Član 3. čije rešenje, u stvari brišemo samo postojanje, podrazumeva da nesaglasni akcionar ne može da zalaže akcije, eto, samo mogu da pohvalim Vladu u dugim obrazloženjima, to što nisu istinita nema veza, ali su se zaista makar potrudili da daju obrazloženja.
U članu 3. se tvrdi da u vreme kada se vrši preuzimanje, odnosno prinudna prodaja akcija nekoga ko kupuje 95% akcija, u ovom postupku preuzimanja, nesaglasni akcionari, manjinski akcionari, ne mogu da zalažu svoje akcije, jer se, naime, to utvrdilo kao zloupotreba prava na zalaganje, odnosno izbegavanja da nekome prinudno oduzmete akcije.
Neću vam prepričavati primer iz prakse kako građani objašnjavaju, kada vam gospodin Dinkić, na primer, u zajedničkom stanu uzme kupatilo i uzme od vas hiljadu evra, ne hiljadu evra akcija, nego vaših hiljadu evra, kojima otkupljuje od vas vašim novcem vaše kupatilo, da bi u njega uložio i povećao mu vrednost, to je na primer ova dokapitalizacija, ne pita vas da li postoji neko ko bi više uložio i bolje ga opremio, ali vam onda i zabrani upotrebu tog kupatila.
Ulazimo u modernu Evropu, hoćemo u EU da dostignemo standard EU, da budemo pedantni, čisti i umiveni, a onda donosimo zakon kojim potpuno uništavamo prava manjinskih akcionara.
Ponoviću, gospodo iz DS, vi koji ste 2003, 2004, 2005. godine pisali ovakve knjižice, štampali, popularisali se kao ljudi koji će štititi prava manjinskih akcionara, iznosili precizne definicije šta su institucionalni investitori, šta su prava manjinskih akcionara, koja im niko ne može oduzeti, šta Ustav Republike Srbije kaže o ograničavanju prava raspolaganja nekom imovinom, bila ona i finansijska, ja vas molim da sada kažete građanima kako to znači kad DS primenjuje aksiome akcionarstva, kada je u prilici da vrši vlast.
Podsetiću još jednom građane da još u julu, kada je pred napuštanje ovog tržišta „Intergrup“ prinudno oduzimao i otkupljivao, da ne kažem oduzimao, nije ispravan termin, otkupljivao akcije manjinskih akcionara. Neki su se usuđivali, izgledali su hrabri, da napišu da imovina u ovoj državi nije svetinja. Evo, ponavljam, ovde imovina nije svetinja, kada dozvolite nekom da oduzima, nije ni bitno da li je ta cena pravedna ili ne, imovinu kojom raspolažete.
Hajde mi sad recite – da li je eksproprijacija po onom MG gasovodu za gasni aranžman sa Rusijom, koja se može pravdati opštim, može i treba i jeste zajednički i opšti interes za sve, pa oduzimate nekom vlasništvo, pa mu dajete tržišnu ovakvu ili onakvu naknadu? Hajde, čime vi pravdate oduzimanje prinudnog, oduzimanje i zabranjivanje prava zalaganja akcija onih koji su njihovi vlasnici na zakonu došli do njih?
Ustav to ograničenje u ovakvom slučaju ne predviđa. Vi smatrate da danas sa 126 ili 128 ili 129 ili 140 i da imate 250 poslanika, ne može ova knjiga koja se zove Ustav da bude podmetač za šolju kad pijete kafu. Ona to postaje ovakvim zakonom.
Zaista vam se divim za način donošenja zakona, za uverenje da ovu Skupštinu niko ne gleda, da građani ne slušaju, da građani ne razumeju, da su spremni sve da oproste za neku novu šarenu lažu. Divim vam se, ali na način kako su se nekad divili Makijaveliju da kažu podlo, ali ne mogu da vam priznam da i vešto, vrlo nevešto.