Gospođo Dimitrijević, vi imate u okviru vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li želite reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem ratnih vojnih rezervista iz Jablaničkog okruga nije od juče, ali je problem koji Vlada uporno ignoriše. Pozivam se na član 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji kaže da pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Na ovaj isti član Ustava pozvali su se i vojni rezervisti iz Jablaničkog okruga kada su pokušali da ostvare svoja prava u vezi sa razlikom u isplati ratnih dnevnica.
Naime, rezervistima iz Leskovca, Vlasotinca, Lebana, Bojnika, Medveđe, Crne Trave uskraćena je mogućnost da ostvare pravo na razliku koja je isplaćena rezervistima iz drugih okruga. Izbegavanje Vlade da izjednači prava na jednake dnevnice vređa njihovo ljudsko dostojanstvo.
Onda kada je trebalo odazvati se pozivu i učestvovati u odbrani zemlje ovi ljudi su se odazvali. Najveći broj poziva bio je upućen baš rezervistima iz Jablaničkog okruga, najveći je tu bio i odziv i logično je da iako ih je puno i njima treba omogućiti ostvarenje ovih prava koja su već ostvarili rezervisti iz drugih okruga, ali ih je bilo brojčano manje.
Svi napori veterana da postignu dogovor sa Vladom ostali su bez uspeha. Mnogo su puta štrajkovali, štrajkački odbor je vodio pregovore sa radnom grupom Vlade, međutim, nije se došlo do ostvarenja njihovih zahteva. Kada bi se smanjile zloupotrebe sredstava iz budžeta, odavno bi ovih sredstava bilo i njima bi bile isplaćene razlike. Ne postoji nijedno opravdanje da u 2010. godini ne dođe do isplate bar prve rate. Sve mogućnosti za bilo kakvo opravdanje eliminisao je državni revizor.

Na član 7. amandman je podneo poslanik Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime poslaničke grupe DSS podneo amandman kojim sam predložio da se sredstva budžetske rezerve smanje za 200 miliona dinara i da se za tih 200 miliona dinara uvećaju sredstva za subvencije u poljoprivredi.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman uz obrazloženje da su sredstva za subvencije u poljoprivredi povećane u odnosu na budžet za 2009. godinu.
To je tačno, ima neznatnog povećanja kod uprave za veterinu, međutim, i ta planirana sredstva su nedovoljna, kao što su bila nedovoljna i ova u 2009. godini, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da imamo odmrznut trgovinski sporazum sa EU, tako da možemo očekivati u 2010. godini da poljoprivredni proizvodi zemalja EU preplave srpsko tržište i time dodatno pogoršaju položaj naših poljoprivrednih proizvođača, jer subvencije u poljoprivrednim zemljama EU su od 400 do 500 evra po hektaru obradive površine, a kod nas su oko 120 evra, tako da će naši poljoprivredni proizvođači imati žestoku konkurenciju, jer države EU znatno više subvencionišu svoje poljoprivredne proizvođače.
Takvom nebrigom Vlade prema poljoprivrednicima, iako je poljoprivreda jedna strateška grana privrede u Srbiji, došli smo do toga da je ove godine zasejano 150.000 hektara pšenice manje nego prethodne godine i da ćemo mi već 2011. godine imati problema sa pšenicom, da nećemo imati dovoljne količine za sopstvene potrebe, pa ćemo verovatno morati da uvozimo pšenicu, kao što uvozimo maline iz Čilea i Poljske, a naši proizvođači maline prosipaju svoje maline po Arilju, Požegi i Ivanjici i čitavom tom kraju. Zaista je jedna potpuna nebriga Vlade prema sopstvenim poljoprivrednim proizvođačima koji se nalaze u teškoj situaciji.
U ovom budžetu je imalo dosta stavki gde se moglo racionalnije ponašati i ta sredstva da se preusmere za poljoprivrednu proizvodnju, za subvencije u poljoprivredi. Nažalost, Vlada nije imala razumevanja za to i nije imala razumevanja da prihvati amandmane koje smo mi podneli.
Ono što je interesantno, imam informacije da se ovih dana u Ministarstvu poljoprivrede iz nekih formalnih razloga odbijaju zahtevi za subvencije poljoprivrednih proizvođača kada su u pitanju sadnice vinove loze i sadnice voća. Pretpostavljam iz razloga što nema dovoljno novca, pa jedva čekam rebalans budžeta da vidimo da li su i ona sredstva koja su bila planirana budžetom za ovu godinu Ministarstva poljoprivrede za subvencije iskorišćena. Mislim da neće biti sva iskorišćena da ne bi bio budžetski deficit veći nego što ste ga vi planirali.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovo je već treći put od kada ste vi ministar da podnosim amandman sa sličnom sadržinom, zapravo da se radi o tome da tražim da povećate sredstva namenjena Veterinarskoj službi, kako bi oni mogli da realizuju program preventivne zaštite zdravlja domaćih životinja.
Više puta sam vas upozoravala koliko je važno da se pomogne Veterinarskoj službi da odradi ovaj posao, koliko je njihov posao važan za zdravlje građana Srbije, a bogami i za izvoz Srbije, jer sve što budemo želeli da izvezemo nećemo moći bez njihove potvrde da pošaljemo u EU.
Žao mi je što niste ovom prilikom prihvatili moj amandman. Rekli ste mi u obrazloženju da ste povećali sredstva i to je tačno kada pogledamo cifre, ali moram da vas upozorim da ste vi u ovu godinu ušli sa dugom od milijardu dinara Veterinarskoj službi za poslove koje su oni u protekloj godini obavili.
Dakle, na milijardu 226 miliona, koliko ste ovde napisali, 226 miliona je samo za poslove koje oni treba da obave u 2010. godini. To je, priznaćete, i te kako malo za poslove prevencije zaštite zdravlja domaćih životinja.
Moram da vas podsetim da je Veterinarska služba zahvaljujući nebrizi ove vlade i ove države na kolenima. Vama praktično posao za 25.000 ljudi radi 2.500 ljudi. Praktično imate privatizaciju veterinarskih stanica koja je bila potpuno neuspešna. Zatim, imate promet veterinarskih lekova koji su vam u zoni sive ekonomije, pa pogledajte da li sam u pravu ili nisam. Imate situaciju da u Ministarstvu poljoprivrede imate malo, malo, pa po neku aferu. Neću da gubim vreme i da se zadržavam na tome.
Morate da priznate da je veterinarska praksa strateška osovina proizvodnje hrane. Mislim da ne treba da govorimo o tome ovom prilikom, ali da vas upozorim da ovih dana svi doživljavamo stresove oko svinjskog gripa, a da je to samo jedna modifikacija bolesti domaćih životinja, kao i ptičiji grip, kao i slične stvari.
Dakle, vi ste razumna žena. Pogledajte da li je ovo što sam rekla, da li je ovaj dug od milijardu dinara realan i šta mislite da li je moguće na bilo koji način, možda ne prihvatanjem direktno mog amandmana, ali rebalansom ili na bilo koji način da se povećaju ta sredstva jer su ona od vitalnog značaja za građane Srbije.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani  Srbije, gospođa ministar, podneo sam amandman na član 7, razdeo 14, funkcija 180 u ekonomskoj klasifikaciji: "463-Transferi ostalim nivoima vlasti".
U toku ove godine puno puta smo pričali o problemima lokalnih vlasti, lokalnih uprava, uprava u funkcionisanju, samim tim što su ta transferna sredstva smanjena. Ona su smanjena rebalansom na 30%, na 25 miliona, to je negde oko 42%.
U obrazloženju neprihvatanja mog amandmana, u zadnjoj rečenici, da ne čitam, pošto imamo malo vremena, stoji da se umanjenje budžeta jedinica lokalne samouprave, kroz umanjenje transfera u 2009/2010. godini kreće u rasponu od 6 do 10%. Ovde vidimo da je umanjenje 42%.
Predložio sam ovim amandmanom da se vrati na ono prvobitno, da se 15 milijardi obezbedi kroz na neki način skidanje sa nekih drugih pozicija, međutim, amandman nije prihvaćen. To će, videćete, u 2010. godini izazvati velike probleme u radu lokalnih samouprava.
Konačno, apel za pomoć uputili su i mnogi predsednici opština iz vladajuće koalicije, rekao bih 95% predsednika opština su iz vladajuće koalicije. Oni su svoj apel uputili i Vladi i Skupštini. Njihov apel nije prihvaćen. Jednostavno se u jednom momentu zaćutalo i niko više o tome ne priča.
Ako postoje budžeti države, postoje i budžeti opština koji su na pola godine umanjeni, u nekim opštinama čak i do 100%. Opštini iz koje ja dolazim smanjeni su mesečni transferi sa 19 na 10 miliona. Vidite, to je 90% i blokirani smo. Ne mogu se završiti započeti projekti, ne mogu mnoge stvari da se završe i doći ćemo u situaciju (Predsednik: Vreme.) završavam, molim vas, doći ćemo u situaciju kada će biti blokirane i strane investicije i sve ono započeto, jer su opštine preuzele ugovorne obaveze i od strane investitora i dolazimo u situaciju, samo još ovo, gde će potencijali investitori, strani i domaći, koji su već potpisali ugovore, tužiti opštine i doplaćivati štetu za prekid ugovornih obaveza i neispunjenje ugovornih obaveza.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, u članu 7. razdeo 16, klasifikacija 420 reči "usluge po ugovoru", u kolonama 9 i 11 iznos "26 miliona" predložio sam da se zameni iznosom "10 miliona dinara".
Naime, šta znači reč usluge po ugovoru? Mislim da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ima dovoljno stručnog kadra u svojim redovima i mislim da nema potrebe da se izdvaja iz ovako malog budžeta koji je dat Ministarstvu poljoprivrede, a ujedno, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Želim samo da pojasnim da u ovoj Srbiji ima 3.000 ljudi bez posla sa zvanjima doktori poljoprivrednih nauka, magistara, diplomiranih agroekonomista, ljudi koji su od struke i koji sigurno mogu da pomognu ovom ministarstvu.
Međutim, to se jednostavno kod nas ne koristi, nego gledamo da jedna velika suma para koja je nepotrebna, da bi usluge po ugovoru sa 26 miliona trebalo da se smanje za 10 miliona, kao što sam rekao, sa jednom činjenicom, radi građana Srbije. Srbija sa 3,5 miliona ha obradive površine izdvaja iz budžeta 280 miliona evra, dok nažalost moram da spomenem, jedna Hrvatska, sa 1,2 miliona ha izdvaja 600 miliona evra iz godišnjeg budžeta. Vidite koliko jedna država koja žuri u Evropu izdvaja, a i nama se žuri, ali slabo izdvajamo za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava.