Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsednice, želim ukratko da iskažem svoj stav, stav moje grupe oko ovog amandmana. Član 47. zakona, koji kaže da narodni poslanik stiče pravo na penziju u skladu sa zakonom, jeste suvišan. Suvišan je iz prostog razloga zato što svi ostvaruju pravo na penziju u skladu sa zakonom. Mi smo, i razlog zbog čega sam se javio je upravo taj, razumeli da ova rečenica treba da stoji da bismo konačno odagnali špekulacije koje su se pojavljivale u javnosti da je jedina svrha pisanja zakona da bi se uvele neke privilegije, da bi se poslanici izdvojili i bili van uslova u kojima žive svi ostali građani, što želim, ovog puta, da kažem da nije tačno i nikada to nije bio predmet razmatranja niti razlog za donošenje zakona.
Želim, takođe, jasno da kažem – ja sam član radne grupe koja je radila na izradi ovog zakona. Nikada, nijedna verzija zakona nije bila na radnoj grupi koja je podrazumevala bilo kakve privilegije u odnosu na penzionere. Ovo kažem iz razloga što smo se nalazili u nekim situacijama da smo trpeli takve kritike, što je normalno i logično kada je u pitanju javnost, treba da kritikuje, ali i uvrede koje nije moguće sada prepričati. Jedne novine koje za sebe drže da su ozbiljne čak su iznele i laž da je 11. decembra održana radna grupa koja je, eto, utvrdila predlog zakona u kome se kao glavna stvar nalazi privilegija poslanika prilikom odlaska u penziju.
Iz tih razloga razumeo sam želju i potrebu radne grupe da jasno stavi do znanja javnosti da to nije tačno, da će poslanici kao i svi drugi ići u penziju, pod istim uslovima. Zato sam razumeo zahtev, odnosno takvu želju radne grupe da tu poruku jasno pošalje javnosti, imajući u vidu da ona u suštini potvrđuje samo ono što je stalno bilo prisutno u našem stavu, da poslanici moraju da dele sudbinu naroda. Mislim da je ovog puta ovaj član suvišan i ja pozivan predstavnika predlagača da prihvati ovaj amandman.