Hvala, gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, kao i na sednici Odbora za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije ja ću izložiti stav Vlade o pojedinim amandmanima, koje smo amandmane prihvatili, a koje nismo i zašto nismo.
Naime, Vlada je prihvatila amandmane sledećih narodnih poslanika, a reč je o devet amandmana: amandman narodnih poslanika Zorana Šamija i Aleksandra Pejčića na član 5. Predloga zakona, amandman narodnih poslanika Milice Vojić-Marković i Donke Banović na član 8. stav 1. Predloga zakona, amandman narodnih poslanika Milice Vojić-Marković, Donke Banović i Zorana Šamija na član 13. stav 2. Predloga zakona, amandman narodnog poslanika Dušana Marića na član 13. stav 2. Predloga zakona, amandman narodnih poslanika Donke Banović, Zorana Šamija i Milice Vojić-Marković na član 14. stav 1. Predloga zakona, amandman narodnog poslanika Srete Perića na član 38. st. 1. i 2. Predloga zakona, amandman narodnog poslanika Slađana Mijaljevića na član 39. stav 2. Predloga zakona, amandman narodnog poslanika Radice Jocić na član 41. Predloga zakona i amandman narodnog poslanika Slobodana Vukovića na član 44. stav 1. Predloga zakona.
Predložili smo takođe Odboru da usvoji četiri amandmana kao svoje, a potom Vladi, koja ih je prihvatila. Reč je o amandmanima Odbora na član 4. Predloga zakona, na član 52. Predloga zakona, na član 21. Predloga zakona i na član 50. Predloga zakona. To su amandmani koje je Vlada prihvatila od prispelih amandmana na Predlog zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.
Sada nekoliko reči o amandmanima koji nisu prihvaćeni. Postoji nekoliko razloga zbog kojih Vlada nije mogla da prihvati predložene amandmane. Ti razlozi su sledeći. Najveći broj amandmana nije mogao biti prihvaćen jer nisu u skladu sa Zakonom, odnosno ta pitanja koja amandman tretira su već uređena Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Pojedinačno mogu, kada se poslanici budu javljali, i to da kažem, nije ništa sporno.
Druga grupa razloga: predloženi amandmani nisu mogli biti prihvaćeni zato što nisu u saglasnosti sa ostalim propisima, bilo da je reč o odredbama koje nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, sa drugim zakonima iz oblasti obrazovanja u osnovnoj i srednjoj školi i zato što nisu u saglasnosti sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Postoje, takođe, amandmani za koje smo cenili da su pedagoški opravdani, ali da ne mogu biti prihvaćeni iz finansijskih razloga. Rekli smo da ovaj zakon ne podrazumeva dodatna finansijska sredstva. Jedan broj amandmana je podrazumevao izmene u broju grupa koje su predmet predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Mi smo na Odboru, kolege iz Ministarstva i ja smo to predočili poslanicima i pomenuli zašto te amandmane ne možemo da prihvatimo. Njihovo prihvatanje bi iziskivalo dodatna finansijska sredstva, a Vlada nije u mogućnosti da ta sredstva pribavi i to je razlog odbijanja.
Sledeća grupa razloga se odnosi na neprihvatanje tri amandmana iz formalnih razloga, jer su predložena zakonska rešenja jednostavno preciznija, bolje su pravno-tehnički uređena i za nas su celishodnija.
Na kraju, postoji jedna grupa amandmana koje nismo prihvatili iz drugih razloga, bilo da je reč o pitanjima koja tangiraju dve različite oblasti, pa mi smatramo da je postojeće rešenje u zakonu celishodnije, funkcionalnije, primerenije, bilo da je reč o amandmanima koji jednostavno praktično nisu mogući, odnosno nisu primenjivi. Njihovo prihvatanje i primena bi stvorili konfuziju u radu ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
To je jedan kratak izveštaj o amandmanima koje smo prihvatili i koje nismo. Naravno, biću slobodan i kada poslanici budu izlagali da iznesem stav neprihvatanja amandmana i o konkretnim amandmanima. Hvala.