Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Izgleda da smo se gospodin Čedomir Jovanović i ja ipak složili oko suštine.
Ovde se postavlja jedan drugi problem. U član 1. ovog predloga zakona lepo piše: ''Ovim zakonom utvrđuju se položaj, nadležnost, organizacija i način rada i odlučivanja Narodne skupštine, položaj, prava i dužnosti narodnih poslanika…''
Kada se kaže ''položaj'' misli se na status. Šta je suština statusa narodnog poslanika? Priroda njegovog mandata. Ako se to izbriše iz ovog zakona, čemu onda zakon o Narodnoj skupštini? Onda morate da menjate i član 1.
Izbacite da se ovim zakonom reguliše ''položaj narodnog poslanika''. Ne reguliše se ovim zakonom, nego će se regulisati nekim drugim zakonom. Da li Zakonom o izboru narodnih poslanika ili nekim drugim zakonom ostaje da se vidi.
Besmisleno je da kažete u članu 1 – reguliše se u ovom zakonu položaj, a onda gospođa Nada Kolundžija prihvati amandman LDP i briše se pitanje mandata. Onda se, dakle, ne reguliše položaj narodnih poslanika. Reguliše se garda, himna, skupštinski budžet, kolegijum Narodne skupštine, to sve nije položaj narodnog poslanika.
Pitanje mandata je pitanje njegovog položaja. Ako se ne reguliše mandat zakonom o Narodnoj skupštini, onda se ne reguliše položaj, status, narodnog poslanika.
Postavlja se još jedno pitanje – kako će Administrativni odbor da funkcioniše i na osnovu čega će donositi odluke kada Ustav upućuje na zakon? Gospođa Nada Kolundžija je odbila da se ovim zakonom reguliše pitanje mandata i čekaćemo da u proceduru uđe neki novi zakon. A, šta do tada? Na osnovu kog propisa će Administrativni odbor da odlučuje o ostavkama narodnih poslanika ako, po vama, Ustav nije dovoljan, jer upućuje na zakon, a vi uporno odbijate da zakonom to regulišete?
I, šta sad, mi treba da čekamo kada će vlast da se smiluje i da u proceduru stavi neki zakon kojim će biti regulisano pitanje mandata? Ko zna kada će to da bude.
A šta ako se i tada desi, pa kažete, ne, nećemo ni Zakonom o izboru narodnih poslanika, donećemo neki posebni, specijalni zakon kojim će biti regulisano samo pitanje mandata narodnih poslanika. I, šta u međuvremenu? Onda ostavljate jedan prazan prostor, koji nije pravno uređen. I, šta se onda dešava? Dešavaju se zloupotrebe.
Ako i jednim zakonom treba do kraja da bude regulisan položaj narodnog poslanika, prema tome, njegova prava i dužnosti i priroda njegovog mandata, pa, ništa logičnije nego da to bude regulisano zakonom o Narodnoj skupštini. A, vama je sve logičnije, vama je logičnija i garda i himna i budžet i kolegijum Narodne skupštine, samo vam nije logičan mandat. To je onda potpuno besmisleno. Ovo je sve ostalo kič.
Može Skupština da funkcioniše i sa gardom i bez garde, sa intoniranjem himne i bez intoniranja himne, i sa kolegijumom i bez kolegijuma, i sa budžetom skupštinskim i bez budžeta skupštinskog i bez hiljadu drugih stvari koje ste stavili u zakon. Ali ako ne regulišete pitanje mandata, suštinu svih suština ovog parlamenta, onda ništa u stvari niste regulisali!
I na kraju, u javnosti je stvorena pogrešna slika da SRS mnogo pati zbog otetih mandata. Ne, mi samo upućujemo poruku biračkom telu – oni koji su spremni da kradu mandate, oni su spremni…
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
…da kradu i vaše novčanike, i da vas ostavljaju bez posla i da vas lišavaju svih drugih elementarnih prava. Jer, ako ovde kradu, pa, zamislite, onda, šta će da rade kada se ugase kamere…(Aplauz.)

Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju za repliku je iskorišćeno. Hvala.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospođo Kolundžija, član 38, je besmislen. On odlično zvuči, zaista, fantastično: "Narodni poslanik se opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju". Odlično. Međutim, niste obratili pažnju na famozni član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, jer je, očigledno, prema Ustavu narodni poslanik do izvesne mere ograničen u svojoj slobodi, kao što je i svaki građanin ograničen u svojoj slobodi koju upražnjava u državi čiji je pripadnik, slobodom drugih građana.
Ovde smo već govorili o famoznim blanko ostavkama. One su predviđene stavom 2. člana 102. Ustava Republike Srbije. Zbog toga ovaj vaš član u Predlogu zakona, član 38, nije potpun. Da bismo razjasnili do kraja o čemu se ovde radi, podsetiću vas da je Ustav najviši pravni akt jedne države. Ustav, upravo, i ima to ime, zato što zaustavlja, ograničava vlast, pre svega izvršnu vlast, ali i sve grane vlasti, naravno, pre svega izvršnu vlast. Dakle, ne mogu oni koji su na vlasti da rade šta oni hoće. Moraju da vode računa o Ustavu. Zakoni moraju da budu u skladu sa Ustavom.
Nema potrebe da stavljate ovakve formulacije, jer su one neodržive prema izbornom sistemu i prema Ustavu Republike Srbije. Kada promenite Ustav Republike Srbije, onda možete da se hvalite ovakvim definicijama. Uvedite vi sistem kakav postoji u SAD, u Velikoj Britaniji, da se članovi parlamenta kandiduju na određenim izbornim jedinicama, koliko ima poslanika, toliko ima izbornih jedinica, i varijacija na tu temu, pa ko pobedi i dobije najviše glasova pod svojim imenom i prezimenom, on postaje član predstavničkog tela. To je moguće.
Ali, dok su kandidati za poslanike na listima političkih partija, dok se građani opredeljuju po programu političkih stranaka, vi nećete moći to da radite. U teoriji postoje tri funkcije političkih stranaka, one izlučuju, predstavljaju volju biračkog tela, s jedne strane, s druge strane, one disciplinuju, to je druga funkcija, političke stranke, disciplinuju izabrane predstavnike i, treća funkcija, jeste da informišu javnost. Tako je to u političkoj teoriji. To je vrlo precizno, tako to postoji već vekovima.
Vi ovakvim predlozima praktično ukidate Republiku, vi proizvoljno ukidate članove Ustava Republike Srbije. Ne možete to da radite. Ne možete zakonom da ukinete, ograničite, preformulišete član Ustava. Ako ne znate šta da radite, morate to da prepišete. Ako narodni poslanici budu mogli da rade šta god žele, zaista, doći ćemo u situaciju da se trguje poslaničkim mandatom, a to se upravo dešava.
Pokrenuta je bila tema i Šarića, doduše, niko nije pokrenuo pitanje njihovog gazde koji sedi u Crnoj Gori, koji se preziva isto kao i naš kolega iz DS, Mićunović, jer su Šarići obična marioneta. Pokrenuli ste istragu. Našli ste određene veze sa pojedinim političkim strankama. I kad je istraga dovela do toga da preko ''Metals banke'' Šarići imaju veze i sa Pajtićem, da imaju veze i sa "naprednjacima", vašim parterima sa kojima stvarate dvopartijski sistem, vi ste odjednom ućutali. Zabranjeno je BIA da sprovede istragu do kraja. Tužilac ćuti. Dogovaraju se sa predstavnicima Crne Gore. Ispašće na kraju, ''pojeo vuk magarca''. Igrali ste se s vatrom.
Dakle, ne smemo da dozvolimo da mafijaši, da tajkuni kontrolišu parlament u Srbiji, pre svega to je naš interes. Pozivam vas da, ako ne znate šta da uradite, prepišete član Ustava, pa onda pokušajte neku razradu, ali da bude u skladu sa tim članom Ustava. Hvala. (Aplauz.)

Dva minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Gospođo Čomić, pozivam vas, kao vrlo odgovornu osobu, koja pažljivo prati izlaganja, da ovo što je prethodni govornik izneo u svom izlaganju, prosledite nadležnim organima i da se izvrše provere u kojoj je to meri Šarić ili već pomenute kriminalne i inkriminisane osobe imaju veze sa ''naprednjacima''. Jer, zaista je nedopustivo iznositi ovako nešto u javnosti.
Pa vas molim, u ime parlamenta, svoje poslaničke grupe, da ovu diskusiju prosledite nadležnim organima. (Aplauz.)

Narodni poslanik Boris Aleksić ima reč.

Hvala gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prvo, nadležni organi su već ispitali dosta dobro, tako da mogu da daju informaciju o toj temi, svakako.
Podsetiću vas, gospođo Tabaković, da je ovaj slučaj pomenut u Narodnoj skupštini Republike Srbije već nekoliko puta, a pomenut je, takođe, i u srpskim tiražnim medijima. Malo ste zakasnili, što se tiče, ali bolje ikad nego nikad. Dakle, već je u Narodnoj skupštini pomenuto neka tri-četiri puta da ''naprednjaci'' imaju veze sa kriminalnim klanom Šarić. (Aplauz.)

Narodni poslaniče, upućujem vas da pročitate stenogram svog prethodnog izlaganja, gde stoji, da – vi imate saznanja da je BIA dobila zabranu dalje istrage. Tako da vas molim da pazimo kada govorimo, bez obzira što je sadržaj svakog našeg izlaganja pravo na slobodnu reč, pa, kada govorimo drugi put da znamo šta smo rekli i prethodni put.
Dakle, ako imate saznanja da je BIA obustavila istragu o kojoj govorite, onda ste, naravno, u obavezi da o tome obavestite i Tužilaštvo.
Prethodno izlaganje je 40 sekundi od vremena poslaničke grupe. Izvolite.

Gospođo Čomić, problem je što ta istraga nije završena konkretnim aktima, problem je što su Šarići pobegli, problem je što Tužilaštvo i neki drugi organi nisu uradili svoj posao.
Inače, akcija oko zaplene skoro tri tone kokaina je bila odlična. Nije sporno to. Problem je što državni aparat nije išao do kraja, to je problem.