Naravno da sam zadovoljan, ali iz jednog jedinog razloga – zato što sam očekivao da će neko od ministara ovo da kaže, ali nisam to očekivao od ministra prosvete. Zašto sam zadovoljan, čućete u mom izlaganju.
Moje sledeće pitanje jeste za ministra pravde gospođu Snežanu Malović. Pitanje glasi: dokle je stigao postupak u vezi sa dvadesetak poseta Čedomira Jovanovića ubicama Zorana Đinđića u Centralnom zatvoru u Beogradu? Sećate se da je Čedomir Jovanović i decu zatvorenika dovodio da vide svog roditelja. Koliko je poznato, sudski proces se vodio samo protiv Dragiše Blanuše, tadašnjeg vršioca dužnosti upravnika Centralnog zatvora u Beogradu.
Gledaj slučaja, pa evo događaja iz juna 2009. godine: bejahu neki lokalni izbori u Zemunu i kandidat Liberalno-demokratske partije beše Dragiša Blanuša! Ovoga puta se bavio mnogo manje bitnim stvarima i u njegovom programu za Zemun... Pazite ironiju sudbine, kao kandidat u Zemunu, da brine, kako patetično, o trotoarima, uličnim prodavcima i zelenim površinama.
Šta je sa procesom protiv gospodina Dragiše Blanuše, koji je obezbedio Čedomiru Jovanoviću da dvadesetak puta obiđe ubice Zorana Đinđića?
Dalje, da li se zna ko je izdao naređenje tadašnjem rukovodstvu UBPOK-a da se obustavi akcija lišavanja slobode Čedomira Jovanovića, i to usred akcije „Sablja“, i da li postoje operativni podaci MUP-a, to je najbitnije u današnjem kontekstu...
Moram jednu malu digresiju da napravim, mi smo ovde čuli od gospodina Jovanovića i uopšte od predstavnika LDP-a da nije bitno šta se događa u Crnoj Gori, da Srbija i ova današnja vlast u Srbiji, odnosno vi ovde prisutni ministri, ne treba da vodi rat protiv Crne Gore, nego da vidimo šta se kod nas događa povodom, recimo, slučaja Šarić.
Pitam ministra policije i želim pismeni odgovor, radi javnosti, čak ne ni radi sebe toliko, da li poseduje operativna saznanja o sastancima, kojih je bilo najmanje sedam-osam, u restoranu „Maša“ u Podgorici, kojima su prisustvovali kontroverzni biznismeni Stanko Subotić-Cane, predsednik Crne Gore Milo Đukanović i Čedomir Jovanović, jedini čovek u svetu, a ne u Srbiji, koji kada izađe iz bazena ima prljave ruke, po sopstvenom priznanju. Naravno, mislim na bazen u Zemunu, mislim na bazen u Šilerovoj ulici u Zemunu.
Gospodin Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, pre nekog vremena je na jednoj televiziji izgovorio da je afera Šarić vezana i za Vladu Zorana Đinđića, i za Vladu Zorana Živkovića, i za Vladu Vojislava Koštunice i za ovu danas, možda, te da će ova vlada da se, bože moj, sukobi sa Šarićima i da će ona da reši taj problem. Vi ste rekli kako pokušavate to da radite, i to je sasvim korektno sa vaše strane.
Ali, apostrofirati i slušati konstantno da je samo od 2004. pa nadalje nešto bilo u vezi s aferom Šarić... Onda vi to raspravite sa vašim državnim sekretarom, koji se poziva na nešto raniji period. Tako priča tzv. opozicione stranke, da je samo jedna vlada kriva za gomilu narkobosova po Srbiji, pada u vodu. Molim vas, dogovorite se sa gospodinom Homenom kada je taj problem uopšte nastao.
Želeo bih da vam ponovim da Demokratska stranka Srbije jeste spremna da otvoreno razgovara o pozadinama svih krupnih događaja koji su se desili i koji se dešavaju, ali da se konačno kaže ko šta jeste učinio i ko jeste odgovoran, da se sklone te sumorne magle iznad Srbije, da li su povlenske magle ili neke druge, nije bitno, ali da možemo javnosti da pogledamo u oči, ko je prljao ruke i na koji način. Neko je priznao da je prljao ruke.
Molim vas, gospođo Malović, o slučaju Blanuša, gde je danas sudski postupak? Ako budete pokušali da mi odgovorite isto kao gospodin Obradović, podsetiću vas da je mnoštvo ljudi iz sudstva i tužilaštva nasleđeno iz vremena DOS-a…