Da li još neko želi reč? (Ne.)
Završili smo pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo završili, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dejan Mirović, Mićo Rogović i Zoran Antić. Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

U izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, a da podsetim da je taj zakon donet 2005. godine, sada što se menja, menja se u članu 36. nekoliko delova, stavova i evo kako to Vlada zamišlja izmene i dopune, čitam, izuzetno od stava 2, pa onda da preskočim nekoliko stavova u tom jednom istom članu, izuzetno od stava 4.
Vidite, u jednom jedinom članu Predloga zakona, ne računam drugi koji reguliše stupanje na snagu, kojim se menja neka odredba osnovnog teksta zakona, dva pasusa, dva nova stava počinju sa rečju - izuzetno. Šta je to izuzetno? Šta je to što je izuzetno pa se pojavilo pri kraju 2009. godine, a trebalo bi da nam važi u 2010. godini?
To je mogućnost da jedinice lokalne samouprave se zadužuju kod poslovnih banaka za neke svoje kapitalne investicije, a sve jedinice lokalne samouprave imaju potrebe za nekim kapitalnim investicijama, da li je u pitanju ulica, put od opštinskog značaja, seoski put, vodovod, kanalizacija, grejanje.
Zašto ne reći nešto što se tiče zaštite životne sredine, gde je nadležna jedinica lokalne samouprave?
Pošto nema sredstava za razvoj u budžetima jedinica lokalne samouprave, nema u javnim preduzećima od opšteg značaja, ne postoji mogućnost obezbeđenja sredstava, postoji mogućnost velike zloupotrebe iz NIP, gospodine Mrkonjiću, jer NIP takođe može da investira u regionalnu i lokalnu infrastrukturu, pa će gospođa Kalanović, kao što je nekada za svoje selo, tako i sada za opštine gde je G17 plus na vlasti, a ove druge neka čekaju.
Zbog toga postoji taj NIP i to su sa gledišta budžeta kapitalne investicije i to bi trebalo da bude kod vas u ministarstvu. Ali, ne. Treba da se G17 udomi, jer očigledno kada je vršena podela ministarstava, bio je takođe jedan kriterijum - srazmernost jačini, ali i kada se deli budžet u ministarstvima, valjda je srazmeran i treba da se poštuje.
To što ste vi uskraćeni, gde vam nominalno i pripada, pošto vodite kapitalne investicije, za jedan deo koalicionog kolača prema koalicionom dogovoru.
Znate li kako je u feudalizmu? Zna se međa. Zna se gde počinje i gde se završava. Nije bitno koliko je opravdano.
Opasnost ovog zakona jeste što se povećava limit, odnosno ograničenje koje je do sada postojalo u jedinicama lokalne samouprave, što se daju navodno još neki kriterijumi, ali se iz ovog teksta ovog člana vidi opredeljenje države da stimuliše jedinice lokalne samouprave, da se bukvalno rečeno za sve kapitalne investicije, ukoliko nedostaju sredstva, kreditno zaduži kod neke poslovne banke.
Tu je potpuno druga kamatna stopa, to morate da znate, pa je data i mogućnost da postoji neki grejs period i to su pokušali da definišu ovim predlogom zakona, vodeći računa da ipak to bude neki sistem, ali nezavisno od toga što ovo liči na neki sistem, ovo je opasno, jer ako imate jednog raskalašnog predsednika opštine, koji smatra da ta opština pre njega nije postojala i da po njemu treba da bude sve, ili imate predsednika opštine koji je dva puta pokušao samoubistvo, pa mu nije uspelo, kada je došao treći put za predsednika opštine, na grafitu zgrade piše - treća sreća.
Našao je u livadi da se tu sudaraju vode iz Vranjske Banje, Prolom Banje, Kuršumlijske Banje, pa je našao čovek i naftu. Da vam ne pričam šta je našao. To se vi raspitajte, neću ime i prezime. Vrlo je interesantna pojava na političkoj sceni.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo potpredsednice, uvaženi gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo šta kaže teorija ponekad. Međutim, doktrina i praksa se u Srbiji vrlo često razlikuju.
Prvi put sam čuo da je seoski put kapitalna investicija. Ne znam da li je gospodin Mrkonjić za to čuo ili se možda uči na nekim fakultetima i školama.
Znam, gospodine Mrkonjiću, da ne beše vas i Fonda za kapitalne investicije i tih fondova kojima država Srbija pomaže lokalne samouprave, grad Kruševac iz koga dolazim, a u kome je nažalost jednog trenutka politički eksperiment sprovodila jedna politička stranka, vrlo neuspeo, nikada ne bi uspeo da uradi neke kapitalne projekte, ali zaista kapitalne projekte. Baš zahvaljujući tom fondu i tom kreditnom zaduženju smo to uspeli.
Međutim, čini mi se da je gospodin Krasić malopre baš dobro opisao situaciju u nekoliko gradova gde je na vlasti bila SRS.
Evo kako to izgleda u gradu Kruševcu iz koga dolazim - u vreme političkog eksperimenta u gradu Kruševcu, kada je SRS, između ostalih, bila na vlasti, ostao je dug u budžetu od 180 miliona dinara i naknadno smo utvrdili da iznosi 10 miliona dinara. Gradska toplana, kojom je takođe gazdovala, i to podvlačim - gazdovala SRS, zadužena je bila za 80 miliona dinara na pragu zime.
Ostali smo i bez energenata i bez sredstava da grejemo grad. Šta sad treba da radimo? Da ne zadužimo grad? Da ne donesemo ovakvu odluku? Da se građani smrzavaju zbog toga što je neko izvodio politički eksperiment? Naravno da lokalna samouprava ima pravo da se zaduži i naravno da nažalost ti dugovi nekada služe i za vraćanje dugova ovakvih političkih eksperimenata i egzibicija.
Gospodine Mrkonjiću, ima na ulazu u grad Kruševac jedan hrast, zapis, star je jedno 350 godina, kad bi moj ljudski vek bio toliki, kad bi čovek toliko živeo, ja bih možda i dozvolio da neko jedno tri-četiri godine proba i da napravi neki eksperiment, jer, šta su četiri godine naspram 350 godina. Ali, dobri gospod bog meni je dao biološko ograničenje, kao i svim ljudima i ja živim onoliko koliki je ljudski vek i zbog toga ne mogu ni jednu jedinu godinu svog života da prepustim nekome za političke eksperimente.
Zato smatram da je dobro što lokalne samouprave imaju pravo da se zaduže, da imaju pravo da investiraju, da poboljšavaju kvalitet građana, a vama, gospodine Mrkonjiću, u ime građana Kruševca hvala što završavate onu obilaznicu koju ste obećali, jer, kako sam obavešten, to bi trebalo da bude završeno do 29. decembra, uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama.

Iskorišćeno je dva minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo bih nešto da pojasnim. Pošto u ovom zakonu stoji – zaduženje za kapitalne investicione rashode, a tiče se lokalne samouprave, uzeću za primer teritoriju opštine Prokuplje. Sva ona sela koja nemaju asfaltni put, ako se asfaltira seoski put pa počne da dolazi autobus, za njih to jesu stvarno kapitalne investicije. Tako se i vode, i u budžetskom računovodstvu i u ekonomskim klasifikacijama, kao izdaci za te namene, tako da tu nešto i nisam pogrešio nego sam baš sveo na onu razumnu meru kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave.
Nije problem ovog predloga zakona zaduživanje. Zaduživanje je već definisano ovim zakonom. Problem je što se ovde otvara mnogo veći prostor i daje jedna loša poruka jedinicama lokalne samouprave da nema potrebe da se bore za sopstvenu akumulaciju u poslovnoj godini, budžetskoj godini.
Nemaju potrebe da vode računa o javnim preduzećima i o drugim, ako mogu tako da kažem, institucijama i sredstvima koji utiču na rashod. Dovoljno je samo da se zadužimo.
To je, gospodine Mrkonjiću, kao ono vreme pre 20 i nešto godina, kada su se davale one menice sa bankarskim avalom, pa su uspešni bankarski direktori bili samo oni koji su bili u stanju da popiju litar vinjaka i da odu do osnovne banke i da pokupe avalirane menice, što je bio uslov za isplatu plata. Drugo se ništa nije vodilo računa. Bila je takva dirigovana privreda itd. To nam se kasnije osvetilo.
Stičem utisak da ovako širokim ovlašćenjima idemo ka tome. Nesumnjivo je da postoji potreba u svakoj jedinici lokalne samouprave, zato što smo zaustavljeni u razvoju, ako tako mogu da kažem, i u tekućem održavanju i u razvoju. Ali, ako se daju tako velike granice, veliki limiti, može da se pojave čak i štetne posledice. O tome se radi.
Ova uprava za javni dug, kad se formira, dok ona sve to sagleda, a znate i sami kakva je situacija, recimo, na teritoriji Vojvodine, gde je, recimo, Pajtić preko nekog svog fonda preskakao opštine i direktno išao u mesne zajednice. O tome se radi. A ova dugoročna zaduženja takođe omogućavaju da se poprilično i kupe izbori. I toga treba biti svestan.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mićo Rogović i Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema javnog duga nije nimalo jednostavna i nije nimalo naivna i svaka izmena Zakona o javnom dugu zahteva jednu, rekao bih, ozbiljniju analizu jer smo mi, po oceni Srpske napredne stranke, i društvo i privreda prezaduženi, pa i građani, čini nam se, mada ne u tolikom obimu koliko su prezaduženi u nekim drugim možda tranzicionim zemljama.
Neophodno je da se građanima, pre svega, da do znanja da mi imamo jako ozbiljan rast javnog duga, svakodnevno, da u odnosu na prethodnu godinu mislim da je rast javnog duga za nekih 600 miliona evra, znači u prethodnoj godini, da imamo ozbiljna zaduženja kada je u pitanju privreda i da se dugovi naše privrede, mislim na privatnu privredu, uvećavaju bez obzira što se ona spolja razdužuje.
Ona se zadužuje kod domaćih banaka i imamo situaciju da smo u budžetu za koji ćemo glasati u ponedeljak, kada su u pitanju garancije, sa nekih 130 milijardi dinara koliko je to bilo u prethodnom budžetu, ovaj put garancije podigli na nekih 210 milijardi.
Očigledno je da se naša država, naša privreda, naše društvo zadužuje iz dana u dan i da smo mi, bez sumnje, jedna dužnička ekonomija. Ove izmene zakona treba da omoguće i lokalnim samoupravama da mogu da povećavaju nivo zaduživanja.
Nama se čini, nama iz Srpske napredne stranke, da se država, da se zvanična statistika, pre svega Vlada, jako neozbiljno odnosi prema dugu, da se na pravi način građani ne informišu o stanju javnog duga, da se najčešće polazi od BDP-a koji se, na stranu to što je na sumnjiv način obračunat, uglavnom vezuje za dolarske iznose, da mi imamo stanje da u prethodnih šest-sedam godina inflaciju preko 300%, a da je kurs dolara faktički nepromenjen i da se stiče utisak jedne jako velike aproprijacije dinara, po kojoj smo možda i sa Rusijom zemlja vodeća u svetu, a ne u Evropi.
Kada se realno sagleda BDP, u odnosu na realni rast na kupovnu snagu, možemo da dođemo stvarno do nekih mnogo realnijih podataka koji ukazuju da naš dug uopšte nije tako naivan, da imao jednu politiku kursa koja je dugoročno održiva i koja za našu privredu može da bude pogubna u nekom narednom periodu.
Prema tome, trebalo bi mnogo više da brinemo o privredi, trebalo bi mnogo više od tih zaduženja da direktno ulažemo u proizvodnju. Podsetio bih i ovom prilikom da imamo pad proizvodnje, zvanični, a mi sumnjamo često u zvaničnu statistiku, jer ume da bude i te kako partijski obojena.
Znači, nekih 15% imamo ozbiljan pad kada je u pitanju prerađivačka industrija. Čisto sumnjamo da će u narednom periodu stvari ići nabolje.
Neophodno je da Vlada ubuduće mnogo više računa posveti privredi, da se što je moguće manje zadužuje, jer zaduživanjem faktički jedemo neku supstancu koja pripada našoj deci.
Na ovaj način, ovom politikom bezgraničnog zaduživanja, rasprodaja onih resursa koje smo nasledili, dolazimo bez sumnje u situaciju da će ove dugove vraćati naša deca i to na jedan jako ružan način. Na taj način što ćemo morati da ih šaljemo, što bi moji Jagodinci rekli, u pečalbu, da tamo kroz devizne doznake vraćamo ove dugove, a ne kroz neke gotove proizvode kojih bi trebalo da bude u Srbiji.
Mi danas, nažalost, u Srbiji nemamo šta da izvozimo. Izvozimo kukuruz, gvožđe, zavisimo od sekundarnih sirovina koje se prikupljaju po Srbiji. To su dva naša najveća izvozna artikla i stvarno je, rekao bih, i sramota i neozbiljno povećavati zaduživanje na bilo kom nivou vlasti.

Iskorišćeno je dva minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretresa Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O OSIGURANjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Božidar Delić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Milovan Radovanović. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Delić, Mićo Rogović i Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.