Gospodine Seniću, samo vrlo kratko, te promene koje su se desile posle pokušaja puča u SRS najmanje veze imaju sa ideološkim opredeljenjima ili evolucijom, ali to ne treba da bude stvar razgovora. Uopšte nije bitno. U ime Srpske radikalne stranke govorim ovde kako mi vidimo taj put kojim Vlada Republike Srbije vodi Srbiju u Evropu. Za nas je neprihvatljivo sa aspekta Kosova i Metohije, ali to nema veze sa standardima.
Apstrakcija je ono što je govorila gospođa Kolundžija, to je apstrakcija, to je priča za pamflet u predizbornoj kampanji, ali kada se okrenete i izađete iz ove zgrade odmah se sapletete o svakodnevni život.
Idite u Klinički centar danas, kao običan građanin iz Surdulice, a ne kao šef poslaničke grupe u parlamentu Republike Srbije, pa ćete da vidite kako ćete da prođete. Da li su to evropski standardi?
Idite danas kao običan građanin u sud. Pa, ovde smo poludeli pričajući, optužujući jedni druge, šta će se desiti sa reformom u pravosuđu za koju glasate. Danas čovek iz Bosilegrada, da bi overio ugovor o doživotnom izdržavanju, biću slobodan da kažem, treba da rodi majmuna da to uradi, 200 km treba da prođe, pa da li će naći nekog ili neće! Vi ste to radili u ime evropskih standarda. Ali, to je život.
To je život, ono što svaki dan susrećete na ulici, na prugama, gospodine Seniću, u vranjskom „Zamberu“, u Trgovištu. Da vam ne pokazujem parametre po kojim kriterijumima se na jugu Srbije deli socijalna pomoć (to ću vam posle pokazati), da vidite ko može da dobije, i to opet u ime evropske perspektive i evropske budućnosti Srbije.
Pohvalite se investicijama u 2008. i 2009. godini. Ne možemo da se hvalimo. Evropske institucije nas kvalifikuju da smo na dnu, maltene. Nismo stvorili preduslove. Poslovni ambijent nije takav kakav treba. Znate li zašto? Zato što su kreatori haosa sedeli pet dana na Kopaoniku i definisali nam put kako ćemo sutra. Oni koji upravljaju Srbijom.
Pri tom ne mislim, naravno, na gospođu Dragutinović ili nekog drugog predstavnika Vlade. Vrlo dobro znate na koga mislim. Recimo, mislim na vlasnika firme koji duguje 150.000.000 radnicima, ima sudska izvršna rešenja i neće to da plaća. Jednostavno, neće, šta ga briga! Neće, baš ga briga, neće da plaća.
Ministarstvo trgovine i usluga jednom javnom preduzeću na lokalnom nivou dva puta piše rešenje i traži da vrati cene komunalnih usluga, a na konto tih komunalnih usluga građani su obespravljeni za dvadeset miliona dinara. Neće. Znate li šta kažu? Nisu nadležni da kontrolišu cene, to rade opštinske inspekcije.
To je država, to je stvarnost u kojoj živimo i to nema veze sa evropskim putem. Ovo je život, a ovo što se priča iz Demokratske stranke, to je apstrakcija. Niko nije protiv toga da Srbija ide napred i da uvodi red, ponajmanje mi u Srpskoj radikalnoj stranci.
Ne možemo da se stavljamo u istu ravan kada je u pitanju odgovornost. Kada vlast treba da se uzme i kada treba da se formira Vlada, onda je sve dozvoljeno, a kada osetimo posledice političkog silovanja i nastajanja vlada, od lokalnih do državnih, u atmosferi političkog silovanja, onda ćemo svi da delimo odgovornost, onda smo i mi krivi za to. To tako ne može. Tu se razlikujemo.
Još jednom ponavljam, Evropska unija, u čije članstvo želite, neće vam dati podršku da sačuvate Kosovo u okviru ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Slažem se da dole žive Srbi i da im treba pomoći na svaki način, ali podsećam vas da je dole i naša imovina, naše tapije, naše crkve i sve ono što se kroz vekove i godine unazad stvaralo. To je naše, to nam pripada i to niko ne može da nam ospori i da nam uzme. Nažalost, Evropska unija, gde nas vodite, prava na tako nešto nam ne priznaje. Hvala.