Vrlo jasno ću odgovoriti na to pitanje, gospođo Kolundžija.
Prvo, ne tražim od vas da se ponašate protiv Ustava. Samo kažem da se pozivate na stav 2. Ustava, koji kaže da je narodni poslanik slobodan da pod uslovima određenim zakonom… kojim zakonom? Prvi put – to je ovaj zakon. Ni u jednom drugom zakonu to neće postojati – neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci, u skladu sa zakonom i Ustavom! Sada vas pitam – kada ste usvajali zakon o Vladi, da li ste mislili na Ustav? U kom to Ustavu, pronađite mi, postoji i zamenik predsednika Vlade? U kom to Ustavu postoji prvi potpredsednik Vlade?
Nemojte da nabrajamo sada sve protivustavne odredbe koje ste doneli. Kažem vam, to je posledica jednog haosa u državi, koji treba da promenimo. Predlažem vam da počnemo da to menjamo tako što ćemo promeniti sebe. Morali ste da potpišete svoju ostavku da biste bili poslanici. Borim se i za vaša prava.
Nije bitno pitanje da li ste vi svesni značaja tog prava ili ne, ali je nama to veoma važno. Ako imate vladajuću većinu koja počiva na tasteru, zamenjivali ste poslanike, nisu znali, dođu u Skupštinu i na skupštinskim vratima ih vrate nazad i kažu – nisi više poslanik. Kakva je to demokratija, kakva je to sloboda?
To je naš problem. Prvi zakon koji potvrđuje ovo tragično rešenje iz Ustava je zakon o Skupštini, ne Zakon o izboru narodnih poslanika, tamo se ne pominje ostavka, ali, već smo svojim delovanjem ovde u Skupštini po tom pitanju sami rekli da nas taj Ustav ne obavezuje, da može i drugačije, pa nismo uvažili ostavke koje je priložila jedna poslanička grupa.
Sada, možemo da se igramo gluvih telefona, ali je vrlo jasno šta je posledica jednog ovakvog rešenja – zakonsko utemeljenje pogrešne ustavne odluke koja do sada nije mogla da nađe uporište ni u jednom zakonu. Pogotovo je problem u činjenici da se onda na takav način formira utisak u našoj javnosti, da je ostavka, a ne dobra politika, garant opstanka vaše koalicije.
Nama to smeta, ne toliko zbog vas, koliko zbog činjenice da je Srbija uskraćena za demokratske promene koje su joj neophodne i na koje ima pravo.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Prvo, i dalje insistiram na tome da se u ovom članu nigde ne pominje, ni insinuira ''ostavka'', osim što to kaže Ustav. Dalje neću o tome da polemišem, zato što mislim da to jeste sada, da kažem, sredstvo za jednu polemiku protiv koje nemam ništa.
Smatram da polemika u društvu, o tome, na koji način da razvijamo parlamentarizam i na koji način da utemeljujemo institucije, jeste polemika koju treba da vodimo i to nije za mene ono što je sporno, ali mislim da sada nije trenutak da otvaramo priču o Ustavu i promenama Ustava. Sada ovde imamo jedan zakon i ono o čemu razgovaramo ovde jeste da li je zakon u skladu sa Ustavom, sa jedne strane, i da li zakon, sa druge strane, da kažem, propisuje nešto što smanjuje demokratski prostor i u odnosu na Ustav, što zaista mislim da nije tačno.
Mislim da postavljati se na način da vi branite integritet drugih, mislim da je malo neukusno, u najmanju ruku. Vi ne treba da branite integritet poslanika koji su ispred DS u ovom parlamentu, niti da nam dokazujete da mi možda nemamo svest o tome da je to važno. Moram vam reći da svest o važnosti demokratskih promena DS nosi od samog svog osnivanja. Insistira na tome i sprovodi to, jedino što DS možda za nečiji ukus previše vodi računa o tome da poštuje postojeća pravila, da ono što jesu pravila koja su utvrđena poštujemo.
Mislim da zaista nije korektno da tvrdite da su ostavke garant ove koalicije, a ne politika. Želim da vas uverim da je politika koju je podržala ova vladajuća koalicija i realizacija te politike ono što nas kao DS drži u toj koaliciji i dok god budemo ostvarivali i postizali rezultate koje građani prepoznaju, držaćemo se te koalicije, a nikakve ostavke nisu nešto što nas drži u tome.

Za reč su se prijavili i Ivan Andrić, Čedomir Jovanović i Vesna Pešić. Tim redom dobijate reč. Izvolite.

Replika zbog insinuiranja da je namera bila da se donese protivustavni zakon, kao podnosilac amandmana. Stvarno, moram da reagujem vrlo oštro protiv toga.
Ne, namera je bila da se rasturi magla koja se stvara. Vi ste sada rekli nekoliko stvari. Prva stvar, vi ste odlagali rešenje pitanja ostavke, za koju smo rekli da je sporno pitanje, još prilikom donošenja Ustava. Vi ste odlagali, rekli ste, predstavnici vaše koalicije, ne mislim na vas lično, da će to pitanje biti rešeno kada se bude donosio zakon o Skupštini. Međutim, pre nekoliko dana ste rekli da će to pitanje biti rešeno u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a sada nam kažete da bilo kakva odredba koja oslobađa poslanika jeste nemoguća ili protivustavna.
Pitam vas, sada, direktno, to je pitanje, pored ovog važnijeg pitanja slobode, o kome je govorio Čedomir Jovanović, koje se u kontinuitetu javlja kao prepreka evropskim integracijama. To zna svako od vas. Ta se stvar javlja u svakom izveštaju o napretku evropske komisije. Da li to vi to nama kažete da je naš Ustav antievropski? Da li je to poruka koju šaljete i da je nemoguće da mi kao poslanici bilo šta uradimo protiv toga? Mi vam kažemo – to nije tačno. Ustav čak i ovakav, nakaradno napisan, ostavlja mogućnost da se na zakonski način poslanik oslobodi da koristi svoj mandat onako kako misli da treba. To nije tačno. Ako ne verujete, dokaz smo mi i Poslanička grupa manjina. Ovde je ponašanje antievropsko, ne norma Ustava.
Još nešto, vi ste nas direktno uvredili kada ste rekli da vi želite da uspostavite set pravila, iz čega je izlazilo da mi, navodno, ne želimo. Ne, upravo se protiv toga i borimo. Evo vam primer za kršenje pravila, to je direktan primer, DS ne želi da uspostavi pravila. Pravilo ima smisla samo ukoliko jeste neka odredba koja je dugoročna, nije pravilo kada Administrativni odbor na bazi svoje većine odlučuje o sudbini toga da li je neko poslanik ili ne, na osnovu toga da li podržava vladajuću koaliciju. To nije pravilo, nije u političkom smislu.
Ova odredba i dalje širi tu maglu. Ona kaže da poslanik raspolaže u skladu… Pogledajte sledeći član: ''Narodni poslanik se opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju.'' Samo fali zarez, a u skladu sa svojom ostavkom koju je dao predsedniku stranke. Kakvo je to slobodno uverenje?! Dakle, to slobodno uverenje ima granicu. Granica je da se ne sukobi sa interesom nekog od ministara! To je granica tog slobodnog uverenja.
I, sada vam kažemo – nemojte ovu normu stavljati i u zakon! Neka ostane Ustav jedino mesto u kome se ta norma nalazi! I onda, hajde svi zajedno, kao sve političke stranke, da nađemo rešenje i da tu odredbu Ustava…

Zahvaljujem. Prošlo je tri minuta.

Gospodin Čedomir Jovanović ima reč.

Gospođa Nada Kolundžija, izvolite. Najpre, gospođa Kolundžija. Izvolite.

Zaista, mislim da mi nemamo spor oko toga koji je to korak koji bi bio značajan za Srbiju u daljem razvoju demokratskih institucija, pre svega, parlamenta i nezavisnosti parlamenta i nezavisnosti poslanika. Mislim da se mi oko toga ne sporimo.
I mislim da je argumentacija znatno ušla u ćorsokak iz jednog sasvim drugog razloga, a uveravam vas da u ovoj odredbi nema ostavki. Da bih vam to dokazala, prihvatam vaš amandman i ostavljamo Ustavu i drugim zakonima da to pitanje regulišu, jer naša ideja i nije bila, nikada to nismo izrekli, želim da vas podsetim, dakle, nikada nismo rekli da ćemo ovim zakonom regulisati pitanje ostavke. Uvek smo smatrali da je to pitanje Zakona za izbor narodnih poslanika.
Da vas uverim da nismo imali nameru da ovim zakonom zakucavamo nešto što mislite da je proces koji treba menjati, u ime predlagača prihvatam vaš amandman.

Gospodin Čedomir Jovanović. Morate ponovo da se prijavite. Izvolite.

Ovo je veliko ohrabrenje za nas. Drago nam je što je došlo do ovakvog kompromisnog rešenja, jer smo mi kada smo pisali ovaj amandman bili uvereni da postoji dovoljno snage u parlamentu za onu vrstu posla koja će unaprediti demokratski život Srbije, a ne potvrditi neke anomalije i greške i loše kompromise koji su bili nužnost vremena u kome je definisan Ustav.
Tražili smo, još jedanput, zbog javnosti koja nas prati, da se potpuno izbriše član 37. koji kaže – da je narodni poslanik slobodan da raspolaže svojim mandatom u skladu sa Ustavom i zakonom kojim se reguliše izbor narodnih poslanika. Pošto mi nemamo zakon o izboru narodnih poslanika kojim je regulisano pitanje mandata, kao jedini oslonac ostaje Ustav. U Ustavu je, u stavu 2. člana 102. to rešeno na takav način da je kompromitovana demokratska Srbija.
Hajde da ne ponavljamo grešku iz 2006. godine, nego da sada stanemo sa tim, da pronađemo u vremenu koje je pred nama kvalitetno rešenje. Zadovoljni smo, ovo je za nas bilo ključno pitanje i veoma smo zadovoljni, hajde da kažem, razumevanjem kojim smo našli. Zahvaljujem vam.

Zahvaljujem. Da li još neko želi po ovom amandman reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Martinoviću.