Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da.)

Gospodin Dragan Todorović. Izvolite.

Pre svega, gospođo predsedniče, postavljam pitanje – kada ću dobiti odgovore na ranije postavljena pitanja? Prosto se i vama čudim, da vi ne insistirate da te odgovore dobijem.
Jedno od tih pitanja je vezano za firmu „Morgan Stenli“, koja je izvršila privatizaciju duvanske industrije i za to dobila deset miliona evra, a, po nekim mojim saznanjima, uopšte nije bila registrovana. To je čisto krivično delo i za to neko mora da odgovara. Postavio sam to pitanje republičkom javnom tužiocu i do današnjeg dana nema nikakvog odgovora.
Međutim, mene uopšte ne čudi zašto nema odgovora, jer ovo društvo je potpuno kriminalizovano i u ovoj kriminalizaciji, nažalost, učestvuje kompletan politički vrh.
Imali ste priliku sinoć da gledate nešto vrlo interesantno na jednoj televiziji, i postaviću neka pitanja, pre svega Ministarstvu unutrašnjih poslova, republičkom javnom tužiocu i Agenciji za privatizaciju, da vidimo šta se dešava sa nekim našim kompanijama.
Ovo bi slobodno moglo da se nazove „sad je vidiš, sad je ne vidiš“; to je ona igra sa šibicama, sa onom kuglicom, ali ovde nisu u pitanju kuglice, nego čitave kompanije. Jedna od tih interesantnih kompanija je firma „Novosti“. Kompanija „Novosti“ je privatizovana po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine. Radnici su dobili 60% kapitala. Do osnivanja Agencije 2001. godine, odluka o privatizaciji je „poništena“, jer apsolutno ne postoji ni jedan jedini dokument. Akcionari su izbrisani iz baze podataka u Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku transformaciju. Mia Petrović, pravnica, tvrdi da nikada nije potpisala odluku o poništavanju i da nema nikakvog osnova za to.
Po osnivanju Agencije za privatizaciju, sve firme koje su bile privatizovane po nekom od prethodnih zakona, 1993. godine, 1997. godine, bile su u obavezi da dostave Agenciji za privatizaciju podatke o svojim akcionarima. To je upoređivano sa bazom podataka Ministarstva i pravljen je tzv. privremeni registar. Prilikom privatizacije firmi po zakonu iz 2001. godine, ta baza je konsultovana i radnicima su redukovane akcije, zavisno od toga da li su već ostvarili prava po ZOST-u.
Januara 2004. godine baza je predata Centralnom registru hartija od vrednosti, Agencija je nastavila da kontroliše upis akcija i da vrši redukciju istih, jer je jedina imala podatke o svim akcionarima i imala gotov program ko je to radio. Do tada se Agenciji kompanija „Novosti“ nije uopšte javila. Prvo je bila, pa je nema, ali kaže – do 2006. godine „Novosti“ se nisu pojavile da su privatizovane po zakonu iz 2001. godine. Međutim, saznaje se da su „Novosti“ upisane u Centralni registar, ali se ne zna ni kada, ni kako, ni ko je to odobrio.
Sada se postavlja jednostavno pitanje, s obzirom na to da smo čuli čijim parama su „Novosti“ kupljene – šta je sa periodom od 1997. do 2006. ili 2007. godine? Kako je moguće da jedna tako velika kompanija bude privatizovana, da radnici dobiju 60% akcija vrednosti firme, da ona potpuno nestane i da se posle skoro deset godina ponovo pojavi? To je prosto nemoguće.
Ovom prilikom pozivam sve radnike „Novosti“ koji su dobili te akcije da se udruže, da pokrenu postupak, da uzmu nekog advokata, jer je očigledno da su oni pokradeni, očigledno je da je izvršen veliki kriminal, očigledno je da neko iz političkog vrha ove države učestvuje u ovom kriminalu, očigledno je da je privatizacije izvršena parama koje su takođe zarađene na kriminalan način…
(Predsednik: Vreme.)
Mislim da bi napokon klupko moralo da počne da se odmotava i da oni koji su odgovorni napokon polože račun ovom narodu. Hvala vam.

Gospodine Todoroviću, kad prođe petnaest dana a poslanik ne dobije odgovor na postavljeno pitanje službe urgiraju. Mi ćemo to, naravno, učiniti ovaj put, s obzirom na to da je prvi deo vašeg izlaganja bio vezan za primedbu u vezi sa nedobijanjem odgovora. To je, nažalost, tačno. Koristim i ovu priliku da sve one kojima su upućena pitanja poslanika podsetim da treba daju odgovor na postavljeno pitanje u roku od dve nedelje.

Gospodin Miroslav Markićević ima reč.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, pogotovo vi koji redovno plaćate TV pretplatu, pošto sam jedan od tih i imam slobodu da zastupam građane koji plaćaju TV pretplatu, imam niz pitanja za prisutnu gospođu ministarku finansija. Ako niste obavešteni, pre nekoliko dana sam postavio niz pitanja. Danas imate divnu priliku da odgovorite i meni i svim građanima Srbije.
Drug Aleksandar Tijanić, direktor Javnog servisa, u odgovoru na moja poslanička pitanja i upozorenja krajem novembra da se na Javnom servisu putem SMS poruka odigrava, tobože, igra na sreću, jedna velika prevara, odgovorio je da jedan deo sredstava uplaćuje u budžet Republike Srbije. Molim vas da odgovorite građanima Srbije koliko je od ove igre sa Javnog servisa uplaćeno u budžet Republike Srbije.
Pošto su neki ljudi uhapšeni, pošto su neki pod istragom, pošto je 160 ljudi privođeno na raznorazne zakonske ili informativne razgovore, kako se to već zove, kako vi, gospođo Dragutinović, ukoliko su uplaćene te pare, mislite da taj novac vratite prevarenim građanima Srbije? O moralnoj poruci – od tih para se, navodno, kupuju i klupe za neke zabačene seoske škole – neću da govorim.
Ponavljam građanima Srbije i svima vama, kolege narodni poslanici, koji se još uvek ne javljate, a svi mislite, doduše, u hodnicima, kao ja, da se ovde javite, da ne bi ispalo da kupim ovde neke jeftine političke poene, samo mogu da kažem da je školskog programa bilo i da taj školski program postoji, kao što nažalost ne postoji na Javnom servisu, možda bi direktor Javnog servisa nešto naučio, ne bi se ovako ponašao.
Nastavljam sa pitanjima, kao što sam i obećao građanima Srbije. Koliko je koštala ovogodišnja emisija „Tri pa jedan za Oslo“, za izbor našeg predstavnika za evrovizijsko takmičenje, a pogotovo koliko je koštala Evrovizija 2008. godine, koja je organizovana u našem glavnom gradu Beogradu? Dakle, pozivam direktora Javnog servisa da odgovori na ova pitanja – koliki su bili honorari, ko su ljudi kojima su isplaćeni honorari i da li su poštovani svi zakonski propisi?
Za ovo javljanje, u utorak 16. marta, pitam – da li je tačno da je urednik RTS-a Sandra Šuša, odnosno urednica zabavnog programa, da li je to tačno? Da li je tačno da je njena rođena sestra Ana Šuša urednik muzičkog programa?
Ponavljam pitanje, pošto imam podršku najmanje 90% zaposlenih u Radio-televiziji Srbije, kolike su plate u Radio-televiziji Srbije, na Javnom servisu, od portira do direktora? Predstavljam građane koji plaćaju TV pretplatu. Većim delom verujem da se Javni servis finansira i od novca prikupljenog od TV pretplate, i ako ovde narodni poslanici, svi državni funkcioneri i direktori javnih preduzeća moraju i treba da podnesu građanima izveštaj za svaki dinar koji su potrošili, ne vidim razlog zašto ne bi i Javni servis podneo račune građanima Srbije, da vidimo kako se taj novac troši.
Nova Srbija će, nadam se uz saradnju svih kolega narodnih poslanika, pokušati da pomogne građanima Srbije koji su prevareni putem slanja SMS poruka. Pozvani su sa Javnog servisa da učestvuju u „nagradnoj igri“. Pokušaćemo da organizujemo timove narodnih advokata, da udružimo te tužbe i da zajedno pokušamo da ostvarimo pravo, odnosno da se građanima Srbije vrate pare.
S obzirom na to kako građani Srbije žive, odnosno većina njih, i da postoje najave da će se povećati TV pretplata (ili TV taksa, kako je neko zove), utoliko je važnije ovo što pitam.
Sada hoću nešto da kažem u svoje lično ime. Ne plašim se nikoga osim Gospoda Boga i sina njegovoga, i uvek sam se, koliko sam znao, mogao i umeo, vladao prema načelima Hristove vere. Tirade i uvrede komunističkih histerika me uopšte neće zaplašiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je gospođa ministarka Dragutinović tu, pozdravljam i nju. Poslednjih nekoliko godina bilo je vrlo poučno; čitav svet je shvatio da integracija i globalizacija donose mnogo toga dobrog, ali i da sve ono negativno što se desi u nekoj velikoj ili maloj zemlji može ozbiljno da ugrozi finansijski sistem.
Juče je dobar deo sveta pažljivo čekao rezultate sastanka u Briselu, gde se odlučivalo o tome na koji način će se pomoći Grčkoj u ozbiljnoj finansijskoj krizi. Ta kriza se već prenela i na Portugaliju, Španiju i pitanje je gde će se zaustaviti.
Tako je čitava Srbija pažljivo pratila prošlonedeljni skup na Kopaoniku i zaključila da je taj skup, umesto da da odgovore, doneo samo novo pitanje – da li uopšte Srbija ima ekonomsku politiku i, ako ima, koja je to politika?
Poslednja ekonomska kriza je u kasno leto ili ranu jesen 2008. godine zahvatila Srbiju. Prvo su na udaru bile banke. Sećate li se reakcije Srbije i Vlade Republike Srbije tada? Demokratska stranka Srbije, poslanički klub, već početkom oktobra predložila je Zakon o osiguranju depozita, da bi se zaustavio odliv štednje iz banaka. Vlada je tek posle petnaestak ili dvadeset dana prihvatila takvo rešenje i zaustavila reakciju građana. Za to vreme je više od milijardu evra otišlo iz banaka.
Drugi korak krize je zahvatio preduzeća. Za poslednjih godinu dana više od 200.000 ljudi je ostalo bez posla. Ozbiljan problem je sa likvidnošću, ozbiljan problem je sa funkcionisanjem naše privrede.
Treći korak ili deo krize je uveliko počeo i on ponovo udara na banke. Svako sedmo preduzeće u Srbiji nije u stanju da servisira svoje obaveze. Sve više građana ne može da servisira obaveze koje ima prema bankama. Problem će biti sa rastom docnje, jer će u periodu koji je pred nama preduzeća i dalje kasniti sa otplatom svojih dugova. Mislim da finansijski sektor neće biti ugrožen, ali može da ima ozbiljnih problema.
Neću ulaziti u razloge zbog kojih je Grčka u problemu, ali je osnovno pitanje da li kriza koja je zahvatila Grčku može da ima bilo kakve veze sa Srbijom, kao što ima sa nekim drugim zemljama, i da li su povezane Srbija i Grčka? Odgovor je – može, naravno. Ako ništa drugo, u vlasništvu grčkih banaka je 17% bankarskog sistema Srbije.
U zavisnosti od načina i modela rešavanja problema u Grčkoj i načina na koji će EU, možda i MMF, odlučiti da rešavaju probleme u Grčkoj, ti problemi mogu u ozbiljnoj meri da se odraze i na finansijski sistem Srbije, time i na privredu Srbije i na funkcionisanje Srbije u celini.
Imam pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Cvetkovića i guvernera Narodne banke Radovana Jelašića – na koji način se posmatra analiza u Grčkoj i na koji način će, u slučaju da se pogorša finansijsko stanje u Grčkoj, stanje banaka, bankarskog sistema u Grčkoj, reagovati Narodna banka, odnosno Vlada Republike Srbije? Hvala.

Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da je narodni poslanik Nikola Lazić sprečen da prisustvuje sednici, kao i da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da, pored predstavnika predlagača dr Diane Dragutinović, ministra finansija, sednici prisustvuju i: Vesna Kreljac-Ivanović i Nataša Kovačević, pomoćnici ministra finansija, Višnja Kuzmanović iz Uprave za javni dug i Dragiša Martinović iz Javnog preduzeća „Srbijagas“.

Nastavljamo rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG CARINSKOG ZAKONA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Nikola Savić, Dragan Stevanović, Milorad Buha, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Zoran Krasić, Petar Jojić, Momir Marković, Sreto Perić, Momčilo Duvnjak, Dušan Marić, Aleksandra Ilić, Dejan Mirović, Mirko Munjić, Nemanja Šarović, Milan Škrbić, Dragan Živkov, Nenad Popović, Arsen Đurić, Marina Raguš, Milan Avramović, Bojan Mladenović, Vladan Jeremić, Gordana Pop-Lazić, Boris Aleksić, Dragan Aćimović, Srboljub Živanović, Paja Momčilov, Gordana Rajkov i Vitomir Plužarević, kao i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.

Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.

Narodni poslanik Gordana Rajkov, pisanim putem, povukla je amandman I i amandman II na član 216.

Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika, Zakonodavni odbor je kao neblagovremene odbacio amandmane grupe od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo na čl. 5, 16, 35. i 193. Saglasno istom članu, stav 3, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga carinskog zakona i ovim svojim amandmanom sam tražio da se u tekstu reč „ovim“ zameni rečju „carinskim“.
Smatrao sam da moj amandman i ono što njime tražim preciznije definiše tekst samog zakona, tako da jednostavno svima onima koji tumače i gledaju taj tekst bude jasno o čemu se radi. Međutim, Vlada je u svom obrazloženju navela da se ovaj amandman ne prihvata zato što se koristi ustaljena terminologija i višedecenijska praksa koja je prisutna i u drugim državnim organima.
Možda bih i mogao da prihvatim ovo obrazloženje Vlade, da je Vlada dosledna ovim principima u svakoj situaciji i na svim poljima. Međutim, znamo kako se Vlada ponaša kada su u pitanju principi ove vrste, znamo da se donose zakoni koji se menjaju svake godine; imamo tekst zakona, a nakon toga vršimo izmene, pa opet izmene. Jednostavno, smatram da je ovaj amandman trebalo prihvatiti. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u principu sličan amandmanu Nikole Savića.
Vlada je u obrazloženju zašto odbija amandman navela da poštuje višedecenijsku praksu, metodologiju izrade propisa. Naravno, naši amandmani nisu bili nešto što bi trebalo tu praksu da prekine ili da je uruši i da to obesmisli. Smatramo da su ova predložena rešenja bila samo malo preciznija. Jer, vi jeste potpuno u pravu, gospođo Dragutinović, kada kažete da je ovaj zakon tehnički. Ovo nije zadiralo u tehniku koja se definiše carinskim propisima, ciljeve i sve ono što ovaj zakon obuhvata i u sebi sadrži. Mislim da niste imali razloga da ovo ne prihvatite. Bilo bi samo preciznije i korektnije.
Iskoristio bih priliku da se osvrnem na završetak naše načelne rasprave. U svojoj završnoj reči ukazali ste mi na jednu grešku, koju zaista jesam ovde napravio. Rekao sam da je Kosovo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Bili ste u pravu, zaista sam napravio lapsus, ali je Kosovo član Svetske banke, MMF-a.
Stiče se utisak da je tom prilikom zaobiđeno da govorimo o suštini, zbog koje sam i insistirao na članstvu Kosova, greškom u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a to je da u ovaj zakon ugrađujete standarde koje ta organizacije piše odnosno predlaže, standarde EU, odnosno direktive koje dolaze iz Evrope.
Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj zakon jedan od zakona koji će staviti na ispit Vladu, da li će kroz finansijsku politiku, odnosno fiskalnu politiku carina da zastupa stav koji deo, bar deklarativno, govori, a to je da će Kosovo i Metohija biti sastavni deo Republike Srbije i da Vlada Republike Srbije nikada neće od te borbe, ideje i takvog stava odustati.
Nas sada interesuje da nam kažete da li će ovaj zakon apsolutno biti u funkciji takvog stava Vlade, ili ćete ipak podleći pritiscima, ili međunarodnim ugovorima, za koje će se ova država opredeliti, a koji se nekako ovde latentno provlače kroz ovu tačku 3), gde se kaže da će se ovaj zakon primenjivati i primenjuje se jedinstveno na celom carinskom području Republike Srbije, osim ako nije drugačije propisano ovim zakonom, drugim zakonom ili međunarodnim sporazumom koji je potvrdila Republika Srbija.
Vidite, u ovaj zakon se ugrađuju standardi organizacija koji nam u suštini ne dozvoljavaju da zakone primenjujemo na celoj teritoriji Republike Srbije. Ono što smo hteli tom prilikom da postavimo kao pitanje – kojim će mehanizmima Vlada, recimo, ovaj zakon primenjivati na graničnom prelazu, odnosno u carinskoj ispostavi Đeneral Janković na Kosovu i Metohiji? Interesuje nas kakvi su mehanizmi kojima ćete pokušati da ovo primenjujete na području Kosova i Metohije.
S druge strane, Evropska komisija je rekla da je granica sa Kosovom i Metohijom u kontekstu carina labava i da se očekuje od Srbije da se taj carinski aparat osnažuje upravo na punktovima prema Kosovu i Metohiji.
Mi u tom kontekstu postavljamo pitanje da li ćete se kao država i u ovom smislu držati principa i stava, koji bar deklarativno promoviše ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, da od borbe za Kosovo i Metohiju i kroz institucije nećete odustati, ili ćete omogućiti da se jača, osnažuje i afirmiše granica u odnosu na Kosovo i Metohiju? Kakav tretman će imati roba koja dolazi na Kosovo i Metohiju, koja sa Kosova i Metohije ulazi u Srbiju? Kakvi će biti prelazi? Kakav tretman će imati roba koja iz Srbije ulazi na Kosovo i Metohiju?
Čini nam se da će EU, u koju nas vodite i čijim ćete se direktivama rukovoditi, obesmisliti ponovo ono što vi pričate i promovišete i na jedan ozbiljan način će vas staviti na ispit i test. Bojimo se da ste latentno i u ovom zakonu stvorili za sebe prostor da na neki način idete naruku, prvo, EU, odnosno međunarodnoj zajednici, koja želi da uspostavi državu na jednom delu naše teritorije.
Takođe, pitanje koje je vrlo interesantno: da li Svetska trgovinska organizacija, kada tretira Srbiju kao posmatrača, tretira Srbiju sa Kosovom i Metohijom, ili će Kosovo, tzv. država Kosovo, imati svoj odvojeni put, integrativni put u organizaciju, odnosno u Svetsku trgovinsku organizaciju?
To su neka pitanja na koja u načelnoj raspravi nismo dobili odgovore, pa bi bilo lepo da nam sada kažete kakav je stav Vlade i kako će se Vlada boriti, kojim mehanizmima, da ovaj zakon primenjuje na teritoriji Republike Srbije u celini, odnosno i na Kosovu i Metohiji. Hvala.