Minut i četrdeset pet sekundi od vremena poslaničke grupe. Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.

Dame i gospodo, član 5. objašnjava značenje pojedinih pojmova iz ovog predloga zakona. Podneo sam amandman na tačku 5) koja definiše značenje pojma „domaća roba“: „Domaća roba je roba u celini dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije, koja ne sadrži robu uvezenu iz država ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije i roba uvezena iz država ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije, koja je stavljena u slobodan promet“.
Mislim da je ova odredba „roba iz država ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije“ nedorečena i da je kao takva nepodesna za zakonsko rešenje.
Molim ministra gospođu Dragutinović da uzme Predlog zakona i da obrati pažnju na sledeće. Prva činjenica, sve države, osim države Srbije, jesu van carinskog područja Republike Srbije. Ako vi kažete „iz država koje su van carinskog područja Republike Srbije“, onda se nameće logičan zaključak da postoje države koje su unutar carinskog područja Republike Srbije, a takvih država nema.
Kada sam pročitao ovaj predlog zakona zaključio sam da je u pitanju jedna tehnička greška. Iskren da budem, pomislio sam da će ta greška biti otklonjena samim podnošenjem amandmana i da će amandman biti prihvaćen. Međutim, prevario sam se. U obrazloženju za odbijanje amandmana, koje je potpisao premijer Mirko Cvetković, ponavlja se ista greška – opet se pominju države i teritorije koje su izvan carinskog područja Republike Srbije.
Po meni, ovde postoje dva logična rešenja. Prvo rešenje je da se prihvati ovaj amandman i da ostane samo formulacija „roba uvezena sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije“. Tom formulacijom je obuhvaćeno sve. Znači, ne pominju se države.
Postoji drugo rešenje, koje je bolje čak i od ovog rešenja koje sam predložio amandmanom, a to je da se ubaci reč „drugih“. U tom slučaju, formulacija bi glasila: „Domaća roba je roba uvezena iz drugih država ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije“. Zašto je ovo bolje rešenje? Zato što imamo Kosovo i Metohiju, koje za Srbiju nije druga država, to je sastavni deo Republike Srbije, ali je to područje praktično vancarinsko područje Republike Srbije. Mislim da bi ovim bila zadovoljena forma i predlažem ministru da iskoristi svoje pravo i da prihvati ili odbije amandman, kao što je to i učinila, ali da ispred reči „država“ ubaci reč „drugih“. Hvala.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.

Dame i gospodo, predložio sam da se u članu 6. stav 1. brišu reči „pod uslovima predviđenim članom 89. st. 2. i 3. ovog zakona“. Reči čije brisanje predlažem su suvišne, potpuno bespotrebne.  U članu 89. stav 2. kaže se: „Kada prihvatanje deklaracije nameće posebne obaveze za određeno lice deklaraciju mora da podnese to lice ili drugo lice u njegovo ime i za njegov račun“. U istom članu sledeći stav kaže: „Deklarant mora da ima sedište ili prebivalište u Republici Srbiji“.
Član 6. stav 1, na koji sam podneo amandman, govori o pravu svakog lica da imenuje svog zastupnika koji će ga zastupati u carinskom postupku, u postupku koji vodi carinski organ. U pitanju je jedno vrlo jasno određenje. Znači, član 6. govori o jednoj široj stvari, o carinskom postupku, a član 89. govori o samo jednom segmentu carinskog postupka, o tome ko može da podnosi deklaraciju za carinski postupak. Iz tog razloga smatram da amandman treba prihvatiti.
Koristim priliku da ukažem na činjenicu da su nam carinski zakon i carinska politika nedorečeni i loši, umnogome zahvaljujući tome što nam je zemlja preplavljena robom iz inostranstva, a spoljnotrgovinski deficit je zastrašujuće veliki i bukvalno svakodnevno zastrašujuće raste.
Kada su stranke koje se sada nalaze na vlasti, izuzimajući SPS, svojevremeno rušile Miloševića, podsećam da su pravile, narodski rečeno, sprdnju sa njegovom saradnjom sa Republikom Kinom. Sada tvrdite da je Kina jedan od četiri noseća stuba spoljne politike Republike Srbije, i dobro je ako je tako. Međutim, nije dobro to što su nam prodavnice bukvalno zatrpane kineskom robom lošeg kvaliteta, pre svega mislim na tekstilnu robu, a vi ste istovremeno zatvorili, praktično, kompletnu tekstilnu industriju Srbije i više od 200.000 radnika, stručnih ljudi koji su pravili robu koja je bila cenjena u Evropi, izbacili na ulicu.
Loše je što mi u Srbiji ne proizvodimo ništa. Juče sam čuo podatak, za koji ranije nisam znao, da Srbija čak ne proizvodi ni čačkalice, nego ih uvozi iz Kine!
Uništili ste mesnu industriju, pa sada piliće, teletinu i drugo meso, treće ili četvrte kategorije, uvozimo iz Brazila. Jedini pomak ste napravili u oblasti poljoprivrede, pa sada na našim pijacama ne možete više kupiti pasulj iz Tetova, nego kupujemo pasulj iz Kazahstana!

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Izvolite, imate reč.

Poštovani poslanici, podneo sam amandman na član 6. stav 4. Predloga carinskog zakona da se reči „osim u slučajevima iz člana 89. stav 3. tačke 1) i 2) ovog zakona“ brišu. Amandmanom se predlaže pravno-tehnička korekcija, kojom se predlaže brisanje nepotrebnih reči.
Povodom prethodnog amandmana pričao sam o carini u Kruševcu i reći ću vam još neke stvari u vezi s carinom u Kruševcu, pa će i ministar i ljudi iz Vlade videti da li govorim istinu ili neistinu. Grad Kruševac je pre sedam-osam godina dao na poklon zemljište stare „Merime“ u centru grada za carinsku ispostavu. Od toga je carinska ispostava u Kruševcu odustala. Zašto, ne znamo, a građani Kruševca hoće da znaju i traže odgovor od ministra ili Vlade Republike Srbije.
Onda su počele velike igre oko carinske ispostave u Kruševcu. U februaru 2009. godine dogovoren je sastanak u Ministarstvu finansija da se carinska ispostava preseli u Hemijsku industriju „Župa“, pošto je „Župa“ posle propale privatizacije postala državna. Sastanku su prisustvovali: gospodin Miodrag Đidić, sekretar Ministarstva finansija, gospodin Petronijević, direktor Uprave carina, gospodin Radosavljević, direktor Poreske uprave.
Na sastanku je dogovoreno (i urađeno je): deo upravne zgrade Hemijske industrije „Župa“ preuređen je za upotrebu carinarnice u Kruševcu, urađena je kompletna šalter sala, sa svim potrebnim elektronskim priključcima za nesmetan rad. Obezbeđene su kancelarije za carinske radnike, kao i pomoćne prostorije. Sređeno je prizemlje zgrade za rad špeditera. Završen je parking za 80 kamiona.
Svaki ulazak kamiona u krug firme „Kaplani“, gde je bila carina, vlasnik je naplaćivao 1200 dinara. Dnevno je bilo između 80 i 90 kamiona, preračunato na nivou meseca to je oko tri miliona dinara. „Župa“ je prihvatila da taj ulazak kamiona bude besplatan. Od „Župe“ se odustalo, ne znamo zašto. To nije radila Srpska radikalna stranka, nego Demokratska stranka, gospodo. Nismo mi ni na republičkom nivou bili u vlasti tada, ni na lokalu. Ko je odustao od „Župe“, ne znamo.
Sada je nova lokacija zemljište iza „14. oktobra“. Čije je to zemljište? Otvoreno vam tvrdim, oko carinarnice u Kruševcu se vrši velika zloupotreba. Tu učestvuje DS.
Ako sam nešto slagao, ovde imate dva CD-a koja sam predao. U tome nije učestvovala Srpska radikalna stranka. Samo sam izneo ono što građani traže.
Još samo da kažem, da gospodin poslanik ne bi o meni govorio laži, ja sam Momčilo Duvnjak, zanatlija 31 godinu, privatnik, u Kruševcu živim od 1982. godine. U bivšoj Jugoslaviji, ne valja kada čovek priča o sebi, to je mnogo loše, četvorostruki prvak u autogenom zavarivanju. Ponosim se što sam Moma Bosanac, što me tako zovu.
Tačno je što je rekla gospođa Vjerica Radeta, rat u Republici Srpskoj počeo je napadom Hrvata na selo Donji Malovan, gde sam rođen, 2. aprila 1992. godine. Tačno je da je tog dana izginulo 16 moje braće, rođaka, prijatelja, kumova. Nikada o ovome nisam govorio i ne bih govorio. Mnogi su odvedeni u zloglasnu luku Loru. Bio sam na ratištu, opet ću ići, ako me pozove bilo vlast Milorada Dodika, bilo koja, jer tamo su moji dedovi, očevi, stričevi, svi živeli. Hvala.

Gospodin Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koristiću vreme Poslaničke grupe ZES.
Kada sam kazao malopre da predlažem da se ovaj amandman odbije držao sam se onoga čega se drži svaka stranka kada donosi zakone koji su u interesu građana ove zemlje. Zakon se zasniva na razumu, istini i znanju.
Ako govorimo o zemljištu stare „Merime“, da bi se stara „Merima“ porušila, očistila i da bi se tu napravila carinarnica, to bi koštalo kao tri carinske ispostave. Naravno da mi u Demokratskoj stranci odgovorno razmišljamo o Republici Srbiji, o gradu Kruševcu, o svakom delu Republike Srbije i kao odgovorni ljudi koji odgovorno razmišljaju o svojoj zemlji ne možemo da se neodgovorno ponašamo prema njenoj imovini.
Onaj ko nije u stanju da čuva državnu imovinu ne treba da se bavi javnim poslom, neka se drži aparata za autogeno zavarivanje. Onaj ko ne ume da štedi i čuva državnu kasu, neka se tako ponaša prema svojoj kasi, a ne prema državnoj. Onaj ko ne ume, ne želi i neće da vidi šta mu oči govore... Da li onome kome oči nisu pomogle mogu pomoći trepavice? Naravno da ne mogu.
Jer, nikada nije napravljen ugovor sa Hemijskom industrijom „Župa“ da se tamo napravi šalter sala. Možda je tamo napravljen nekom stelt tehnologijom, istom onom tehnologijom kojom su SRS i njihovi koalicioni partneri u gradu Kruševcu, kada su vodili grad Kruševac, napravili 200 radnih mesta, 2.000 radnih mesta ili ne znam koliko radnih mesta.
Ne verujem CD-ovima, verujem svojim očima. Moje oči mi kažu da u „Župi“ ne postoji šalter sala, da ne postoji parking. To možemo da proverimo odmah, da odemo i vidimo na licu mesta.
Niti je pravljen takav ugovor između Uprave carina i grada Kruševca i Hemijske industrije „Župa“. Tačno je samo da je od „14. oktobra“ uzeto zemljište po vrlo povoljnim uslovima, da je u toku tender i da će se tamo napraviti carinarnica, jedna od najsavremenijih u Republici Srbiji.
Tačno je da su neki koji su ostali bez svog novca, koji su uzimali od kruševačke privrede, od onih ljudi koji tamo rade, sada u velikom problemu jer ih Zakon o finansiranju političkih stranaka ograničava kako mogu da uzimaju novac. Kada nestane novca iz privatnih fondova, kada se oslonite samo na broj poslanika, onda to može da bude nedovoljno u odnosu na potrebe i apetite. Ako domaćinski gazdujete onim što vam je povereno i dato na upravljanje, onda nemate problema ni sa savešću ni sa novcem.
Meni je mnogo žao ako se neko prepoznao u mojoj diskusiji, da nije dobrodošao u grad Kruševac. Svako ko hoće da radi i da se profesionalno ostvari i da živi u tom gradu je dobrodošao, ali svako ko grad Kruševac doživi kao privatnu svojinu, svako ko vlast doživi po principu „uzmi, zgrabi, nosi sad i nikad više“, nije dobrodošao ni u Kruševac ni na bilo koju javnu funkciju. Podvlačim, onaj ko ne ume da čuva državnu imovinu ne treba da se bavi javnim poslom. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dragan Stevanović, u okviru vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je tačno da odgovornost prema javnom interesu, prema svojini i uopšte prema državi treba da se pretače u svaki zakon koji ova skupština donese. Tu niko nema dilemu.
Ali, čudno je da se na odgovornost pozivaju predstavnici vlasti, koji su promovisali, afirmisali upravo neodgovornost u poslednjih nekoliko godina u ovoj državi. Sada se ovo govori radi javnosti.
Zaista je neprimereno da se na odgovornost pozivaju predstavnici stranke za vreme čije vlasti su se sprovele najgore, najkriminalnije privatizacije u Republici Srbiji.
Evo, navešću jedan primer odgovornog odnosa države u poslednjih osam-devet godina, otkako je DOS došao na vlast, prema državnoj i javnoj svojini.
Čini mi se, gospođo ministre, jednom prilikom sam to govorio, ali nije loše da to ponovim. Neću se pozivati na ove priče o radnim mestima, obećanja, šta znam šta smo sve imali u poslednjim akcijama, reći ću nešto konkretno.
Ovo je ugovor između jedne banke i jedne firme čiji je vlasnik visoki funkcioner stranke koja je zajedno sa Demokratskom strankom i ostalim strankama bila u vlasti poslednjih nekoliko godina. Vidite, ta firma uzme i u privatizaciji kupi jednu drugu firmu; za katastarske parcele jedan, dva, tri, četiri, pet, šest ili sedam plati svega 1.057.000 dinara. Onda tako odgovorni pojedinci, koji čine odgovornu vlast u poslednjih deset godina, na konto tog zemljišta kod jedne banke podignu kredit od 230.000.000 dinara, a ta ista banka zemljište koje su platili milion dinara proceni na 480.000.000 dinara.
Ovo je samo jedan od primera odgovornosti o kojoj se danas ovde priča, na koju se predstavnici vlasti danas u Srbiji pozivaju. Nisam hteo da budem banalan i da ponavljam ono što svakodnevno pričamo i sa čime se svakodnevno susrećemo, ali da nije bilo ovakve odgovornosti, verovatno bi danas, gospođo Dragutinović, nivo investicija u Srbiji bio veći.
Ne biste kuburili sa prihodnom stranom budžeta, ne biste krpili rupe tamo gde ne možete da ih potkrpite, uz sve vaše znanje i uvažavanje znanja koje imate. Ne možete da savladate probleme, uz sve svoje znanje, zbog ovakvog „domaćinskog“ ponašanja, i vi ste toga svesni. Problem i pitanje je samo još koliko ćemo svi zajedno moći da trpimo ovako odgovornu i domaćinsku vlast. Hvala.