Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Da li se neko javlja za reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani poslanici, podneo sam amandman na član 5. stav 1. tačka 1) Predloga carinskog zakona – posle reči „fizičko“ reč „lice“ briše se. Amandmanom se predlaže pravno-tehnička korekcija kojom se upotpunjuje stvarni naziv državnog organa.
Pošto su danas na dnevnom redu amandmani o zakonu o carini, pitam ministra kada će Kruševac dobiti carinu, pošto sada ima carinsku ispostavu, a sedište carine je u Kraljevu? Zašto ovo pitam? Zato što u poslednjih šest godina DS i državni sekretar Miodrag Đidić za svake izbore, da li to bili lokalni, republički, predsednički, u kampanji građanima Kruševca obećavaju carinu, a još je nismo dobili.
Kruševac ima velikih problema sa carinskom ispostavom. Poslednjih pet godina carinska ispostava se selila tri puta. Poslednja lokacija je bila u „Metalprometu“ (vlasništvo Amze Kaplanija), i tu je bila dve godine. Pre četiri meseca se preselila u Jug Bogdanovu ulicu, kancelarije, a kamioni i šleperi se carine na otvorenom, pored železničke stanice, bez video nadzora, i to najviše predveče i noću.
U privatizaciji „Metalprometa“ učestvovali su gospodin Miodrag Đidić i Goran Krasić, članovi DS-a, i pomogli Amzi Kaplaniju da kupi „Metalpromet“. Gospođo ministre, tamo se dešavaju velike zloupotrebe. Mi smo na to ukazivali poslednje dve godine i rekli smo da carina ne može biti u privatnoj firmi, kad-tad će nastati problemi.
Problemi u DS-u u Kruševcu su nastali zbog carine i istupanja 1900 članova iz Demokratske stranke. U maju 2009. godine sa carine su nestala dva šlepera epruveta. Epruvete služe za proizvodnju plastične ambalaže. Vrednost je preko 200.000 evra. Da li je slučajno to što sadašnji koalicioni partner DS-a jedini proizvodi plastičnu ambalažu u Kruševcu?
To što vam pričam, evo vam dva CD-a, koja ću vam predati posle mog govora, sa dve emisije lokalne televizije – Patrola 1 i 2, posvećene carini. Za ovo neko mora da odgovara, ili državni sekretar Miodrag Đidić ili vlasnik privatne firme „Metalpromet“ Amza Kaplani ili ljudi koji rade na carinskoj ispostavi. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građani Srbije i građani Kruševca, predlažem da se ovaj amandman odbije, jer ovde smo čuli sijaset optužbi u skladu sa politikom jedne stranke koja je tužna i ljuta zato što je ostala bez vlasti u gradu Kruševcu, a za vreme svog mandata nije nijednu investiciju dovela u taj grad.
Sada kada Ministarstvo finansija planira da izgradi savremenu carinarnicu i kada je tenderski postupak u toku, kada su već izvršeni svi radovi koji će bitno doprineti razvoju grada Kruševca i Rasinskog okruga, kada građani Kruševca više neće morati da idu u Kraljevo da svoju robu carine, već će moći sve poslove da obavljaju u svom gradu, sada vidimo napad na jednu takvu investiciju, i to neargumentovani napad, napad koji ne odgovara činjeničnom stanju i koji ima za cilj da kompromituje ovu ideju.
Znam da ima ljudi koji imaju rezervne gradove, znam da ima ljudi koji imaju rezervni zavičaj, znam da ima ljudi kojima je Kruševac samo usputna stanica, ali ima nas kojima je Kruševac najlepše mesto na svetu u galaksiji, ima nas kojima je Kruševac na prvom mestu, iznad stranke, iznad političkog interesa, iznad ličnog interesa. Mi takvi kakvi smo, kakve nas je bog dao, volimo taj naš grad i trudimo se da nešto u njemu uradimo i da to nešto iza nas ostane.
Samo ću da napomenem da je carinjenjem u privatnoj carinarnici privreda grada Kruševca mesečno gubila 50.000 evra. Svakog meseca 50.000 evra su privatni preduzetnici grada Kruševca ostavljali nekome ko je imao neki interes i sada kada toga više nema vidim plač, jecaj i kmečanje nekih koji su ostali bez 50.000 evra.
Razumem da svako ima pravo da štiti svoj lični materijalni i ekonomski interes, ali niko nema pravo da svoj lični materijalni i ekonomski interes stavlja kao opšti interes grada Kruševca. Niko nema pravo da zbog propasti sopstvene stranke (nekadašnji potpredsednik mu je u jednoj stranci, predsednik opštine u drugoj stranci) i zbog sopstvene političke propasti upire prstom u drugoga i kaže da mu je drugi kriv. Možda su krivi i građani Kruševca zato što umeju da prepoznaju rad i nastojanja da se Kruševac izvuče iz gliba u kom se nalazi?
Pitaću ovog gospodina koji mi dobacuje, a koji je u vlasti u Priboju, koji je tvrdio zajedno sa svojom strankom kako će pokrenuti Priboj, da li se Priboj pokreće tako što se pokrene klizište u Priboju, pa Pribojska banja nestane, zato što neko kopa bazen bez dozvole?
Kruševac i Priboj se pokreću tako što tu dolaze investicije, a investicije dolaze tako što Vlada Republike Srbije kaže – dobro je da Kruševac ima svoju carinarnicu. Još jedanaest gradova Srbije imaju svoju carinarnicu. Vrednost te investicije koju Ministarstvo finansija odobrava za grad Kruševac je preko tri miliona evra. Te radove će izvoditi kruševački privatni preduzetnici, koji za vreme mandata prethodnog govornika nisu imali prilike da rade u Kruševcu, osim ako ne daju neki procenat nekome, nego su radove izvodili i po 200 km daleko od Kruševca.
Kao Kruševljanin, veoma sam ponosan na sve aktivnosti gospodina Miodraga Đidića i na sve aktivnosti koje Demokratska stranka u Kruševcu preduzima da bi grad izvukla iz krize, u kojoj se našao krivicom nekih ljudi koji su vršili vlast i doživeli je kao unosan posao. Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta, Poslovnik.

Gospođo Đukić-Dejanović, upravo je prekršen član 27. Bojim se da niste pratili šta je kolega Milivojević malopre ovde govorio. Naravno, ima pravo da zastupa interese svoje stranke, kao i svako od nas, jer to jeste suština ovoga što mi ovde radimo. Nikom od nas nije palo na pamet, kao ni kolegi Duvnjaku, da spominje gospodinu Milivojeviću da je 300 ljudi iz njegove stranke iz Kruševca došlo da demonstrira protiv njega i ostalih funkcionera ovde pred strankom. To nas ne interesuje, to je unutrašnja stvar Demokratske stranke, ali ono što treba da interesuje i nas i vas... Zaista sam iznenađena zbog načina na koji je kolega Milivojević govorio o tome da kolega Duvnjak ima neki rezervni zavičaj, rezervni grad itd.
Gospođo Đukić-Dejanović i kolega Milivojeviću, Momčilo Duvnjak i stotine hiljada Srba su silom prilika došli u neke druge gradove i u neke druge zavičaje zato što su ih odande oterali prijatelji stranke gospodina Srđana Milivojevića. Zaista mislim da je neprimereno da se na taj način vređaju stotine hiljade Srba, koji ne mogu danas da žive na svojim ognjištima, ponavljam, voljom velikih sila, voljom hrvatske ustaške države, voljom muslimanskih vlasti, svih zajedno prijatelja Borisa Tadića i Demokratske stranke. Hvala.

Gospođo Radeta, mislim da nema povrede Poslovnika. Tendencija govornika je bila da kaže da je kompletan svoj život, politički angažman i planove za budućnost vezao prevashodno za Kruševac. Tako sam shvatila. Ne mislim da je hteo bilo koga da potceni na bilo koji način, posebno ne u smislu u kojem ste vi to protumačili.

Ako se ne slažete i ako mislite da je povređen Poslovnik, možemo se u danu za glasanje izjasniti.

(Vjerica Radeta, s mesta: Da.)

Izjasnićemo se u danu za glasanje.

Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Gospođo predsednice, nažalost, moram da ukažem na to da ste možda u trenutku kada niste prekinuli prethodnog govornika povredili Poslovnik, zato što je u prethodnom govoru zaista izneto niz neprihvatljivih uvreda utemeljenih na potpunoj neistini.
Mislim da je u političkoj argumentaciji koja se prethodno vodila provokacija za reakciju gospodina Milivojevića bila takođe neargumentovana optužba, kleveta i iznošenje nekih podataka koji apsolutno nisu utemeljeni na činjenicama. Ako niste tada reagovali pozivajući se na čl. 101. i 104, mislim da ste morali da reagujete u slučaju izlaganja gospođe Vjerice Radete.
Ne želim sada da se vraćam u tu prošlost čije posledice trpimo svi, pa i gospodin Duvnjak, ali ne samo on, i neću da kažem da je saveznik te politike bila vaša politika.
Dakle, najveći saveznik te politike čije posledice mi danas trpimo je bila vaša politika. Posledica je položaj tih ljudi, koji su morali da napuste svoja ognjišta. Nijednom rečju niko nije u tom smislu pravio nejednakost između građana Srbije, ali je ipak nedopustivo da govorite da su oni koji su vodili politiku kao odgovor na vašu politiku, ili politiku sa kojom ste se vi odlično razumeli u to vreme i vodili je zajednički na štetu ljudi, da su to prijatelji Demokratske stranke, najmanje predsednika Borisa Tadića ili bilo koga ko se sve to vreme zalagao i borio za to da se na miran način rešavaju problemi, a ne ratnim huškanjem.

U principu, uvek kada u vaša kazivanja unesete i političke stavove ne samo da se udaljite od teme, nego zapravo ne radimo posao zbog koga smo u parlamentu i tu bih uvek mogla prekinuti govornike, a onda bi to izazivalo replike i uticalo bi na efikasnost rada. Slažem se da ima elemenata i da se može shvatiti da je zaista u  političkim kvalifikacijama bilo uvreda. Ako mislite da sam time prekršila Poslovnik, predlažem da se u danu za glasanje izjasnimo.

(Nada Kolundžija, s mesta: Ne.)

Reč ima gospodin Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ako pažljivo pročitate moju diskusiju iz stenograma, videćete da nijednog trenutka nisam ukazao da gospodin Duvnjak ima rezervni zavičaj. Ako ga je gospođa Radeta prozvala i prepoznala u mojoj diskusiji, onda je to njihov problem, ne moj.
Kao Kruševljanin mogu samo da vam kažem da postoji jedna lepa pesma o gradu Kruševcu: „Nedaleko od reke Rasine i Jastrepca, visoke planine, kao bašta rascvetanih ruža grad Kruševac svima ruke pruža“.
Svi smo pružili ruke stotinama hiljada ljudi koji su prošli kroz taj grad kroz njegovu istoriju. Posle NATO agresije u gradu Kruševcu pruženu ruku dobilo je 20.000 ljudi sa Kosova i Metohije. Dok su ih neki trpali, iz stranke koja se malopre oglasila, u neke kolektivne centre, mi smo im dali posao, obezbedili egzistenciju, brinuli o njima. Oni su naši sugrađani i na to smo veoma ponosni. Nikada ljude nismo delili na pridošlice i starosedeoce.
Kada kažem da neko ima rezervni zavičaj ne mora on da bude van granica Srbije, može da bude i u Srbiji. Moj deda je iz Čačka, došao je u Kruševac a nikada se nije odrekao Ovčara i Kablara. To takođe može biti rezervni zavičaj.
Ako je neko nekoga prepoznao u mojoj diskusiji, to je njegov problem, a ne moj. Zahvaljujem.