Zahvaljujem. Samo ćete mi reći da li je ovo vreme preko dva minuta od poslaničke grupe od ovlašćenog predstavnika? (Da.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 1. stav 2. tačka 1) Predloga carinskog zakona i predložio da se reči „uz propise iz ostalih oblasti koji se odnosi na trgovinu robom“ brišu.
Naime, radi se o pravno-tehničkoj korekciji kojom se traži brisanje dela regulative, jer smatram da je ova regulativa nepotrebna. Zašto nepotrebna? Zbog toga što se, kako ministar finansija Diana Dragutinović reče, radi o tehničkom zakonu. S obzirom na to da je tehnički zakon, on se generalno odnosi na postupak, on je generalni zakon, a u ovom slučaju se radi i o regulativi koja se nalazi u mnoštvu drugih pravnih propisa Republike Srbije i nema potrebe ponavljati određene stvari koje su definisane drugim zakonima, odnosno drugim pravnim propisima koji su već sastavni deo pravne regulative Republike Srbije.
Ono što je bitno naglasiti, to je da je sam sistem carine u periodu od 2009. godine, pa nadalje... S obzirom na to da smo jednostrano prihvatili u 2009. godini primenu Trgovinskog sporazuma i sve negativne reperkusije koje se odnose na primenu tog trgovinskog sporazuma, ovde ću sa nekoliko finansijskih pokazatelja ukazati na štetne posledice koje imamo od jednostrane primene.
U budžetu za 2009. godinu plan je bio da se od carina ubere 72 milijarde. Na kraju godine vidimo da je ubrano svega oko 46 - 47 milijardi, što znači da je otprilike u budžetu trista miliona evra manje. To su ogromna sredstva. Vlada nije našla rešenje za namirenje nedostajućih prihoda u budžetu.
(Predsednik: Vreme. Hoćete li od poslaničke grupe?)
Da.
(Predsednik: Morate ponovo.)
Vlada nije našla rešenje za nedostatak sredstava za 2009. godinu; isto je u 2010. godini. Nije problem samo direktna šteta, koja iznosi oko trista miliona evra. Radi se o indirektnoj šteti, koja je direktno pogubnija po srpske nacionalne interese.
Koja je to indirektna šteta? Smanjenje carinskih stopa. Mi nismo samo smanjili te stope, mi smo smanjili prihode, ali smo, s druge strane, omogućili nelojalnoj konkurenciji da dođe na naše tržište sa obiljem razne robe.
Prema pokazateljima SRS za 2009. godinu, na tržištu se našlo između milijardu i dve milijarde evra manje robe nego u 2008. godini. Takav trend će biti i u 2010. godini. Zašto manje? Zbog toga što smo dozvolili da kroz spoljnotrgovinsko poslovanje lobistički krugovi preduzeća koja se bave uvozom ubace na tržište daleko više stranih proizvoda, tako da su naši proizvođači i domaća industrija ostali oštećeni, nisu mogli prodati, materijalizovati na domaćem tržištu domaći proizvod. U prometu smo imali između milijardu i dve milijarde evra robe koju je trebalo da proizvedu naša preduzeća.
Zbog toga imamo ovako ogroman broj nelikvidnih preduzeća u poslovanju u Republici Srbiji. Znamo i sami da je oko 67.000 blokiranih preduzeća; ali, ne samo blokirana preduzeća, na desetine hiljada preduzeća ovog trenutka su nelikvidna. Jedan od razloga, možda i jedan od najbitnijih razloga jeste upravo jednostrana primena Trgovinskog sporazuma.
S druge strane, mi nemamo adekvatnu politiku praćenja ulaska robe, prometa robe, i sa zdravstvenog, sanitarnog aspekta i sa svih drugih aspekata, tako da na domaćem tržištu imamo nelojalnu konkurenciju. Mi domaćeg proizvođača nismo zaštitili. To su štetne posledice. To je indirektna šteta o kojoj Vlada ne razmišlja. Ova mera izazvaće pogubne posledice za domaće proizvođače, one su već prisutne. U 2010. godini, 2011. godini imaćemo daleko veće probleme.
Kako se boriti protiv svega toga? Ministarstvo finansija ima jednu politiku, odnosno ne postoji nikakva politika. Narodna banka Srbije zagovara priču o smanjenju određenih troškova koji se odnose na javnu potrošnju. S druge strane, Vlada ne preduzima mere da stvarno dođe do smanjenja javne potrošnje. To je jedna konfuzija u vladajućoj koaliciji, koja ne vodi dobrom u našim domaćim tokovima, jer mi nemamo adekvatnu politiku da pomognemo izvoznike, nemamo stimulanse za naše proizvođače koji izlaze na strana tržišta.
S druge strane, sada ću vam pročitati na koji način uvoznici rade na domaćem tržištu, bez ikakvih ograničenja, bez adekvatne vladine politike koja će zaustavljati uvoz i pomoći našim izvoznicima. U 2001. godini uvoz je bio 4.759.000.000 evra, u 2003. godini 6.580.000.000, u 2005. godini 8.439.000.000, u 2007. godini 13.506.000.000, u 2008. godini 15.494.000.000. Iz godine u godinu trend rasta uvoza je od 20 do 30%.
Svaka projekcija Vlade koja se odnosila na uvoz bila je obećavajuća u tim godinama, u smislu smanjenja uvoza, preduzimanja određenih mera, zaustavljanja uvoza, međutim, sve te mere su bile jalove, nisu davale nikakav rezultat i mi smo iz godine u godinu imali povećanje uvoza.
S druge strane, dolazilo je do povećanja izvoza. Međutim, to je bilo stihijski, bez ikakve državne organizacije. Šta smo na kraju imali? Imali smo enormno visok deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, sa svim negativnim implikacijama koje se odnose na povećanje tog deficita, odnosno odvlačenje deviznih sredstava sa domaćeg tržišta i izbacivanje zdravih deviza na spoljno tržište. O svemu tome Vlada ćuti. Vlada nema adekvatnu politiku pomoći izvozu. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja ima reč. Hoćete li da se prijavite, Vjerice?

Danas imamo raspravu o jednom zakonu u pojedinostima. Radi se o jednom naoko velikom zakonu, koji ima preko trista članova i koji bi trebalo da ostavi utisak ozbiljnog zakona. Tema koju ovaj zakon reguliše jeste veoma ozbiljna, ali ovo što je u ovom zakonu predviđeno uglavnom je nekakva lakirovka.
Suština nije u samom zakonu. Videli ste i kroz amandmane, mi nemamo preteranih suštinskih primedaba na sam zakon, ali imamo ogromne primedbe na funkcionisanje carinskog sistema, na primenu dosadašnjeg zakona i na primenu budućeg, odnosno zakona koji će biti usvojen u parlamentu.
Radi se o tome da je opštepoznato u državi Srbiji da i građani (ne volim da kažem obični građani, svi smo mi valjda obični ljudi), kada govore o carini, znaju šta su suštinski problemi. Suštinski problemi su u tome što je u Srbiji na delu neselektivni uvoz. Svi znamo višegodišnju priču o uvezenim jabukama, o tome da naše ne mogu da se prodaju.
Izvoz je u Srbiji takođe pod znakom pitanja zbog same činjenice da je danas u Srbiji izvoz tri puta manji od uvoza. To je ono što je suštinski problem ovog zakona i primene zakona, i suštinski problem onih institucija sistema koje su vezane upravo za ovaj zakon.
Srpska radikalna stranka smatra da država mora da stimuliše izvoz, i to određenim državnim subvencijama. Još veći problem, koji teško da ova vlada može da reši, jeste to što u Srbiji, nažalost, nema proizvodnje, a dok nema proizvodnje teško da može da se govori o ozbiljnom izvozu.
Ali, ono gde bismo vrlo lako mogli da dođemo do određenih proizvoda za izvoz jeste naša poljoprivreda, o kojoj Vlada Republike Srbije apsolutno ne vodi računa i ne da joj određene stimulacije da bismo mogli da povećamo izvoz, ili da ga bar izjednačimo sa uvozom, za početak, a naravno, u nekim budućim vremenima da izvoz bude veći od uvoza. To bi trebalo da je cilj svake, pa i ove vlade, jer dok se ta ravnoteža ne postigne, gospođo ministre, vi ste svakako svesni da nema ništa ni od izlaska iz krize, ni od povećanja proizvodnje, ni od boljeg života građana Srbije.
Vi o tome sve više pričate – izlazimo iz krize ove godine, iduće godine.
Naravno, još uvek nemate jedinstven stav i u okviru Vlade Republike Srbije, to smo čuli ovih dana dok ste zimovali na Kopaoniku, i to je zaista veliki problem ne samo za Vladu Republike Srbije, to je problem za građane Srbije.
Kada je u pitanju ovaj amandman, kao i svi amandmani koje su podneli poslanici SRS, oni su uglavnom pravno-tehničkog karaktera i zaista bi bilo dobro da ste ih prihvatili, jer biste bar formalno imali dobar zakon. Hvala.

Vlada je prihvatila vaš amandman, to znate.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Gospodin Dragan Stevanović želi reč.

Na početku bih, gospođo predsedniče, da vas ispravim. Ovo je bio amandman na član 2, koji je Vlada prihvatila, a ne na član 3, kako ste rekli, pošto Srpska radikalna stranka na član 3. nije podnosila amandmane. Radi javnosti, Vlada je ovaj amandman prihvatila.
Što se tiče amandmana mog kolege Aleksandra Martinovića, čini mi se da je Vlada ovaj amandman mogla da prihvati. On se odnosi na ciljeve ovog zakona. Moj kolega Aleksandar Martinović je predložio da se doda tačka 5), koja bi predstavljala još jedan cilj ovog zakona, a to je povećanje konkurentnosti domaće privrede kroz modernizaciju carinske administracije i razvoj IT sistema.
Ono što smo dobili kao obrazloženje, da ne čitam sve, kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je predložena tačka 5) već sadržana u odredbama čl. 2, 4, 22.
Ako pogledate šta je definisano kroz ciljeve u članu 2, onda možete slobodno da kažete da je i tačka 3) sadržana u svim ovim članovima, da je tačka 4) sadržana u svim ovim članovima, bezbednost i zaštita ljudi i životne sredine, olakšavanje međunarodne trgovine itd. Ako bismo se rukovodili logikom kojom je amandman odbijen, mogli bismo slobodno da kažemo da je u odredbama ovog zakona sadržano i ono što se nalazi u tačkama 3) i 4).
Ideja Srpske radikalne stranke je bila da kroz ovaj cilj definitivno pokažemo da želimo da sve ono što može da bude u funkciji povećanja konkurentnosti domaće privrede, pa i zakon o carinama, postupci i sve ono što reguliše te postupke, bude u funkciji razvoja, odnosno konkurentnosti, povećanja konkurentnosti domaće privrede.
Ovo je nešto na čemu insistiraju tela koja se nalaze u okviru Privredne komore Srbije. Oni traže i vape za administrativnim uređenjem, olakšavanjem carinskih postupaka zbog afirmacije domaće proizvodnje, odnosno povećanja konkurentnosti domaće privrede.
Gospođo Dragutinović, ono što ste govorili u poslednjih nekoliko dana gotovo je na neki način podudarno sa stavovima SRS. Ovo što smo predložili ovde jeste naše opredeljenje da Srbija ne može više da insistira na postojećem modelu rasta, modelu koji zagovara onaj drugi deo vaše vlade, a to je povećanje potrošnje; da ironija bude veća, povećanje potrošnje kroz nova zaduživanja. Srbija ima problem u ovoj godini jer će deo sredstava iz banaka biti povučen u njihove matice zato što novac nije bio angažovan, a novac nije bio angažovan zato što ni privatna ni pravna lica nisu kreditno sposobna.
Model rasta u Srbiji definitivno mora da bude drugačiji. Vlada Republike Srbije mora da prestane da obmanjuje javnost. Srbija u svojoj perspektivi ne može da razmišlja kroz politički pragmatizam, pa ćete donositi odluke koje će doneti političku korist u narednih šest ili sedam meseci ili do prvih narednih izbora. Sve odluke koje Vlada donosi u poslednjih nekoliko godina i sve odluke koje se sada predlažu, a odnose se na privredni rast, isključivo su u funkciji političkog pazara i političkog, da kažem, rejtinga stranaka koje učestvuju u Vladi.
Sve što Srbija planira, a tiče se finansija, ona mora da planira najmanje na srednji rok, što će dati efekte u narednih pet odnosno deset godina. Sve ostalo svodi se na presipanje iz šupljeg u prazno. Vlada, odnosno deo Vlade nudi nova zaduživanja. Ko će to da vraća? Ko će da povuče te kredite? Na konto čega?
Malopre ste čuli da su moje kolege govorile o izvozu u ovoj državi. Kakav je izvoz ove države? Svaki dinar koji se uloži u ovoj državi mora da ide u realni sektor, sektor koji će da izvozi, a da se kroz ovaj zakon izvoz, a eventualno i uvoz, obezbedi, odnosno olakša i stimuliše, da privreda konačno počne da diše, da se kroz rast privrednih aktivnosti u realnom sektoru stvara prostor da ljudi mogu da obezbeđuju povećanje potrošnje. Povećanje potrošnje na konto kredita je besmisleno.
Rekao sam da 20% naše privrede učestvuje u izvozu; 20% našeg izvoza je u BDP-u. Da biste bili zdravi i stabilni, to mora da bude najmanje 60%. Ko nam garantuje da će takav model rasta kakav nam Vlada nudi dati efekte potrošnje? Ko garantuje da će se trošiti za prave stvari? Ko garantuje da ćemo trošiti u stvari koje će podizati domaću privredu i domaće privredne aktivnosti?
Pogledajte šta se dešava – prave se procene u ekonomskom svetu da će se u Srbiji u narednih ne znam koliko godina najviše trošiti na hranu, jer ljudi za drugo nemaju. Ko garantuje da ćemo domaću hranu da kupujemo? Uđite u svaki market. Opet se svodi na carine i uvoz. Jedemo hrvatski ajvar, hrvatsku cveklu. Samo se smejte; na pet tegli hrvatskog ajvara imate jedan „Dijamantov“ ili leskovački.
Za koga donosimo zakon kojim ćemo pojednostaviti carinske procedure? Za uvoznički lobi. Pa ćemo davati pare u potrošnju da bismo omogućili napredak i razvoj uvozničkog lobija, odnosno privreda zemalja u okruženju.
S tim ne možemo da se saglasimo, a čini mi se, u skladu sa vašim izjavama, da ne možete ni vi, ili ne želite. Čini nam se da ste zbog toga kao jedan od ciljeva ovog zakona mogli da prihvatite da to bude povećanje konkurentnosti domaće privrede. Ništa vas ne bi koštalo. Ali, da se na to obavežete i kroz ovaj zakon, pa da sutra neko ko će trpeti posledice neodgovornosti Vlade može da se pozove na zakon i kaže – zašto kroz ovaj zakon nije obezbeđeno to i zašto zakon nije u ovom smislu u funkciji?
Ovako, čini nam se da se i na ovaj način beži od odgovornosti. Ovo ne bi urušilo koncept zakona, niti bi dovelo vaše evropske direktive u pitanje, ali bi dalo prostora onima koji čine domaću privredu i domaći realni sektor da traže, s pravom, pozivajući se na zakone, unapređenje domaće privrede, odnosno njene konkurentnosti na tržištu u okruženju, pa zašto ne i u svetu.
Pazite, poražavajuća činjenica: juče slušamo da je vrednost godišnje razmene sa Kuvajtom milion evra. Toliko jedan prosečni tajkun zaradi za mesec dana ovde. Da ne govorimo o tome koliko troše ovi narkodileri, Šarić itd. To su cifre koje pokazuju gde je Srbija danas realno i koliko je poražavajuća istina koja se krije iza vaših priča o evropskim direktivama, evropskim standardima i evropskoj perspektivi Srbije.
Kada su granice i carine u pitanju, gospođo Dragutinović i vi gospodo koji ćete glasati za ovo, nema Evropske unije dok Srbija ne sredi svoje granice. Ta ista Evropska unija ne da da sredimo svoje granice i da na teritoriji cele Republike postavimo mogućnost da primenjujemo zakon o kojem danas razgovaramo. Posle gorkog iskustva Kipra, nikoga Evropa neće primiti u svoje granice a da nije rešio problem svojih granica. Da li ćete ići naruku njima ili ćete braniti ono što deklarativno pričate i u Srbiji i u svetu, vreme će pokazati.
Ono na čemu insistiramo jeste da prestanete da pričate bajke građanima Srbije o evropskoj perspektivi, a da iza svega toga stoje veliki, ogromni problemi, za vas nerešivi, jer ste spremni na kompromise svake vrste, koje pred vas stavljaju EU i međunarodna zajednica. Hvala.

Zahvaljujem, i zahvaljujem što ste me ispravili. Pogrešila sam, imali ste amandmane na član 2.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji ima reč. Izvolite.

Članom 2. stav 2. predlagač carinskog zakona izašao je iz ovlašćenja koja pripadaju carinskom organu, pa sam zbog toga zatražio brisanje ovog stava.
Naime, u članu 2. stav 2. kaže se da carinski organ kontroliše međunarodni promet robe doprinoseći slobodnoj trgovini, sprovođenju spoljašnih aspekata domaćeg tržišta i principa koji se odnose na trgovinu, kao i opštoj bezbednosti u lancu trgovine.
Smatram da je ovakvim predlogom predlagač izašao iz konteksta nadležnosti carinskog organa zato što im se ovom projekcijom zakona, ovim stavom, daju veća ovlašćenja nego što bi normalno u pravnom sistemu Republike Srbije trebalo da ima carinski organ.
Ono što je bitno naglasiti jeste da naša država nema nacionalnu strategiju u zaustavljanju negativnih tokova u oblasti uvoza i izvoza. Ako smo konstatovali da od 2001. godine imamo konstantan, i to drastičan, ogroman, rast uvoza, svaka vlada mora se zapitati šta učiniti i kako usporiti uvoz i stimulativnim merama poboljšati izvoz. To se radi nacionalnom strategijom.
Da li ova država ima nacionalnu strategiju? Nema. Da li radi na toj nacionalnoj strategiji? Ne radi. Da li možemo reći za ovu Vladu da je ozbiljna? Ne možemo reći.
Ako Vlada konstatuje desetak godina da imamo negativnu tendenciju, da imamo ogroman deficit, da se on iz godine u godinu povećava, šta čini onda ozbiljna vlada? Zaustavlja tu tendenciju. Čime? Nacionalnom strategijom, zakonskim projektima, stimulisanjem izvoznika, beneficijama, subvencijama itd. Da li to radi naša vlada? Ne radi. Moramo reći da je ovo neozbiljna vlada. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji ima reč.

Ovim amandmanom smo samo hteli da skrenemo pažnju na nešto što član 4. reguliše, a to su informacione tehnologije, ma šta one značile u smislu ovog zakona. Naravno, samo da skrenemo pažnju o čemu se radi.
Ovaj zakon, pre svega, ima za cilj da zaštiti naše tržište. On mora da uvaži neke tekovine imperijalizma, a to je spoljnotrgovinski promet. On treba da omogući ostvarivanje prava, obaveza, interesa, kako onima koji izvoze, tako i onima koji uvoze i svima onima koji učestvuju u tom postupku. To je, praktično, sadržina ovog zakona. To bi morala da bude sadržina ovog zakona, čijim donošenjem se praktično stavlja van snage nešto što je urađeno već 2003. pa menjano 2005. i 2006. godine.
Želeli smo da skrenemo pažnju na te informacione tehnologije. Samo da vas podsetim, kao veliki stručnjaci za informacione tehnologije zaposlili su se ljudi u Agenciji za privatizaciju; sada je četvrta grupa u toj agenciji, a gde su one tri prethodne? Raspodelili su se u ministarstvima, u javnim preduzećima, u privatnim firmama.
Uzmite njihove radne knjižice, pa vidite šta su tamo radili ti mladi eksperti, stručnjaci za dva-tri jezika, japi deca. Vidite gde su danas raspoređeni i šta danas čiste u tim preduzećima, i to povežite sa ovim što radite već mesec dana, gde želite da uđete u trag organizovanom kriminalu. To je veza sa informacionim tehnologijama. Vi znate šta sve pružaju te informacione tehnologije.
Inače, što se tiče onoga što reguliše član 4, smatram da to treba da bude jedna načelna odredba, a svi tehnički aspekti tih povezivanja i mogućnosti korišćenja elektronske veze itd. materija su za podzakonski akt, jer carinski zakon nije tehnički propis. On nije tehnički propis, ma kako da ste ga vi predstavili kao tehnički propis. Mora da reguliše prava i obaveze onih koji učestvuju u prometu, ali i da da dimenziju gde je tu država, koja je uloga države.
Proverite malo te vaše carinske ispostave i carinske organe. Sećam se da je, beše u Kraljevu, carinjena neka jahta, kao da je Kraljevo u Barseloni. Svašta se dešava. Pročačkajte malo te vaše carinske organe. Sećam se da su svojevremeno neke knjižili kao medicinske medikamente, znate šta, „mercedese“ za Delhi. Razrešite te afere. Odavno su te afere otvorene. Ako imate snage.