Gospodin Zoran Krasić, replika.

Ne, po amandmanu gospođo, ne replika, taman posla.

Prosto nisam mogla da verujem.  Izvolite.

Vi ste zapanjeni? Gospođo Đukić-Dejanović, trenutno amandman koji je na dnevnom redu je vrlo sličan mom amandmanu koji je bio prethodno podnet, ali  postoji razlika u tom novčanom i nominalnom iznosu između ova dva amandmana, ali jednostavno da bi bilo javnosti jasno o čemu se radi, smatram da je neophodno da samo podsetimo na neke činjenice.
Prva činjenica, verovatno mali broj poslanika zna za tu činjenicu, decembra 2002. godine je usvojen poslednji završni račun budžeta Republike Srbije. Na toj sednici je usvojen završni račun budžeta za 2000. godinu i 2001. godinu. Od tog decembra 2002. godine, znate da je to vreme DOS, demokratije, ljudskih prava, da vam ne pričam sve što lepo zvuči, a ništa ne znači, do dana današnjeg mi nismo doneli ni jedan zakon o završnom računu.
Doduše, imamo Predlog zakona o završnom računu za 2007. godinu i imamo jedan predlog zakona o završnom računu za 2008. godinu i imamo izveštaj revizora i imamo drugi predlog zakona o završnom računu za 2008. godinu.
Znači, ako je zakon o završnom računu za jednu poslovnu godinu tačka na „i“ ili kruna nečega što je urađeno u budžetskoj godini, onda vidite i sami da praktično od 1. januara 2002. godine do danas nemamo nijedan završni račun. Znači, nemamo tačku ni na jednu budžetsku godinu. Da li je to moguće na kugli zemaljskoj u nekoj zemlji? Odmah da vam kažem, nije. To je suvoparna činjenica.
Samo da vas podsetim, gospodo poslanici, 2001. godine je promenjena metodologija izračunavanja BDP u Republici Srbiji. Naravno, usaglašavajući se sa međunarodnim standardima, iako nije bilo nekih većih problema, ali je moralo da dođe do neke promene, da se napravi diskontinuitet. Svašta se dešavalo kod nas u ovom periodu. Ovo su sve činjenice. Znači, ovo što sam rekao ne podleže oceni volim - ne volim, drago mi je - nije mi drago. Naprosto, to su činjenice.
Da vam odam jednu malu tajnu. Kada je poslanička grupa SRS podnosila amandmane na Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu, rukovodili smo se, građani Republike Srbije, samo izveštajem revizora koji je proverio 27% budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Ovo vam unapred kažem zato što možete da dajete kakve god želite kvalifikacije o našim amandmanima, ali nemojte da zaboravite, svi su zasnovani na izveštaju revizije, svi.
Da vas podsetim, i tih 27%, iako revizori nisu dali mišljenje o budžetu, o završnom računu, što je veliki propust, taj izveštaj je, taj suncobran, završno, to ne može da se promeni, ne može da se vodi postupak, ne može ništa, zato što je procedura dok se dođe do tog izveštaja, u sebi sadrži i eventualno prigovore, razgovore, raščišćavanje nekih stavki itd.
Kada negirate naše amandmane, vodite računa da na taj način negirate i izveštaj revizora, a to je neoborivo, pa kada pričate o bivšim vlastima, budućim vlastima, itd. i lepim očekivanjima, znam da svi žele lepo građanima, međutim, nekako dela ne pokazuju to.
Uzeo sam samo nekoliko primera: Zakon o završnom računu, način izračunavanja bruto društvenog proizvoda i izveštaj revizora. Moram da vam kažem, to su dokumenti vlasti. Osporavajući ove naše amandmane osporavate sebe.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović. Da li neko želi reč? Gospođa Milica Vojić-Marković.

Gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, neću govoriti ni o prodaji šećerana za tri evra, neću govoriti ni o prodaji "US Steel" za 27 miliona dolara, neću govoriti ni o  licemerju. Hoću da govorim o onome o čemu treba da govori opozicioni poslanik kad se nalazi budžet pred njim.
Dakle, kada čovek vidi ovaj dokument koji vi zovete - razvojni budžet, a koji je potpisala Vlada Srbije, koja za sebe kaže da je socijalno odgovorna Vlada, prosto se pita - kako u jednom ovakom dokumentu, koji toliko sistematski razara život građana Srbije, institucija Srbije i cele Srbije vi pronalazite bilo šta razvojno i vi pronalazite nešto što je socijalno odgovorno?
Moram da vas podsetim, amandman naše poslaničke grupe upravo se odnosi na tu socijalnu odgovornost - da li je to što ste sva prava porodiljama uzeli i smanjili na minimum socijalno odgovorno? Kažete da je to zbog toga što su one državni neprijatelji koji zajedno, citiram ministra Ljajića, koji zajedno sa poslodavcima, koji jako vole da troše svoje rođena sredstva, varaju građane Srbije i otimaju im budžet?
Za mene je, kao ženu, kao majku, potpuno neverovatno da država nije toliko svesna kao što su poslodavci koji brinu isključivo o svom budžetu. Država treba da vodi računa o svojoj populacionoj politici Država treba da pomogne svojim porodiljama. One su te koje su budućnost Srbije i to je verovatno ta socijalna odgovornost. Da li ste svesni da ovim ukidate pravo deci koja još nisu rođena? Ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem.
Dalje, napravili ste 700.000 ekstremno siromašnih u Srbiji, koji žive ispod donje granice siromaštva, a onim što ste napravili, što ste im trošili nenamenski sredstva budžeta, pojeli ste im 83 narodne kuhinje u kojima su mogli da se hrane, jer se svaki deseti građanin Srbije hrani tamo.
Dakle, šta smo mi u ovom amandmanu predvideli? Predvideli smo da vam iz tačke gde su rashodi za kupovinu roba i usluga, uzmemo jednu milijardu, a predvideli ste za to 40 milijardi i 126 miliona, dakle, jednu milijardu i da je damo u socijalnu zaštitu, upravo da pokriju ove troškove, gde ovi neprijatelji državni troše, ove porodilje. To bi taman zaleglo. Vi ni tu jednu milijardu niste spremni da pretvorite u nešto što je budućnost Srbije.
Odgovorili ste nam da naš amandman ne prihvatate jer su sve usluge, sve kupovine roba i sve što je u ovoj tački ovde navedeno neophodno državi Srbiji. Hvala državo Srbijo i Vlado Srbije za to.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lazić. Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Lazić.

Gospođo predsednice, čini mi se da ako pažljivo analiziramo, videćemo da su pojedine deklarativno opozicione stranke potrošile veći deo svog vremena za raspravu u pojedinostima u pokušajima diskreditacije i napada na druge opozicione stranke. Mislim da to govori samo za sebe.
Ono što bih želeo samo da kažem je da u svakoj normalno uređenoj državi budžet mora da bude plod višestrukih konsultacija. S obzirom da je u vladajućoj koaliciji najveća politička snaga koalicija koja se zove Za evropsku Srbiju, želeo bih da podsetim da, kada se u EU donosi budžet, o tome se vodi tzv. trijalog, odnosno uključeni su u te razgovore i Evropska komisija, i Savet i Evropski parlament.
Predloženi amandman predviđa da se rashodi za kupovinu roba i usluga smanje, a da se taj iznos opredeli za dečiju zaštitu, odnosno u Fond za mlade talente.
To je nešto što bi svaka vlada, a posebno ona koja se deklariše kao socijalno odgovorna, činila u kontinuitetu. Čini mi se da, kao što je gospodin Popović rekao, budžet nije niti razvojni, a niti socijalni.
S obzirom na vremenski limit, govoriću o Fondu za mlade talente. S obzirom da smo mi država koja ima veliki broj mladih i darovitih ljudi, ali, naravno, da bi oni mogli da iskoriste svoje kapacitete u punoj meri, država mora i adekvatno da ih podrži. Naravno, od tih ljudi se kasnije formira elita koja treba da vodi i razvija ovu zemlju i da je čini konkurentnom na međunarodnim tržištima.
Daću vam primer koji govori o nečemu sasvim suprotnom. Teodor fon Burg je mladi Beograđanin koji je najuspešniji mladi matematičar Srbije, za koga se kaže da ima više medalja nego što ima godina. On ima 12 međunarodnih priznanja sa matematičkih olimpijada i drugih takmičenja na kojima učestvuju matematičari mlađi od 20 godina. Ipak, donjom starosnom granicom Fonda za mlade talente je u više navrata onemogućeno da on koristi njihovu stipendiju, tako da oni koje je on zapravo pobeđivao na tim takmičenjima su imali pravo da konzumiraju tu stipendiju, dok kod njega to nije bio slučaj. Niko nije uvideo koliko je besmisleno postojanje takve starosne granice.
Takođe, za tri učenika koji su predstavljali Srbiju na matematičkoj balkanijadi ne postoji mogućnost da budu stipendirani od Ministarstva nauke, s obzirom da su učenici nižih razreda srednje škole, a to se predviđa samo za učenike viših razreda srednje škole. Za ovakve osobe, ovaj amandman i predviđa povećanje sredstava. Ako je moguće nuditi preko reda državljanstvo pojedincima, i to javno, kako bi se političari promovisali, mislim da je moguće valjda i povećati sredstva i izmeniti pravilnike Fonda za mlade talente. Hvala.

 Doktor Zoran Šami ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospođe i gospodo poslanici, gospođo ministar, bio bih mnogo srećniji kada bi umesto što nam, izvinite na izrazu, birokrate u Ministarstvu finansija napišu da nešto nije u skladu sa članom 28. Zakona o budžetskom sistemu, ako je neki amandman na tu temu, a ovaj svakako jeste, suvisao, onda se može uvek u jednom dijalogu sa poslanicima učiniti nešto na tu temu.
Dozvolite mi, gospođo predsedavajuća, jednu digresiju. Vi, kolege poslanici, verovatno svi znate šta je opozicija. Sada ću da vas uverim da ne znate.
Prvi prilog tome šta je opozicija, to je čuvena izjava Dušana Mihajlovića iz 1993. godine, liberala inače, odnosno tada predsednika Nove demokratije, koji je dao obrazloženje novinarima kada su ga pitali zašto je podržao Vladu socijalista, rekao čuvenu rečenicu - mi smo kovladajuća opoziciona stranka. Izgleda da kovladajuće opozicione stranke ulaze u modu. Danas sam, doduše, čovek uči dok je živ, naučio još nešto. Rekao bih - izgleda da je opoziciona stranka ona stranka koja napada Vladu, a ne sadašnju, nego prethodnu. Hvala.