Reč ima gospođa Vjerica Radeta, Poslovnik.

Gospođo Đukić-Dejanović, upravo je prekršen član 27. Bojim se da niste pratili šta je kolega Milivojević malopre ovde govorio. Naravno, ima pravo da zastupa interese svoje stranke, kao i svako od nas, jer to jeste suština ovoga što mi ovde radimo. Nikom od nas nije palo na pamet, kao ni kolegi Duvnjaku, da spominje gospodinu Milivojeviću da je 300 ljudi iz njegove stranke iz Kruševca došlo da demonstrira protiv njega i ostalih funkcionera ovde pred strankom. To nas ne interesuje, to je unutrašnja stvar Demokratske stranke, ali ono što treba da interesuje i nas i vas... Zaista sam iznenađena zbog načina na koji je kolega Milivojević govorio o tome da kolega Duvnjak ima neki rezervni zavičaj, rezervni grad itd.
Gospođo Đukić-Dejanović i kolega Milivojeviću, Momčilo Duvnjak i stotine hiljada Srba su silom prilika došli u neke druge gradove i u neke druge zavičaje zato što su ih odande oterali prijatelji stranke gospodina Srđana Milivojevića. Zaista mislim da je neprimereno da se na taj način vređaju stotine hiljade Srba, koji ne mogu danas da žive na svojim ognjištima, ponavljam, voljom velikih sila, voljom hrvatske ustaške države, voljom muslimanskih vlasti, svih zajedno prijatelja Borisa Tadića i Demokratske stranke. Hvala.

Gospođo Radeta, mislim da nema povrede Poslovnika. Tendencija govornika je bila da kaže da je kompletan svoj život, politički angažman i planove za budućnost vezao prevashodno za Kruševac. Tako sam shvatila. Ne mislim da je hteo bilo koga da potceni na bilo koji način, posebno ne u smislu u kojem ste vi to protumačili.

Ako se ne slažete i ako mislite da je povređen Poslovnik, možemo se u danu za glasanje izjasniti.

(Vjerica Radeta, s mesta: Da.)

Izjasnićemo se u danu za glasanje.

Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Gospođo predsednice, nažalost, moram da ukažem na to da ste možda u trenutku kada niste prekinuli prethodnog govornika povredili Poslovnik, zato što je u prethodnom govoru zaista izneto niz neprihvatljivih uvreda utemeljenih na potpunoj neistini.
Mislim da je u političkoj argumentaciji koja se prethodno vodila provokacija za reakciju gospodina Milivojevića bila takođe neargumentovana optužba, kleveta i iznošenje nekih podataka koji apsolutno nisu utemeljeni na činjenicama. Ako niste tada reagovali pozivajući se na čl. 101. i 104, mislim da ste morali da reagujete u slučaju izlaganja gospođe Vjerice Radete.
Ne želim sada da se vraćam u tu prošlost čije posledice trpimo svi, pa i gospodin Duvnjak, ali ne samo on, i neću da kažem da je saveznik te politike bila vaša politika.
Dakle, najveći saveznik te politike čije posledice mi danas trpimo je bila vaša politika. Posledica je položaj tih ljudi, koji su morali da napuste svoja ognjišta. Nijednom rečju niko nije u tom smislu pravio nejednakost između građana Srbije, ali je ipak nedopustivo da govorite da su oni koji su vodili politiku kao odgovor na vašu politiku, ili politiku sa kojom ste se vi odlično razumeli u to vreme i vodili je zajednički na štetu ljudi, da su to prijatelji Demokratske stranke, najmanje predsednika Borisa Tadića ili bilo koga ko se sve to vreme zalagao i borio za to da se na miran način rešavaju problemi, a ne ratnim huškanjem.

U principu, uvek kada u vaša kazivanja unesete i političke stavove ne samo da se udaljite od teme, nego zapravo ne radimo posao zbog koga smo u parlamentu i tu bih uvek mogla prekinuti govornike, a onda bi to izazivalo replike i uticalo bi na efikasnost rada. Slažem se da ima elemenata i da se može shvatiti da je zaista u  političkim kvalifikacijama bilo uvreda. Ako mislite da sam time prekršila Poslovnik, predlažem da se u danu za glasanje izjasnimo.

(Nada Kolundžija, s mesta: Ne.)

Reč ima gospodin Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ako pažljivo pročitate moju diskusiju iz stenograma, videćete da nijednog trenutka nisam ukazao da gospodin Duvnjak ima rezervni zavičaj. Ako ga je gospođa Radeta prozvala i prepoznala u mojoj diskusiji, onda je to njihov problem, ne moj.
Kao Kruševljanin mogu samo da vam kažem da postoji jedna lepa pesma o gradu Kruševcu: „Nedaleko od reke Rasine i Jastrepca, visoke planine, kao bašta rascvetanih ruža grad Kruševac svima ruke pruža“.
Svi smo pružili ruke stotinama hiljada ljudi koji su prošli kroz taj grad kroz njegovu istoriju. Posle NATO agresije u gradu Kruševcu pruženu ruku dobilo je 20.000 ljudi sa Kosova i Metohije. Dok su ih neki trpali, iz stranke koja se malopre oglasila, u neke kolektivne centre, mi smo im dali posao, obezbedili egzistenciju, brinuli o njima. Oni su naši sugrađani i na to smo veoma ponosni. Nikada ljude nismo delili na pridošlice i starosedeoce.
Kada kažem da neko ima rezervni zavičaj ne mora on da bude van granica Srbije, može da bude i u Srbiji. Moj deda je iz Čačka, došao je u Kruševac a nikada se nije odrekao Ovčara i Kablara. To takođe može biti rezervni zavičaj.
Ako je neko nekoga prepoznao u mojoj diskusiji, to je njegov problem, a ne moj. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Momir Marković.

Replika na prvu diskusiju gospodina Milivojevića jer je rukom pokazao na mene – gospodin itd. Sam sam sedeo ovde. Bukvalno se odnosilo na mene.
Dame i gospodo, neću pominjati onih trista demokrata koji su došli ovde da protestuju, jer smatram da je to unutrašnje pitanje. Neću da kažem da su protestovali protiv gospodina Srđana Milivojevića i njegovog odnosa u Demokratskoj stranci u Kruševcu.
Sve je rekao gospodin Milivojević, ali ne reče, ne dade odgovor na jedno pitanje – ko je ukrao dva šlepera epruveta za PET ambalažu i ko je oštetio državu Srbiju za 200.000 evra upravo u tom vašem Kruševcu, gospodine Milivojeviću. Hvala.

Gospodin Dragan Stevanović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Imate dva minuta kao ovlašćeni predstavnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista se otvori poneka diskusija i onda padnu teške reči. Uopšte neću ulaziti u to ko je rekao kakvu tešku reč.
Neko ko predstavlja danas većinu daje sebi za pravo da opoziciji spočitava licemerje. Predstavnici većine u svom licemerju počnu da govore o investicijama, o radnim mestima, o ponuđenom poslu itd., a ta vlada koju podržava ta većina između sebe ne može da nađe konsenzus kako ćemo izlaziti iz problema, kako ćemo izlaziti iz gliba, kako obezbediti život dostojan građana u 21. veku.
Znate, politika je proces, nekada radite dobro, nekada radite loše. Nije sporno prihvatiti ni izborni poraz, još je manje sporno prihvatiti izbornu volju građana.
Da li znate šta je licemerje? Licemerje je posle deset godina vlasti opterećivati pričom da je neko ko je vodio nekada neku politiku kriv za ono što mu se danas dešava. Srpska radikalna stranka je dve godine tokom devedesetih učestvovala u vlasti i nikada se te dve godine neće odreći, ali je zaista licemerno da se pozivaju saveznici iz devedesetih a da vam ti isti saveznici SRS danas ne smetaju u Vladi i da sa njima sedite u Vladi, da krojite ekonomsku politiku i stvarate probleme koje Srbija danas ima.
Ono što je takođe neprihvatljivo za nas jeste da naši bivši saveznici ćute na takve konstatacije. Zbog čega ćute? Ćute, to njima na dušu. Zaista je neukusno da nas danas, posle deset godina vlasti tzv. DOS-a neko uverava da je bolje nego što je bilo devedesetih…
(Predsednik: Potrošili ste vreme ovlašćenog predstavnika.)
Imam vreme poslaničke grupe.
(Predsednik: Možete, ali uopšte ne govorite o temi. Baš ste daleko otišli od teme.)
Znate, neko je pričao o rezervnim otadžbinama povodom amandmana koji je podnet na carinski zakon. Tada nije otišao daleko zato što je poslanička grupa imala vremena. Nemam ništa protiv, ali onda budite jednaki u aršinima, pa ih primenjujte i na Srđana Milivojevića i na Dragana Stevanovića.
Momčilo Duvnjak, poslanik SRS, sve što je izneo potkrepio je diskovima, sa dva CD-a koja će predati predstavnicima Vlade, odnosno Ministarstva.
Gospođo Dragutinović, ovoj državi je trebalo pet ili deset godina da skupi hrabrosti, ne zato što ima političku volju, nego zato što je izražen određeni politički interes, da se posle deset godina onako stidno obračuna sa nekima koji su kreirali ekonomske odnose u tih istih deset godina unazad.
Zato nije loše da pogledate ovaj disk, možda ćete tu naći tragove činjenica o kojima je govorio Momčilo Duvnjak, a ne da ih neko diskvalifikuje samo zato što je lični prijatelj izvesnog gospodina Đidića, sa kojim je delio neprijatnost, koga je zajedno sa Đidićem prozivalo trista članova Demokratske stranke ispred odbora u Kruševcu.