniju, u proizvodnim pogonima ostaće još oko 4000 zaposlenih.
Prema podacima većih samostalnih sindikata u Loznici, na području srednjeg Podrinja koje pored Loznice obuhvata Mali Zvornik, Ljuboviju i Krupanj, pre procesa privatizacije radilo je 71 društveno preduzeće sa 18.150 zaposlenih, od kojih je u međuvremenu više od 15.000 ostalo bez posla. Privatizovano je 31 društveno preduzeće sa 3.000 zaposlenih, a na privatizaciju čeka još sedam, koja zapošljavaju 903 radnika, dok su u stečaj otišla 32 preduzeća sa 3.651 radnikom.
Ovo je sada sagledano više sa sociološkog aspekta, ali kada se sagledaju cene po kojima je prodavan kapital društvenih preduzeća, šta se može reći sem - zločin nad privredom i to, zločin bez kazne, a uz blagoslov države.
Ovaj amandman nije prihvaćen. Za to je dato obrazloženje sledeće - amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman na isti član i stav koji je podneo narodni poslanik dr Nenad Popović. Očigledno da se nije shvatila namera amandmana koji sam u ime SRS podnela. U redu je da dođe do smanjenja državnih hartija od vrednosti, kako je svojim amandmanom predložio dr Popović. Suština ovog amandmana ogleda se u tome, da vlast mora da prihvati odgovornost da se započeti proces privatizacije završi, da mnoga preduzeća ne bi otišla u stečaj ili bila likvidirana.
Gospođo predsedniče, molim vas da vreme od dva minuta koje sam potrošila računate kao vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Popović želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem se na prihvatanju ovog amandmana.

 Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Antiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3, odnosno tačnije ovaj moj amandman odnosi se na garancije Republike Srbije i odražava generalni stav SNS, da smo jako nezadovoljni na koji način su tretirane garancije u ovom predlogu budžeta, da garancije što po kamatama, što po glavnici iznose negde oko 10 milijardi dinara, što nisu tako mala sredstva.
Mislim da je jako šturo dato obrazloženje kada su u pitanju i garancije, odnosno i kamate i glavnice u ovom predlogu zakona. Ako se pročita obrazloženje, vidi se da kamate koje iznose 4,5 milijarde dinara, odnose se na javna preduzeća, na Železnicu Srbije, na Puteve Srbije, na Srbijagas. Rekao bih da je 4,5 milijardi preveliki iznos za troškove, eventualno, garancije.
Nisam uspeo u ovom predlogu budžeta da prepoznam posebnu stavku za troškove za eventualne izdate garancije. Pretpostavljam da se radi o kamatama na one kredite na koja ova javna preduzeća nisu ispoštovala ugovore. Isto tako, 6 milijardi i 800 su obaveze kada je u pitanju glavnica.
Molim vas, gospođo ministre, da nam objasnite o čemu se ovde radi. Iznos za kamate prevelik je ukoliko su u pitanju troškovi, eventualno, garancija, a prevelik je i ako su u pitanju kamate, jer radi se o preduzećima za koje u članu 3. predlažete da Republika Srbija izda nove garancije, i to ne samo za ta preduzeća, već i za neka druga u iznosu od preko 210 miliona dinara.
To jedno jako veliko povećanje u odnosu na rebalans budžeta koji smo imali u prethodnoj godini, kada je to bilo negde oko 130 milijardi i znači povećanje blizu 60%.
Uz ovakav odnos korisnika kredita, odnos kada je u pitanju vraćanje tih kredita, mislim da je vaše objašnjenje neophodno, jer se stiče utisak da ovo faktički i nisu krediti već da su neke subvencije javnim preduzećima, ukoliko umesto njih država, budžet, građani, privreda treba da vraćaju te njihove kredite.
Stanje u našoj privredi je takvo da su javna preduzeća u znatno boljoj situaciji nego što su to preduzeća u privatnoj privredi. Podsetio bih vas, na osnovu recimo jednog parametra, a to je zaduženost u odnosu na depozite, da je zaduženost privatne privrede tri puta veća, odnosno njena finansijska pozicija tri puta gora u odnosu na javna preduzeća i sasvim je neprimereno da građani, privatna privreda plaća dugove javnih preduzeća, koja su najčešće monopolisti, koja najčešće imaju neelastičnu tražnju, koja jako često imaju podršku države.
U ovom budžetu predviđeno je nekih 18 milijardi dinara, znači podsetio bih još jedan put garancije 10, a subvencije za privredu 18, koja je to disproporcija, rekao bih.
Od tih 18, za privatna preduzeća samo milijardu i trista, znači sve ostalo opet ide za javna preduzeća, za poljoprivredu ste predvideli, pardon, u privredu 3,5 milijardi, a u poljoprivredu 18, za poljoprivredu ste predvideli 18 milijardi, a samo na neke garancije, o kojima poslanici jako malo znaju, odnosno troškove tih garancija, odlazi nam 10 milijardi dinara.
Sve u svemu, ako je ovo to o čemu pričam, ako ovo stvarno nisu neki troškovi po garancijama, radi se o tome da i mi imamo uvećanje političke moći, jer su javna preduzeća za državu, za vlast mnogo interesantnija nego privatna privreda, interesantnija jer se tu ostvaruju neki politički interesi, lični interesi i sasvim suprotno onom zalaganju za jednu tržišnu ekonomiju. Ovo mnogo više liči na neku komandnu privredu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Velimir Ilić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević, koji želi reč.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, za ovaj amandman je trebalo nekakvo pojašnjenje, odnosno razrešenje nekih stvari. Čini mi se da je uveo dodatnu sumnju u kreditima koje Vlada Republike Srbije podiže da bi pokretala i gradila nešto.
Dakle, meni nije jasno da li je ovaj kredit, u iznosu od ukupno 75 miliona evra, neki poseban kredit ili je to kredit koji smo mi letos izglasali u iznosu od 400 miliona evra za Kliničko-bolnički centar. Imam tu dilemu. Letos je jedan kredit od 400 miliona evra, za četiri kliničko-bolnička centra. Dakle, to mi nije jasno.
E sad, da ne shvatite da sam protiv rekonstrukcije „Torlaka“, taman posla, naprotiv, sećate se da sam i u prošlom budžetu i rebalansu budžeta pominjao Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak“. Stavljam vam ozbiljne zamerke zbog čega se u budžetu ministarstva i uopšte u budžetu odvaja se nedovoljno sredstava ili minimalna sredstva Institutu „Torlak“, vi se toga dobro sećate.
Kada se na vreme ne misli, kada se na vreme sredstva ne opredele za važne projekte, onda dolazimo u situaciju da kupujemo na ovakav način vakcine, kada nas zadesi epidemija novog pandemijskog gripa. U tome jeste problem.
Dakle, u prošlom budžetu sam amandmanom tražio da se neka sredstva koja su bila namenjena putovanjima, dnevnicama, nekim troškovima, preusmere za adaptaciju i rekonstrukciju Instituta „Torlak“, vi ste to odbili i rekli da to ne može da se desi zato što su ta sredstva potrebna Generalnom sekretarijatu, Vladi, za nabavku kola, za neke druge stvari. Sada kada su te pare potrošene, država mora da uzme kredit da bi svoje kapacitete obnovila i da plaća skupe kamate. Vidite gde je problem, gospođo ministre. Da li vam je sad jasno? Da li vidite da sam bio u pravu?
Neću ništa da prejudiciram, samo izražavam jednu vrstu sumnje, suma koja je namenjena „Torlaku“ iznosi 25 miliona evra, a u javnosti se govori da smo mi kupili 3 miliona doza vakcina po ceni od 8,5 evra po jednoj dozi. Ne kažem da je to to, ali asociram.
Dakle, ubuduće vas molim, pažljivo pogledajte amandmane, nisu besmisleni, imaju svoju svrhu. Da ste me poslušali pre godinu i godinu i po dana, mi sada ne bi bili u situaciji da dižemo kredit od 25 miliona evra.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6. u naslovu stoji: „Budžetu AP Vojvodina pripada“, pa onda dalje po stavkama šta pripada budžetu AP Vojvodina. Interesantno je da su na član 6. amandmane podneli gospodin Željko Tomić, gospodin Aleksandar Martinović, ja i grupa manjina u Narodnoj skupštini, gde je gospodin Pastor u načelnoj raspravi doslovce rekao da oni ovakav Predlog budžeta neće prihvatiti. Otvoreno je pozvao i svog partnera, kako je rekao, Nenada Čanka i LSV da u danu za glasanje ne podrže ovakav protivustavan Predlog budžeta. Gospođo Dragutinović, vidim da me gledate, samo citiram reči gospodina Pastora.
Posle toga je, u izjavama medija, rekao da u razgovoru sa vama u hodniku nije naišao na razumevanje, ali da se nada da će se do kraja rasprave ipak naći kompromisno rešenje i da ćete prihvatiti njihov amandman. Većina sredstava koja dolaze iz republičkog budžeta u AP Vojvodina idu i za kapitalne investicije, gospođo Dragutinović.
Moram da vas obavestim, pošto sam siguran da vi ne znate na koji se način troše sredstva iz Fonda za kapitalne investicije AP Vojvodina, a SRS opravdano sumnja da čak i ne smete da proveravate tako nešto, jer posle usvajanja sramnog Statuta i Zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodina, sada imamo predsednika Vlade koji direktno odlučuje o tome kako se troše novci iz Fonda za kapitalne investicije.
Upravni odbor broji pet članova, od kojih je predsednik upravnog odbora takođe Bojan Pajtić. Od 200 miliona evra godišnje, kako će se rasporediti u AP Vojvodini za kapitalne investicije odlučuje pet ljudi, odnosno direktno Bojan Pajtić. Te pare se ulažu isključivo u opštine gde je DS na vlasti. Jedan visoki funkcioner DS je dao izjavu da finansiranje kampanje u Vojvodini najvećim delom ide iz Fonda za kapitalne investicije AP Vojvodine i od Naftagasa.
Ono što je svakako činjenica, Pokrajinska skupština je pre desetak-petnaest dana usvojila izveštaj o radu AP Vojvodine za tri godine, gospođo Dragutinović, otprilike, kao što se i ovde mnoge stvari usvajaju, u raspravi od par sati izveštaj za tri godine.
Jednostavno, to je jedan od razloga zbog kojih je DS na takav način došla u većini opština na vlast, a pogotovo u drugom krugu izbora za pokrajinske poslanike. Sada u svim opštinama u kojima se održavaju izbori, nemilosrdno se obećava, to su uglavnom lažna predizborna obećanja, a način na koji je do sada trošen novac je takav da pojedine opštine nisu dobile ni 10% od kvalitetnih projekata koji su aplicirani Fondu, a neke opštine koje čak nisu imale projekte dobijale su određena sredstva.
Radilo se bez projekata, bez prioriteta, jednostavno, samovolja jednog malog broja ljudi. Sada imali smo prilike da čujemo, jedini izbori koji su izvesni u AP Vojvodini, to su u opštini Odžaci, koji su raspisani za 24. januar.
Ono što je interesantno, gospođo Dragutinović, to je da DS u toj opštini nikada nije bila na vlasti. Sada će pokušati na sve moguće načine da prevari naše građane, da će doći gasifikacija, da će izasfaltirati sve puteve, a napominjem da već sada imamo projekte u Fondu za tri milijarde dinara.
Ubeđen sam da će građani naše opštine to znati da prepoznaju, da neće nasesti na lažna obećanja i da ono što je bilo prepoznatljivo u našoj sredini, da su verovali istini, a ne laži. Tako će sigurno biti i posle ovih izbora, bez obzira na sve što već sada radite, ali i zbog vremena imaćemo prilike, a jako je bitno da bude ovde i gospodin Mrkonjić, a i gospodin Bajatović, koji je direktno uticao na to da dođe do ničim izazvanih vanrednih izbora. Imaćemo prilike da prezentujemo široj javnosti na kakav način dobijate izbore i šta sve radite.