Gospođa Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti, a obrazloženje je kao i za prethodne amandmane, koji su potpuno identični. Ne radi se o sličnim amandmanima, nego o identičnim; svuda se spominje reč „Vlada“, a dodaju se reči „Republike Srbije“.
Ilustracije radi, koliko bi to bilo besmisleno, u 14 članova Ustava Republike Srbije 108 puta se spominje reč „Vlada“ i nijedanput se ne kaže „Republike Srbije“, što se prosto podrazumeva.
Ceneći smisao ovih amandmana jedino možemo da zaključimo da je zakon dobar i da opozicija nije imala pravu argumentaciju da osporava ovaj zakon, s jedne strane, a s druge strane da su ovi amandmani podneti samo da bi se omogućilo vreme za raspravu, što je legitimno, ali to ni na koji način ne daje smisao amandmanima koji su podneti.

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji želi reč.

Ovaj amandman je sličan prethodnom, međutim, moraju neke stvari da se objasne. Mi smo amandmane podneli upravo da bismo skrenuli pažnju. Kao što je besmisleno pričati evropska Nada, evropska Kolundžija, evropski Vlatko, evropski Ratković, tako je besmisleno i ovo obrazloženje da se radi o nečemu što je prenormirano ili podnormirano. Apsolutno nema veze, promašili ste temu totalno.
Međutim, ono što provejava kroz ovaj zakon, a to je svojevrsna zaraza od 2001. godine naovamo, kada su svi počeli da pišu zakone, mi sada ne znamo gde se završava i gde počinje nešto što je u nadležnosti ministra kao inokosnog organa ministarstva, gde počinje i gde se završava nešto što je nadležnost ministarstva, gde počinje i gde se završava nešto što je nadležnost Vlade.
U poslovima državne uprave, a ovo jesu poslovi državne uprave, sa svojom specifičnošću, jer ceo taj carinski postupak izvire iz upravnog postupka, mora da se kaže da ne postoji nešto što se može nazvati podeljenom nadležnošću, ali ne stvarnom ili mesnom, nego normativnom.
Ovde je totalna zbrka. Ovde za gotovo identične ili slične stvari može da propisuje ministar, može ministarstvo, može Vlada. Možete da klimate glavom do mile volje, ali nekoliko uredaba sam vam oborio na Ustavnom sudu, jer ste za uredbe kao osnov uzimali ranije član 2. stav 2. Zakona o Vladi. Taj član glasi da Vlada donosi uredbe. Tom uredbom ste regulisali i promet derivata nafte i neke druge oblasti koje po svojoj materiji treba da se regulišu zakonom. Vladali ste uredbama. Dobili ste preko Ustavnog suda packu da to tako ne može da se radi. Doduše, jedna od tih uredaba i dan-danas je na snazi.
Svrha ovih amandmana jeste da se skrene pažnja. Ne može sve da se stavi u uredbu. Ne može sve da se stavi u pravilnik. Ne može sve da se stavi u uputstvo. Ne može sve da se stavi u preporuku. Tačno se zna šta gde može da ide.
Kako ste krenuli, moguće je da zakon o carinskoj tarifi prebacite u uredbu o carinskim tarifama. Kod vas je moguće i da pitanja postupka, način i uslove, sve prebacite u uredbu, ili ne znam u koji drugi podzakonski akt.
Mi smo ovim amandmanima hteli samo da otvorimo temu – podzakonski akt i nadležnost organa za donošenje podzakonskog akta. Samo smo to hteli da otvorimo, da vi vidite da nemate kriterijum, ne samo kod ovog zakona. Ovaj zakon je posledica, a uzrok je to što u Sekretarijatu za zakonodavstvo verovatno ne mogu da se izbore sa navalentnim ministrima koji žele da po svaku cenu drže kompletnu oblast u podzakonskoj regulativi, u njihovim rukama i u njihovoj nadležnosti. Na to smo hteli da vam skrenemo pažnju ovim amandmanima. Tako da je podnormiranje, prenormiranje potpuno promašena tema povodom ovih amandmana.
Nekada je za bivšu SFRJ važio princip da je bila prenormirana, da su sve oblasti društvenog života regulisane zakonima i podzakonskim aktima, na način šta treba da se uradi od kada se otvore vrata dok se ne izađe posle osam sati iz te kancelarije. Rečeno je – u propise treba ubacivati samo ono što je zabranjeno. Da li znate ko nas je kritikovao? Evropska zajednica.
Pogledajte sada sistem evropske zajednice i to novo evropsko pravo i tu novu evropsku nauku – za sve postoji standard, za sve postoji norma, ali su otišli ispod svakog nivoa. Zbog čega? U svakoj od država članica EU različiti organi su nadležni za istu stvar. Negde je to u nadležnosti skupštine, koja treba da donosi zakon, a negde je u nadležnosti vlade, koja treba nekim svojim aktom da reguliše, a negde je u nadležnosti preporuka ministara. Od države do države imamo različitu normativnu nadležnost pojedinih državnih organa.
Ovo je bilo samo još jedno upozorenje da shvatite da postoji ne samo dijalektika između reči ministar, ministarstvo, vlada, nego da postoji neka pravna logika između toga šta treba da se reguliše kojim podzakonskim aktom. Nije sva materija za podzakonske akte.

Gospodin Vlatko Ratković ima reč.

Zahvaljujem. Iz izlaganja kolege Krasića i amandmana, izreke amandmana i obrazloženja proizilazi, bar je to moj zaključak, da kolega Krasić smatra da je ovaj član 57. i pravno korektan i celishodan. Amandmanom kolega Krasić ne nudi alternativu ovakvom rešenju koje je normirano u članu 57.
Ovaj član se odnosi na bliže uslove i način utvrđivanja carinske vrednosti. Predlog zakona propisuje da Vlada propisuje bliže uslove i način utvrđivanja carinske vrednosti robe. Vi ste amandmanom tražili da se dodaju reči „Vlada Republike Srbije“. To je suština vašeg amandmana. Vi ste u raspravi o amandmanu proširili temu i to vam niko ne spori, pravo na to. Vi niste amandmanom dali suštinski drugačije rešenje od onog kakvo je u Predlogu Carinskog zakona.

Nema osnova za repliku. Sve je jasno i nema ničeg uvredljivog. To je subjektivni doživljaj, žao mi je, nije objektivni.

Na član 58. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja ima reč.

Uz obrazloženje ovog amandmana samo kratak osvrt na ove prethodne amandmane i na to koliko se poštuje ili ne poštuje struka, kada je u pitanju Vlada Republike Srbije.
Kada se govori o terminologiji iz Ustava Republike Srbije mora da se ima u vidu da se govori upravo o Ustavu Republike Srbije. Naravno da se podrazumeva da će se svi organi koje reguliše Ustav Republike Srbije odnositi na Republiku Srbiju.
Mi ovde govorimo o Predlogu Carinskog zakona. Ono što je pravno-tehnički trebalo da se uradi jeste da kada se prvi put pomene Vlada Republike Srbije da se napiše „Vlada Republike Srbije“, a u zagradi – „u ostatku teksta: Vlada“. Onda bismo znali o čemu se radi. Toliko o tome.
Kada je u pitanju član 58, ovaj član govori o graničnom prelazu, o ulasku robe u carinsko područje Republike Srbije. To se reguliše sa aspekta prava. To jeste tema ovog zakona i to treba da bude tema ovog zakona.
Zaista je neprimereno da se u okviru ovog člana stavi stav 2, koji mi mislimo da treba da se briše, zato što taj stav 2. kaže: „Za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju službenih prostorija na graničnim prelazima potrebna je saglasnost ministra, uz prethodno pribavljeno mišljenje direktora Uprave carina“.
Ovome zaista nije mesto u ovom zakonu. Ovo što je regulisano stavom 2. člana 58. treba da bude u nadležnosti ministarstva koje se bavi urbanizmom. Granični prelazi, odnosno objekti na graničnim prelazima moraju da se postave na mesta koja predviđaju generalni urbanistički plan i prostorni planovi. Kako će izgledati ti objekti, o tome stručno mišljenje treba da da određeni ovlašćeni arhitekta ili neka projektantska kuća koja se time bavi. Svakako da to ne može da radi ministar finansija. Svakako da to ne može da radi direktor Uprave carina. Pored toga što sam uverena da su ministri u Vladi Republike Srbije mnogo pametni, tvrdim da ovo niti mogu da rade, niti je u njihovoj nadležnosti. Hvala.

Gospodin Vlatko Ratković ima reč. Izvolite.

Smatramo da je celishodno da rešenje koje daje stav 2. člana 58. ostane u tekstu zakona, s obzirom na to da granični prelazi moraju da ispunjavaju određene standarde, kako arhitektonske, ekološke i sve druge standarde.
Dakle, ne daje se ovde stavom 2. ekskluzivitet ministru da on projektuje, izgrađuje, rekonstruiše ili da daje saglasnost u smislu Zakona o planiranju i izgradnji. Ovde se daje ovlašćenje ministru da proceni, uz prethodno pribavljeno mišljenje direktora Uprave carina, da li takav konkretan projekat graničnog prelaza ispunjava sve propisane standarde sa aspekta ostvarivanja funkcije koju ima carina. Naravno da se izgradnji takvih objekata ne može ni pristupiti dok se ne ispune svi uslovi predviđeni Zakonom o planiranju i izgradnji. Hvala.