Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali trenutno prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Siniša Stamenković, Aleksandra Janković i Riza Halimi.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, pozvala da sednici prisustvuju i: prof. dr Snežana Pajović i prof. dr Miloš Nedeljković, državni sekretari u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, Nevenka Novaković, Radmila Skokić, Katarina Petrović i Nada Mijatović, savetnice u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu i Mirela Bošković, pomoćnica direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
Prelazimo na tačke 9-12. i 16-17. dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O NAUČNOISTRAŽIVAČKOJ I INOVACIONOJ DELATNOSTI, SRPSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI, OZNAKAMA GEOGRAFSKOG POREKLA, POTVRĐIVANjU UGOVORA O PATENTNOM PRAVU I POTVRĐIVANjU NIČANSKOG SPORAZUMA O MEĐUNARODNOJ KLASIFIKACIJI ROBA I USLUGA RADI REGISTROVANjA ŽIGOVA OD 15. JUNA 1957. GODINE, REVIDIRANOG U STOKHOLMU 14. JULA 1967. GODINE I ŽENEVI 13. MAJA 1977. GODINE I IZMENjENOG 28. SEPTEMBRA 1979. GODINE (zajednički načelni i jedinstveni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 9, 10, 11, 12, 16. i 17. dnevnog reda, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, s redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju sledeći narodni poslanici: Đuro Perić, Poslaničku grupu PUPS-a; Zoran Bortić, Poslaničku grupu SPS-JS-a; Zoran Šami, Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; Dragoljub Mićunović, Poslaničku grupu ZES; Marina Raguš, Poslaničku grupu SRS-a; Nebojša Ranđelović, Poslaničku grupu LDP-a i Zoran Mašić, Poslaničku grupu Napred Srbijo.
Saglasno članu 142. stav 2. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti, Predlogu zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Predlogu zakona o oznakama geografskog porekla, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu i Predlogu zakona o potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova.
Da li predstavnik predlagača Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj, želi reč? (Da)
Izvolite.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je veoma važan paket zakona, koji u ovom momentu ekonomske krize na najbolji način pokazuje odlučnost Srbije da se svrsta u red visokorazvijenih zemalja.
Bivši francuski ministar prosvete Klod Alegra je prošle godine, u svojoj knjizi "Nauka je izazov 21. veka", na prvoj stranici napisao sledeću rečenicu – svima mora biti jasno da je dominacija Amerike u 20. veku rezultat genijalnosti jednog mladog srpskog emigranta, Nikole Tesle. Kada dobro razmislimo, to je tačno. Svi izumi, sva tehnologija, a posle toga i ekonomska i vojna dominacija, imali su kao koren genijalnost jednog čoveka.
Ovi zakoni danas pred vama imaju jedan jednostavan cilj. Ako se bude visoko postavio, to znači da je moguć jedan novi Nikola Tesla, jedan novi Milutin Milanković, jedna nova Mileva Marić-Ajnštajn, koji bi se rodili u našoj zemlji. Ovi zakoni i druge mere koje preduzimamo su tu da obezbedimo da sutra njihovo znanje i njihov talenat rade za našu zemlju, za njenu ekonomiju i za njene građane.
Poštovani narodni poslanici, ove nedelje je i EU usvojila strategiju za predstojeću deceniju – Vizija 2020. Ključna mera je povećanje izdvajanja za nauku, koje, u proseku, u EU iznosi 1,9% BDP na 3% BDP.
Neke zemlje, poput Švedske, već su iznad tog nivoa. Jedan Japan je iznad tog nivoa, ali Evropa, mada je u poslednjih 10 godina napravljen značajan napredak, još nije dostigla taj nivo. Prepoznaje to kao centralni izazov predstojeće decenije, zbog konkurencije sa SAD, gde je predsednik Obama najavio i već preduzeo prve korake u dupliranju iznosa za nauku i tehnologiju, sa veoma velikih trenutnih nivoa, zakonskim promenama koje se uvode u Americi, koji će omogućiti da svaki stranac koji završi doktorat u prirodno-matematičkim naukama dobije jednu vizu i radnu dozvolu, za njega i za supružnika, na sedam godina.
Zatim, jedna Kina, koja svake godine, zahvaljujući ogromnom uspehu u proteklih 30 godina, povećava za 30% izdvajanje za nauku i već plasira veliki broj univerziteta vodećih u svetu. Nekoliko njih već ima budžete koji iznose više od milijardu evra godišnje. To je za svaki od tih univerziteta 10 puta više od ukupnog budžeta Republike Srbije za nauku i tehnologiju.
U momentu kada se Rusija oporavlja i predsednik Medvedev višekratno ponavlja da je budućnost Rusije i njeno održanje na nivou supersile neodvojivo od obnavljanja njenog naučnog potencijala, u momentu kada Bliski Istok vrši reciklažu petrodolara, ovoga puta ne u skupocenim nekretninama, nego u otvaranju novih univerziteta, istražnih centara, Srbija, da ne bi novi mladi Nikola Tesla, nova Milena Marić, otišli ponovo, danas mora preduzeti ozbiljne korake da u ovoj globalnoj utakmici nađe svoje pravo mesto.
To je moguće. To je veliki izazov, ali je moguće i mi to moramo uraditi, jer nemamo drugog izbora. Moramo izgraditi i koridore, moramo izgraditi tu materijalnu infrastrukturu. To je preduslov, ali to sigurno neće biti dovoljna ekonomska i društvena baza za blagostanje u našoj zemlji.
Naša zemlja ne raspolaže bogatim prirodnim resursima. Ona ne raspolaže dovoljnom teritorijom gde bi se moglo na ekstenzivan način živeti od poljoprivrede, koja nije transformisana. Rečju, naša jedina šansa za društveno blagostanje jeste mnogo veće ulaganje u naše jedino blago, a to su naši ljudi.
Zbog toga smo, poštovani narodni poslanici, prošle nedelje na Vladi Republike Srbije, posle skoro devet meseci veoma otvorene javne rasprave, usvojili Strategiju naučno-tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od pet godina. Ona je upućena svakom članu ovog cenjenog doma i nadam se da ste imali mogućnost da se upoznate s njenim ključnim odredbama.
Dva ključna principa ove strategije, koja polazi od veoma surove analize naše realnosti, ali isto tako zacrtava putanju mogućeg razvoja, jeste fokus i partnerstvo. To su dva ključna principa. Fokus zato što u jednoj ovakvoj međunarodnoj utakmici Srbija ne može pretendovati da bude relevantna u svim naučnim i tehnološkim domenima. Zbog toga je dobar deo naše rasprave išao ka identifikaciji ne samo disciplina, već mnogo preciznije, tema u kojima je Srbija već postigla značajne uspehe.
Želim podsetiti poštovane narodne poslanike da je uspeh moguć zato što je, primera radi, pre mesec dana, relevantna međunarodna organizacija "Tomson Rojters" objavila da je Srbija zvezda u usponu u domenu nauke. Da, to je u kratkom periodu, to ceni i meri samo jedan aspekt našeg razvoja. To je povećanje citiranosti i tzv. impakt faktora, tj. važnosti onih radova koje publikuju naši naučnici, ali to jeste centralni način na koji se na međunarodno priznati, nespristrasan način ceni rad određene naučne zajednice.
Na tome čestitam našim naučnicima i možemo reći da je, poput sporta, gde su neki od naših najboljih sportista uspeli da dođu do samog svetskog vrha, a s mnogo manje sredstava, to isto bio slučaj i s našim naučnicima i našim pronalazačima. Međutim, ovi prvi koraci ne mogu ni na koji način da maskiraju činjenicu da je potreban mnogo veći napor i zbog toga identifikacija nekoliko nacionalnih prioriteta za sledećih pet godina, npr. biomedicine, gde decenijama proizvodimo veoma kvalitetne kadrove, koji, nažalost, zbog toga što nije bilo dovoljno podsticaja, sistematski odlaze u inostranstvo i rade u nekim od najprestrižnijih međunarodnih institucija.
Tokom državne posete Stokholmu, imali smo sastanak s našom naučnom dijasporom koja živi danas u Švedskoj. U tri najpoznatija centra za biomedicinu u Evropi, "Karolinska institutet", danas radi i veoma uspešno proizvodi znanje 26 naših naučnika. Svako od njih je zvezda sam po sebi. Neki od njih su već bili predmet transfera prema još ambicioznijim sredinama. Gospođa Trifunović, primera radi, koja je sve svoje naučne početne radove uradila na našem Biološkom fakultetu, potom na Institutu za genetski inženjering, prepoznata je kao velika šansa evropske nauke i danas je jedan fakultet koji je odlučio da se tome posveti, u Kelnu, nju identifikovao i ona je upravo prešla u Nemačku.
To su u ovom momentu realnosti naše nauke i zbog toga biomedicina, koja je, pre svega, zdravlje naše nacije, mora biti prioritet. Imamo velike izazove u tom domenu, kao društvo čija je starosna dob veoma visoka. Kardiovaskularne bolesti, tu smo, nažalost, među najlošijima u Evropi. Incidenti i smrtnost su veoma visoki. Imamo maligne bolesti, koje su veoma ozbiljne. Nemamo dovoljno prevencije. Naučna strategija nije tu da zameni zdravstvene ustanove i aktivnost, ali tu, kao i u drugim zemljama u svetu, postoji veliki napredak.
Danas se, dame i gospodo, uveliko pripremaju terapije koje su individualizovane. Na bazi individualnih DNK analiza, danas počinje izrada individualnih lekova, na taj način da se leči ono što se lečiti mora, bez sekundarnih efekata na sve ono što je zdravo tkivo.
Drugi prioritet su novi materijali i nano-tehnologije. Pre ravno 50 godina, jedan američki fizičar, Ričard Fejman, publikovao je ono što je ušlo u anale svetske nauke, a to je ideja da će uskoro svet, posle analize ogromnog svemira, preći na nano-nivo, na nivo koji je ispod atomskog nivoa, jer na tom nivou se nalazi mogućnost i za energetiku i za, kao što malopre rekoh, medicinu, hemiju, materijale. Sutra, a kad kažem sutra, u mnogo čemu je to već i danas, jedan broj novih materijala koji su tretirani na nivou subatomskom imaju svojstva koja omogućavaju i manje zagađenje i mnogo efikasnije poslovanje.
Rečju, svaka industrijska revolucija je, pre svega, bila revolucija u domenu materijala i Srbija, i zbog toga što je 60-ih, 70-ih godina prošlog veka imala zapažene rezultate u ovom domenu i ima kapacitete i dalje, može i mora biti prisutna u ovom veoma bitnom delu svetske nauke.
Treći prioritet, verovatno, ne moram mnogo obrazlagati. Radi se o zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena. Tu i tamo izbija određena kontroverza oko datuma, obima, brzine promena, ali nedvosmisleno je da će to biti ogroman izazov i za nas, i to na 20-30 godina, i to veoma direktno za neku od trenutnih ekonomskih šansi naše zemlje.
Želim govoriti o poljoprivredi, o semenarstvu, o onome što je već danas veliki problem u našoj zemlji, a to je upravljanje vodama.
Da, zaštita životne sredine i klimatske promene, gde naša zemlja ima ogromne izazove, istovremeno je, kroz razvoj tzv. zelenih tehnologija, i velika šansa i povezano s četvrtim prioritetom – energetikom i energetskom efikasnosti. Nažalost, iz raznih razloga, danas naša zemlja, po određenim sintetičkim merilima, ima šest puta slabiju energetsku efikasnost od najrazvijenijih 15 zemalja Evropske unije. To znači da potrošimo šest puta više ekvivalenta energije da proizvedemo isto bogatstvo i isti iznos BDP-a. To nije samo štetno za životnu okolinu, već je to štetno i za našu ekonomiju. Zbog toga, energetika i energetska efikasnost jeste četvrti prioritet naše nauke za sledeći period.
Peti prioritet su poljoprivreda i hrana. Mi već danas imamo određene ekonomske rezultate, ali niko ne treba da misli da su te pozicije zauvek garantovane. Ogromne međunarodne firme ulažu milijarde dolara i evra godišnje u razvoj novih sorti i Srbija mora, decidno, ponovo investirati u one elemente u domenu semenarstva koje sam već pomenuo, ali isto tako u kvalitet zemlje, novih sorti, mogućnost da na pravi način unapredimo, i genetski, naš stočni fond. Sve u svemu, da dođemo i do onoga što je bila inovacija koja je sam koren uspeha velikih agrogiganata sveta u poslednjih 20 godina.
Poštovani narodni poslanici, povećanje vrednosti tih velikih kompanija, skoro bez ikakvog izuzetka, proizilazi u poslednjih 20 godina iz naučnih pronalazaka, boljih sastojaka u hrani, hrane koja istovremeno čuva i leči od omega elemenata, do funkcionalnih elemenata. To je velika šansa naše zemlje i ne može se očekivati ogroman prodor u poljoprivredi ukoliko to ne bude zasnovano na znanju.
Šesti prioritet su informacione i komunikacione tehnologije. One su prisutne i danas u ovoj sali, ali možemo reći da Srbija mora dobro razmisliti gde i kako da nađe svoje mesto u onome što je već ogroman pokret nekoliko decenija. Imamo značajne šanse u domenu tzv. kontrolnih sistema, u onome što su naša energetska i druga postrojenja. Srpske firme, srpsko znanje daje softver koji je nužan da to funkcioniše. Imamo mogućnosti u domenu telekomunikacione opreme. Ne možemo se boriti direktno protiv najvećih svetskih giganata, ali možemo naći zajednički jezik s njima i, isto tako, na bazi domaćih kapaciteta izgraditi i nove firme.
Napokon, ova strategija predlaže da unapređenje donošenja državnih odluka, kao i afirmacija nacionalnog identiteta, bude prioritet naše nauke. Zašto? Zato što konstatujemo da oni koji misle o velikim društvenim fenomenima skoro nikada nisu konsultovani kada se pripremaju javne politike. To jeste veliki problem. Moramo raditi na tome da donosioci javnih odluka, uključujući i narodne poslanike i Skupštinu, imaju dovoljnu analitičku i naučnu bazu za donošenje sudbonosnih odluka za našu naciju i naše građane.
Istovremeno, uz ogromne izazove s kojima se suočava naša zemlja – atak na naš suverenitet, raspad SFRJ, afirmacija nacionalnog identiteta jeste i dalje jačanje srpskog jezika i slavistike svuda u svetu, koja će imati još veću srpsku koloraturu, ali Srbija je i snaga njene raznolikosti, to je mogućnost da afirmišemo i ono što je istorija ostavila našem tlu, od praistorije, neverovatnih rimskih utvrđenja, činjenice da je jedan od 16 rimskih imperatora rođen na tlu današnje Srbije, Konstantin Veliki, i njegov Edikt, koji je pre 1700 godina doveo do tolerancije svuda u tadašnjem poznatom svetu. Povezivanje, afirmacija i jačanje kvaliteta donošenja javnih odluka, bez instrumentalizacije društvenih nauka, jer to nije nikakav cilj, i afirmacija našeg nacionalnog identiteta, to su ključni ciljevi naše naučne strategije.
Dame i gospodo, uzeo sam ovih nekoliko minuta da vam predočim okvir unutar kojeg su razrađeni ovi zakoni. Ovi zakoni imaju kao ključni cilj da to sprovedu u delo, bez odlaganja, jer vremena za gubljenje nemamo. Nadam se da ćemo u ovom cenjenom domu postići što je moguće širi konsenzus o ovim zakonima, koji predstavljaju budućnost naše nacije.
Srbija mora unaprediti svoj naučni sistem, mora ga mnogo bolje povezati s privredom, mora zaustaviti odliv naših najtalentovanijih ljudi, naći zajednički jezik s onim tehnološkim gigantima da, umesto da nam otimaju najkvalitetnije ljude, jednog po jednog, bez ikakve nadoknade, nađemo način da radimo s njima i da njihove investicije i njihova tržišta rade za zemlju Srbiju.
Zbog toga, dozvolite mi da u najkraćim crtama predočim ono što se nalazi u ovih šest zakona. Prvo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti.
Ovo je matični zakon za one koji se bave naukom u našoj zemlji. Kao što vidite, imamo jedan broj dosta preciznih i operativnih promena koje su ovde predočene. Razlog za to je dijalog koji smo imali i s naučnicima. U proteklih godinu i po dana, lično sam imao čast i mogućnost da sretnem od 1.500 do 2.000 njih, kao i one privrednike koji rade s njima, kao i međunarodne savetnike, međunarodne firme i domaće firme koje bi želele ili već rade s njima.
Novine koje ovde predlažemo su sledeće. Prvo, da ne bismo samo govorili o toj nužnoj vezi između nauke i privrede, jer prošle godine je, na primer, jedva deset patenata cela naša naučnoistraživačka zajednica podnela, a svaki veći međunarodni univerzitet svake godine podnese oko hiljadu patenata, to je naša surova realnost, Nacionalni savet za nauku i tehnologiju u ovom predlogu se otvara ka privredi koja je, pre svega, domaća, ali isto tako i prema inostranim investitorima s kojima moramo naći zajednički jezik, a u interesu Srbije.
Drugi predlog je da se unapredi mobilnost naših istraživača. Nažalost, danas mobilnost postoji uglavnom u jednom pravcu – ka kvalitetnijim međunarodnim institucijama. Međutim, danas je veoma teško, zbog karijere i načina na koji se vrši ocenjivanje, da dođemo do mobilnosti unutar samog naučnog sektora. Zbog toga, istovremeno, uz unapređenje mobilnosti istraživača, jačamo veze između instituta i univerziteta. Ta debata traje već dugo, ali i dan-danas, nažalost, u mnogim slučajevima, instituti i fakulteti se ne doživljavaju kao kolege koji moraju zajedno da rade, jer smo mi, sa 8.565 naučnika koji su finansirani iz budžeta Republike Srbije, daleko ispod onog broja koji je potreban.
Poslednja stvar koja je potrebna našoj zemlji to je da se ta naučna zajednica deli na bilo kakav način. Međutim, da se ne lažemo, to je neretko slučaj. Prečesto imamo konkurenciju tamo gde mora da postoji saradnja. Neretko imamo pokušaj očuvanja sopstvenog atara i svojih pozicija, na uštrb onoga što mora da se obezbedi, a to je kvalitet predavanja.
Bolonjska reforma pokazuje da, nažalost, u mnogobrojnim slučajevima fakulteti nemaju dovoljno mentora za doktorante. Predlog ovde nije ni na koji način da se ukine onaj princip koji se mora po svaku cenu očuvati, a to je da samo univerziteti imaju pravo da izdaju diplome. Samo na takav način ćemo uspeti da kvalifikujemo jedan broj njih za tzv. šangajsku grupu najboljih 500 univerziteta. S druge strane, moramo omogućiti da u mnogo većoj meri naučnici koji rade u institutima mogu biti mentori doktorantima. To je dobro za doktorante, a dobro je i za našu nauku i za naše društvo.
Pomenuo bih i potrebu formiranja mnogo tesnije veze između onoga što je nekada bila značajna snaga ondašnje Jugoslavije, a to je veza između odbrane i civilnog sektora. Nažalost, odavno su ta dva sektora odvojena, od odabira u zvanje po vojnim zakonima, do činjenice da vojni instituti nisu dovoljno sarađivali s civilnim sektorom. Ovde imamo mnogo veće uključivanje i saradnju između vojnog i civilnog sektora i to je za svaku pohvalu, jer je u domenu namenske industrije. Pravi proboj jeste u domenu tehnologije, ali i u domenu našeg civilnog sektora možemo i te kako, kao što je slučaj u mnogim drugim zemljama, imati velike koristi od onih naučnih dostignuća koji se pronalaze u vojnom sektoru.
Ako pogledamo institute, mi smo očuvali, mada je to bilo, poštovani narodni poslanici, predmet dosta žestoke i veoma aktivne diskusije, tzv. projektni princip za finansiranje naših naučnika. Nismo predložili ovde tzv. institucionalno finansiranje, ili tzv. finansiranje hladnog pogona, iz razloga što su iskustva u tom domenu skoro nepodeljeno loša.
Naravno, u ovom zakonu smo imali sluha za naše naučnike koji nisu mogli da dođu do bankarskog kredita, zato što se njihova institucija finansira na projektnom principu. Ovaj zakon jasno stavlja do znanja da je njihov radni status stabilan i taj način rešavamo taj problem koji je uočen. S druge strane, projektni princip je očuvan da bi se očuvalo jedinstvo našeg naučnog sistema i zbog toga što ceo svet ide u tom pravcu.
Dame i gospodo, mi, međutim, ovde uvodimo mogućnost formiranja tzv. nacionalnih instituta, i to ne po trenutnom gabaritu postojećih instituta. Nažalost, nemamo velike institute danas. U našoj strategiji možete videti da imamo samo dva instituta koja imaju više od 120 naučnika, a to je prosečna veličina jedne međunarodne ekipe koja radi na velikom problemu. To je mera i to je, otprilike, jedno merilo prema kome uvek moramo da razmišljamo.
Predlaže se da, na dobrovoljnoj bazi, instituti koji žele da se udruže ili oni koji mogu da se razviju i pređu 100 naučnika u zvanju, ukoliko su u skladu s prioritetima koje sam malopre obrazložio, mogu dobiti i naziv nacionalni institut. To im neće dati institucionalno finansiranje, ali sigurno je da će one institucije koje mogu da postanu pravi ravnopravni partneri međunarodnoj nauci i tehnološkim firmama imati prioritet u dodeljivanju infrastrukturnih novaca za izgradnju i za opremanje. Na taj način ćemo im omogućiti da se mnogo lakše izbore i za svoje mesto u evropskim integracijama, gde od 2007. godine Srbija ima zapažene uspehe, doduše, veoma neravnomerne prema disciplinama – dobre u informacionim tehnologijama i nano-tehnologijama, dosta slabije u zaštiti životne sredine i medicine. Ali, bilo kako bilo, ovi nacionalni instituti će omogućiti da se na mapi Srbije pojavi nekoliko međunarodnih instituta koji mogu na pravi način da konkurišu i da se izbore u veoma žestokoj evropskoj međunarodnoj konkurenciji.
Napokon, pošto je o tome bilo priče, ovaj zakon, želim to da apostrofiram, biće jedan od najvidljivijih pomaka za naše građane. Predlaže se formiranje centra za promociju nauke.
Svi oni koji su imali sreću da posete zemlje u regionu ili Evropi, pa i šire, konstatovali su da u tim zemljama uvek postoji jedna institucija gde osnovci imaju mogućnost da se upoznaju s naukom i tehnologijom na jedan svojstven način, koji je intelektualno rigorozan, ali istovremeno interaktivan i zabavan. Vidimo svake godine redove koji se formiraju za Festival nauke, vidimo naše mališane, koje niko ne mora da ubeđuje da idu tamo. I, kao što u Parizu, Budimpešti, Beču, Ljubljani postoji mesto gde se vrši promocija i popularizacija nauke, predlaže se da se i u Srbiji formira jedna takva institucija, koja nije muzej, muzej ima svoju funkciju koja je važna, nego je nešto što omogućava, pre svega, da se pojavi želja u očima mladih bića, da njihovi učitelji mogu da identifikuju jedan broj talentovanih, koji mogu u godinama koje dolaze da budu naš rasadnik, da budu naši novi talenti, naše nove Tesle.
Poštovani narodni poslanici, to je jedna inicijativa koja će omogućiti da svaki razred svake osnovne škole, ali, zato što je to potreba naše zemlje, i svi poslanici Narodne skupštine, svi ministri Vlade Republike Srbije, kao i svi direktori javnih, državnih i privatnih preduzeća, dođu na mesto gde će imati mogućnost, u skladu s njihovim uzrastom, da čuju od strane naše naučne zajednice ona predavanja, seminare i međunarodne skupove gde će se mnogo brže razmeniti mišljenja o tome šta su mogućnosti i obaveze Srbije u domenu ekonomije znanja.
Dame i gospodo, ovaj zakon omogućava veoma značajan napredak i pozivam sve poslaničke grupe da ga podrže.
Drugi zakon je zakon o inovacionoj delatnosti. Već dugo se govori u našoj zemlji o teškoćama koje postoje u plasiranju kvalitetnih proizvoda. Izvoz naše zemlje prošle godine predstavljao je jedva 23% BDP-a naše zemlje. Ako uđemo u strukturu tog izvoza, tu vidimo ključni izazov Srbije za godine koje dolaze. Kvalitetne plate, dosledne penzije, kvalitetna infrastruktura – jedini način da dođe do njih jeste da Srbija proizvodi proizvode i usluge koje plasira na međunarodnom tržištu i koje donose tu zaradu, poreze i doprinose koji daju bolji život. To je veliki izazov naše zemlje i mi ne možemo računati da ćemo imati mnogo bolji standard tako što ćemo dobiti mnogo veću kvotu za izvoz određenih neprerađenih poljoprivrednih proizvoda, ili, pak, još malo više prerađenih metala.
Ovaj zakon je ovde da odgovori na taj veliki izazov. Prvo, rešava po prvi put ono o čemu sam malopre govorio. Zašto naši naučnici ne podnose skoro nijedan patent? Prvo, zato što nije bilo sistema, drugo, zato što nije bilo podsticaja, treće, zato što nije bilo novca da se takve ideje pretvore u proizvod. Ova dva zakona, kombinovano, daju odgovore na sva tri pitanja.
Prvo, posle velike rasprave koju smo imali ne samo s naučnicima, nego i sa privredom, predlaže se sistem koji je sledeći – ukoliko je inovacija koja postaje patent finansirana iz državnog novca, ona pripada onoj instituciji gde je proizvedena, institutu, tj. fakultetu. To nam je važno, jer da bi Beogradski, Novosadski ili neki drugi univerzitet ušao na listu 500 najboljih, to će biti jedno od ključnih merila. Rekoh malopre, neki imaju i hiljadugodišnje, a naša cela nauka, kada pogledamo ono što je predloženo, to je deset.
U tom smislu, činjenica da će izum pripadati legalno instituciji ne znači da će i prihodi pripadati instituciji. Predloženo je ovde nešto nalik onome što postoji u zemljama u okruženju, u Evropi, u Izraelu, da bar 50% eventualnih prihoda od komercijalizacije jedne takve inovacije pripadne pronalazačima. Može biti više, ali ne može biti manje od 50%.
Drugi izazov je kako dati podsticaj da dođe do podnošenja tih patenata i kopirajta. Predlažemo formiranje centra za transfer tehnologija – jednu ekipu od nekoliko ljudi, koje nećemo lako naći, zato što moraju da imaju i naučna znanja, i tehnička znanja, a istovremeno da znaju da prepoznaju ono što se može plasirati na tržištu. Određene inicijative postoje, na Univerzitetu u Novom Sadu postoji već jedna slična ekipa, ali za celu Srbiju se predlaže formiranje jedne ekipe koja će neprestano tragati za onim što se može pretvoriti u proizvod. U predstojećim budžetima, koje ćemo predložiti, poštovani narodni poslanici, biće predviđen i novac da se plati za takve patente, i za one najobećavajuće, i ono što je danas dosta skupo, a to je taj evropski patent koji štiti svuda u svetu.
Kako finansirati te ideje? Imamo već nekoliko primera u našim gradovima, ekipe koje imaju ideju, ali koje su nam rekle da uvek nailaze na taj finansijski zid. Ne postoji danas finansijska institucija koja može finansirati tzv. kapital rizik, tj. odrediti određene novce za obećavajuću tehnologiju i na taj način ići ispred tržišta i osvojiti tržišne pozicije.
Predlaže se formiranje Fonda za inovacionu delatnost, koji će biti instrument Srbije za taj ključni momenat. Jer, poštovani narodni poslanici, razgovarajući, primera radi, sa 15-ak firmi koje se nalaze u tehnološkom inkubatoru u okviru tehničkih fakulteta, ili Univerziteta u Beogradu, na moje pitanje – šta nameravate da radite, odgovor je bio – ukoliko ne uspemo da nađemo izvore finansiranja, odlazimo. I, imaju ponude iz Švajcarske i iz Engleske, iz SAD, gde takav sistem postoji.
Poštovani narodni poslanici, predlažemo vam, kao odgovor na to ključno pitanje, da za one naše naučnike, lekare, inženjere, pronalazače koji imaju i taj preduzetnički poriv, nema ih toliko mnogo da možemo da izgubimo jednu jedinu takvu ekipu, obezbedimo finansijski instrument, koji će se posle toga kvalifikovati u jednu širu evropsku inicijativu, koju sam u ime naše republike predočio našim evropskim partnerima, 9. decembra prošle godine, i na kojoj radimo, a to je formiranje tehnološkog fonda za zapadni Balkan, gde Srbija ne bi bila jedini finansijer, nego fondovi iz EU, druge zemlje, Evropska investiciona banka i mnogi drugi finansijeri.
To je ono ključno što predlaže ovaj zakon. On nas usklađuje u nomenklaturi s onim što postoji u Evropi i u svetu, ali rekao bih da je intelektualna svojina i pretvaranje ideja u proizvode koji će se plasirati u svetu ključna ideja predloženih izmena i dopuna Zakona.
Zakon o SANU. Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, ovo je treći put da se ovaj zakon upućuje Narodnoj skupštini na usvajanje, prethodna dva puta je dolazilo do izbora. Danas je ovaj zakon pred vama. Veoma je važna institucija naše zemlje i ima sopstvene izazove, želi da da svoj doprinos razvoju naše nauke, tehnologije i umetnosti i ovaj zakon omogućava da se približi onome što jeste način funkcionisanja istih institucija u drugim zemljama.
Prva novina je mogućnost da naša akademija, u perspektivi, kada se za to usvoje odgovarajuće zakonske odredbe, dobije ne samo budžetsko finansiranje, nego da i legati i fondacije mogu da finansiraju jednu takvu instituciju.
Druga novina je mogućnost da Akademija na mnogo efikasniji način upravlja institutima koji su u njenom okrugu. Ni na koji način to neće dovesti do cepanja naše naučne zajednice i o tome smo postigli dogovor s kolegama akademicima. Te i takve institucije, ti instituti će funkcionisati na drugi način, kao i drugi instituti, ali u upravljanju unutar sistema Akademije stvari će biti mnogo jasnije, kao što će biti jasnije kada se predsedništvo svede na pet osoba, biće mnogo funkcionalnije.
Treba podvući i na ovaj način staviti do znanja da samo SANU može da predstavlja Srbiju na međunarodnom nivou, na nivou države.
Veoma ću kratko, ne zbog toga što je to manje važno, obrazložiti i tri zakona koja se tiču intelektualne svojine. Prvi je zakon o oznakama geografskom porekla. Verovatno znate da je jedna francuska firma u Švajcarskoj registrovala jedan brend koji se zove "šljivovica". Do ovog zakona i do popisivanja Sporazuma o stabilizaciji sa EU, koji je, kao što ste videli, pre neki dan i stupio na snagu u potpunosti, nismo imali pravne mogućnosti da predupredimo takve pokušaje.
S druge strane, naši prijatelji iz Grčke, koji su se više od 20 godina borili da "feta" sir bude geografski označen proizvod, da niko van Grčke ne može jednu takvu marku da zaštiti, pre tri godine su, ako se ne varam, dobili na Evropskom sudu u potpunosti svoja prava.
U tom smislu, zakon o oznakama geografskog porekla zamenjuje zakon iz 2006. godine, iz razloga što je EU, u maju 2006. godine, donela jednu potpuno novu direktivu sa kojim se ovaj zakon usaglašava. Ovim zakonom ćemo imati mogućnosti da pirotski kačkavalj, da počnem od Pirota, pršutu iz Užica, kraljevački kajmak i mnoge šljivovice, mnogo toga plasiramo. Procena je da, otprilike, 50 takvih geografskih oznaka naša zemlja može plasirati i to je velika ekonomska šansa. Na primer, jedna Italija svake godine plasira na svetsko tržište osam milijardi evra ovakvih proizvoda i ozbiljna istraživanja među potrošačima pokazuju da smo spremni da platimo 20% više za proizvod koji je zaštićen time što ima geografsko poreklo.
S druge strane, kroz to proizilazi i obaveza. Setimo se, pre dve godine, ako se ne varam, velika uzbuna je nastala zato što je jedan proizvođač ''mocarele'' ugrozio ceo žig, ceo brend.
Zbog toga se u ovom zakonu, zajedno s našim kolegama iz Ministarstva poljoprivrede, uspostavlja sistem kontrole, tako da proizvođači koji žele da imaju zaštićeno geografsko poreklo moraju u potpunosti i u svakom momentu, za svaki proizvod, poštovati norme kvaliteta. To je ono što omogućava ovaj zakon.
Na pravnom nivou, uz naš sporazum o stabilizaciji, omogućava i da zaštitimo naše brendove i da ih plasiramo.
Nedavno nam je Švajcarska konfederacija dodelila jednu donaciju i radićemo na odabiru dva-tri, za početak, takvih oznaka geografskog porekla i pokušati da unapredimo njihovo plasiranje.
Tu su, poštovane dame i gospodo, još dva zakona o potvrđivanju dve međunarodne konvencije, tj. ugovora i sporazuma. Prvo je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu. Radi se o ugovoru koji je globalan i Srbija će biti 23. ili 24. zemlja koja će ratifikovati, ukoliko tako odlučite, jedan ovakav ugovor.
On je, pre svega, procesnog tipa. Obezbeđuje da patent koji mi tražimo, tj. da forme koje se traže za patentiranje budu ujednačene, jer je bilo uočeno na velikoj međunarodnoj utakmici za tehnologiju da su neke zemlje tražile od stranih firmi mnogo komplikovanije procedure nego od sopstvenih. Na ovaj način Srbija ulazi na ravnopravan način u taj domen. Niko neće moći da traži od naših pronalazača više od onoga što tražimo mi, ali ni mi nećemo moći da tražimo više od onoga što traže oni.
Napokon, jedan zakon, a to je zakon o potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga. Ovaj sporazum datira iz 1966. godine, naša zemlja, nažalost, kasni ponekad i decenijama u pristupu određenim važnim međunarodnim konvencijama. Na ovaj način ćemo se, u smislu nomenklature, uskladiti.
Zaključujem, poštovani narodni poslanici. Juče je Republika Srbija potpisala finansijski sporazum u vrednosti od 200 miliona evra s Evropskom investicionom bankom, koja će obezbediti da kroz sufinansiranje iz našeg budžeta i iz drugih partnerstava, državnih, međunarodnih, privatnih, dođemo do ulaganja od otprilike 400-500 miliona evra u naučnu i tehnološku infrastrukturu naše domovine. To je najveća investicija u znanje koja je ikada urađena u istoriji naše nacije.
Ova godina je ključna za našu nauku, iz tri razloga. Prvo, imamo strategiju i, ukoliko ovaj cenjeni dom to odluči, imaćemo i zakone koji će omogućiti njeno nesmetano sprovođenje. Ove godine moramo sprovesti i poziv za finansiranje naučnih projekata za sledećih pet godina, jer postojeći ciklus ističe na kraju ove godine.
Zbog toga, usvajanje ovih zakona u ovom momentu će omogućiti da sredinom maja otpočnemo taj ključni proces, koji će onda uvrstiti i uključiti sve ove promene i sve ono što je bilo predmet široke rasprave, skoro godinu dana, s našom naučnom i privrednom zajednicom.
Strategija, zakoni, poziv i sada, ukoliko, a nadam se, Narodna skupština veoma brzo, posle ovog potpisivanja, ratifikuje i ovaj sporazum s Evropskom investicionom bankom, imaćemo i mogućnosti da mnogobrojne naše ekipe imaju opremu koja im je potrebna, a da one stare objekte koji su tu i tamo u Beogradu i Novom Sadu, u Beogradu – zgrada Prirodno-tehničkog fakulteta tone već deset godina, saniramo, jer se radi o veoma kvalitetnom objektu, gde ima mnogo dobrog laboratorijskog prostora. Imamo zgradu Rektorata u Novom Sadu koja trune, u Nišu, odlične ideje, već toliko godina nesprovedene, u domenu informacionih tehnologija i kampusa koje možemo tamo izgraditi.
Imamo mogućnosti da, uz izgradnju Centra za promociju nauke, uložimo nužna sredstva u ono što su temelji koji trunu već više od 11 godina, blizu Valjeva, za stanicu ''Petnica'', gde je 25 hiljada talentovane, motivisane dece prošlo i što je rasadnik naših najboljih naučnih talenata. Zatim, mogućnost da u krugu Kliničkog centra Srbije, sada kada se taj Klinički centar renovira, umesto da taj veoma važan deo teritorije postane, eventualno, predmet neke spekulacije, da šest sektora bude posvećeno naučnom potencijalu u domenu biomedicine, mogućnost da na Univerzitetu u Kragujevcu, s profesorom Stojkovićem i mnogim drugim naučnicima, formiramo jedan evropski centar za izučavanje matičnih ćelija, mogućnost da ti centri animiraju kapacitete koji postoje u farmaceutskoj industriji u Zrenjaninu i u Leskovcu.
Takođe, da možemo da obezbedimo u domenu poljoprivrede, u Novom Sadu, da se pojavi nacionalni institut, ali isto tako i ono što će biti takmac na tržištu i animacija za ono što postoji i u Bačkoj Palanci, i u Guči, i u Čačku, i u Kragujevcu, i u Užicu. Da obezbedimo, u domenu naših društvenih nauka, da oni koji su se tome posvetili ne rade u nemogućim i nehumanim uslovima, neki od njih rade u podrumima, da imaju novca da sprovode terenski rad.
Oni su ti koji će obezbediti da i u ovom cenjenom domu i u Vladi donosimo mnogo bolje državne odluke, rečju, da Srbija kroz ove napore, kroz ove zakone i u ovom momentu ekonomske krize hrabro i veoma jasno stavi do znanja da ne želi više da izvozi pametne ljude, nego želi da izvozi pametne proizvode. Srbija će tako, umesto da pasivno čeka da giganti sveta, i to nisu više samo Amerika i Evropa, to je sada i bliski i daleki Zapad, obezbede da naši najkvalitetniji ljudi odlaze, često bez karte za povratak, pokazati da zna koji su njeni prioriteti, da ima novac da ih sprovede, da ima zakone koji će ih omogućiti i da, pre svega, ima neoborivu volju da se kvalifikuje u decenijama koje dolaze kao visoko razvijene zemlje.
Dame i gospodo, pozivam sve poslaničke grupe da u predstojećem radu predlože svoje ideje, amandmane, da obezbedimo što je širi mogući konsenzus o ovom pitanju koje je sve, osim dnevno-političko.
Upravo zbog toga što je postojao kontinuitet tokom prethodne tri vlade Republike Srbije, danas imamo ono što je prepoznao ''Tomson Rojters'', a to je uspon Srbije u domenu nauke. Pozivam vas da damo ove temelje za sledećih pet do deset godina i, budite uvereni, rezultati neće izostati. Hvala puno na vašoj pažnji.

Da li izvestioci Odbora za nauku i tehnološki razvoj, narodni poslanici Srboljub Živanović, predsednik Odbora, Pavel Marčok, zamenik predsednika Odbora i Živojin Stanković, član Odbora, žele reč?
Molim vas da se prijavite u elektronski sistem, ako želite reč.
Narodni poslanik Srboljub Živanović, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, moram da kažem da se u Odboru za nauku i tehnološki razvoj skupila nauka i znanje ljudi iz struke. Oni su nam predočili u diskusiji da bi trebalo da podržimo set ovih zakona.
Donošenjem novog zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti došlo je do potrebe da se donese nov zakon o Akademiji nauka, tj. da se donese set zakona koji su se stopili u Strategiju naučno-tehnološkog razvoja Srbije.
Gospodine ministre, vi danas pričate o mladom Tesli, ali ste zaboravili da date odgovor zbog čega se mladi Tesla za sve ove godine tako ponašao. Ali, odgovoriću vam ja na to pitanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, posle petooktobarskog proameričkog prevrata u Srbiji, ''pučisti'' su označili start za juriš na sve institucije političkog sistema, javna i društvena preduzeća, fakultete, naučne institucije i razne kulturne ustanove. Revanšizam novopečenih revolucionara, mržnja prema ideološkim neistomišljenicima, šikaniranje političkih protivnika i beskrupulozno otimanje svega vrednog postali su opšti standard ponašanja. Povampirili su se najgori pogromaši iz titoističkog vremena i prekrili se novoskrojenim kvazidemokratskim plaštom.
U ovoj zemlji, dame i gospodo, bio je izgrađen legalan objekat koji se zvao Akademija nauka i umetnosti, ali ste ga vi posle ove petooktobarske revolucije srušili, jer vama nije bila potrebna pamet, jer ste krenuli da se obračunavate s političkim neistomišljenicima, iako su bili dobri i cenjeni naučnici.
Imamo primer najvećeg genija današnjice, koji je dobio otkaz, a to je redovni profesor Pravnog fakulteta dr Vojislav Šešelj, samo zato što je drugačije politički mislio nego tadašnja dosmanlijska klika, i niko mu drugi nije uručio rešenje o otkazu nego Gašo Knežević, čovek sumnjivog i stručnog i političkog ubeđenja.
Kada ga, dame i gospodo, danas gledate i pratite suđenje iz Haga, cela planeta i politički neistomišljenici se slažu i podržavaju njegovu borbu, koja nije usmerena samo na dokazivanje njegove nevinosti, već i nevinosti cele nacije i cele države. Mnogi danas uče na njegovom suđenju i to se vidi i u sudnici Haškog tribunala, od tužioca, sudija, pa i studenata celog sveta, koji navrate u učionicu Haškog tribunala da uče ovu nauku.
Dame i gospodo, Akademija nauka mora da ostane samostalna institucija, bez politizacije, jer je u prethodnom periodu, mislim na period pre 2000. godine, svaka kompanija, svako preduzeće imalo svoj naučnoistraživački centar i institut, koji su proizvodili ili izrađivali određene programe ili vršili razradu projekata u datom programu koji su dolazili s određenih instituta. To je doprinosilo kvalitetnoj i kvantitativnoj proizvodnji, što je omogućavalo rad ovih kompanija.
Vama su posle petooktobarske revolucije krizni štabovi bili naučni instituti i kadrovi koji su imali najlošije reference postaju stručnjaci na institutima ili univerzitetima, jer su politički podobni. Vi ste uništili autonomiju fakulteta, preuzeli ste ulogu postavljanja kadrova prema političkoj podobnosti, a ne prema stručnosti i kvalitetu. Još jedna tragedija je uništenje ovih institucija prelaskom na bolonjski sistem školovanja, što je devalviralo univerzitetsko zvanje i znanje.
Dobro znam, dame i gospodo, jer sam čovek iz privrede, da je veliki hemijski gigant "Zorka" Šabac, zbog nemogućnosti da uvozi sirovine za redovnu proizvodnju, morao da se prilagodi stvaranju novih alternativnih programa, i to u vremenu velike ekonomske krize. Održali su proizvodnju, odnosno koristili su postrojenja tehnološkog sistema i uposlenost ljudi, što je to uradio naučni institut kompanije.
A šta je danas? Proizvodnja u Srbiji, koju vi danas merite, niža je nego u 1989. godini. Hteli ste inostranu tehnologiju i opremu, a o stručnjacima niste razmišljali. Oni su do sada morali da se bore za svoje preživljavanje, i svoje i svojih porodica. Mnogi od njih su napustili zemlju i otišli u svet. Ono, dame i gospodo, što je interesantno, jeste da je Srbija, može se reći, Zapadu, Americi, poklonila 12 milijardi evra, jer toliko je koštalo Srbiju školovanje kadrova koji su rasuti širom sveta i služe njima.
Mi danas, dame i gospodo, imamo primer jednog od naših najaktivnijih naučnoistraživačkih centara, sa učešćem u oko 11 projekata, a to je "Vinča", gde se, takođe, želi uništiti ovaj naučni institut i pretvoriti u javno komunalno preduzeće. O ovom problemu sam govorio u prethodnom periodu.
Sada, kada propagirate vraćanje kadrova i podizanje naučno- istraživačkog rada, to vam je isto kao kada iz pepela dižete objekat. Ali, dobro, vi ste to naučili, pa ću vam navesti primer.
Primer je, takođe, posle petooktobarske revolucije, kada ste palili ovo zdanje i mnogi se busaju u grudi i veličaju svoju borbu za demokratiju, koju su započeli kao piromani. Trebalo je da budu uhapšeni i da plate račun za ovo vandalsko delo. Navijače koji se nasilnički ponašaju na stadionu, rušilački, vi hapsite, a ove danas nagrađujete.
Dame i gospodo, pored niskog izdvajanja za nauku, zabrinjavajući je i nedostatak jasnog pozitivnog trenda u izdvajanjima. U svim visoko i srednje razvijenim zemljama sveta ulaganje u nauku kontinuirano raste.
Pogledaćemo kako se to kretalo, a to je u periodu za 2009. godinu, kada je prihod od naučnih instituta i institucija bio ostvaren u iznosu od oko 12,5 milijardi evra. To je polovina koju su instituti ostvarili od onih sredstava izdvojenih iz Ministarstva, odnosno iz budžeta Republike Srbije za 2008. godinu.
Ako pogledamo grafikon, videćemo je kako je taj trend rastao, pa ćete videti da je došlo do porasta tek u 2008. godini. Ali, dame i gospodo, u Republici Srbiji ne postoji tačna procena izdvajanja privatnog sektora u naučna i tehnološka istraživanja, poređenje državnih ulaganja od 0,3 bruto domaćeg proizvoda je nerealno, ali ga treba uporediti sa drugim zemljama.
Jedan od velikih problema nauke u Republici Srbiji je to što se mala količina sredstava, koja se ulaže, uglavnom, iz jednog izvora u naučna istraživanja, raspoređuje na preko 1000 projekata. Iz sredstava budžeta Republike Srbije, u 2009. godini finansiran je 501 projekat osnovnih istraživanja, ali to je minimum, jer ste na kraju shvatili da bez nauke nema života u ovoj državi. Takođe, izdvojeno je 50,2% ukupnih sredstava iz budžeta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.
Pored navedenog projekta, iz ovih sredstava, Ministarstvo je finansiralo i 471 projekat tehnološkog razvoja i 129 projekata inovacione delatnosti, za koje je izdvojeno 39,2% iz sredstava Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.
Za razliku od Republike Srbije, u većini evropskih najrazvijenijih zemalja i u svetu, ovaj odnos je obrnut i izdvajanja za primenjena istraživanja zauzimaju veći deo državnog budžeta. Takođe, skoro 80% sredstava namenjenih naučnim projektima jesu plate istraživača i nesrazmerno mali deo sredstava odlazi na troškove izvođenja eksperimenata i slično.
Dame i gospodo, verovatno ste i vi došli do otkrića, kada se privreda i ekonomija ove zemlje obrušila, da bez ulaganja u nauku nema oporavka. Nastaviću svoje izlaganje kasnije.

Da li još neko od izvestilaca želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li žele reč narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje, narodni poslanici Srboljub Živanović i Sreto Perić, na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj, a povodom razmatranja predloga zakona po tač. 9, 10. i 16. dnevnog reda?
Narodni poslanik Sreto Perić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, između Poslaničke grupe SRS-a i vas iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj o ovom pitanju nema i ne sme da bude razlike. Da li su nam potrebni ovi zakonski predlozi? Svakako da jesu, mada o nekima govorimo po drugi put posle tri godine. Postavlja se pitanje – kakav smo imali pristup tada, ako posle tri godine moramo da menjamo ove zakonske predloge? Život ide dalje, zakone treba prilagoditi životu, to nije sporno. Šta ste vi želeli da postignete?
Videli ste, gospodine ministre, koliko su vas pratile vaše kolege iz političke stranke kojoj pripadate; kada ste obrazlagali jedan zakonski predlog, oni su mislili da je tu kraj i hteli su da vas podrže aplauzom. Ovde se radi o šest zakonskih predloga. Moj razlog za izdvajanje mišljenja jeste više te prirode nego suštinske. O tome ću govoriti kada bude rasprava u načelu.
Ide se po hitnom postupku. Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ide po hitnom postupku, dva dana pre početka zasedanja je stavljen na dnevni red, a to nije smelo da bude tako. Moralo je da bude više rasprave o tome. Vi ste na Odboru za nauku i tehnološki razvoj rekli da je kratko vreme rasprave, ali da ste imali veliki broj razgovora s ljudima koji se bave naukom i naučnim istraživanjima i da je to negde između 1.500 i možda 2.000 ljudi.
Mi ne sporimo nikada javnu raspravu u okviru krugova koji se bave određenim problemima, bilo da je to naučno i tehnološko istraživanje ili neki drugi problem, ali zahtevamo da bude dovoljno vremena za narodne poslanike, kako bi mogli kvalitetno da se pripreme za ove rasprave.
Međutim, i ovoliko vremena nam je bilo dovoljno da primetimo određene stvari. Ne ulazim u napore vaših kolega koji sede tu, vrlo korektno su na Odboru za nauku i tehnološki razvoj govorili o stručnim aspektima ovih zakona, ali ću vam u raspravi u načelu pokazati na konkretnim primerima da ste ove zakone obojili političkim bojama. To ni u kom slučaju niste smeli, to ću kod prvog zakona, o naučnoistraživačkoj aktivnosti, pokazati, ali Centar za promociju nauke neka ostane kao posebna institucija, kao novouvedena institucija.
Mislim da današnja rasprava o ovim zakonima, takođe, može da bude dobra prilika za promociju nauke i tehnološkog razvoja. Kada je jednom prilikom, o nekom drugom zakonu, govorila koleginica Snežana Plavšić-Stojanović, ovde bi bilo i te kako razloga da su ili udvostručili vreme, ili da nije bila objedinjena rasprava o svim ovim zakonskim predlozima.
Šta je vama bio motiv za spajanje ovih zakonskih predloga, odnosno za objedinjenu raspravu? Verovatno to što je predlagač svih šest zakona Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, s jedne strane, i, s druge strane, što, objektivno, ovi zakoni imaju dodirnih tačaka, da bi predstavili na dobar način preko 8.300 ljudi koji se bave naukom i naučnim istraživanjem, a koji su direktno finansirani od strane budžeta.
Kada kažem da su ovi zakoni obojeni političkim bojama, možemo naći u vašoj strategiji, na strani 36, gde se kaže, kada govorimo o društvenim i humanističkim naukama – znamo da se oko 1.900 ljudi, od ukupnog broja od 8.300, 8.500, da zaokružim, ne baratamo preciznim ciframa, bavi istraživanjem u oblasti društvenih i humanističkih nauka. Od 2.047 naučnih radova, samo je 30 iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Pogledajte koji nam je odnos tu i onda, jednom rečenicom, kažete – u stanju istraživanja i potencijalima, istraživači imaju slabe veze s nosiocima državne politike, pa i s državnim činovnicima. Vi, verovatno, konstatujete jednu istinu, ali to je nešto što ne sme da se dovede u direktnu vezu s ljudima koji se bave naučnim i istraživačkim radom.
Na kraju, možemo se složiti da imamo izuzetno talentovane pojedince, izuzetno vredne ljude koji se bave naukom i naučnim istraživanjima, ali organizovano, baš gde je potrebna intervencija države i vašeg ministarstva, vrlo slabe rezultate imamo.
Postoji i jedan institut, ovo zbog toga što ste vi, gospodine ministre, pomenuli, to je Institut za krompir u Guči. To je u vlasništvu države sa 100% kapitala. Oni 22 meseca nisu primili platu, isključena im je struja, pokušavaju sa Ruskom Federacijom ili s nekom od tih zemalja da sklope strateški ugovor da bi mogli…
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Završavam. Gospodine Nedeljkoviću, vi potičete iz tih krajeva, a ukoliko ministar ne stigne, on je zadužen i za evropske integracije, onda vi obratite malo pažnju na ovaj institut. To je ustanova s vrlo kvalitetnim stručnjacima, koja je do sada davala dobre rezultate u praksi. Hvala vam. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Da li želi reč narodni poslanik Srboljub Živanović, koji je izdvojio mišljenje? (Da)
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, izvinjavam se, zaboravio sam da pozdravim bivšeg rektora Univerziteta, gospodina Jošu Nedeljkovića, koji je sada državni sekretar. Moram reći da je na Odboru za nauku bio prisutan i sadašnji rektor Univerziteta dr Branko Kovačević. Prisustvo ova dva čoveka govori koliko je potrebno da se univerziteti uključe u ovaj naučni program, u strategiju nauke, jer kada pominjete ovih šest-sedam programa kojima glavna teza treba da bude ostvarivanje ove strategije, to obuhvata probleme koji su danas prisutni u Srbiji.
Možemo reći da su razlozi za donošenje ovog zakona regulacija naučnoistraživačke delatnosti koja omogućuje implementaciju strateških nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije. Primena zakona omogućiće racionalizaciju mreže naučnoistraživačkih organizacija, tesnu saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa društvom, kroz popularizaciju nauke, partnerstvo s privredom, partnerstvo s dijasporom kroz zajedničke projekte, partnerstvo s međunarodnim organizacijama kroz razvoj programa i partnerstvo s drugim ministarstvima u realizaciji kapitalnih projekata od strateškog značaja.
Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su sledeći:
1) definisanje prioritetnih, osnovnih razvojnih i primenjivih naučnoistraživačkih programa;
2) primena rezultata istraživanja;
3) bliže povezivanje sa visokoobrazovnim institucijama;
4) poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa;
5) efikasnija raspodela sredstava za nauku;
6) unapređenje i primena tehnologije kao rezultat softverskog razvoja.
Takođe, to je u Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, u starom zakonu se primenjuju reči: "centra izuzetnih vrednosti", a vi ih u Predlogu zakona zamenjujete rečima: "centar izvrsnosti". Plašim se, dame i gospodo, da opet ovo nije nekakva ujdurma Sonje Liht i njenih nevladinih organizacija, koja želi da izbaci iz upotrebe srpski jezik i da uvede novostvoreni jezik Vatikana.
Matični Odbor za nauku i tehnološki razvoj je raspravljao o ovim zakonima koji su, nažalost, morali da se nađu po hitnom postupku. Kažem nažalost, posle desetak godina, jer ste sami uvideli veliku vašu grešku, na kojim se granama danas nalaze instituti i gde se ti mladi istraživači. Vi pokušavate određenom strategijom, pa kažete – hoćemo da im dodelimo stanove, hoćemo da im pomognemo, da ih zadržimo, hoćemo da ih vratimo. Kako to da izvedete? Na koji način?
Prvo, mlad stručnjak najmanje misli na svoju platu, a najviše na uslove u kojima će svoju naučnu strategiju da sprovodi. Međutim, vi ste za ovih deset godina, kao što sam rekao u svom prethodnom izlaganju, to uništili. Uništili ste velike kompanije, koje danas, tako reći, ne postoje, koje su bile prvi temelj odakle je kretao taj istraživački rad. On se onda prelivao u naučne institute. Iz tih instituta smo apsorbovali mlade stručnjake. Ne možete odmah čoveka ubaciti, kao mladog genija, u jedan naučni institut. On mora da prođe i onaj praktični deo, da se uveri gde će na kraju taj svoj um i otkriće da razvija.
Recite mi, daćete mi verovatno odgovor, u kojim kompanijama danas u Srbiji to postoji, jer je sve uništeno? Kriminalna privatizacija je doprinela ovom uništenju. Što ako se vratite na institute u kojima se proizvodi semenska roba, nekada najkvalitetnija, to je Naučni institut u Novom Sadu i Naučni institut u Beogradu? Danas se opet pojavljuje modifikovano seme iz SAD-a, koja teži da prodre na srpsko tržište, da bismo mogli da uništimo te naše najkvalitetnije i najjače institute kojima smo se ponosili, jer Srbija nije mogla da proizvodi opremu, tehnologiju, ali je zato proizvodila stručnjake.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Završavam. Hvala vam.
U svom izlaganju ću kasnije o svemu tome nešto reći.

Da li reč želi narodni poslanik Milorad Buha, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, kakvo je mesto i pozicija nauke u savremenom srpskom društvu neka nam posluži primer ove dve rečenice koje ću pročitati iz Strategije o razvoju nauke i tehnološkom razvoju RS za period od 2010. do 2015. godine.
Strategija kaže sledeće – mi ne igramo značajnu ulogu ni u jednoj naučnoj disciplini u Evropi i svetu. Neosporivi individualni talenti ne mogu da nam nadomeste činjenicu da se nijedan od naših univerziteta nije našao na šangajskoj listi 500 najboljih u svetu. Upravo ove dve rečenice govore o mestu, poziciji nauke u savremenom srpskom društvu.
Ministarstvo je učinilo napor i izradilo Strategiju. Pitam ministra i stručne saradnike koji su radili – na temelju čega je izvedena ova nacionalna strategija? Jedno društvo koje za sebe kaže da je savremeno, da je civilizovano, mora imati nacionalnu državnu strategiju razvoja. Iz te nacionalne strategije se izvode sve druge nacionalne strategije. Ovom strategijom ste iščupali samo jedan segment, koji pokriva nauka.
Na temelju vaših spoznajnih znanja ste sagradili ono što je ucrtano u temelje ove nacionalne strategije. Vi ste kreirali nešto što ne možete i ne smete kreirati, zato što to mora biti jedna celina izvedena iz nacionalne strategije.
Samo ću vas, u dve rečenice, vratiti na Nacionalnu strategiju privrednog razvoja od 2006. do 2012. godine, koja je morala biti inkorporirana u ovu nacionalnu strategiju, gde je definisano pitanje nauke i tehnološkog razvoja i određena sredstva koja će biti inkorporirana u ovu nacionalnu strategiju. Tu nacionalnu strategiju iz 2006. godine niko više ne spominje. Obaveza državnih organa je da podnesu izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije privrednog razvoja. Međutim, nijednom, ni Vlada ni ova skupština, to nisu razmatrali. Takva sudbina će biti i ove nacionalne strategije. Kada tako nakaradno krenemo, onda tako krenemo i u izradu određenih zakonskih projekata za koje kažete da su temeljni, da su funkcionalni itd.
U obrazloženju ste naveli ukupno šest ciljeva, koji su postavljeni tako široko, koji su sveobuhvatni. Međutim, u izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkom radu ništa od ovoga ne možemo naći. Pokušaću da pročitam – ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su definisanje prioritetnih, osnovnih, razvojnih i primenljivih naučnoistraživačkih programa.
Nijedan član o tome ne govori, ovom što ste naveli u prvom cilju ovog zakona. To je sadržaj Nacionalne strategije, a ne zakona.
Drugo, primena rezultata istraživanja. Gde to možemo naći u zakonu? Dalje, bliže povezivanje s visokoobrazovanim institucijama. Hajde da kažem da ovo možemo na određen način naći, ali i to je širok pojam. Zatim, poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih resursa itd.
Sve se to razilazi jedno s drugim. Šta je bitno? Bitno je da izdvajamo vrlo malo u nauku. Za ovu godinu, 2010, to je oko devet milijardi. Mi smo na lestvici izdvajanja u naučnoistraživački rad pretposlednji, posle Albanije, ali me je strah da će već iduće godine i Albanija biti iznad nas, bićemo poslednji.
Negde 0,275% BDP-a izdvaja se u naučnoistraživački rad. Premalo i ništa. Kada vidimo da će u strukturi tih sredstava, od tih devet milijardi, preko osam milijardi otići za plate, materijalne i nematerijalne troškove, za rad u naučnoistraživačkim ustanovama, svega oko milijardu ili nešto više ide u naučnoistraživački rad. To je zanemarljiva svota. Gde je tu privreda? Gde je učešće privrede? Gde su doprinosi privrede u naučnoistraživački rad?
Nauka je odvojena od države. Nema interakcije između države i nauke. S druge strane, ista ta relacija i korelacija koja postoji između države i nauke treba da bude sa privredom. Nažalost, toga nema.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Hvala.