Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREUZIMANjU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mirko Munjić, Božidar Delić, Mićo Rogović, Zoran Antić, Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Rekla sam da je, pored onih zakona koje smo razmatrali juče, ovaj za mene i za građane Srbije najzanimljiviji zbog posledica koje ćemo trpeti svi zajedno uvođenjem nezakonitih i neustavnih odredbi u kojima svojina nije jednako zaštićena, da li je vlasništvo manjinskih, a ne malih akcionara, kako se neispravno izražava predlagač, gde sve svojine nemaju jednaku zaštitu i gde konkurencija jeste bukvalno prekršena na najgrublji način, a u trenutku kada smo pre koji mesec usvajali Zakon o zaštiti konkurencije.
Znači, jedan zakon koji na otvorena vrata uvodi kartelizaciju, potpuno odgovorno tvrdim ovde se predstavlja zakonom koji treba da donese neke pozitivne promene u poslovanje srpske privrede. Postoji još jedna posledica zbog koje više nemate pravo da kažete da se zalažete za zakonitost. Žurilo se strašno da se ovaj zakon usvoji, jer je juče održana Skupština akcionara "Komercijalne banke" i zakon, o čijim amandmanima danas raspravljamo, već je primenjen. U kakvoj mi to državi živimo?
Izražavala sam sumnju da je reč o dokapitalizaciji "Komercijalne banke", ali jučerašnje potpisivanje ugovora između "Komercijalne banke", a u ime "Komercijalne banke", u ime gospodina Dinkića, samo se formalno pojavila gospođa Dragutinović kao ministar finansija, pojavile su se i predstavnici Međunarodne finansijske korporacije, Nemački investicioni fond, Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju i napravljen je sporazum po kojem će "Komercijalna banka" biti dokapitalizovana sa 48 miliona evra od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodne finansijske korporacije sa 42 miliona evra, Nemački investicioni fond 19 i Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju uložiće 10 miliona evra.
Da li znate šta kažu domaći vlasnici kapitala – da li su naše pare šugave? Na blogu koju ide ispod ove vesti, domaći vlasnici kapitala kažu – da li srpske pare vrede manje od onih koje unose strani ulagači, kartelski nastupajući u vlasništvu "Komercijalne banke"?
Šta još ovaj zakon o preuzimanju društava govori? Doneli smo ga zbog dokapitalizacije "Komercijalne banke" u ovom trenutku, primeniće se i na najveća osiguravajuća društva u najskorije vreme i onda ću se pitati koje je opravdanje, pitam u ime glasača SPS, da čine koalicionu vladu u kojoj dva zatečena, još uvek neuništena finansijska giganta koja predstavljaju neke vrednosti koje su se sačuvale, bivaju ovako poklonjeni?
Da vas podsetim da je najavom ovog zakona vrednost akcija u "Komercijalnoj banci" pala za 10%. Kome je, zašto i zbog kolikog iznosa usluga ili bilo čega što se može podvesti pod ono – korupcija, učinjeno ovako nešto? Građani znaju da je "Komercijalna banka" već duži niz godina rekorder po prikupljenoj štednji građana. Ako dokapitalizujemo "Komercijalnu banku", šta drugo ostaje da sama od sebe, na ovakvom tržištu i ovakvim uslovima sprovođenja zakonitosti, funkcioniše?
Da se ne bi desilo ono što se već desilo, amandman sam podnela na član 1, gde sam ostavila Vladi mogućnost da uradi takvu vrstu nastupa gde može da potpiše zajednički ugovor o nastupu sa investitorima, kao što su profesionalni investitori, fondovi, banke, investicioni fondovi i fondovi za upravljanje investicionim fondovima i posebnim društvima, ali, uz jedno malo ograničenje koje se zove da Vlada mora da u članu 8, koji se menja članom 1, obrazloži postojanje posebnog interesa za ovakvo postupanje. Da li poseban interes postoji – ne sumnjam. Čiji – saznaćemo. Verujem da ćemo saznati jednog dana. Za mene neće biti dovoljno saznanje da kazna za nečiji pojedinačni, potpuno definisani i, pretpostavljam, uski grupni ili lični interes, bude prozivka u medijima ili neka afera. Ne, neće biti dovoljno, čak ni da one koji ovo podržavaju kazne glasači i za one koje ovo kreiraju, da ih kazne glasači. Ne, kazna za ovo mora da bude u skladu sa onim što se zovu zakoni Republike Srbije, koji Ustav Srbije moraju da primenjuju.
Znači, mi danas raspravljamo o amandmanu u kojem se, navodno, razmatra mogućnost usvajanja, u trenutku kada je zakon, bez ovakve amandmanske intervencije, kršeći članove 84. i 86. Ustava, već primenjen. Neka građani Srbije procene.

Četiri minuta je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Božidar Delić, Mićo Rogović i Zoran Antić i zajedno narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 3. čije rešenje, u stvari brišemo samo postojanje, podrazumeva da nesaglasni akcionar ne može da zalaže akcije, eto, samo mogu da pohvalim Vladu u dugim obrazloženjima, to što nisu istinita nema veza, ali su se zaista makar potrudili da daju obrazloženja.
U članu 3. se tvrdi da u vreme kada se vrši preuzimanje, odnosno prinudna prodaja akcija nekoga ko kupuje 95% akcija, u ovom postupku preuzimanja, nesaglasni akcionari, manjinski akcionari, ne mogu da zalažu svoje akcije, jer se, naime, to utvrdilo kao zloupotreba prava na zalaganje, odnosno izbegavanja da nekome prinudno oduzmete akcije.
Neću vam prepričavati primer iz prakse kako građani objašnjavaju, kada vam gospodin Dinkić, na primer, u zajedničkom stanu uzme kupatilo i uzme od vas hiljadu evra, ne hiljadu evra akcija, nego vaših hiljadu evra, kojima otkupljuje od vas vašim novcem vaše kupatilo, da bi u njega uložio i povećao mu vrednost, to je na primer ova dokapitalizacija, ne pita vas da li postoji neko ko bi više uložio i bolje ga opremio, ali vam onda i zabrani upotrebu tog kupatila.
Ulazimo u modernu Evropu, hoćemo u EU da dostignemo standard EU, da budemo pedantni, čisti i umiveni, a onda donosimo zakon kojim potpuno uništavamo prava manjinskih akcionara.
Ponoviću, gospodo iz DS, vi koji ste 2003, 2004, 2005. godine pisali ovakve knjižice, štampali, popularisali se kao ljudi koji će štititi prava manjinskih akcionara, iznosili precizne definicije šta su institucionalni investitori, šta su prava manjinskih akcionara, koja im niko ne može oduzeti, šta Ustav Republike Srbije kaže o ograničavanju prava raspolaganja nekom imovinom, bila ona i finansijska, ja vas molim da sada kažete građanima kako to znači kad DS primenjuje aksiome akcionarstva, kada je u prilici da vrši vlast.
Podsetiću još jednom građane da još u julu, kada je pred napuštanje ovog tržišta „Intergrup“ prinudno oduzimao i otkupljivao, da ne kažem oduzimao, nije ispravan termin, otkupljivao akcije manjinskih akcionara. Neki su se usuđivali, izgledali su hrabri, da napišu da imovina u ovoj državi nije svetinja. Evo, ponavljam, ovde imovina nije svetinja, kada dozvolite nekom da oduzima, nije ni bitno da li je ta cena pravedna ili ne, imovinu kojom raspolažete.
Hajde mi sad recite – da li je eksproprijacija po onom MG gasovodu za gasni aranžman sa Rusijom, koja se može pravdati opštim, može i treba i jeste zajednički i opšti interes za sve, pa oduzimate nekom vlasništvo, pa mu dajete tržišnu ovakvu ili onakvu naknadu? Hajde, čime vi pravdate oduzimanje prinudnog, oduzimanje i zabranjivanje prava zalaganja akcija onih koji su njihovi vlasnici na zakonu došli do njih?
Ustav to ograničenje u ovakvom slučaju ne predviđa. Vi smatrate da danas sa 126 ili 128 ili 129 ili 140 i da imate 250 poslanika, ne može ova knjiga koja se zove Ustav da bude podmetač za šolju kad pijete kafu. Ona to postaje ovakvim zakonom.
Zaista vam se divim za način donošenja zakona, za uverenje da ovu Skupštinu niko ne gleda, da građani ne slušaju, da građani ne razumeju, da su spremni sve da oproste za neku novu šarenu lažu. Divim vam se, ali na način kako su se nekad divili Makijaveliju da kažu podlo, ali ne mogu da vam priznam da i vešto, vrlo nevešto.

Dva minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Pozdravljam Vladu i predstavnike koji ovde jesu ili nisu u prilici da drugi put malo više uvažavanja pokažu prema onima koji su podneli amandman.
Ako u članu 4. piše da Komisija za hartije od vrednosti ima rok da izvrši usklađivanje svojih akata sa rešenjima koja su data u ovim izmenama i dopunama, odakle vama pravo da napišete da se to ne odnosi na ovaj zakon, nego na hitnost postupanja, a podnosilac amandmana baš i nije dobro razumeo kada je skratio rok sa 30 na 15 dana?
Zbog građana koji nisu u prilici da čitaju ova vaša obrazloženja, pročitaću šta piše u vašem članu 4. izmena i dopuna ovog zakona. To je svega jedna rečenica, koja kaže – Komisija za hartije od vrednosti izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odakle vama pravo da se vi neistinito, ne znam kako već, shvatajući amandman, kojim se samo broj „30“ zamenjuje brojem „15“, vi kažete: „Hitnost na koji se predlagač amandmana poziva ne odnosi se na donošenje podzakonskih akata“. Šta znači brzina izmena zakonskih akata u trenutku kada ste vi već primenili zakon koji je neustavan i za koji treba tek podzakonska akta i pravilnike menjati?
Ovo je smešno, postupanje onih organa i ljudi koji sede sa vama u vašim ministarstvima i smešno je što je ova Skupština organ uprave u sastavu Vlade zbog ovakvog načina donošenja zakona. Koliko mi razumemo ove zakone i koliko razumemo rešenja koja ovde iznosite, sada ću da vam obrazložim.
Vaša odbrana, vas iz Vlade, iz Ministarstva finansija, koji su trebalo da brane ovaj zakon, da 134 milijarde evra poreza na dodatu vrednost, kao sumnjivo projektovane, nerealno projektovane kategorije za budžet 2010. godine, gde smo vam mi iz ekonomskog tima SNS i ja kao neko ko u tom timu radi, postavili pitanje - da li je ovo već povećan PDV sa 18 na 20 ili je greška ili je nestručnost? Stiglo je neko nemušto obrazloženje, na koje vam moram dati argumentaciju koju vi prećutkujete.
Kao prvo, ne možete na vanrednim okolnostima i vanrednim prihodima iz prošle godine, kada ste milijardu evra dali kroz subvencionisane kredite, od kojih ste dali 32 miliona evra za subvencionisanu kamatu bankama koje su zaradile, a vi, jer su ti krediti iskorišćeni za kupovinu trajnih, potrošnih dobara, doduše i podnih obloga iz Španije i bele tehnike iz Slovenije itd, prihodovali kroz PDV u svakom trenutku, jer kredit ne ostaje u banci, nego je išao za trajna potrošna dobra, na svakoj od tih transakcija 18%, tj. tačno i precizno 108 miliona evra.
Devet miliona evra je akciza koju predviđate u ovoj godini kao specifična akciza na cigarete i ono što je bio vanredni prihod, takođe, to je registracija automobila sa stranim tablicama, popularnih crnogoraca i one „E“ tablice. To što vi mislite da je dovitljivost vođenja ekonomske politike ono što se zove sistem podmornice, ponire u crnu zonu, pa ispliva ponovo, pa se vrati kroz PDV ili Vlada iz jednog džepa uzme, pa u drugi stavi, mislite da je za građane ili za nas koji razumemo vašu taktiku dovoljno uverljivo i da nije transparentno i prozračno, evo, ovako kao što vam predstavljam.
Kao što vidite, sve se sazna i rastumači, ali je problem pitanje – da li ćete na tih 20% vanrednih prihoda prihodovanih na ovaj način ponovo moći da ustanovite neke vanredne prihode, da zatečeni nerealni nivo plus 20% ostvarite i još ga i povećate, a to je onaj zbir 34 milijarde dinara?
Pitam se – koja je to alhemija koju vi mislite da primenite ili mislite da mi zaista imamo mentalnu lenjost ili bilo koje drugo ograničenje, a najveće je nedostatak vaše svesti da ovde još neko radi i misli o opštem interesu, pa nam ovakva rešenja podnosite ovde?
Ovakva taktika više ne prolazi, rekao bi jedan moj prijatelj, ni kod nakupaca na stočnoj pijaci. Niko od nas nije dovoljno glup niti dovoljno zaplašen da o ovim stvarima ne govori na pravi način.
Zarađuje država, zarađuju banke, a građanima se stvar privid rada u njihovom interesu, kao što eufemizmi za subvenciju kredit odnosno davanje za kupovinu cenzusa od 5% koje nazivate 621, nabavka finansijske imovine, lepo se na vašim uplatama iz trezora vide i čitaju kao dat novac iz budžeta, a nama kažete imate sistem i možete da uredite državu zadužujući se kreditima milijarde i milijarde evra koje ostaju kao dug.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekunda vremena predsednika poslaničke grupe.
Na raspolaganju kao ovlašćene predstavnice poslaničke grupe je tri minuta i 45 sekundi, a na raspolaganju poslaničke grupe još 19 minuta i 45 sekundi.
Na član 5. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Mirko Munjić i zajedno narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mada je član 5. Predloga zakona odredba koja reguliše datum stupanja na snagu ovog zakona, Vlada je predvidela da stupa narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" RS.
Gospodin Mirko Munjić je tražio da to bude u skladu sa Ustavom, osmog dana od dana objavljivanja.
Moram da konstatujem da su na strani 3. obrazloženja stvarno dati razlozi zašto bi ovaj zakon mogao da stupi i pre ovog roka propisanog Ustavom Republike Srbije, ali mislim da ti razlozi uopšte nisu opravdani, čak su kontradiktorni onome što je navedeno u Predlogu zakona.
Krenuo bih nekim redom. Ne znam da li predstavnici Vlade znaju da možda i nemamo Komisiju za hartije od vrednosti. Sećate se kada je bilo ono neuspelo preuzimanje akcija "Knjaza Miloša", da je onaj Štimac nekako pretekao, koknuo ga infarkt, nekako pretekao, dao ostavku, posle toga još nekoliko njih su dali ostavke. Ništa se nije desilo, nastavili su dalje da rede.
Da vas podsetim da smo preko Odbora za finansije još pre tri-četiri meseca molili poslaničke grupe da dostave predloge, pošto je po zakonu o hartijama od vrednosti predlagač izbora članova Komisije za hartije od vrednosti Odbor za finansije, molili smo i upozoravali poslaničke grupe da, mislim da je avgusta istekao rok, istekao mandat ovim ljudima, a u članu 4. Predloga zakona, gospodine Mrkonjiću, to kažite Cvetkoviću, da se mane knjigovodstva, neka pogleda malo i ovo što daktilografkinje kucaju, navedeno je da će ta komisija pod ostavkom, kojoj je istekao mandat, da izvrši usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
A naročito je opravdani razlog što ovo stupa na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja to što se već završio posao. Taj privilegovani investitor, profesionalni, koji treba da se uortači sa državom je već tu, samo čeka zakon.
To je ona priča od pre nekoliko dana na koju nemamo odgovor - šta su to standardi, evropski, međunarodni, svetski? Koristio sam primer Austrije. Austrija je nacionalizovala privatnu banku. Kaže, pa međunarodni standard je svetska finansijska kriza, banka vrlo važna za finansijski sistem Austrije, država morala da interveniše.
I mi smo imali banke koje su vrlo važne bile za finansijski sistem, gospodine Mrkonjiću. Naša prijateljica Borka je bila na čelu jedne banke. Došao je Mlađa i uništio je sve. Kaže - banke ne mogu da budu u državnoj svojini, mora privatno sve da bude. Kako se to promeniše standardi za devet godina? Sada je opet nacionalizacija.
Treba otvoreno da se kaže MMF je ova zaduživanja koja treba da se obave u 2009. i 2010. godini uslovio time da Republike Srbija smanji svoje učešće u kapitalu banaka i osiguravajućih društava.
Sada će delovati čudno, po postojećem zakonu o preuzimanju, država je izuzeta onog postupka, ona ima svoj monopol, može interno da kupuje, ali sada se šlepa neki investitor, jer navodno zajednički deluje sa državom u preuzimanju akcija, pa je moguće da u ovoj fazi, gde država preuzima, ona učestvuje sa 1%, a taj investitor drugi koji dobija status profesionalnog investitora na bazi samo jednog pisma Komisije za hartiju od vrednosti, šlepa se uz državu a nije država, već obično pravno lice. To je ta opasnost. Na taj način vi u stvari simulirate ono što se radi u inostranstvu, s tim što država neće biti vlasnik nego će učestvovati sa 1% u onome što zajedničkim delovanjem neko uzme.
Ko bude radio po ovom zakonu, gospodine Mrkonjiću, kažite Dačiću neka odmah hapsi i kroz pet godina može slobodno da počne suđenje, nikakva greška neće da bude, jer kazna je sigurno veća od pet godina zatvora, ali je potrebno da se legalizuje glasovima 126. Mi nećemo da učestvujemo u ovome.
Opet unapred kažemo šta se krije iza ovoga. Na čemu je istestiran ovaj način preuzimanja? Na "Metals banci", gospodine Mrkonjiću. Da li znate kako su tamo uradili? Godine 2008. autonomna pokrajina povuče svoje depozite iz "Metals banke", navodno se dovede u pitanje likvidnost te banke, uvede Jelašić privremene mere, razdrmaju tamo tu situaciju za nekoliko meseci, nađu projekat kako da se izađe iz krize, kaže treba da se izvrši dokapitalizacija. Kako ćemo da je izvršimo? U jednom zatvorenom postupku. Kako? Autonomna pokrajina dobija status države, da može privilegovano da učestvuje kao profesionalni investitor, otkupi akcije i navodno se stabilizuje ta buduća razvojna banka, buduća monetarna banka nezavisne države Vojvodine. Pošto je ta operacija uspela u Novom Sadu, sada je vreme da krenemo i ovde. Znate, po sistemu videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla batak - ako mogu Amerikanci, ako mogu Englezi, ako mogu Italijani, ako mogu Austrijanci, ako mogu Nemci, što ne bi mogla Srbija? Ali, mi nemamo kapital da bi država izvršila nacionalizaciju.
Država će da ide sa nazivom, a materijalna podrška za nacionalizaciju biće, možemo da pretpostavljamo, možemo bilo koga da stavimo na taj spisak - energetske tajfune, trgovinske tajkune i tajfune, jer posledica će biti tajfunska. Zato nema gospođe Diane.
Jutros se ona svađala sa mnom. Nije se ona svađala sa mnom, nego sa revizorom. Osporavala je ono što sam pročitao iz izveštaja revizora. Ali, postala je zlatousna, krhka, nejaka žena. Kako to?
U prošloj etapi ste dovodili ministarku koja je bila trudna, pa posle porođaja ponovo, da se stvori slika evo poneki zli opozicioni poslanici napadaju. Sve što smo joj rekli pre godinu dana za sudove i za tužilaštva, evo, vidite, samo revolucija što se ne digne još. Sve je urađeno kako smo rekli da će da se uradi.
Zato nećemo da glasamo, gospodine Mrkonjiću, za ovaj predlog zakona. Vodite računa u kakvo ste se društvo upleli.

Iskorišćeno je osam minuta vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč želi narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Celina amandmana koje smo podneli kao poslanička grupa završavala se vraćanjem na neki redovni rok stupanja na snagu sa prvog narednog dana na osmi i u načelnoj raspravi sam obrazlagala da ste vi u Vladi doneli 27. jednu uredbu kojom ste i pripremili teren za ovo, doneli ste još jednu uredbu za restrukturiranje, što je još jedan od načina da se mimo uobičajenog sistema provere boniteta klijenata usmeravaju sredstva sa računa Vlade, subvencije i razni krediti onim nefinansijskim organizacijama, privatnicima, 454 pa 451.
Vrlo je zanimljivo da ovde niko ne vodi računa o malim akcionarima, gde čak i oni predstavnici stranog kapitala koji nedvosmisleno priznaju da su ovakvim postupkom oštećena prava manjinskim akcionarima. Ono što me posebno brine je što u ovoj zemlji svaki izuzetak postane pravilo. Dovoljno je samo jednom otvoriti nezakonito postupanje.
I mi ovde - jednom kad prekineš sednicu, prekidali smo je tri puta. Čak je poslednji put i u toku glasanja bilo prekida, pa sednica, pa nastavak. Sada ono što bi trebalo da bude pravilo je u stvari izuzetak. Očekujemo da uvedemo normalnost i da ličimo na svet i kažemo - dostići ćemo standarde.
Svaki drugi zakon ima ovakav hitan postupak i stupanje na snagu. Za ovaj zakon trebalo je da napišete - stupio je na snagu, pa mi vas, Skupštinu, kao evidentičare nismo mogli da zaobiđemo na putu do Službenog glasnika. To bi bilo iskrenije.
Mnogi misle da iskrenosti nije mesto u politici, a uverena sam da će doći vreme i da se u politici, i u zakonodavstvu, i u rešenjima u zakonodavstvu zaista takav kriterijum primenjuje kao prvi, osnovni i najznačajniji.