Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milutin Jeličić, Radoslav Mojsilović i Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 10, gde u 2. stavu tražim da se reči „na postojećem nivou“ brišu.
Pročitaću 2. stav: „Ako se u toku godine primanja smanje, izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima, i to obaveze utvrđene zakonskim propisima, na postojećem nivou i minimalni stalni troškovi neophodni za nesmetano funkcionisanje korisnika budžetskih sredstava“.
Ako se prihodi smanje, ako budžet ne prihoduje onoliko koliko je planirano, onda se ne može ništa zadržati na postojećem nivou, nego se mora proporcionalno smanjivati i izdaci da bi se budžet uravnotežio. Ovako na postojećem nivou ćete zadržati minimalne stalne troškove i obaveze utvrđene zakonskim propisima, a odakle ćete to nadoknaditi?
Zbog toga mi iz SRS smatramo da ukoliko ne ostvarite, a sve su prilike da nećete ostvariti ovoliki priliv sredstava u budžet, bez obzira na to što ste odlučili da se zadužujete do zadnjeg, da nas uvedete u dužničko ropstvo, međutim, i pored toga nećete moći da ostvarite, jer već očekujemo za možda najdalje mesec-dva pravićete rebalans budžeta.
Ne može onda na postojećem nivou da se obaveze utvrđene zakonskim propisima i minimalni stvarni troškovi, nego će se sve proporcionalno smanjivati, da biste uravnotežili budžet, jer ako ovde ovo ostane, onda ćete morati da zakinete negde na drugoj strani, a obično zakidate tamo gde je najtanje, na standardu građana i tako dalje.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)

To što je amandman stigao u istovetnom tekstu od različitih poslaničkih grupa trebalo je da bude shvaćeno kao ozbiljno upozorenje Vladi da ovakav stav u članu 10. ne bi trebalo da ostane, a njime se traži, prevedeno običnim narodskim jezikom, da Vlada dobije odrešene ruke da može sredstva iz budžeta da troši i na neki drugi način koji neće biti utvrđen ovim zakonom.
To nijedna skupština nema pravo da izglasa svojoj vladi, to vlada ne sme ni da pomisli. Vlada nije privatno preduzeće, budžet nije privatna dobit, budžet je vlasništvo građana Srbije i oni imaju pravo da svaku stavku u svakom trenutku provere i dobiju na uvid potrošnju sredstava koja su mukotrpno skupili u ovaj budžet.
Dakle, mi smo tražili da se stav 3. briše. Dobili smo obrazloženje zašto se odbija amandman. Ovakvo postupanje Vlade moguće je samo pod uslovom da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih, a to će sigurno biti, obzirom na sve što se događa i izuzetno u 2010. godini. Odstupanja od pravila je uslovljeno situacijom u kojoj se nalazi javna potrošnja u 2009. i 2010. godini, kao posledica pre svega uticaja svetske ekonomske krize, kada je potrebno izuzetno brzo i operativno odgovoriti, odnosno odreagovati na način da se obezbede sredstva.
Vlada pod izgovorom svetske ekonomske krize, za koju sam rekla da će biti izgovor za sve moguće problematične finansijske transakcije, traži da ovaj parlament izglasa i ovu vrstu poverenja. Mislim da tu slobodu i tu vrstu hrabrosti ne smemo ni kao poslanici, ni kao predstavnici građana da pokažemo u ovom trenutku, niti da damo podršku ovom članu u ovom obliku.

Gospodin Nenad Popović ima reč. Izvolite. Moraćete ponovo karticu da stavite.

Mi smo govorili nekoliko puta da Vlada ne poštuje zakone i ovaj budžet smo dobili sa zakašnjenjem. Izgleda da je praksa da svake godine predlog budžeta dobijemo sa jedno mesec i po zakašnjenja. Ali, dobro, to se toleriše.
Po ovoj praksi, izgleda da ste odlučili da pravite izuzetke od primene Zakona o budžetskom sistemu, na taj način što se predlaže da se suspenduju odredbe ovog zakona i dozvoli Vladi da neutrošena sredstva sa određenih aproprijacija unese u budžetsku rezervu i koristi za namene koje nisu predviđene zakonom o budžetu za 2010. godinu ili ukoliko, citiram, sredstva koja su predviđena nisu dovoljna za navedene namene. Ovo, blago rečeno, nije korektno.
Jednim stavom u članu 10. vi predlažete da se ne poštuju odredbe zakona o budžetskom sistemu i zakona o budžetu za 2010. godinu, o kome još uvek raspravljamo. Mi o njemu raspravljamo, on ne postoji još uvek. Ovo je zaista nezamislivo za bilo koju državu, ali Vlada koja sebe naziva proevropskom nije spremna da prihvati osnovne vrednosti Evrope.
Smatramo da Vlada bez saglasnosti Skupštine u proceduri koja je poznata, a to je procedura donošenja budžeta, ne može i ne sme da potroši ni jedan jedini dinar izvan okvira definisanih zakonom o budžetu. Tako je regulisano našim unutrašnjim propisima i tako mora i da ostane. Po Ustavu, Skupština donosi budžet i odlučuje o rashodima, a ne Vlada.

 Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ovde nema malo više poslanika koji podržavaju ovu vladu, ali ovo što se predlaže u članu 10. je u najmanju ruku ponižavajuće za Narodnu skupštinu. Moje kolege koje su govorile pre mene u jednom delu su pokušale da objasne o čemu se radi.
Znači, neprihvatanjem ovog amandmana dovodi se uopšte smisao zakona o budžetu i dovodi se uopšte u pitanje smisao i postojanje Zakona o budžetskom sistemu, jer mi sada sa članom 10. i jedan deo zakona o budžetskom sistemu stavljamo van snage i dajemo ovlašćenja Vladi da ona prema svojim procenama, prema svojim potrebama, određuje kako će novac da bude trošen iz budžeta Republike Srbije.
Gospođo ministre, najbolje bi bilo da zakon o budžetu sadrži samo prihodnu stranu, koliko ćemo novca da dobijemo, da prihoduje budžet, a sa druge strane samo rashodnu stranu, i to sintetika, bez analitike, a vi trošite kako je vama najbolje.
Na to se svodi ovo što ste napisali članom 10. Da ste makar sebi postavili određena ograničenja, može, ali do tog iznosa, do 1,5% iznosa budžeta, to bi imalo nekakvog smisla. U ovom slučaju nema nikakvog. Ostavljam mogućnost zloupotreba, jer kad se jednom nešto uradi kako ne treba, onda to postaje praksa. Znači, zloupotreba je da može prihodna strana da bude nerealna, da se pozivate na član 10. stav 3. i da to sprovodite u delo.
Još nešto, gospođo ministre. Zašto onda, kad sebi dajete tako velika prava i ovlašćenja, ta ista prava niste predvideli da član 61. Zakona o budžetskom sistemu ne važi više ni za lokalne samouprave, jer i one po tom zakonu rade i one troše budžetska sredstva. U tome jeste problem. Mislim da Narodna skupština svoja ovlašćenja ne može da prenosi na Vladu, a izgovor ne može biti ni svetska ekonomska kriza (Predsednik: Vreme.) ni pandemija gripa. Evo, grip vam je sad kriv za sve, samo da biste sebi dali prevelika ovlašćenja.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Gospodin Buha želi reč. Izvolite.

Kada sam u obrazlaganju prethodnog amandmana rekao da se radi o bespotrebnom unošenju zakonskih odredaba, prevashodno sam mislio i na ovaj član 10. Naime, članom 10. Predloga zakona o budžetu je iskrivljena slika svega onoga što je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu u članovima 61, 62. i 63. Mislim da su to članovi koji su usvojeni. Radi se o donetom zakonu, zakonu koji se sprovodi, daleko bolje obrazložena situacija u kojoj se može naći država, kao što se mi trenutno nalazimo u ogromnom deficitu.
U članu 10. stav 3. ima toliko nelogičnosti i pročitaću član 10. stav 3. Kaže: "U slučaju da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih i posle preuzimanja mera iz člana 62, izuzetno od člana 61. Zakona o budžetskom sistemu, u 2010. godini, Vlada donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti...", a nije moguće iskoristiti zbog toga što nema dovoljno sredstava, dalje predlagač kaže: "... unese u tekuću budžetsku rezervu...". Nešto što nemate, unosite to u tekuću budžetsku rezervu. Kako je to moguće? Dalje kaže: "... i može se koristiti za namene koje nisu predviđene ovim zakonom". Gledajte, nešto što nema, nije dovoljno, umanjeno je, to se unosi u budžetsku rezervu za namene koje nisu predviđene ovim zakonom.
Gospođo Dragutinović, da li vam je jasno šta je napisano ovde? Dalje kaže: "ili za namene koje nisu predviđene sredstvima u dovoljnom obimu". Kako nešto što nema vi unesete u tekuću budžetsku rezervu, pa koristite onako kako vi hoćete.
(Predsednik: Vreme.)
Onda još kažete: "u namene koje nisu predviđene sredstvima u dovoljnom obimu".