Gospodin Vlatko Ratković ima reč.

Zahvaljujem. Iz izlaganja kolege Krasića i amandmana, izreke amandmana i obrazloženja proizilazi, bar je to moj zaključak, da kolega Krasić smatra da je ovaj član 57. i pravno korektan i celishodan. Amandmanom kolega Krasić ne nudi alternativu ovakvom rešenju koje je normirano u članu 57.
Ovaj član se odnosi na bliže uslove i način utvrđivanja carinske vrednosti. Predlog zakona propisuje da Vlada propisuje bliže uslove i način utvrđivanja carinske vrednosti robe. Vi ste amandmanom tražili da se dodaju reči „Vlada Republike Srbije“. To je suština vašeg amandmana. Vi ste u raspravi o amandmanu proširili temu i to vam niko ne spori, pravo na to. Vi niste amandmanom dali suštinski drugačije rešenje od onog kakvo je u Predlogu Carinskog zakona.

Nema osnova za repliku. Sve je jasno i nema ničeg uvredljivog. To je subjektivni doživljaj, žao mi je, nije objektivni.

Na član 58. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja ima reč.

Uz obrazloženje ovog amandmana samo kratak osvrt na ove prethodne amandmane i na to koliko se poštuje ili ne poštuje struka, kada je u pitanju Vlada Republike Srbije.
Kada se govori o terminologiji iz Ustava Republike Srbije mora da se ima u vidu da se govori upravo o Ustavu Republike Srbije. Naravno da se podrazumeva da će se svi organi koje reguliše Ustav Republike Srbije odnositi na Republiku Srbiju.
Mi ovde govorimo o Predlogu Carinskog zakona. Ono što je pravno-tehnički trebalo da se uradi jeste da kada se prvi put pomene Vlada Republike Srbije da se napiše „Vlada Republike Srbije“, a u zagradi – „u ostatku teksta: Vlada“. Onda bismo znali o čemu se radi. Toliko o tome.
Kada je u pitanju član 58, ovaj član govori o graničnom prelazu, o ulasku robe u carinsko područje Republike Srbije. To se reguliše sa aspekta prava. To jeste tema ovog zakona i to treba da bude tema ovog zakona.
Zaista je neprimereno da se u okviru ovog člana stavi stav 2, koji mi mislimo da treba da se briše, zato što taj stav 2. kaže: „Za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju službenih prostorija na graničnim prelazima potrebna je saglasnost ministra, uz prethodno pribavljeno mišljenje direktora Uprave carina“.
Ovome zaista nije mesto u ovom zakonu. Ovo što je regulisano stavom 2. člana 58. treba da bude u nadležnosti ministarstva koje se bavi urbanizmom. Granični prelazi, odnosno objekti na graničnim prelazima moraju da se postave na mesta koja predviđaju generalni urbanistički plan i prostorni planovi. Kako će izgledati ti objekti, o tome stručno mišljenje treba da da određeni ovlašćeni arhitekta ili neka projektantska kuća koja se time bavi. Svakako da to ne može da radi ministar finansija. Svakako da to ne može da radi direktor Uprave carina. Pored toga što sam uverena da su ministri u Vladi Republike Srbije mnogo pametni, tvrdim da ovo niti mogu da rade, niti je u njihovoj nadležnosti. Hvala.

Gospodin Vlatko Ratković ima reč. Izvolite.

Smatramo da je celishodno da rešenje koje daje stav 2. člana 58. ostane u tekstu zakona, s obzirom na to da granični prelazi moraju da ispunjavaju određene standarde, kako arhitektonske, ekološke i sve druge standarde.
Dakle, ne daje se ovde stavom 2. ekskluzivitet ministru da on projektuje, izgrađuje, rekonstruiše ili da daje saglasnost u smislu Zakona o planiranju i izgradnji. Ovde se daje ovlašćenje ministru da proceni, uz prethodno pribavljeno mišljenje direktora Uprave carina, da li takav konkretan projekat graničnog prelaza ispunjava sve propisane standarde sa aspekta ostvarivanja funkcije koju ima carina. Naravno da se izgradnji takvih objekata ne može ni pristupiti dok se ne ispune svi uslovi predviđeni Zakonom o planiranju i izgradnji. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Vjerica Radeta, od vremena poslaničke grupe.

Zaista ne znam šta je celishodno ili šta nije celishodno za skupštinsku većinu ili za Vladu Republike Srbije, govorim rečnikom pravnika i kolega Ratković je upravo malopre potvrdio ono što sam ja pre toga rekla i što je sadržina našeg amandmana.
Dakle, ako kažete da za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju službenih prostorija na graničnim prelazima saglasnost daje ministarstvo, ovo ministarstvo u čijoj je nadležnosti carina, onda ne vidim kako možete da kažete da će... Naravno, neko drugi će to da projektuje, neko drugi će to da gradi, neće baš ministar da uzme mistriju i da gradi, nismo to ni očekivali, ni rekli, ali niti može, niti je nadležan, odnosno vi ćete ovde da mu stavite u nadležnost, ali nije stručan i ne može biti odgovoran ni za projektovanje, ni za izgradnju, ni za rekonstrukciju. Postoje ovlašćena lica koja to rade, postoje nadzorni organi koji to rade, i sve to pod kapom i šapom ministarstva koje se bavi urbanizmom. Hvala.

Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 85. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 87. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 94. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 101. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)

` Na član 107. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 110. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 121. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 126. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 128. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 128, ali pošto imaju još dva amandmana, skoro vezana, jedan iza drugog, zamolio bih kolegu Ratkovića da malo komentariše da bih mogao imati više inspiracije za obrazlaganje ovih amandmana.
I dalje držim onu nit i predlažem da se u stavu 4, odnosno u stavu 3. člana 128. posle reči „Vlade“, dodaju reči „Republike Srbije“. Kolega Ratkoviću, kažete da to ne bi bilo dobro, između ostalog, zato što bismo imali jedan prenormiran zakon. Za jedan predlog zakona koji ima 310 članova ne možete reći da bi, ako nekoliko puta samo precizno definišemo o kojoj se vladi radi, bio prenormiran zakon.
Ako se prisetite šta je sve pisalo u Predlogu zakona o Narodnoj skupštini, a kada kažem šta je sve pisalo, mislim da je tu najveći broj odredaba bio iz domena Poslovnika o radu Narodne skupštine, onda ćete biti potpuno sigurni, kao što sam i ja, da se ne radi ni o kakvom prenormiranju, nego samo o potrebi da preciziramo koja vlada daje određena uputstva ili donosi određene akte.
Desetak članova se odnosi na to da posle reči „Vlada“ treba dodati reči „Republike Srbije“. Već je objašnjeno i iz reda Poslaničke grupe SRS da u Ustavu (jer Ustav treba jasno razlikovati od bilo kog zakona, kao najviši pravni akt) posle prvog pominjanja Vlade Republike Srbije u zagradi stoji – u daljem tekstu: Vlada. Vi to ni u jednom momentu niste u Predlogu ovog zakona rekli, nego ste samo nastavili da obrazlažete kako bi bilo prenormirano i kako je ovo u skladu sa Ustavom, što apsolutno nije tačno. Hvala.