PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 25.02.2010.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

25.02.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 11:10 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Tomić.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Željko Tomić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Neću iskoristiti svih pet minuta da bih izveo samo sopstveni zaključak, zbog javnosti, zbog građana Srbije ponoviću još jednom. Mi zaista želimo da se razotkriju sve pozadine, da li su političke ili bilo kakve. Demokratska stranka Srbije je to oduvek i želela, ali da se ne podmeću u nekim perfidnim TV emisijama određene stvari, za koje je lako dokazati da su lažne i da su konstrukcije priča o „mafijaškoj“, citiram, „Vladi Vojislava Koštunice“, jer to jednostavno nije tačno.
Veze sa podzemljem, zna se čije su bile, to je opštepoznato i lako dokazivo. Samo, da li je i ova Vlada Republike Srbije spremna da se suoči sa tim, pa da odgonetnemo konačno kakve su političke pozadine raznih događaja, od ubistva premijera Đinđića do ovih aktuelnih, vezanih za braću Šarić?
Želimo da znamo i da se obznani kakva je uloga kako Čedomira Jovanovića, tako i Bojana Pajtića i „Metals banke“, tako Antona Stanaja, Ananija Pavićevića i Darka Šarića.
Znamo da je Crna Gora stecište, ajde reći ću, sumnjivih likova. Ne zna to samo javnost Srbije, to možete pročitati i videti i u medijima u Italiji i Hrvatskoj. Ne želim ništa loše da kažem o toj državi, ali je činjenica da tamo ima mnogo sumnjivih likova. Tamo je i malopre spominjani Terzić, tamo je bio i Šarić, tamo su bili mnogi. Tamo su se skrivali.
Podržavaću vaše napore u onom sučeljavanju, da ga tako nazovem, nemojte me sada pogrešno razumeti, sa vašim kolegom; želim vama sreću, u smislu da ćete sa kolegom iz Crne Gore pokazati i dokazati veze, čak možda i crnogorske države, sa svim ovim navedenim licima.
Oni su došli kod mene u Novi Sad, oni su delovali u Vojvodini i deluju i dan-danas. To je opštepoznata stvar svakome ko se striktno zainteresuje za to.
Želim da se i ova vlada zaista sukobi sa onim što se događa, ali da li vi imate snage i volje za to? Da li mislite da ćete uspeti u tome? Određeni ljudi iz novosadskog podzemlja su svojevremeno otišli u Crnu Goru; ponovo su se vratili. To mi Novosađani dobro znamo. Mi nemamo možda neke velike dokaze i papire i tako to, ali zna se ko kruži Novim Sadom, ko drži konce i ko drži pare, prljave pare, pare sa crnog tržišta, narko i svakog drugog tržišta.
Želimo da se sva ova imena i svi ovi događaji i svi konteksti u kojima su upotrebljeni konačno rasvetle da bi Srbija mogla samu sebe da pogleda u nekakvom ogledalu i da se zalažemo za čiste ruke, a ne prljave, kakvima se neko ovde ponosio da ih ima. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Ne možete, gospođo Malović, sada odgovoriti.
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Vladan Jeremić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem. Odmah na početku moram da kažem da neću govoriti o Šarićima, ali hoću o MMF-u, s obzirom na to da je boravak misije ove međunarodne institucije u proteklih nekoliko dana privlačio veliku pažnju srpske javnosti. Opet su dogovori koji su vođeni o tzv. trećoj reviziji kreditnog aranžmana predstavljeni kao sudbonosni, iako u principu, a to mislimo mi u Srpskoj radikalnoj stranci, oni suštinski apsolutno ništa novo nisu doneli, što je potvrdio svojom izjavom neposredno pred početak ovih razgovora i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je rekao da će Srbija ispuniti sve ono što MMF bude tražio od nje i da jednostavno pravih razgovora praktično neće ni biti.
Voleo bih da ovom prilikom dobijemo informaciju, odnosno odgovor na pitanje koje se tiče tzv. pisma o namerama, koje su Vlada Srbije i Narodna banka Srbije uputile MMF-u 3. decembra 2009. godine, tačnije gospodinu Štroskanu, koji je inače šef Alberta Jegera, koji je zadužen za misiju u Beogradu.
Interesantno je da se u prvom pasusu pisma o namerama navodi da su u pojedinim sektorima efekti globalne finansijske krize na našu privredu bili nepovoljniji od prognoziranih. Posebno se to odnosi na naglo zaustavljanje ekspanzije domaćeg i spoljnog zaduživanja sektora preduzeća.
Očigledno je da srpska vlast kao da se pravda pred MMF-om zbog toga što srpska preduzeća nisu mogla i dalje da se zadužuju na zapadu, kao što je to bio slučaj pre početka krize. Zatim se u istom pasusu izražava žaljenje zbog pada uvoza u Srbiju. S druge strane, nema ni reči o padu srpskog izvoza.
Ekonomski su neshvatljive i rečenice koje se nalaze u jednom od narednih pasusa, kao što je ona da će državni vlasnički udeli u bankama biti eliminisani čim to postane moguće. Zaista bih voleo da dobijem odgovor šta to konkretno znači, da li od vas, gospođo Dragutinović, ili od gospodina Dinkića.
U pismu o namerama nema ni jedne jedine reči o ponašanju zapadnih banaka na srpskom tržištu, o kamatama koje su nekoliko puta veće nego na zapadu itd.
Ono što bih još voleo da znam, ako se izuzmu fraze o opredeljenosti srpske vlasti da sprovede ključne, kako oni to kažu, reforme u oblasti penzija, obrazovanja i zdravstva i ako se zna da je predviđeno zamrzavanje zarada i penzija pri godišnjoj inflaciji koja je projektovana na 7%, šta će to u suštini značiti sa njihovom realnom vrednošću i tako dok ne budemo počeli da stežemo kaiš ili da sa manje uradimo više?
Mislim da građanima dugujete i odgovor na pitanje da li će i ovog puta najveći deo sredstava iz kreditnog aranžmana biti upotrebljen za jačanje deviznih rezervi, i to danas, kada je kurs premašio psihološku barijeru od sto dinara. Zahvaljujem se.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Vreme. Zahvaljujem. Gospođa Diana Dragutinović, ministar finansija, ima reč.

Diana Dragutinović

Dame i gospodo poštovani  narodni poslanici, konačno jedno pitanje upućeno meni, mada ovo nisam shvatila kao pitanje, više sam shvatila da nas podsećate na ono pismo o namerama koje je Vlada Republike Srbije uputila Međunarodnom monetarnom fondu.
Moram da priznam da nisam stekla utisak da je neko govorio o ovoj trećoj reviziji kao nečem što je, kako da kažem, prelomno ili ključno u Srbiji. Mogu da konstatujem da je treća revizija aranžmana sa MMF-om, kreditnog aranžmana ili stendbaja, uspešno okončana, što znači da je ono što je bilo postavljeno kao kvantitativni kriterijum izvršenja, kao indikativni ciljevi, kao strukturni parametri, da je to srpska vlada ispunila, sve radi lakšeg upravljanja krizom.
Vi veoma dobro znate da je bankarski sektor uglavnom u privatnim rukama i da je mali deo banaka ostao u tzv. državnom vlasništvu. Činjenica jeste da je bankarski sektor najviše pogođen krizom, kao i one delatnosti koje od bankarskog sektora najviše zavise. Zato je izuzetno važno da bankarski sektor dobije što više kapitala.
To što je pisalo kao paragraf u pismu o namerama kada su u pitanju one banke koje su još uvek u rukama države ili gde država ima svoje akcije, u suštini se odnosi na taj proces dokapitalizacije. Mislim da u dokapitalizaciji banaka nema ničeg lošeg, naprotiv, banke koje imaju veći kapital odobriće više kredita klijentima, stanovništvu i privatnim licima. U tom smislu treba shvatiti taj deo pisma o namerama koji ste apostrofirali.
Ne znam da li sam još nešto izostavila? Molim vas, podsetite me. Činilo mi se kao da čitate nešto što… da nije pravo pitanje.
Šta je konkretno urađeno? Reći ću vam, niko ne može, kada je kriza u pitanju, da bude zadovoljan postignutim, jer kriza donosi vrlo nepovoljna ekonomska kretanja. Kriza znači pad privredne aktivnosti. Desio se svuda, desio se u Srbiji. Ono što mogu da vam kažem na osnovu podataka koje imamo jeste da je pad privredne aktivnosti u Srbiji bio manji nego u zemljama u regionu. Ne kažem da sam zadovoljna rezultatom, ali uvek gledate Srbiju u odnosu na zemlje u okruženju ili zemlje slične nama. Pad privredne aktivnosti u Srbiji je bio manji.
Ne zaboravimo da je privredni rast Srbije u periodu pre krize karakterisao veliki deficit platnog bilansa. Godine 2008. deficit platnog bilansa (time se ne ponosimo, ali to je činjenica) bio je skoro 18%, sedamnaest zarez nešto, društvenog proizvoda. Za samo jednu godinu, a to jeste ovaj program, on je ispod 6% društvenog proizvoda. Desilo se veliko prilagođavanje privrede i ekonomske aktivnosti, naravno uz pad privredne aktivnosti koji nije bio veći od 3%.
Šta smo dalje uradili, šta smo postigli? Deficit. Slažem se, i ne volim deficit. Lično, vrlo sam konzervativna i mislim da svaka država tokom privrednog ciklusa mora da bude u ravnoteži. Kada kažem tokom ciklusa, mislim – u periodu rasta ekonomske aktivnosti normalno je da država ima suficit; u periodu pada privredne aktivnosti normalno je da država ima deficit.
Imali smo taj deficit i deficit je bio niži od onoga što smo dogovorili. Dogovorili smo 134 milijarde; u životu se desilo 121 -125 milijardi, ne mogu tačno da vam kažem. Kada pogledate koliki je taj deficit bio, taj deficit je bio niži nego u svim zemljama u okruženju.
Ipak mislim da ovaj program jeste dao Vladi u ruke sredstvo da upravlja krizom. Mislim da smo mi minimizirali negativne efekte krize.
Još ste jedno pitanje postavili... Znači, deficit, platni bilans, pad privredne aktivnosti, to je sve ono što je država uradila. Plus, obavezala se na neke stvari i to će ispuniti, recimo, penzionu reformu, koja je u svim mogućim elementima dogovorena, osim formule indeksacije plata zaposlenih u javnom sektoru.
Još nešto?
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Vladan Jeremić. Izvolite.

Vladan Jeremić

Srpska radikalna stranka
Ono što se nije čulo, a što smo kao pitanje razmenili ticalo se toga šta je Vlada Republike Srbije konkretno uradila pa da imate razlog da budete zadovoljni, odnosno da smatrate da je taj izveštaj... na osnovu čega je, dakle, pozitivan izveštaj MMF-a.
Kada ste pomenuli reformu penzionog sistema, i danas smo komentarisali vašu izjavu koja se tiče smanjenja broja penzionera kao jedne od stavki koje se tiču sveobuhvatne reforme penzionog sistema. Pre svega, za nas je neprihvatljivo dovođenje u isti kontekst kreditnog aranžmana sa MMF-om i sveobuhvatne reforme penzionog sistema, jer smatramo da penzioni sistem mora da bude ekonomski održiv, u cilju ekonomskog razvoja države.
Verovatno ćete odgovoriti da li se, što je takođe bilo neophodno u sklopu reforme koja predstoji, vodilo računa o modelu usklađivanja rasta prosečne plate i penzije, odnosno broju stubova penzionog sistema, strukturi fondova, učešću fondova u BDP itd.
Ono što je možda problematično u celoj ovoj priči je činjenica da je svega 18% u Srbiji otišlo u redovnu penziju, dok je sve ostalo otišlo po nekim drugim osnovama.
Nas interesuje da li se možda u toj vašoj planiranoj reformi penzionog sistema razmišljalo i o modelu koji je zastupljen u Čileu, koji je etalon za funkcionisanje penzionog sistema?
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospođo Dragutinović, morate se prijaviti.

Diana Dragutinović

Još jednom bih odgovorila na vaše pitanje šta je to konkretno Vlada ispunila. Podsetila bih vas na nekoliko stvari. Ukoliko pogledate šta je planirano programom, a šta je ostvareno, videćete da se u svim elementima ostvarilo bolje. Ne kažem dobro i ne kažem odlično, ali kažem - bolje. Planiran je pad privredne aktivnosti od 4%, on je 3%; planirana je inflacija od 8,5%, ona je niža; planiran je fiskalni deficit od 4,5%, on je 4,2%; planiran je deficit platnog bilansa od 8%, on je 5,5%. U svim elementima smo uradili bolje od onoga što je planirano programom Vlade.
Što se tiče toga da sam rekla da je poenta da se broj penzionera smanjuje, mislim da to nikad nisam rekla. Rekla sam da suština svake penzijske reforme jesu oštriji uslovi za sticanje prava na penziju. Rekla sam da treba da se uspori priliv novih penzionera. Priznaćete, to sam rekla. To može da se proveri. Priznaćete da je između te dve rečenice ipak velika razlika.
Ako me pitate šta je suština i šta je dogovoreno, reći ću vam one tri poente parametarske reforme koje su dogovorene i koje će u suštini usporiti priliv novih penzionera.
Vaša konstatacija da je 18% penzionera otišlo u redovnu penziju nije tačna, zato što u penziju odlazite kada ispunite različite uslove, ili staž ili starost. Znači 18% penzionera su oni penzioneri koji su otišli sa punim radnim stažom – 40 godina, muškarci. Znači, neki ljudi su prosto dostigli starosnu granicu i zato što su ispunili uslove za penzionisanje, otišli su u penziju.
Činjenica jeste da mi imamo mlade penzionere, što znači da naš prosečni penzioner ima ispod 60 godina, 59 godina. Ono što želim ovom reformom, prva promena jeste da se ta minimalna starosna dob poveća. Minimalna starosna dob je bila do 53 godine. Sada je 58 godina i to će se raditi postepeno. Takođe, dužina radnog staža za žene je povećana: bila je 35 godina, sada je 38 godina. Samo te dve mere uticaće, da ponovim, na smanjenje broja novih penzionera, a nema smanjenja broja penzionera do tada.
Treća stvar, stvarno je revidirano pravo na beneficiranu penziju; to je bilo fokusirano uglavnom samo na jedan sektor, to je sektor bezbednosti, i biće veoma mali broj ljudi koji će moći da odu po ovom osnovu.
Sve u svemu, u periodu do 2020. godine, zahvaljujući svim ovim merama, efekat uštede po osnovu toga što će biti manji priliv biće preko dvadesetak milijardi. To je ono što je dogovoreno.