Dame i gospodo, malopre je ovde pokrenuta jedna polemika, a odnosila se na član 138, odnosno amandman na taj član, i to je svakako dobro i to jeste način parlamentarnog rada. Jedino je šteta što moramo svaki čas da pitamo predsedavajuću koliko nam je još vremena ostalo. Za takve i uopšte za polemike u parlamentu …
(Predsednik: Dvadeset minuta.)
Hvala, nisam pitala. Gospođo Đukić-Dejanović, očigledno niste pratili šta sam govorila. Dakle, htela sam da kažem i ponavljam da bi bilo dobro da narodni poslanici mogu da govore o svim temama i da mogu da govore sa neograničenim vremenom. To je bila primedba, gospođo Đukić-Dejanović.
Zašto je pomenut član 138? Zato što se mi ovde očigledno, nažalost, ne slušamo. Gospođa Kolundžija je rekla, prošlo je već poprilično vremena od toga, ali moram pre svega radi javnosti i radi zapisnika na to da skrenem pažnju, da sam ja u obrazloženju amandmana na član 58. objašnjavala da u članu 1. Ustava Republike Srbije piše – Republika Srbija, pa dalje, u daljem tekstu, odnosno Vlada Republike Srbije, u daljem tekstu: Vlada. To jednostavno nije tačno. Govorila sam da ne može da se upoređuje tekst u Ustavu Republike Srbije i Carinskom zakonu zato što se Ustav Republike Srbije upravo zove Ustav Republike Srbije. Obaveza je samo da Carinski zakon, kao i svi zakoni, bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Takođe nam je skrenuta pažnja od strane kolega iz vladajuće koalicije da mi otvaramo nove teme i da zato pišemo amandmane, da bismo otvarali nove teme. Mi srpski radikali smatramo da su sve teme za parlament i da o svim temama društvenog života treba upravo ovde da se raspravlja.
Oni koji nam prebacuju da otvaramo nove teme dođoše odjedanput na temu prelaska ili neprelaska cenzusa. Moram da kažem da se ne brinemo o tome da li ćemo preći ili nećemo preći cenzus. Mi se odavde obraćamo građanima Srbije, i to je tačno. Uvereni smo da ćemo, između ostalog, i sa ovog mesta uveriti građane Srbije da je SRS, program i politika SRS, jedina opcija za opstanak Srbije i bolji život građana u Srbiji.
Moram da kažem da se malo brinem za sve vas koji ste na prethodnim lokalnim izborima bili znatno iznad cenzusa. Sinoć u jednoj emisiji čujem da su vam se posvađali finansijeri oko nekih pedeset miliona evra, Stanko Subotić Cane, Mišković, Beko. Bojim se da više neće biti para – mislim na sve one koje su finansirali ovi tzv. biznismeni – da se nose žuti paketi, da se kupuju mobilni telefoni, sunčane naočari, šporeti, kišobrani, plazma televizori itd. Znaju građani koji su dobijali te poklone od koga su ih dobijali. Bojim se da za Aranđelovac nećete imati tih para, ako ne nađete nekog novog finansijera.
Kolega Vlajko Senić je rekao nešto što moram da prokomentarišem. Imala sam utisak da kolega Senić misli isto što i poslanici Srpske radikalne stranke. Govorili ste o majskim izborima 2008. godine. Najpre, mislim da ni vi, kolega Seniću, ne verujete da je jedan jedini građanin Srbije na tim majskim izborima 2008. godine glasao za to da u istoj vladi budu, recimo, PUPS i G 17.
Dobro, neću da se vraćam na to ko je formirao Vladu, kakav je uticaj tajkuna bio u to vreme na formiranje Vlade, kakav zapadnih sila itd. Hoću da kažem nešto drugo.
Pominjali ste, gospodine Seniću, neke koji više ne misle kao SRS. Nas oni ne interesuju. To što su oni promenili mišljenje, baš nas briga. U vašoj diskusiji sam prepoznala da ste i vi prepoznali da je u maju 2008. godine 32% građana Srbije glasalo za program i ideologiju SRS i da svi mandati koje je Srpska radikalna stranka tada osvojila na izborima pripadaju i dalje SRS. Ovi što su promenili mišljenje mogli su da dele mandate i sa vama, jer su se mišljenjem približili vama.
Još jedna primedba, vezana za primedbu gospođe Nade Kolundžije, koja je rekla, i iznenađena sam da to vi, gospođo Đukić-Dejanović, niste primetili, da poslanici SRS obrazlažući svoje amandmane nisu dobronamerni prema Republici Srbiji. To je ozbiljna optužba. Možemo da se sukobljavamo sa programom i delovanjem Vlade RS i dozvoljavamo da nam se stavi primedba na naše amandmane i naš stranački i ideološki program, ali reći da smo mi nedobronamerni prema Republici Srbiji je uvreda.
Pošto to niste konstatovali kao uvredu, sada ću da kažem šta mi srpski radikali mislimo ko nije dobronameran prema Republici Srbiji. Tvrdimo da je to onaj ko je doveo Euleks na Kosovo i Metohiju, da nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko je prihvatio SSP, gde je lažna država Kosovo jedan od potpisnika.
Smatramo da nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko mesečno daje desetak hiljada otkaza građanima Srbije; da nije dobronameran onaj ko obmanjuje građane Srbije u izbornim kampanjama dajući lažna obećanja, pa posle od tih obećanja nema ništa. Nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko besomučno zadužuje građane Srbije i ko nas sigurno već vodi u dužničko ropstvo.
Nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko je spreman na to da se povuče poternica protiv Ejupa Ganića, čuli smo ga pre dve večeri. Nije dobronameran prema Republici Srbiji ni onaj ko nam priprema rezoluciju o Srebrenici itd.
Mislim da ne moram da naglasim, ali je očigledno ko bi trebalo da se prepozna u ovome što sam malopre rekla. Ili je bolje da kažem da je to Demokratska stranka, i njeni sateliti? Jasno je svakako, kolega Periću.
Što se tiče amandmana na član 292, on je u odeljku koji se odnosi na kaznenu politiku koju predviđa ovaj zakon. Konkretno, član 292. govori o kaznama za odgovorno lice: ako se roba unosi ili iznosi van graničnog prelaza; ako se izuzima roba ispod carinskog nadzora; ako ne prijavi robu na graničnom prelazu; ako u deklaraciji ne upiše svu robu; ako ne prijavi robu koju iz slobodne zone unosi u ostali deo carinskog područja. Za sve ove prekršaje pravno lice ili lice koje to direktno radi kažnjava se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe.
Predvideli ste u članu 290. stav 2. da se odgovorno lice za iste ove prekršaje kažnjava kaznom od 5.000 dinara do 25.000 dinara.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da je ovo zaista smešno. Ovo je izrugivanje. Šta će vam zakon, gospođo Dragutinović, ako ćete za ovako teške prekršaje nekoga da kaznite kaznom od 5.000 dinara? Ovaj zakon i ovakve kaznene odredbe stimulišu šverc. Zato mislimo da je bilo neophodno da se ove kazne povećaju na iznos od 15.000 do 150.000 dinara, možda čak i više od toga, ali smo hteli da predložimo nešto što biste eventualno mogli da prihvatite i što je u skladu sa Zakonom o prekršajima. Volela bih, gospođo Dragutinović, da nas slušate pa da kažete zašto niste prihvatili amandman. Hvala.